Архиве категорија: Вести из парохије Лијевањске

Дочек Часног Крста из Јерусалима у Ливну

У недељу 3. новембра Часни Крст из Јерусалима, дар Патријарха Иринеја, дочекан је у Ливну од стране свештенства и верника на Светој Архијерејској Литургији коју је служио Њ. П. Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије. Верујемо да ће овај радостан дан дуго памтити сви присутни, како гости тако и народ Ливна и Ливањског поља. У наставку преносимо текст објављен на сајту Српске Православне Цркве. Удружење Огњена Марија Ливањска се посебно захваљује г. Зорану Вучићу из Издавачке фондације Архиепископије београдско-карловачке, који је својим огромним трудом допринео овом великом догађају.

Часни Крст за спомен-капелу Свете великомученице Марине у Ливну даривао Патријарх српски Иринеј.

Његово Преосвештенство Eпископ бихаћко-петровачки г. Сергије началствовао је 3. новембра 2019. године светом Литургијом у храму Успења Пресвете Богородице у Ливну, уз саслужење протојереја-ставрофора Бранислава Поповића (Епархија сремска), Предрага Ћирковића (Епархија зворничко-тузланска) и Радослава Станковића, протопрезвитера Драгана Видовића, протонамесника Срђана Белензаде (манастир Веселиње), Милоша Црепуље, Митра Керлеца и Зорана Миловца, презвитера Савка Плавшића – старешине храма у Босанском Грахову, и ђакона Немање Рељића и Дејана Грчића.

Литургијско сабрање су својим појањем узвеличали  појци византијског хора Свети Роман Мелод из Брчког под вођством протојереја-ставрофора Александра Рељића.

Каже верни народ да не памти да је храм био испуњен као данас, и не памти када је била сабрана матица Мајка Србија са својим расејаним страдалним ливањског краја. Био је то најдирљивији сусрет оно мало осталих Срба у Ливну са сестринством фрушкогорског манастира Петковице, са децом Косова и Метохије из Ораховца и Велике Хоче, са Чуварима Христовог Гроба и потомцима страдалих Срба у Другом светском рату окупљених у Удружењу Огњена Марија Ливљанска.

У својој беседи епископ Сергије је казивао о свеопштем васкрсењу и часу када ће Христос у слави својој доћи да суди овоме свету. Између осталог, Преосвећени Владика је казао да су нама наши преци који су страдали као хришћани у првим вековима, оставили завет да се молимо њима, да крст њихове вере и љубави непрестано носимо у срцима својим како бисмо остали и опстали као народ Божји.

Божјом милошћу, Патријарх српски г. Иринеј даривао је Часни Крст из Јерусалима за спомен-капелу Свете великомученице Марине у Лијевну, у спомен на 1600 ливањских Срба мученички убијених на 17 стратишта од стране усташа 1941. године.

Потомци са свештенством су подигли 1991. године спомен-капелу којој се дарује тај Крст Христов. На Голготу је Часни Крст изнео и владици Сергеју предао потомак страдалних Срба г. Дејан Козомара. Часни Крст је, иначе, живописао Зоран Маслић, дрво је израдио Милан Никчевић, а постоље Милан Чигоја, сви из Београда.

Спомен капела је, нажалост, и у последњем рату деведесетих година била девастирана, а мошти узнемирене. Да васкрсење увек бива, сведочи нам и данас потпуно обновљена капела, где у белом мермеру почивају мошти мученика ливљанских, са уредно пописаним именима српских жена, деце, мушкараца мучки побијених и у оближње јаме бацаних; њихове  кривице није било сем да су Срби православне вере.

Организатор доношења Часног Крста из Јерусалима, као и његовог проношења по местима страдања Срба и дародавац Јеванђеља у окову је Издавачка фондација Архиепископије београдско-карловачке Српске Православне Цркве. За спомен-капелу су монахиње из Русије ручно изаткале плаштаницу која је дар породице Војновић. Плаштаницу су уручили Чувари Христовог Гроба.

У цркви су се са својим културно-уметничким програмом представили Епископу и верном народу ученици Основне школе „Јован Сундачић“ из Ливна и певачка група из Велике Хоче и Ораховице. Културно-уметнички програм припремила је наставница књижевности у Допунској школи српског језика која броји 12 ученика различитог узраста. Интересовање за ову наставу показују сем Срба и припадници других народа који живе у Ливну. Ову школу помаже часопис Светосавско звонце својим акцијама и часописима, док је Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону помогла организујући екскурзију за децу.

Часни Крст Господњи из Јерусалима и плаштаницу и дар капели Свете великомученице Марине верни су после свете Литургије литијски пренели у капелу.

Богоугодни разговори су настављени у парохијској сали, где је приређена трпеза љубави. За гостопримство у манастиру Рмњу, Босанском Грахову и Ливну, захвалио је у име свих прота Бранислав Поповић из Сремских Карловаца. Настојатељица манастира Пресвете Богородице Тројеручице мати Злата са сестринством и благочестивим народом из Србије помогла је српске светиње и страдална места којима су се поклонили христољубиви верни из матице. Преноћиште за педесетак верника у Босанском Грахову обезбедиле су српске породице, у сарадњи са г. Небојшом Мајсторовићем. -На великом гостољубљу у отежаним условима неизмериво смо благодарни својим домаћинима, поручили су гости из Србије.

Зорица Зец

Најава: Света Архијерејска Литургија и дочек Часног Крста у Ливну

Дар Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја,

Часни Крст

освештан у Јерусалиму

и целиван уснама хиљада верника од Београда, преко Јадовна, Јасеновца, Газиместана, Острога, Бара и многих светиња, свечано ће бити уручен Спомен-капели Свете Великомученице Марине у Ливну у спомен страдалим ливањским Србима.

Архијерејска литургија, коју служи Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Господин Сергије са свештенством, и примопредаја Часног Крста и Плаштанице из Свете руске земље, служиће се у Ливну у недељу

3. новембра 2019. године

у 9 часова.

Нека нас животворни Часни Крст сабере на заједничку молитву!

Plakat - Livno

Позив: Прослава славе цркве Покрова Пресвете Богородице у Рујанима

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА

ПАРОХИЈА ГУБИНСКА

Позива све благочестиве парохијане, да својим присуством и учешћем

увеличају молитвено и литургијско славље,

које ће се одржати у СУБОТУ 19. октобра 2019. године с почетком у 10:00 часова,

у цркви Покрова Пресвете Богородице у Доњим Рујанима.

Након Свете Литургије извршиће се прелив гробова на гробљима у Горњим и Доњим Рујанима.

ДОБРО НАМ ДОШЛИ!

С Божијим благословом,

Управа парохије

Служен помен страдалима у Занасовићима

У суботу 5. октобра, на Задушнице, дан када се сећамо наших упокојених, парастос за све умрле сулужен је и у Храму Рођења Пресвете Богородице у Бугојну. Након службе, окупљени верници, предвођени својим свештеником о. Славишом Ђурићем, упутили су се у Занасовиће, да се и тамо помоле за душе невино страдалих, да их се сете.

У селу Занасовићима налази се највеће српско стратиште из Другог светског рата у општини Бугојно. На месту где данас стоји скроман споменик, Бугојанске усташе, предвођене Бранком Куштром, убиле су око 1700 православних Срба, пре свега из Бугојна и Скопаљске долине, али и Купреса, Ливна, Дувна и Гламоча. Међу страдалима су била и три угледна Ливњака – др Душан Митровић, лекар, судија Крсто Зубић и адвокат Ранко Маргетић – који су били међу првим српским жртвама у Ливну.

Под сивим небом и кишом која је падала, отац Славиша служио је помен Скопаљским мученицима пред малобројним верницима ове парохије. Окупивши се овом приликом, показали су да није тешко сећати се наших невино страдалих мученика.

Самом парастосу претходило је крчење терена око споменика, које је организовала СПЦО Бугојно. Само стратиште у Занасовићима деценијама је зарастало у дрвеће и шибље, тако да се сам споменик на овом месту и није могао видети док се не дође до њега. Око споменика налазиле су се лешине мртвих оваца, које су чобани ту остављали.

Захваљујући вредним људима предвођеним својим свештеником, простор око споменика је коначно прокрчен и очишћен од растиња и свега другог што не би требало да се налази на оваквом месту.

Надајмо се да ће ово бити само почетак обнове овог споменика и сећања на оне који су овде пострадали.

ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ: Сам са 1700 Срба>>>>

 

Конкурс за награду ”Завичај мојих предака”

На основу члана 1. Правилника о додељивању награде „Завичај мојих предака“ и Одлуке Управног одбора од 23. августа 2019. године, Удружење Огњена Марија Ливањска, Београд објављује

КОНКУРС

ЗА НАГРАДУ „ЗАВИЧАЈ МОЈИХ ПРЕДАКА“

за најбоље радове младих аутора, у оквиру:

  • Књижевних врста (есеј, путопис, кратка прича, поезија);
  • Ликовног израза (сликање, цртежи, графика, вајарство);
  • Фотографије.

На конкурсу могу учествовати аутори млађи од 18 година, радовима о завичају, који се, у контексту овог Конкурса, односи на подручје општина Ливно и Грахово.

Један аутор може конкурисати у свакој области, са највише три рада.

За књижевни израз радови се достављају на српском језику и ћириличном писму, у 5 (пет) примерака, а дозвољена дужина појединачног рукописа је највише 10.000 словних карактера са размацима.

Уз радове ликовног израза и фотографије неопходно је доставити: оригинал рад са 4 (четири) фотографије/копије, као и краћи опис рада.

Упутство за достављање радова

1. Радови се достављају потписани шифром. Шифру можете сами формулисати по сопственом избору, и може укључивати слова и/или бројеве.

2. Подаци о аутору достављају се у посебној коверти насловљеној шифром, затвореној, у којој се налази попуњени образац са следећим подацима:

  • пуно име и презиме,
  • датум рођења,
  • адресу становања,
  • контакт: телефон, мејл адресу,
  • краћу биографију аутора.

ОБРАЗАЦ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ ОВДЕ: Obrazac za-prijavu na Konkurs OML

3. Коверту са подацима о аутору и саме радове ставити у другу, већу коверту и послати путем поште, на адресу: Удружење ОМЛ, Милана Ракића 14, 11271 Сурчин, са назнаком „За конкурс: Завичај мојих предака“.

Рок за достављање радова је 05. новембар 2019. године.

Радови се не враћају.

Жири ће изабрати у свакој категорији по три најбоља рада који ће бити награђени.

Информације о награђеним ауторима и делима биће објављене на страници Удружења www.omlivanjska.com и страницама завичајних удружења која покривају подручја завичаја по овом конкурсу, Извештају о годишњим активностима Удружења ОМЛ, као и листу Српско коло.

Радови који се објаве не хонораришу се, а објављују се под пуним именом аутора.

Награде ће бити уручене у оквиру свечане манифестације коју организује Удружење ОМЛ или на годишњој Скупштини Удружења ОМЛ.

Награде се, у свакој категорији, састоје од плакете и новчаних износа:

Прва награда: Златна плакета и новчани износ од 5000,00 РСД;

Друга награда: Сребрна плакета и новчани износ од 3000,00 РСД и

Трећа награда: Бронзана плакета и новчани износ од 2000,00 РСД

Контакт телефони Удружења ОМЛ за сва питања:   0646130103; 0646155073

У Београду, 05. септембра 2019.

Председник Удружења                                                                     Председник УО

Никола Петровић                                                                              Гордана Достанић

Илиндан у Црном Лугу

Празник Светог пророка Илије, слава цркве у Црном Лугу, прослављен је свечано и ове године. Свету Литургију пред народом који се овом приликом окупио из свих крајева света служио је надлежни парох, отац Предраг Црепуља.

Додатну радост прослави храмовне славе унело је и крштење бебе Марије (Бранка) Иветић из Казанаца.

Овај празник увеличало је својим присуством и Српско културно-уметничко друштво Гаврило Принцип из Босанског Грахова, чији су чланови присуствовали Литургији и извели неколико традиционалних игара испред храма.

Илиндан остаје један од главних зборова на коме се окупља народ Ливањског поља и Босанског Грахова.

Молитвено сећање на Ливањске мученике

Историјске, политичке, економске, па и животне прилике… расејали су ливањске Србе преко седам гора и преко седам мора. Бројни потомци, али и они рођени на подручју Ливна, живе своје дане и године онако како им живот доноси, некад мирно, некад бурно, некада радосно, некад тужно… Некад им сетне мисли полете ка завичају, некад их неки звук или мирис врати у дане детињства и дедине куће, некад препричавају згоде и успомене, некад  пријатељима причају о својим коренима тамо под Динаром, Старетином, Цинцаром, Камешницом… над којима је небо најплавље и сунце најсјајније.

Али, 30. јула, сваке године мисао свакога од нас је иста. Упућена претку, брату, сестри, рођаку, породичном куму… чији је живот завршио силом у некој од бројних крашких безданки или у рупи мајдана шљунка. Тог дана смо, са давно усахнолом сузом, уједињени тугом, сећањем, пијететом и поносом што смо их имали и што смо од њих постали. Уједињени смо у Христу кога се они нису одрекли ни када су знали да се то плаћа животом.

Нису потомци заборавили муку и жртву ни после 78 година од страшног зверства које није штедело ни јаке, ни нејаке, па ни оне рођене тек који сат пре него што ће им живот већ после првих удаха пресећи нож. И ове године заједно смо се помолили Господу за преко 1600 душа узнетих у небо те зле 1941. године.

Потомци из Аустралије, са Флориде, из Београда, Новог Сада, Бања Луке… нису бројали километре. Дошли су да 30. јула, у заједници са онима који живе у Ливну и нашим парохом лијевањским оцем Предрагом Црепуљом, одрже централни помен у Спомен-капели и костурници у Ливну, пред моштима 1200 побијених.

На месту некадашњег споменика побијеним домаћинима из села Чапразлије, сада обележеном крстом, помен је служио парох губински, отац Предраг Црепуља. Молитвеном сећању, одржаном у подне 31. јула, присуствовало је петнестак потомака.

Два сата раније, у Губину је служена Света Литургија, након које је одржан помен страдалом оцу Ристу Ћатићу и његовим парохијанима из села Сајковић.

Истог дана, у поподневним сатима,свештеник Предраг Црепуља служио је парастос и на православном гробљу у Лиштанима.

Дана 1. августа, отац Предраг Црепуља одржао је помен на Барјаку, на гробном месту нејачи села Челебић, поклане у сеоској школи чија су тела потрпана у мајдане шљунка. За душе страдалника, са потомцима пристиглим из Новог Сада, Београда, Ливна… помолили су се и Василија Броћета, министар у влади Кантона 10, као и председник Удружења Граховљана, Бранко Триван.

Потомци који живе у Београду, сенима својих предака поклонили су се у београдској цркви Светог Марка, 28. јула, предвођени некадашњим парохом лијевањским, оцем Мирком Јамеџијом.

У Новом Саду у цркви Светих Кирила и Методија, 27. јула, помен страдалим ливањским Србима служио је отац Велимир Врућинић, родом Ливњак.

Бањалучани су се, дан уочи Огњене Марије, 29. јула, окупили у цркви Светог Јована Богослова и са парохом лијевањским, оцем Предрагом Црепуљом, поклонили сенима страдалника.

У авалском манастиру Богородице Тројеручице помен је одржан на дан свете Великомученице Марине, 30. јула.

Помен страдалим ливањским Србима служиће се 4. августа и у цркви Свете Великомученице Недеље у Брчком, након Свете Литургије која почиње у 9 сати.

Помени су одржани у организацији: Удружења Огњена Марија Ливањска, парохија: лијевањске, врбичке, губинске; подручних цркава: Светог Марка у Београду, Светих Кирила и Методија у Новом Саду, Светог Јована Богослова у Бања Луци, Свете Великомученице Недеље у Брчком, као и манастира Богородице Тројеручице на Авали.

Захваљујемо се свима који су на било који начин узели учешће у организацији и оглашавању овогодишњих помена нашим прецима.

Догодине у Ливну!

 

У Београду, на Илиндан, лета Господњег 2019.