Архиве аутора: milosd83

Божићни празници у Ливну и Ливањском пољу

Бадњи дан и Божић, дани када славимо рођење нашег Господа Исуса Христа, прослављени су свечано и радосно у парохијама широм Ливањског поља, од Ливна до Пеуља. Богослужења су одржава у храмовима у Ливну, Губину, Врбици и Црном Лугу, окупљајући оне православне Србе који и даље живе на својим огњиштима, као и оне који се труде да их обиђу и удахну им макар мало живота током великих празника у години.

На Бадњи дан, Света Литургија је служена у цркви Успења Пресвете Богородице у Губину, где се окупило мноштво народа из ове парохије. Један број верника је приступио и светим тајнама исповести и причешћа. Након Литургије, освећен је бадњак који су мештани околних српских села унели у порту храма.

Након Свете Литургије у Губину, богослужење је одржано и у Врбичкој цркви посвећеној Силаску Светог Духа на Апостоле. И овде су се верници окупили да поделе радост Бадњег дана и заједно наложе бадњак испред свога храма.

У поподневним сатима, вечерње богослужење је окупило верни народ лијевањске парохије у храму Успења Пресвете Богородице у Ливну, коме су присуствовали и верници из Дувна. Посебну радост овом окупљању дала су наша деца, која су за Бадњи дан припремила и приредбу са рецитацијама, припремљену у оквиру школе српског језика и књижевности, коју под окриљем парохије води Ана Кришто.

 

У вечерњим сатима, на богослужењу су се окупили и верници црнолушке парохије. Након службе у храму Св. Пророка Илије у Црном Лугу, испред храма је освећен и запаљен бадњак, а припремљено је и послужење за окупљене.

На сам Божић, празнична Литургија је служена у Ливну. Већина верника је приступила светим тајнама исповести и причешћа.

 

 

 

Гробље у Губеру: преглед уплата у 2018. години

Пред крај 2018. године, користимо прилику да поделимо са свима списак приложника за обнову гробља у Губеру.

Током ове године, покренута је акција прикупљања прилога за обнову Губерског гробља, пре свега за изградњу новог оградног зида око гробља. Писма су послата поштом већини оних чији чланови породице су сахрањени на Губерском гробљу.

Подсећања ради, није одређен конкретан износ који би требало уплатити по гробном месту, кући или породици, већ је свима остављено на вољу да уплате прилог у складу са њиховим могућностима и осећајем обавезе и одговорности према прецима, свесно имајући у виду да нису сви они који су дужни да уплате свој прилог истих материјалних могућности.

Списак појединачних уплата до 28.12.2018. године можете наћи испод.

Инструкције за уплату прилога и остале информације о овој акцији можете пратити овде: https://omlivanjska.com/projekti/grobljeguber/

ИМЕ ИЗНОС
Ратко (пок. Лазе) Пажин 500.00 евра
Митар Радета 500.00 евра
Мићо Лаганин 300.00 евра
Вјерица (пок.Ратка) Радета 50.00 евра
Жељка (пок.Ратка) Радета 50.00 евра
Ненад (пок.Ратка)Радета 50.00 евра
Љубица (сестра пок.Ратка )Радета 50.00 евра
Дејан и Рада Радета 400.00 евра
Нада (рођ.Арнаут) Грујић 100.00 швајцарских франака
Милена (пок.Угље) Арнаут 50.00 евра
Мирјана (рођ. Радета ) Јагодић 100.00 евра
Горана (рођ.Радета) Гаћиновић 100.00 евра
Дијана (рођ.Покрајац) Ковачић 200.00 евра
Милован Лаганин 100.00 КМ
Стана (пок.Светка) Лаганин 100.00 КМ
Бранка Лаганин 100.00 КМ
Бранко Лаганин 400.00 КМ
Љуба (рођ. Лаганин) Ковал 5,000.00 динара
Борко Арнаут 2,000.00 динара
Нада (рођ.Покрајац) Угрица 10,000.00 динара
Богдана Лаганин 5,000.00 динара
Синиша (Светко ) Лаганин 15,000.00 динара
Милорад Лаганин 12,000.00 динара
Мира Лаганин 10,050.00 динара
Рајка (пок.Стојана) Лаганин 100.00 КМ
Небојша Лаганин 100.00 КМ
Александар (Петар) Радета 100.00 КМ
Љиљана (рођ. Лаганин) Стијак 200.00 КМ
Страило и Драгица Лаганин 200.00 долара
Вања (пок.Стеве) Лаганин 100.00 евра
Љиља (рођ.Рацо) Радић 5,000.00 динара
Мићо (пок. Баније) Рацо 400.00 КМ
Ловре (рођ.Покрајац) Стана 50.00 евра
Лужија (рођ.Покрајац) Едита 50.00 евра
Ждеро Стана 50.00 евра
Маријан (рођ.Радета) Милена 50.00 евра
Марић Славко 50.00 евра
Јово Арнаут 100.00 КМ
Јордана ( рођ.Радета) Новаковић 100.00 КМ
Мићо Радета 12,000.00 динара
Ратка (рођ. Манђерало) Ждеро 100.00 долара
Мићо (пок.Баније) Рацо 400 КМ
Раде(пок.Баније) Рацо 200 КМ
Драган (Симин )Ковачић 200.00 КМ
Мирјана  (рођ.Лаганин) Пејчиновић 100.00 КМ
Предраг Радета -Аранђеловац 24,000.00 динара
Драган Радета 11,000.00 динара
Светозар Радета 11,800.00 динара
др Живана (рођ.Радета) Веселић 100.00 евра

Божићно даривање: списак прилога до краја 2018. године

Удружење Огњена Марија Ливањска и парохија Ливањска су ове, као и задњих неколико година, уочи Божића покренули акцију прикупљања прилога за Божићне пакетиће за нашу децу, као и за старачка домаћинства која живе у тешким условима. Акција још увек траје, а пред крај 2018. године користимо прилику да се захвалимо свима који су до сада дали свој допринос овој акцији, закључно са 31.12.2018. године. Списак приложника се налази на крају текста.

Све оне који још нису уплатили прилог а имају жељу и намеру позивамо да то учине у наредним данима када дочекујемо Божић, дан када празнујемо рођење нашег Господа Исуса Христа. Уплате се могу извршити и након Божића, јер ће део средстава бити искориштен за Васкршње даривање.

Уплате се могу извршити на следеће рачуне:

У Србији: 160-380800-45, са позивом на број 31122018

У Српској: 55-172077032321-17 позив на број 31122018

Инструкције за уплате из иностранства можете наћи овде: https://omlivanjska.com/2018/12/02/bozicdar2018/

За сва питања обратите се следећим особама:

  • Дијана Ковачић (dijana.p.kovacic@gmail.com) или 0038163 606 862
  • Никола Петровић (bonip.bg@gmail.com) или 0038164 615 5073;
  • Сава Шуњка (sunjkas@gmail.com) или 00381652990070.

 

ИМЕ ПРИЛОЖНИКА ПРИЛОГ
Агро Атина доо Суботица 5.000,00 дин.
БОБ доо Нови Сад 12.000,00 дин.
Миливој Бошковић 5.000,00 дин.
Јовица Брчин 1.000,00 дин.
Љиљана Врбавац 6.600,00 дин.
Ненад Вртикапа 2.500,00 дин
Бојана Гаћиновић 3.000,00 дин.
Горана Гаћиновић 2.000,00 дин.
Љиљана Дамњановић 50,00 евра
Милош Дамњановић 10.000,00 дин
Бранко Докић 50,00 КМ
Гордана Достанић 4.000,00 дин.
Синиша Јагодић 1.200,00 дин.
Дијана Ковачић 6.000,00 дин.
С Н Експорт-Импорт доо Нови Сад 12.000,00 дин.
Тамара Маљковић 2.500,00 дин.
Дарко Милојковић 1.000,00 дин.
Далибор и Сања Мрша 50,00 КМ
Александар Радета 50,00 КМ
Јована Радић 1.000,00 дин.
Мирјана Раковић 4.000,00 дин.
Жељко Росић 2.000,00 дин.
Перо Славинић 20,00 КМ
Дејан Спремо 5.000,00 дин.
Срећко и Нада Угрица 3.000,00 дин.
Сава Шуњка 3.000,00 дин.

 

Епископ Сергије: Крајина је наше Косово

ja-710x9d14

У времену када заборављамо себе, своје коријене и свој идентитет, поразно је да чувамо само оно што нам се отворено напада. Оно што нам се отворено не напада, ми као да заборављамо, као да потискујемо из сјећања, иако добро знамо да „тиха вода бријег рони“.

Тако је са Крајином, која је одувијек чувала друге, а данас је на маргини нашег постојања. Крајина је као остарјела и брижна старица коју су, чини се, и властита дјеца заборавила.

Кости наших предака разасуте су широм Крајине. Нема ниједне стопе ове мученичке земље на којој није проливена крв у борби за постојање, а то је и данас наша једина мисао – да опстанемо, да нас има тамо гдје нас је одувијек било.
Демографски суноврат, са којим смо суочени непуне три деценије, пријети да Крајину избрише са мапе српског животног простора. Тамо гдје смо сваком злу одолијевали вијековима, за протекле три деценије смо доведени на ивицу егзистенције. Постајемо мањина у сопственој земљи, странци на родном огњишту…

Да илуструјем. У односу на 1991. годину у Бихаћу нас је мање за више од 13 хиљада, у Санском Мосту готово 20 хиљада, док нас је на подручју Ливна свега 438 од предратних готово четири хиљаде; на подручју Кључа нема нас ни хиљаду, у Босанској Крупи нас је осам пута мање него прије тридесет година, док је иста или слична ситуација у другим градовима и селима наше страдалне Епархије. Статистика, у овом случају, јесте наше најцрње огледало у којем се осликава дубина нашег понора.

Ми овдје нисмо од јуче, већ од памтивијека. О томе најбоље свједоче светиње којима се дичимо. Древни Рмањ, тихи свједок нашег трајања, данас се налази на мети оних који би да га нема. Нове кадије, са истим аршинима као у отоманско доба, урушавају нашу духовну стечевину.

На стратиштима, Шушњару и Гаравицама, на којима почивају наши преци, убијени злочиначком руком, није нам дозвољено ни да подигнемо спомен-храмове, који би нас довијека опомињалу на њихову жртву.

Зато је Рмањ наша Грачаница, Веселиње наши Дечани, Бихаћ наш Призрен, Ливно наш Ораховац, Дрвар наш Звечан, Гаравице наш Газиместан…

Господ нас није довео у историју да бисмо били пуки посматрачи властите националне пропасти, већ да се сложимо, обожимо и умножимо, како бисмо себе сачували у Крајини, како бисмо је предали онима који ће доћи послије нас.
Све наше очи упрте су у Српску и Србију, у Бањалуку и Београд, у њихове грађане, у њихове институције. Наша је нада у Господу, а вјера у братску помоћ не умире.
Све док трајемо борићемо се за Крајину, ми који у њој живимо, али је братска помоћ од судбинског значаја, како не бисмо остали без колијевке.

Опустошена ратовима, Крајина не смије остати пуста, јер много је оних који јој дугују сопствени идентитет, сачуван у много тежим и суровијим временима. Зато не смијемо одустати од борбе за наше право у нашој Крајина, за наше постојање на нашој дједовини.

Ако заборавимо Крајину, изгубићемо сами себе. Онда ће Крајина бити наш крај, а не почетак, као што је то увијек бивала.

Ако заборавимо Ћопића, кога ћемо се сјећати?
Ако презремо Принципа, слободу нећемо имати!
Ако изгубимо Рмањ, ни Студеница нам више неће бити иста!
Ако се одрекнемо Крајине, бићемо нико и ништа у вијекове!

Епископ бихаћко-петровачки
Сергије

Извор: http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/krajina-je-nase-kosovo/

Додела награде ”Извор”

На шести књижевни конкурс за најлепше песме и најлепше приче о завичају, који расписују Представништво Републике Српске у Србији и Фондација Радост из Београда, ове године је приспело 308 радова из Србије, Републике Српске, Црне Горе и расејања.

Жири, у саставу: Гордана Влаховић, из Београда, Милан Михајловић из Косовске Митровице и Јелена Ћирић из Чешке, издвојио је у ужи избор за најуспешније је прогласио: Желимир Новаковић за најљепшу пјесму и Марија Пргомеља за најљепшу причу. Новаковићу је награда припала за пјесму „На огњишту”, Марији Пргомеља за причу „Курс креативног писања”.

Победницима овогодишњег књижевног конкурса награде Извор уручио је директор Представништва Републике Српске у Србији, Млађен Цицовић, на свечаности одржаној 14. децмбра т.г. у Удружењу књижевника Србије у Београду.

Удружење Огњена Марија Ливањска, на позив Представништва Републике Српске, присуствовало је овој свечаности, а представљала нас је госпођа Ратка Канлић, члан Удружења.

Свим учесницима у конкурсу желимо да и даље пишу и својим стиховима и топлим и лепим речима о завичају обрадују и себе и читаоце.

Честитамо победницима и желимо им успех и још много награда у будућности.

У Кикинди отворена изложба ”Ливањски Срби – трајање кроз векове”

У петак 21. децембра 2018. године, изложба ”Ливањски Срби – трајање кроз векове” отворена је у Кикинди, највећем граду на северу Баната у коме, са околним селима, живи знатан број колониста пореклом из Босанске Крајине, па тако и Ливањског поља.

Отварању изложбе присуствовало је 50-ак посетилаца. Окупљенима се прво обратио протојереj Миленко Сандић, парох кикиндски и свештеник бугојански до последњег рата, благословивши скуп и осврнувши се на дешавања која су захватила народ Бугојна, Купреса и Ливна током протеклих неколико деценија. Испред Удружења Огњена Марија Ливањска, окупљенима се обратила Дијана Ковачић. Својим наступом вече је обогатио и КУД ”Извор” из Накова, чији су чланови – пореклом из општине Босанско Грахово и других делова Босанске Крајине – отпевали неколико изворних народних песама из овог краја. Рецитујући стихове своје песме ”Вапур” посвећене Маркици Бошковићу те страдању и обнови његове породице, присутне је поздравио и Тодор Бошковић из Рујана. На крају овог програма, изложбу је свечано отворио Марко Марковљев из Културног центра Кикинда.

Удружење посебну захвалност дугује новинарки Ради Шегрт захваљујући чијем огромном труду је ова изложба и приказана публици у Кикинди. Надамо се да ће се и други наши земљаци из Србије и Републике Српске јавити ради помоћи при организовању даљих изложби.

Становници Кикинде имаће прилику да погледају изложбу, која се налази у Културном центру Кикинда, све до Нове године.

Ово је осми пут да је публика имала прилике да се упозна са изложбом ”Ливањски Срби – трајање кроз векове”, након успешних изложби у Београду, Бања Луци, Новом Саду, Бијељини, Лондону, Аранђеловцу и Панчеву.

Најава: у Кикинди изложба „Срби ливањског поља – трајање кроз векове”

Изложба „Срби ливањског поља-трајање кроз векове“, коју су већ имали прилике да виде становници: Београда, Бања Луке, Новог Сада, Бијељине, Лондона, Аранђеловца, Панчева, биће приказана и у Кикинди.

Свечано отварање одржаће се у петак, 21. децембра 2018. године, у Културном центру Кикинда, са почетком у 19. часова. 

Аутори изложбе су: проф. др Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић, а организатори Удружење Огњена Марија Ливањска и Културни центар Кикинда.

У програму свечаности отварања изложбе учествоваће: Душко Ћутило, директор Фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима, отац Предраг Црепуља, парох Лијевањски, представници организатора изложбе, КУД „Извор“ из Накова, као и женски ансамбл „Мелозми“ КЦ Кикинда.

Позивамо све зантересоване да присуствују свечаном отварању или да погледају изложбу која ће бити отворена до 28. децембра т.г.

Улаз слободан

plakat kikinda