Обележавање празника Новомученика Ливањских

Осамдесет година су се ливањски Срби окупљали у данима око Огњене Марије и на поменима и парастосима сећали својих предака, пострадалих од усташа у лето 1941. године. Од ове године више се не окупљамо само ради сећања, већ да обележимо дан када прослављамо Ливањске Новомученике (30. јул), које је Српска Православна Црква, на овогодишњем Сабору, убројала у диптихе светих. Уз Свештеномученике Косту Станишића, Ристу Ћатића и Илију Будимира стоји 1600 њихових парохијана, Ливањских Мученика. Иако су у тим страшним данима око Огњене Марије 1941. године скоро сви ливањски Срби изгубили своје најмилије, добили су и своје заступнике пред Господом.

Обележавање празника посвећеног Ливањским Новомученицима почело је уочи празника вечерњим богослужењем у ливањском храму Успења Пресвете Богородице, које је предводио Њ. П. Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије са свештенством. Овом приликом у ливањски храм је стигла и икона Ливањских Новомученика. Након вечерњег богослужења, проф. Бошко Бранковић је одржао предавање о страдању ливањских Срба у току Другог светског рата.

На празник Св. Великомученице Марине – Огњене Марије (30. јул), који се од ове године прославља и као празник Ливањских Новомученика, сабор свештенства, монаштва и народа Божијег окупио се предвођен Њ. П. Епископом бихаћко-петровачким г. Сергијем у храму Успења Пресвете Богородице у Ливну гдје је поводом канонизације новомученика Ливањских служена Света Архијерејска Литургија. Литургију је предводио Епископ Сергије уз саслужење свештенства Епархије и гостију из других епархија, међу којима предратни парох лијевањски о. Мирко Јамеџија и први послератни парох лијевањски о. Жељко Ђурица. За певницом су појале монахиње Манастира Жиче које су, овом приликом, ризници икона ливањске цркве приложиле прелепу икону Богородице, осликану у иконописачкој радионици манастира.

Посебно је било дирљиво видети велики ливањски храм испуњен његовим народом, народом расејаним широм света који је овај велики дан сабрао и окупио на једном месту, после много година. Чак ни киша која је тог дана падала није спречила оне који су наумили да дођу у Ливно, а како рече једна старија Ливањка тог дана, ”ово није киша, већ небо плаче”. Поред многих потомака Ливањских Новомученика, у храму се нашао и син новопроглашеног свештеномученика Илије Будимира. Са нама су били из Срби из Маовица, Врлике и Отишића, чији су преци такође убијени у Прологу у Ливањском пољу; г. Душан Басташић испред УГ Јадовно 1941 и многи други.

Током Свете Литургије, чином протопрезвитера одликован је пречасни протонамесник Предраг Црепуља, парох ливањски. У својој беседи окупљенима, Епископ Сергије је говорио о Голготи ливањских страдалника и њиховом путу ка Царству Небеском. Целу беседу можете послушати овде: https://www.eparhijabihackopetrovacka.org/wp-content/uploads/2022/07/220730_0955.mp3

При крају Литургије, Епископ Сергије је благословио славско кољиво и колач, који је преломио са г. Драганом Радетом. Потом је Орден Новомученика бихаћко-петровачких додељен протопрезвитеру-ставрофору Мирку Јамеџији, бившем пароху ливањском и Удружењу Огњена Марија Ливањска из Београда за труд и несебично залагање у неговању сећања на Новомученике Ливањске и пружање духовне и материјалне помоћи Парохији лијевањској и народу овога краја.

После Свете Литургије прочитан је и синодски акт о проглашењу Новомученика Ливањских. Након тога, приређена је свечана славска трпеза љубави у црквеној сали. Средства за припремање ручка приложио је г. Драган Радета. Удружење Огњена Марија Ливањска и Управа парохије Лијевањске се овом приликом захваљују њему, као и свима осталима који су уплатили прилоге за организацију ове прославе.

Дан након обележавања празника Ливањских Новомученика, по већ устаљеном обичају, Света Литургија је служена је 31. јула у цркви Успења Пресвете Богородице у Губину, селу у коме је служио свештеномученик Ристо Ћатић. У својој беседи, о. Предраг Црепуља говорио је окупљенима о значају канонизације Ливањских Мученика, позвавши сакупљени народ да целива икону Ливањских Новомученика, која је тог дана донешена из Ливна у Губин.

У поподневним сатима, одржано је молитвено окупљање и у Чапразлијама, на месту где је сахрањено 28 Чапразлинчана бачених у јаму Самогред, а касније пренетих на ово место. На месту порушеног споменика, испред иконе Ливањских Новомученика донете из Губина, служен је акатист Ливањским мученицима.

У понедељак 1. августа, Света Литургија је служена у Челебићу, на Спомен-гробљу на Барјаку, унутар чијих зидова је покопано преко 300 жена и деце, Ливњских Новомученика из Челебића. Икона Ливањских Новомученика донета је и на ово место страдања. Након одслужене Литургије и окрепљења које су припремили Челебићани, једна група окупљених и ове године се попела до јаме Бикуше, где и даље леже тела преко стотину мушкараца из Челебића и околних села. Мошти новомученика никада нису извађене из ове јаме. Испред споменика подигнутог 1978. године, отац Предраг је отпевао тропар посвећен Ливањским Новомученицима.

По већ устаљеном обичају, Ливњаци у Београду су се на Огњену Марију окупили у Цркви Св. Марка на Ташмајдану. Као и другде, овде није служен помен, већ Света Литургија на којој су прослављени Ливањски Новомученици коју је предводио о. Трајан Којић, старешина цркве. Славско кољиво и колач ове године припремила је Дијана Ковачић.

И на географски удаљеној Флориди, у храму Свете Петке у Орланду, а духом и душом са свим Ливњaцима, прослављени су Ливањски Новомученици. Уз славски колач и жито, потомци Новомученика су им се помолили не заборављајући ни њихову претходницу, Великомученицу Марину, Огњену Марију, на чији дан су и страдали пре осамдесет и једну годину. Целивајући честицу моштију Ливањских Мученика, која се налази у нашој цркви Св. Петке у Орланду, осетила се радост и понос припадности, који је тако добро познат нашем народу. Да подсетимо да у седам породица у централној Флориди живи бар по један потомак Ливањских Новомученика.