Архиве аутора: milosd83

Конкурс за награду ”Завичај мојих предака”

На основу члана 1. Правилника о додељивању награде „Завичај мојих предака“ и Одлуке Управног одбора од 23. августа 2019. године, Удружење Огњена Марија Ливањска, Београд објављује

КОНКУРС

ЗА НАГРАДУ „ЗАВИЧАЈ МОЈИХ ПРЕДАКА“

за најбоље радове младих аутора, у оквиру:

  • Књижевних врста (есеј, путопис, кратка прича, поезија);
  • Ликовног израза (сликање, цртежи, графика, вајарство);
  • Фотографије.

На конкурсу могу учествовати аутори млађи од 18 година, радовима о завичају, који се, у контексту овог Конкурса, односи на подручје општина Ливно и Грахово.

Један аутор може конкурисати у свакој области, са највише три рада.

За књижевни израз радови се достављају на српском језику и ћириличном писму, у 5 (пет) примерака, а дозвољена дужина појединачног рукописа је највише 10.000 словних карактера са размацима.

Уз радове ликовног израза и фотографије неопходно је доставити: оригинал рад са 4 (четири) фотографије/копије, као и краћи опис рада.

Упутство за достављање радова

1. Радови се достављају потписани шифром. Шифру можете сами формулисати по сопственом избору, и може укључивати слова и/или бројеве.

2. Подаци о аутору достављају се у посебној коверти насловљеној шифром, затвореној, у којој се налази попуњени образац са следећим подацима:

  • пуно име и презиме,
  • датум рођења,
  • адресу становања,
  • контакт: телефон, мејл адресу,
  • краћу биографију аутора.

ОБРАЗАЦ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ ОВДЕ: Obrazac za-prijavu na Konkurs OML

3. Коверту са подацима о аутору и саме радове ставити у другу, већу коверту и послати путем поште, на адресу: Удружење ОМЛ, Милана Ракића 14, 11271 Сурчин, са назнаком „За конкурс: Завичај мојих предака“.

Рок за достављање радова је 05. новембар 2019. године.

Радови се не враћају.

Жири ће изабрати у свакој категорији по три најбоља рада који ће бити награђени.

Информације о награђеним ауторима и делима биће објављене на страници Удружења www.omlivanjska.com и страницама завичајних удружења која покривају подручја завичаја по овом конкурсу, Извештају о годишњим активностима Удружења ОМЛ, као и листу Српско коло.

Радови који се објаве не хонораришу се, а објављују се под пуним именом аутора.

Награде ће бити уручене у оквиру свечане манифестације коју организује Удружење ОМЛ или на годишњој Скупштини Удружења ОМЛ.

Награде се, у свакој категорији, састоје од плакете и новчаних износа:

Прва награда: Златна плакета и новчани износ од 5000,00 РСД;

Друга награда: Сребрна плакета и новчани износ од 3000,00 РСД и

Трећа награда: Бронзана плакета и новчани износ од 2000,00 РСД

Контакт телефони Удружења ОМЛ за сва питања:   0646130103; 0646155073

У Београду, 05. септембра 2019.

Председник Удружења                                                                     Председник УО

Никола Петровић                                                                              Гордана Достанић

Упокојио се Мићо Радета

mico slikaСа жалошћу обавештавамо јавност да се МИЋО РАДЕТА, почасни члан Удружења ОМЛ, упокојио у Господу 22. августа т.г. у Београду.

Мићо Радета рођен је у Великом Губеру, у породици солунског добровољца Михајла, који је, као и бројни чланови његове фамилије, страдао у усташким злочинима над ливањским Србима, јула 1941. године.

Као потомак страдалника, године свог живота Мићо је посветио истраживању усташких злочина на подручју Ливањског поља, сакупљању и обједињавању података о стратштима, начину страдања и именима страдалника. Није га у том важном задатку, који је доделио сам себи, омела намера власти да се злочини прикрију.

Године 1990 постао је активни члан одбора за вађење костију страдалника из бројних јама и њихову сахрану у крипти новоизграђене капеле у порти ливањске православне цркве Успења Пресвете Богородице. О својим сазнањима и активностима сачинио је целовит писани материјал који је посветио својим страдалим рођацима, којих је, са очеве и мајчине стране, било преко две стотине.

Спискови страдалника, које је систематизовао и уредио Мићо Радета, постављени су 1991. години у крипти Спомен капеле-костурнице у Ливну и објављени су у књизи Буда Симоновића Огњена Марја ливањска.

У зебњи да вихор рата деведесетих не разнесе тај драгоцен и тешко сабран материјал, Мићо га је благовремено пребацио за Берлин. Касније је и сам, као и већина Срба тог подручја, притиснут силом напустио родни крај.

Допринос који је својим пожртвованим радом дао да се сачувају имена невиних цивилних жртава и евидентирају бројна стратишта диљем ливањског подручја, обавезује све потомке ливањских Срба да одају почаст и сачувају успомену на овог племенитог човека и дело које је за собом оставио опирући се притиску средине да се све препусти забораву.

Мићо Радета је сахрањен на гробљу Орловача у суботу 24. августа.

Хвала му за све и нека Господ да мира његовој напаћеној души!

 

 

Илиндан у Црном Лугу

Празник Светог пророка Илије, слава цркве у Црном Лугу, прослављен је свечано и ове године. Свету Литургију пред народом који се овом приликом окупио из свих крајева света служио је надлежни парох, отац Предраг Црепуља.

Додатну радост прослави храмовне славе унело је и крштење бебе Марије (Бранка) Иветић из Казанаца.

Овај празник увеличало је својим присуством и Српско културно-уметничко друштво Гаврило Принцип из Босанског Грахова, чији су чланови присуствовали Литургији и извели неколико традиционалних игара испред храма.

Илиндан остаје један од главних зборова на коме се окупља народ Ливањског поља и Босанског Грахова.

Молитвено сећање на Ливањске мученике

Историјске, политичке, економске, па и животне прилике… расејали су ливањске Србе преко седам гора и преко седам мора. Бројни потомци, али и они рођени на подручју Ливна, живе своје дане и године онако како им живот доноси, некад мирно, некад бурно, некада радосно, некад тужно… Некад им сетне мисли полете ка завичају, некад их неки звук или мирис врати у дане детињства и дедине куће, некад препричавају згоде и успомене, некад  пријатељима причају о својим коренима тамо под Динаром, Старетином, Цинцаром, Камешницом… над којима је небо најплавље и сунце најсјајније.

Али, 30. јула, сваке године мисао свакога од нас је иста. Упућена претку, брату, сестри, рођаку, породичном куму… чији је живот завршио силом у некој од бројних крашких безданки или у рупи мајдана шљунка. Тог дана смо, са давно усахнолом сузом, уједињени тугом, сећањем, пијететом и поносом што смо их имали и што смо од њих постали. Уједињени смо у Христу кога се они нису одрекли ни када су знали да се то плаћа животом.

Нису потомци заборавили муку и жртву ни после 78 година од страшног зверства које није штедело ни јаке, ни нејаке, па ни оне рођене тек који сат пре него што ће им живот већ после првих удаха пресећи нож. И ове године заједно смо се помолили Господу за преко 1600 душа узнетих у небо те зле 1941. године.

Потомци из Аустралије, са Флориде, из Београда, Новог Сада, Бања Луке… нису бројали километре. Дошли су да 30. јула, у заједници са онима који живе у Ливну и нашим парохом лијевањским оцем Предрагом Црепуљом, одрже централни помен у Спомен-капели и костурници у Ливну, пред моштима 1200 побијених.

На месту некадашњег споменика побијеним домаћинима из села Чапразлије, сада обележеном крстом, помен је служио парох губински, отац Предраг Црепуља. Молитвеном сећању, одржаном у подне 31. јула, присуствовало је петнестак потомака.

Два сата раније, у Губину је служена Света Литургија, након које је одржан помен страдалом оцу Ристу Ћатићу и његовим парохијанима из села Сајковић.

Истог дана, у поподневним сатима,свештеник Предраг Црепуља служио је парастос и на православном гробљу у Лиштанима.

Дана 1. августа, отац Предраг Црепуља одржао је помен на Барјаку, на гробном месту нејачи села Челебић, поклане у сеоској школи чија су тела потрпана у мајдане шљунка. За душе страдалника, са потомцима пристиглим из Новог Сада, Београда, Ливна… помолили су се и Василија Броћета, министар у влади Кантона 10, као и председник Удружења Граховљана, Бранко Триван.

Потомци који живе у Београду, сенима својих предака поклонили су се у београдској цркви Светог Марка, 28. јула, предвођени некадашњим парохом лијевањским, оцем Мирком Јамеџијом.

У Новом Саду у цркви Светих Кирила и Методија, 27. јула, помен страдалим ливањским Србима служио је отац Велимир Врућинић, родом Ливњак.

Бањалучани су се, дан уочи Огњене Марије, 29. јула, окупили у цркви Светог Јована Богослова и са парохом лијевањским, оцем Предрагом Црепуљом, поклонили сенима страдалника.

У авалском манастиру Богородице Тројеручице помен је одржан на дан свете Великомученице Марине, 30. јула.

Помен страдалим ливањским Србима служиће се 4. августа и у цркви Свете Великомученице Недеље у Брчком, након Свете Литургије која почиње у 9 сати.

Помени су одржани у организацији: Удружења Огњена Марија Ливањска, парохија: лијевањске, врбичке, губинске; подручних цркава: Светог Марка у Београду, Светих Кирила и Методија у Новом Саду, Светог Јована Богослова у Бања Луци, Свете Великомученице Недеље у Брчком, као и манастира Богородице Тројеручице на Авали.

Захваљујемо се свима који су на било који начин узели учешће у организацији и оглашавању овогодишњих помена нашим прецима.

Догодине у Ливну!

 

У Београду, на Илиндан, лета Господњег 2019.

Екскурзија малих Ливњака у Хецеговину

У прилогу доносимо текст и слике о екскурзији наших малих Ливњака, полазника допунске школе српског језика и књижевности ”Јован Сундечић”, која функционише при парохији лијевањској, а коју је подржало Удружење Огњена Марија Ливањска.

Крајем јуна, ђаци допунске школице за српски језик и књижевност „Јован Сундечић“ из Ливна, ишли су на студијски излет упознавања са дијелом Херцеговине, те посјетом Манастиру Житомислић. Путујући врелом Херцеговином, чули смо жубор ријека, видјели камен и крш који у врелини Сунца поклањају ријеткости попут шипака, смокава, кошћела и мандарина које нигдје немају такву медена слаткоћу као под херцеговачким небом. У музејима су наши ђаци научили понешто о дивном граду Мостару, о градњи и бивствовању Старог моста, којим су и прошетали, подсјећајући се давних времена, заната, начина живота, обичаја и легенди тога краја. У Шантићевом парку ђаци су научили понешто о Шантићу, Ћоровићу и Дучићу, великанима српске књижевности. Занимљиво је било чути како су живјели и књижевно дјеловали заједно у овом дивном граду на обалама Неретве. Осмијех је дјеци измамио и податак да је супруга Алексе Шантића била Ливањка, из градске трговачке породице!

Излет се наставио посјетом локалитету Радимља са стећцима, гдје су ђаци допунске школице за српски језик и књижевност били у прилици да чују историјске чињенице о овом вриједном археолошком налазишту, али и да, под својим прстићима осјете дах прошлог времена, знатижељним лијепим дјечјим очима виде орнаменте које су стотинама годинама уназад правиле вриједне руке људи сличне оној са најпознатијег Стећка са ове локације, руке подигнуте у поздрав добродошлице, онако како би, у знак добродошлице и исказивање пријатељства, требале бити раширене руке људи наше дивне земље. Наше мале звркове ни највеће сунце није спријечило да се играју и забављају, те су, чим су нанијели заштитну крему, наставили са игром, показујући да је здрав дух заиста у здравом тијелу.

Цртице из Херцеговине се настављају – опчинио нас је Столац. Ријеку Брегаву одликује ријетки феномен. Наиме, у самом центру града се рачва и прави мало ријечно острво, да би се, играјући се испод камења стољетног моста поново саставила и наставила свој пут. Наш дивни возач Ковач буса, господин Ивица, који је, гле случаја, Херцеговац, приуштио нам је незабораван обилазак овог дивног градића. Причао нам је о животу у том граду прије рата, показао остатке старог града, градско купалиште, мале правоугаоне воденице распоређене као пакетићи на путу ка Беговини, насељу специфичном по каменим крововима. Врвио је Столац ове суботе људима и одзвањао веселим смијехом купача и прскањем Брегаве испод стопала разиграних малих Херцеговаца. И наши ђаци су се освјежили, водом из чесме, јер нисмо ни помислили да ћемо наићи на ову малу оазу, смјештену у кршу и камену, у подножју старих камених кула, које су, као стражари времена, поносно стајали на врху брежуљака док смо ишли према Почитељу.

У Стоцу смо посјетили и малу, приватну Винарију Даорсон, примјер рада марљивих и способних Херцеговаца, који су љубазно и стрпљиво одговарали на питања наших љубопитљивих знатижељника. Ђаци су видјели гдје и како се прави вино, гдје се чува…Винарија је добила име по остацима града чије поријекло датира од времена прије Христа, налази се поред Стоца, а и данас одузима дах посјетиоцима који се чуде како је прецизно и скоро до савршенства био изграђен.

На крају нашег студијског излета, дочекао нас је циљ нашег пута-манастир Житомислић! Чак и наши мали ђаци, до тада разиграни, осјетили су смирај крочивши на манастирски посјед. Благодат се осјетила на лицу монаха који нам је показао ризницу музеја, испричавши нам о огромној вриједности црквених предмета и икона. Поштовање према свештенослужитељским књигама се огледало на лицима малих анђела наше школе, који су након разгледања музеја присуствовали Вечерњој служби у Манастиру Житомислић, посвећеном Благовијестима. У унутрашњости самог Манастира није дозвољено фотографисање, а дјечица су са пажњом слушала Службу, главице окрећући да разгледају унутрашњост малог Манастира живописаног фрескама које имају огромну духовну и умјетничку вриједност. Мошти светаца које се налазе у овој Светињи и молитве малог братства су нас испратиле на пут кућама.

Од срца се у име свих родитеља чији су ђаци ишли на овај излет захваљујемо Удружењу Огњена Марија Ливањска, које нам је омогућило овај излет, обезбиједивши нам превоз, храну, пиће, воду, сладоледе, грицкалице и слаткише које су ђаци пожељели, ручак…. И најважније, показали да не заборављају своје мале земљаке, да цијене њихов рад и труд на очувању матерњег језика и културе, али и да подржавају грађење мостова културом, вјером и љубављу.

Управа допунске школе ”Јован Сундечић” у Ливну

 

 

У Београду и Новом Саду служени парастоси страдалим Ливањским Србима

Након 78 година од великих страдања која су задесила српски народ Ливна и Ливањског поља, као и 27 година од почетка страдања у последњем грађанском рату, Ливањски Срби почели су са окупљањима током којих се сећају својих мученички пострадалих предака.

У суботу 27. јула, у цркви Св. Кирила и Методија на Телепу у Новом Саду, окупили су се ливњаци који живе у Новом Саду и околини. Молитвено сећање предводио је отац Вилимир Врућинић.

Следећег дана, у недељу 28. јула, служен је парастос за све пострадале у храму Св. Марка у Београду. Пред 50-ак окупљених Ливњака и њихових потомака, богослужење је предводио отац Мирко Јамеџија, бивши парох ливањски. У својој беседи, отац Мирко се сетио зверског и безумног убијања недужног српског народа током злих дана лета 1941. године. Такво страдање, према његовим речима, упоредиво је са прогоном и страдањем првих хришћана у Римским временима.

Прва усташка убиства ливањских Срба почела су већ у мају 1941. године, хватајући замах у јуну и јулу, да би свој врхунац достигла у данима око Огњене Марије. У Ливну и околним селима побијено је око 1600 православних Срба. У појединим селима, као што је Голињево, побијено је комплетно српско становништво, док је у другим селима само мањи број успео преживети. Међу највећим стратиштима су били ливада крај села Пролог, јама Равни Долац и школа у Челебићу.

Удружење Огњена Марија Ливањска се захваљује свима који су присуствовали овом молитвеном сећању на наше претке. Овим још једном сведочимо да није тешко сећати се, и да ја то најмање што су наши преци заслужили својим мучеништвом.

У наредним данима, помени и парастоси ће се служити у Ливну, Бања Луци, на Авали, у Чапразлијама и Челебићу. Позивамо све оне који могу да нам се придруже у овим молитвеним окупљањима.

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА

  • Новом Саду, 27. јула у 9 сати, парастос у цркви Светих Кирила и Методија на Телепу;
  • Београду, 28. јула у 12.30 сати, парастос у цркви Светог Марка;
  • Бања Луци, парастос у цркви Светог Јована Богослова на Лаушу, 29. јула у 17 сати;
  • Манастиру Богородице Тројеручице на Авали, парастос 30. јула у 10 сати;
  • Ливну, 30. јула Света Литургија у 10 сати, у Спомен капели-костурници;
  • Губину, 31.јула Света Литургија у 10 сати и парастос код гроба оца Ристе Ћатића и његових 12 парохијана;
  • Чапразлијама, 31.јула у 13 сати, парастос на месту срушеног споменика страдалима у јами Самогред;
  • Челебићу, 1. августа Света Литургија у 10 сати, на спомен гробљу на Барјаку.
  • Брчко, 4. августа Света Литургија и парастос са почетком у 9 сати у цркви Св. Вел. Недеље (Мераја)

 

Најава: Молитвено сећање на убијене Ливањске Србе

pomenПотомци и поштоваоци ливањских Срба, које су усташе сурово побиле лета 1941. године, помолиће се за њихове душе и ове, 2019. године, у више места у Србији, Републици Српској и Федерацији БиХ.

Злог лета 1941. године, жене и деца су живи бацани у јаме Динаре, Старетине, Тушнице, Камешнице…, мушкараци су побијени код села Пролог, нејач села Челебић побијена је у сеоској школи, а убијани су и на ливади Трновац, на подручју Купреса…, Преко 1600 цивилних жртава, од тек рођених до у старости онемоћалих нестало је тих дана, око Огњене Марије. Нестале су заувек целе српске породице, а у неким селима од тога дана све до данас више нема ни једног Србина.

Педесет година након овог злочина потмци су достојно, у Спомен капели у Ливну, сахранили мошти страдалника извађене из већине јама. Нажалост, за њих није било мира и већ наредне године су разбацане око оскрнављене Спомен-капеле и запаљене лијевањске православне цркве. Упорни потомци страдалника, Епархија бихаћко-петровачка и Парохија лијевањска обновили су Спомен-капелу и поново у крипту положили мошти мученика.

Парохија Лијевањска и Удружење Огњена Марија Ливањска позивају вас да се заједно помолимо нашим мученицима, на богослужењима која ће се одржати у:

  • Новом Саду, 27. јула у 9 сати, парастос у цркви Светих Кирила и Методија на Телепу;
  • Београду, 28. јула у 12.30 сати, парастос у цркви Светог Марка;
  • Бања Луци, парастос у цркви Светог Јована Богослова на Лаушу, 29. јула у 17 сати;
  • Манастиру Богородице Тројеручице на Авали, парастос 30. јула у 10 сати;
  • Ливну, 30. јула Света Литургија у 10 сати, у Спомен капели-костурници;
  • Губину, 31.јула Света Литургија у 10 сати и парастос код гроба оца Ристе Ћатића и његових 12 парохијана;
  • Чапразлијама, 31.јула у 13 сати, парастос на месту срушеног споменика страдалима у јами Самогред;
  • Челебићу, 1. августа Света Литургија у 10 сати, на спомен гробљу на Барјаку.
  • Брчко, 4. августа Света Литургија и парастос са почетком у 9 сати у цркви Св. Вел. Недеље (Мераја)

 

Парохија Лијевањска и Удружење Огњена Марија Ливањска