Архиве аутора: milosd83

НАЈАВА: У Београду 18. марта конференција за медије удружења Јадовно 1941.

Удружење „Јадовно 1941.“ организује конференцију за медије на тему:

„ПОКОЉ“

Терминолошка одредница за Геноцид почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске

Институције српског народа, научна и стручна јавност као и српско друштво у целини, до сада се нису терминолошки одредили према злочину Геноцида који је почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске.

Мотивисани и вођени наведеним чињеницама а желећи истакнути важност овог питања, Скупштина удружења Јадовно 1941. из Бањалуке одлучила је да злочин Геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као Покољ.

На конференцији ће бити представљен и образложен интегрални текст одлуке који поред осталог садржи дефиницију овог појма као и шта све тај појам, име, реч и терминолошка одредница укључује.

На конференцији ће говорити:

Академик, Проф. др. Василије Крестић, Српска академија наука у уметности, Београд

Проф. др. Никола Жутић, Институт за савремену историју, Београд

Дипл. инг. Момчило Мирић, Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“, Београд

Др Душан Басташић, Удружење „Јадовно 1941.“, Бања Лука

Конференција ће бити одржана у Београду, у понедељак 18. марта 2019. у 12 часова

Прес центар Удружења новинара Србије, Кнез Михаилова 6/III.

Директан пренос догађаја можете пратити путем Live stream rubrike .

Позивамо представнике медија и сродних удружења да присуствују конференцији.

Душан Ј. Басташић

Предсједник удружења


НАПОМЕНА: Удружење Огњена Марија Ливањска је дало своју подршку овој иницијативи УГ Јадовно 1941. и позива остала удружења и релевантне институције да се укључе и пруже своју подршку.

Покољ

Институције српског народа, научна и стручна јавност као и српско друштво у целини, до сада се нису терминолошки одредили према злочину геноцида који је почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске.

Док је геноцид над Јеврејима именован и планетарно познат као Холокауст (или Шоа) а геноцид над Ромима већ деценијама познат као Порајмос, геноцид над српским народом до данас није имао препознатљиву и ексклузивну терминолошку одредницу.

Мотивисани и вођени наведеним чињеницама а желећи истакнути важност овог питања, Скупштина удружења Јадовно 1941. из Бањалуке одлучила је да злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као:

Покољ

С тим у вези, донета је и одлука да се овај назив користи и промовише у свим писаним, говорним и другим врстама комуникације у јавном простору.

Одлучено је и да дефиниција овог појма гласи како следи.

Покољ је назив за систематски државни злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске на целом њеном територију.

Покољем је обухваћено више од милион Срба који су пре 1941. године живели на подручју које је покривала Независна Држава Хрватска.

Са законским одредбама донесеним од стране Поглавника Независне Државе Хрватске, државних министарстава и Главног усташког Стана, сви органи извршне и судске власти у Независној Држави Хрватској били су укључени у Покољ.

Покољ, геноцид над православним Србима, укључивао је економски терор и конфискацију имовине у приватном власништву, ограничавање кретања и гетоизацију, организацију и спровођење појединачних, групних и масовних убијања, депортацију у концентрационе логоре, присилни прелазак на католичку веру и протјеривање на подручје окупиране Србије.

У Бањaлуци, 24. јуна 2018

Подржите нашу одлуку.

info@pokolj.org

Сам са 1700 Срба

Скопаљска долина, Занасовићи, Задушнице 2019. године

Пише: протојереј-ставрофор Славиша Д. Ђурић

Напомена уредништва сајта omlivanjska.com: уз 1700 Православних Срба Бугојна и околине, у Занасовићима су 1941. године погубљена три најугледнија Србина из Ливна – др Душан Митровић, љекар, судија Крсто Зубић и адвокат Ранко Маргетић.

Туморно и тешко јутро освануло је у Скопаљској долини – Задушнице су данас. Дан када се  молимо за мртве и сјећамо се својих мртвих. Мисао која ми пролази кроз главу – да ли  ћемо данас имати с ким да се помолимо Богу за покој душа својих умрлих у светом Храму? Посматрам православно гробље у Чипуљићу и Храм који је последњи стражар над  хумкама наших умрлих сродника, гдје се не чује ни пој птице ни људска ријеч. Само се  чују лагани откуцаји црквеног звона за покој душа свих умрлих и пострадалих. Тужно  звоно са још тужнијег мјеста које је некада врвило од живота православног живља, a сада  је остао мук и тишина.

По завршетку парастоса за све упокојене, отишао сам посјетити 1700 Срба у  Занасовићима. Стојећи изнад јаме у Занасовићима, где њих 1700 вечно леже, пружа се поглед према Горњем и Доњем Скопљу. Питома долина са воћњацима, ораницама, малињацима, са стадима оваца  које пасу и малим јагањцима пуним воље за живот. Прелијеп поглед који одузима дах, с Врабасом који даје посебан осјећај. Осјећај љепоте, осјећај живота, осјећај мира.

 

Осјећаји варају човјека, поглед вара човјека. ‘Буди’ ме глас учитеља Бранка Куштре и  ријечи “За дом спремни”. Језа и страх од тих ријечи којe јежe сваког Србина, колона  српске нејачи стојећи пред Куштром, који држи нож у руци, његових усташа са маљевима. Питам се какав је био то осјећај пун очаја и страха, за живот свој и живот својих најмилијих.

Крвавих дана јуна и јула 1941. године овде су вршена убиства Срба Скопаљске долине, Купреса, Дувна, Ливна, Гламоча… Убијани су на најсвирепије начине, нешто што људски ум не може да схвати. Једне ноћи јула 1941. године над овом јамом у Занасовићима учитељ Бранко Куштро под оштрицом сјајног ножа пререза 400 српских вратова. Дању су те кољаче, обневидјеле од среће и злочина, исповједали и причешћивали и праштали им грехе бугојански фратри Емануел Рајић и Силвије Франкович.

Док стојим овдје размишљам како је то човјек човјеку могао урадити, како је могао без трунке саосјећања убијати старе људе, жене, дјецу и бацати их у јаму да умру у најгорим мукама.

Чујем пјесму великог српског пјесника Jована Дучића:

Врбас

Носи, српска реко, крв наших синова,
јер крваве реке свуд су наше међе;
Мачеви убица сви су истог кова –
Сад носи унуке куд носаше пређе.

Прими крв нејачи у светле ти пене,
Сто пута је за те и пре умирале:
Да је не полочу погане хијене,
Да не метну у њу отрова и кала.

Наше су победе и заставе наше
Твој велики завет гордости и беса –
Једине у теби што се огледаше,
И једине овде дигле до небеса.

Беше тада славна а сад си и света,
Певај сва крвава кроз њиве и луге.
Наша звезда славе сад и даље цвета:
Пре свачији сужњи нег ичије слуге.

Носи мора крви да их не покраду,
Носи реко српска, крв невиних жртви:
Радосне победе хероји нам даду,
Али страшну правду извојују мртви.

Буди ме глас моје кћерке од 15 годинa – “тата, зашто су ови људи убијани?“. Тако једноставaн одговор – зато што су Православни Срби.

Гледам гробницу зараслу у грмље и гране, из средине гробнице израсла врба у висину 15 метара, а по средини сломљена као да се поклања мртвима. Око гробнице лешине мртвих оваца и лобање већ изблиједиле од сунца.

 

Лагани вјетар који дува изнад гробнице тјера ме на размишљање дали ће свијеће хтјети да горе. Палим свијећу која лагано гори да се негаси на вјетру.

5

Када сам започео парастос, запитао сам се како да се окренем према споменику и плочи на којој пише:

Ovdje su jula/srpnja 1941. fašistički okupatori i njegove sluge zvjerski ubili oko 1700 Srba, Jevreja, Muslimana, Hrvata i Roma. Njihovu mučeničku smrt nikada nećemo zaboraviti.

Udruženje boraca NOR-a i građani općine Bugojno jula 2000.g.“

Једном убијени па поново убијани овим лажним натписом.

8

Осјећај немоћи прелази у осјећај отпора према оваквим натписима и лажима преко којих неки покушавају да 1700 убијених Срба  прикажу као жртве фашистичког терора а не жртве усташа, својих комшија.

Иако сам са малим дјететом, jектенија за упокојене никада се није даље чула, и јаче, и ријечи из јектеније: Још се молимо за упокојење душа уснулих слугу Божјих, и да им се опрости сваки грех вољни и невољни. Одзвањале су ријечи: ГОСПОДИ ПОМИЛУЈ.

 

Што су започели 1941. завршено је у овом рату – Скопаљска долине је пре рата имала  око 16,000 – а сада мање од 160 – Православних Срба.

12

                                                                             

 

Одржана 9. скупштина Удружења Огњена Марија Ливањска

У суботу 02. марта т.г. у сали СО Звездара, Београд одржана је Девета седница Скупштине Удружења Огњена Марија Ливањска. Скуп је благословио отац Предраг Црепуља, парох лијевањски.

Милош Дамњановић је отворио седницу, поздравио чланове Удружења и госте: оца Предрага Црепуљу, пароха лијевањског; оца Савка Плавшића, пароха граховског; оца Немању Бошковића, пароха бечменског; господина Стевана Бањца, председника Удружења Дрварчана из Београда и господина Владимира Вујановића, председника Удружења Ливњана и Граховљана из Бачког Јарка.

Након усвајања Дневног реда, избора чланова радних тела, чланови Удружења усвојили су следећа акта:

– Верификацију пријема у чланство нових 11 чланова,

– Записник са Осме Скупштине,

– Годишњи извештај о раду са финансијским извештајем за 2018. годину,

– План рада за 2019. годину.

На седници се разговарало о разним питањима везаним за живот Срба на подручју Ливна, начину решавања правно административних и имовинских питања, о пројектима Удружења које треба финализирати, као новим активностима које треба предузети како у области положаја и живота ливањских Срба, тако и очувања свеколике српске баштине.

Отац Предраг Црепуља известио је присутне о радовима који су у претходној години започети на уређењу порте лијевањске цркве Успења Пресвете Богородице и парохијског дома, као и радовима који су планирани у овој години, како би се уређеним простором дочекала прослава 800 година Српске православне цркве, коју Епархија бихаћко-петровачка организује у Ливну 2020. године.

 

 

Ливањски малишани на Светосавској академији у Дрвару

Свечаном Светосавском Академијом одржаном у Дрвару 16. фебруара започело је обиљежавање 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве у Епархији бихаћко-петровачкој.

На Академији је активно учествовао и дио ђака школице српског језика и књижевности из Ливна. Ливањски малишани су топло дочекани и угошћени. У пуној сали Дрварског Радничког дома, представили су се ”Азбуком”, којој је као модел послужила азбука владике Атанасија Јевтића. Мали ђаци су исту са посебним ентузијазмом прилагодили појмовима са подручја Епархије бихаћко-петровачке. Мноштво комплимената су добили јер су сами на часовима правили слова азбуке којима су презентовали појмове свога завичаја, а која ће сада красити простор парохијске сале у којем се одвија настава.

Видео снимак извођења ”Азбуке” можете погледати овде:

Дан након приредбе, вриједни ђаци са својом професорком су у сали Парохијског дома родитељима и другим парохијанима показали своју тачку, забавили их веселим дјечијим плесовима и пјесмом, те почастили колачима које су добили на поклон од вриједних дрварских парохијанки, као знак захвалности и симпатија за мале госте из Ливна.
Снимак из парохијског дома можете погледати овде:
Извештај са Светосавксе Академије у Дрвару можете наћи овде: http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/svetosavska-akademija-u-drvaru-2/

 

Одржан састанак Челебићана о ограђивању сеоског гробља

У недељу 17.02.2019 у просторијама српских завичајних удуржења кантона 10 на Новом Београду одржан је састанак Челебићана.

На позив Одбора за изградњу ограде на гробљу у Челебићу одазавло се 12 Челебићана. Разговарало се о неколико тачака дневног реда:

– извештај о раду Одбора између две седнице;

– начину информисања Челебићана и њиховој мотивацији да подрже пројекат изградње нове ограде;

– пројекат изградње нове ограде;

– информисање о прикупљеним средствима;

– разно.

На састанку је Славко Вујановић је одржао уводну реч, рекавши да је извођач радова Весо Катић већ у другој половини марта спреман да крене са радовима и указао на чињеницу да нема довољно средстава ни за прву фазу радова, те да се мора појачати рад на прикупљању средстава да се цео пројекат неби довео у питање.

Истакао је да код људи које је Одбор контактирао постоји воља за учешћем али је конкретан прилив средстава и даље скроман. Душко Шуњка је присутне упознао са пројектом за изградњу оградног зида и гробљанске капеле који је израдио, представивши присутнима како би то све изгледало. Овај пројекат је на састанку и усвојен као меродаван за извођење радова.

Договорено је да сви присутни покушају обавестити чланове својих фамилија, комшија и пријатеља Челебића да се укључе у овај пројекат.

До 01.03.2019 чланови Одбора ће посетити Челебић и у сарадњи са црквеном Општином Лијевно обавити техничке и административне припреме за почетак радова.

Једна од тачака дневног реда је била и (не)рад старог Одбора села Челебић у оквиру Удружења ОМЛ. Већ скоро две године блокиран је рад због неактивности трочланог одбора, те су се сви сагласили да су се стекли услов за избор новог Одбора села Челебић у оквиру Удружења ОМЛ.

Још једном се моле сви Челебићани да својим новчаним уплатама било на рачун Удружења ОМЛ број: 160-380800-45 са позивом на број 30062013 или директно прилогом неком од чланова одбора помогну овај важан пројекат.

Наредни састанак је договорен за 17.03.2019, до кад ће се знати коначни детаљи око изградње ограде и коначан списак приложника, на основу чега ће бити донета коначна одлука о томе да ли се може кренути у реализацију пројекта.

Састанак је потрајао скоро два сата, а на инсистирање Војина Шуњке дружење је настављено у оближњем ресторану.

 

Позив на Скупштину Удружења ОМЛ

ПОЗИВ

ОДРЖАВАЊЕ СКУПШТИНЕ УДРУЖЕЊА

   I

Девета седница Скупштине Удружења Огњена Марија Ливањска одржаће се у Београду, у суботу 02. марта 2019. године у великој сали СО Звездара, Булевар краља Александра 77, са почетком у 17 часова.

На седници ће бити: верификован пријем нових чланова који су Удружењу приступили након Осме Скупштине; размотрени и понуђени на усвајање: Записник са Осме Скупштине; Извештај о раду Удружења у 2018. години, као и План рада за 2019. годину.

Материјал за седницу доставља се члановима Удружења поштом и електронском поштом.

Очекујемо вас, да својим активном учешћем на Скупштини допринесете квалитетном раду.

Молимо чланове који не буду у могућности да лично присуствују Скупштини да за одлучивање на седници овласте другу особу, која присуствује седници.

 

Модел овлашћења 

За гласање по свим тачкама Дневног реда на Осмој седници Скупштине Удружења Огњена Марија Ливањска овлашћујем  ……………………………………………..

 

Давалац/даваоци овлашћења ……………………………………

 

До СО Звездара можете користити ГСП аутобуске и трамвајске линије које саобраћају до станица Вуков споменик, Рузвелтова, Булевар краља Александра и Машински факултет (2, 5, 7, 12, 25, 25п, 26, 27, 32, 37, 65, 74, ЕКО 1), као и Беовоз (од Раковице, Батајнице, Београд центра, Овче, Панчевачког моста) до станице Вуков споменик.

За више информација: 0646155073 или 0646130103.

 

Председник Удружења

Никола Петровић ср

Списак приложника за традиционалне Божићне пакетиће

Удружење Огњена Марија Ливањска и Парохија Лијевањска су и ове, као и претходних година, покренули сада већ традиционалну акцију прикупљања прилога за Божићно даривање све српске деце која живе у Ливну и Ливањском пољу, као и за старачка домаћинства која живе у тешким условима.

Након још једне успешно спроведене акције, остаје нам само да се захвалимо свима који су дали своје прилоге. Захваљујући вама и вашим прилозима, Удружење је наше малишане даривало пакетићима за Светог Саву. Пакети старијим суграђанима ће бити подељени од стране пароха лијевањског, оца Предрага Црепуље, приликом обиласка кућа и свећења водице. Од преосталих средстава ће бити припремљени дечији пакетићи за Васкрс и подржане друге активности везане за рад школе српског језика и књижевности ”Јован Сундечић”.

Још једном се захваљујемо свим приложницима, чија имена објављујемо у оквиру ове вести!

ИМЕ ПРИЛОЖНИКА ПРИЛОГ
Никола, Јован, Илија и Лука Чулић (мали приложници из Америке) 1.100,00 америчких долара
Агро Атина доо Суботица 5.000,00 дин.
БОБ доо Нови Сад 12.000,00 дин.
Миливој Бошковић 5.000,00 дин.
Јовица Брчин 1.000,00 дин.
Горан Вјештица 1.000,00 дин.
Љиљана Врбавац 6.600,00 дин.
Ненад Вртикапа 2.500,00 дин
Аљоша Вулета 2.400,00 дин.
Бојана Гаћиновић 3.000,00 дин.
Горана Гаћиновић 2.000,00 дин.
Љиљана Дамњановић 50,00 евра
Милош Дамњановић 10.000,00 дин
Немања Девић 50,00 евра
Бранко Докић 50,00 КМ
Гордана Достанић 4.000,00 дин.
Синиша Јагодић 1.200,00 дин.
Дијана Ковачић 6.000,00 дин.
Зоран Коњикушић 1.500,00 дин.
С Н Експорт-Импорт доо Нови Сад 12.000,00 дин.
Тамара Маљковић 2.500,00 дин.
Дарко Милојковић 1.000,00 дин.
Далибор и Сања Мрша 50,00 КМ
Александар Радета 50,00 КМ
Оливера Радета 2.000,00 дин.
Јована Радић 1.000,00 дин.
Мирјана Раковић 4.000,00 дин.
Саша (Божидар) Росић 3.000,00 дин.
Жељко Росић 2.000,00 дин.
Перо Славинић 20,00 КМ
Дејан Спремо 5.000,00 дин.
Срећко и Нада Угрица 3.000,00 дин.
Сава Шуњка 3.000,00 дин.
Рада Шегрт 3.000,00 дин.