Архиве категорија: Вести из парохије Лијевањске

Сећање на Ливањске новомученике

На празник Свете Великомученице Марине – Огњене Марије – у Ливну је служена Света Литургија у капели и спомен-костурници посвећеној овој светитељки. У капели се налазе мошти преко 1.000 ливањских новомученика, пострадалих од усташа управо у данима око Огњене Марије 1941. године.

На богослужењу су се окупили потомци страдалих, али и други верници који су дошли да се поклоне моштима наших новомученика. Свету Литургију служили су свештеници Жељко Ђурица, бивши парох ливањски, Срђан Белензада, парох веселињски, Митар Керлец, парох бабићки, Предраг Црепуља, парох ливањски и ђакон Дејан Грчић. Православне Ливњаке посебно је обрадовао велики број верника пристиглих из Босанског Грахова тог дана, као и мноштво деце. Светој Литургији присуствовала је и Василија Броћета, министарка рада, здравства, прогнаних и социјалне заштите у Влади Кантона 10.

У својој беседи, отац Предраг подсетио је окупљене на страдање које је задесило ливањске Србе током 1941. године. Прогон Срба у Ливну и Ливањском пољу почео је са успоставом НДХ у априлу 1941. године. Међу првим жртвама усташког терора били су парох губински отац Ристо Ћатић са 11 својих парохијана који су бачени у јаму крај Ливна 6. јуна 1941. године. У наредним недељама, наставило се са одвођењем и убијањем виђенијих ливањских Срба, да би злочини достигли свој врхунац у данима око Огњене Марије. Усташе су у овом кратком периоду убиле нешто више од 1.600 Срба из Ливна и Ливањског поља. У јаме широм Ливањског поља бацано је живо и старо и младо, па чак и тек рођена деца. Отац Предраг је окупљене подсетио и да су потомци страдалих чекали 50 година да кости својих предака изваде из јама и масовних гробница широм овог краја. Тек 1991. године оне су положене у капелу посвећену Св. Великомученици Марини у порти старе цркве Успења Пресвете Богородице у овом граду. Због тога је, како је рекао отац Предраг, ова капела у народу и названа ‘костурница’, но можда би бољи назив за њу био ‘моштаница’, јер у њој нису кости, већ мошти наших новомученика, који нас заступају пред Господом.

Молитвена окупљања у знак сећања на ливањске мученике настављена су и следећих дана. Тако је 31. јула служена Света Литургија у цркви Успења Пресвете Богородице у Губину, након које је служен помен на гробу свештеника Ристе Ћатића и његових страдалих парохијана.

Након Литургије у Губину, верници су се окупили и у селу Чапразлије, где је, код порушеног споменика, служен помен за 28 мештана овог села, који су 30. јула 1941. године бачени у јаму Самогреду. Након рата, њихове мошти су извађене из ове јаме и сахрањене у заједничкој гробници у самом селу. Парохија Ливањска и Удружење Огњена Марија Ливањска планирају да на месту порушеног споменика из комунистичког периода подигну нови споменик у знаку крста.

У суботу 1. августа, Света Литургија је служена и у селу Челебић, на једном од највећих стратишта у Ливањском пољу. У овом селу је у данима око Огњене Марије побијено преко 400 православних Срба. Док је један број мушкараца бачен у јаму Бикушу изнад села, највећи део мештана убијен је у школи те покопан у масовној гробници на узвишењу Барјак. Управо на овом месту, унутар зидова споменика подигнутог после Другог светског рата, служена је Света Литургија. Парох ливањски, отац Предраг Црепуља, истакао је да, као што су први Хришћани служили Литургије на местима страдања, тако и ми, на овом месту, служимо Свету Литургију над моштима страдалих. Разлика је пак, како је истакао, у томе што су први Хришћани страдали од многобожаца, док су наши преци страдали од оних који себе такође називају хришћанима. Богослужењу су присуствовали и представници Удружења Јадовно 1941.

Свете Литургије и молитвена окупљања у славу ливањских новомученика одржана су и у Новом Саду, Брчком, те у манастиру Богородице Тројеручице на Авали. Због пандемије корона вируса, традиционални помени нису се ове године одржали у Београду и Бања Луци.

Brcko 1

Новомученици ливањски, молите Бога за нас!

Удружење Огњена Марија Ливањска

НАЈАВА: Сећање на Ливањске мученике

Са крајем јула, ближе се и дани када се сећамо наших предака пострадалих у данима око Огњене Марије 1941. године. Од тада, на тужну годишњицу, молитвеним окупљањима сећамо се њих и тог мученичког страдања. Где год да смо данас на планети, ми њихови потомци, помолићемо се за њихове душе заједно или сами, у храму или покрај споменика на неком од њихових стратишта.

Злог лета 1941. године, жене и деца су живи бацани у јаме Динаре, Старетине, Тушнице, Камешнице…, мушкараци су побијени код села Пролог, нејач села Челебић побијена је у сеоској школи, а убијани су и на ливади Трновац, на подручју Купреса…, Преко 1600 цивилних жртава, од тек рођених до у старости онемоћалих нестало је тих дана, око Огњене Марије. Нестале су заувек целе српске породице, а у неким селима од тога дана све до данас више нема ни једног Србина. Педесет година након овог злочина потмци су достојно, у Спомен капели у Ливну, сахранили мошти страдалника извађене из већине јама.

Ове године дочекујемо ту тужну годишњицу у условма пандемија корона вируса која се проширила читавим светом. Имајући то у виду, мере за спречавање ширења вируса које су прописали државни органи, те у консултацијама са црквеним властима, одлучено је да се неће служити уобичајени парастоси у Београду и Бања Луци. Позивамо вас да ове године сећање на наше мученике обележите на начин примерен вашем осећању и околностима у средини у којој живите

Традиционална богослужења ће се одржати на следећим местима, те позивамо све оне који могу, да узму учешћа:

  • Ливну, 30. јула Света Литургија у 10 сати, у Спомен капели-костурници;
  • Авала – Манастир Богородице Тројеручице, 30. јул, Света Литургија у 8 сати са поменом у наставку;
  • Губину, 31.јула Света Литургија у 10 сати и парастос код гроба оца Ристе Ћатића и његових 12 парохијана;
  • Чапразлијама, 31.јула у 13.30 сати, парастос на месту срушеног споменика страдалима у јами Самогред;
  • Челебићу, 1. августа Света Литургија у 10 сати, на спомен гробљу на Барјаку.
  • Брчко, 2. августа Света Литургија и парастос са почетком у 9 сати у цркви Св. Вел. Недеље (Мераја)
  • Нови Сад, 2. августа Света Литургија и парастос, црква Св. Ћирила и Методија у Телепу

Парохија Лијевањска и Удружење Огњена Марија Ливањска

Патријарх примио представнике Удружења Огњена Марија Ливањска

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 17. јула 2020. године у Патријаршији српској у Београду представнике Удружења Огњена Марија Ливањска.

Са благословом Његове Светости Патријарха, Удружење Огњена Марија Ливањска, у сарадњи са Телевизијом Храм и храмом Светог Саве на Врачару, недавно је београдској публици представило кратак историјски пресек живота ливањских Срба кроз изложбу, докуметарни филм и књигу о мученичком страдању лета 1941. године.

На благослову и широкој подршци том догађају, као и на непосредној помоћи Фонда Патријарха српског Павла у осликавању спомен-капеле Свете великомученице Марине, у порти православне цркве у Ливну у чијој крипти су похрањене мошти ливањских мученика, патријарху Иринеју најискренију захвалност ливањских Срба пренео је председник Удружења г. Никола Петровић.

Током разговора Његова Светост Патријарх је исказао интересовање и бригу за живот верника на подручју парохија ливањске, црнолушке, врбичке и губинске, тако да му је предочено стање о животу српске заједнице у Ливну, као и основне активности Удружења Огњена Марија Ливањска усмеране ка обнови верских и културних објеката и напорима да се одржи активна веза између расељених и домицилних ливањских Срба.

Исказана пажња Његове Светости Патријарха за живот Срба и активности Удружења Огњена Марија Ливањска, као и Његов благослов за даље деловање на пољу ширења истине о ливањским Србима јачају дух и уливају додатну снагу на путу достојне обнове и проналажења правог приступа будућем раду.

Пријему су присуствовали: председник Удружења Огњена Марија Ливањска г. Никола Петровић, гђа. Гордана Достанић, председник управног одбора Удружења, др Милош Дамњановић, ђакон Радомир Врућинић, професор Богословије Светог Саве у Београду, као и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић.

Извор: http://www.spc.rs/sr/patrijarh_primio_predstavnike_udruzhenja_ognjena_marija_livanjska

 

Фотогалерија: Слике обновљене Ливањске цркве

Као што смо већ раније известили (видети: ) почетком марта ове године започети су радови на темељној обнови Ливањске цркве Успења Пресвете Богородице, најстаријег православног храма на територији ливањског поља. Овом приликом доносимо фотогалерију са сликама на којима можете видети изглед цркве након обнове.

Радовима који се тренутно изводе обухваћено је:

  • Обијање старе и постављање нове фасаде на цркви;
  • Обијање дотрајалог зидног и плафонског малтера у унутрашњости цркве и набацивање новог малтера;
  • Кречење цркве;
  • Чишћење и санација старих камених подних плоча;
  • Чишћење и фарбање унутрашње дрвенарије;
  • Електроинсталатерски радови;
  • Чишћење гарежи и поправка степеница у унутрашњости звоника;
  • Остали радови, као што је фарбање врата и постављање заштитних решетки на звонику исл.

Радови су финансирани пре свега од стране Епархија бихаћко-петровачке, средствима обезбеђеним бригом и трудом нашег епископа, Њ.П. г. Сергија, као и средствима Парохије лијевањске и појединих верника.

У наредном периоду, преостаје нам још да прикупимо средства за набавку појединих делова унутрашњег инвентара, као што су стасидије (клупе) за народ и певнице, палионице за свеће, итд. Биће размотрена и набавка нових звона, имајући у виду да су постојећа напукла због пада током паљења звоника. Можда и најбитније, предстоји нам повратак икона на иконостас наше цркве. Осим тога, предвиђени су и радови на уређењу црквене порте.

Црква

Звоник

Порта

 

Покошено православно гробље у Голињеву

У оквиру своје широке мисије, која обухвата како неговање сећања на пострадале ливањске Србе тако и чување њихове материјалне и духовне заоставштине, Удружење Огњена Марија Ливањска је преузло на себе и одржавање гробља и цркве у селу Голињеву код Ливна.

У свим другим приликама, Удружење и парохија Лијевањска позивају и очекују од становника, расељених и потомака да се укључе у одржавање својих цркава и гробаља. Ипак, као што је већини добро познато, када је Голињево у питању, потомака скоро да и нема, јер је комплетно православно становништво овог села побијено у данима око Огњене Марије 1941. године.

Имајући то у виду, током јула су цркву и гробље обишли отац Предраг Црепуља, парох лијевањски, и Милош Дамњановић испред Удружења, те ангажовали особу из Ливна која је покосила гробље и покупила траву. У ову сврху је из средстава Удружења издвојено 150 КМ.

Удружење је спремно да свима који желе да организују кошење својих гробаља пружи подршку на терену.

 

Почели радови на ограђивању гробља у Губеру

Почетком јула 2020. године, започети су радови на изградњи новог оградног зида на православном гробљу у Губеру. Као први корак, уклоњен је стри, дотрајали зид. Планираним радовима, биће саливен нови бетонски зид и постављена нова капија на гробљу.

Радове изводи фирма Roco Commerce doo из Ливна, чија понуда је одабрана као најповољнија. Према понуди, за извођење радова потребно је 40,430.20 КМ. До сада је прилозима оних чији су преци сахрањени на овом гробљу прикупљено 32,182.00 КМ. За успешан завршетак радова потребно је прикупити нешто више од 8,000 КМ.

Списак појединачних приложника можете наћи овде: https://omlivanjska.com/projekti/grobljeguber/prilozniciguber/

Све који до сада нису уплатили свој прилог молимо да то ураде што пре, ради успешног завршетка радова:

Прилоге можете уплатити на следећи начин:

за уплате из Србије: Сврха уплате – Прилог за Губерско гробље; Прималац – Удружење ОМЛ; Рачун примаоца: 160-380800-45; Позив на број – 09012018.

за уплате из БиХ: Сврха уплате – Прилог за Губерско гробље; Прималац – Удружење ОМЛ; Рачун примаоца: 551-72077032321-17; Позив на број – 09012018.

за уплате из иностранства потребне податке можете наћи овде: https://omlivanjska.com/about/uplata-clanarine-i-donacija/

За сва питања и прилоге у готовини, молимо вас да контактирате неког од следећих особа:

  • у Ливну – Боро Пажин: +387 63 979 700 или +387 34 202 216
  • у Бања Луци – Бранко Лаганин: brankolaganin@gmail.com или + 387 65 926 019
  • у Србији – Ратко Пажин (Сремска Каменица): +381 63 863 0456 или Дијана Ковачић (рођ. Покрајац): +381 63 606 862

 

Прослављена слава Врбичке цркве

Притисла је тама Тројичин храм у Врбици и сва села Врбичке парохије. Ове године, на празник Силаска Светог Духа на Апостоле, тачније Духовски понедељак, обележена је слава храма у Врбици који је од прије десетак година и манастиром проглашен. Црни облаци који задњих тридесетак година владају бескрајно плавим небом ливањског краја, као да не мисле скорије отићи.

Густа киша, потпомогнута јаком југовином, опустела села Челебић, Бојмунте, Радановце, Врбицу, Богдаше и Бастасе чинила је још тужнијим и безнадежнијим. Не вјерујем да ће доћи дан када неће нико доћи својој цркви на овај празник, али увек са стрепњом крећем ка њему, не знајући да ли ћу и кога још срести.

Вјерујући су пронашли пут из Новог Сада, Панчева, Београд, Козарске Дубице, Бања Луке и других крајева где живе расељени и показали да не одустају од својих коријена. Нама који смо дошли тога јутра ништа није ишло на руку, али после Свете Литургије, сунце побједи кишне облаке а међу нама наступи радост. Нас тридесетак са оцем Предрагом извојевасмо побједу над тамом, па макар то било на један дан, вјерујући да Господ неће заборавити никада нас и наша села.

Зазвонила су звона са врбичке цркве опет. Одслужена је Света Литургија, а после, ми окупљени око трпезе, дуго смо разговарали, па и запјевали. Све нам је то улило наду да наши људи никада неће заборавити одакле су, а томе сведочи и чињеница да се увијек од некуда појаве они које смо можда заувјек отписали или нисмо ни знали да постоје.

Тако су ове године све нас који смо дошли од срца угостили Милорад (Мишо) Росић и његов брат Предраг, који заједно са Гораном (Саве) Јовић припремише богату трпезу за све нас и понудише помоћ око обнове манастирског конака.

Иако су породице из нашег крај препознатљиве као сточарске и земљорадничке, породице сељака су изњедриле и неке који су нама на понос. Међу нама је тог дана био и проф. Бранко Докић који је увјек и на сваком мјесту истицао приврженост својој Врбици и ливањском крају у цјелини.

У разговору о обнови конака, проф. Докић нас је обавјестио да смо због новонасталих економских и пандемијских компликација, остали без донације за асфалтирања пута до Врбичког храма, али да је добијена понуда у износу од €3.500 за извођење истих радова, те да је породица Докић спремна да сноси трећину вриједности овог посла.

Представник Удружења Огњена Марија Ливањска је информисао присутне да константно траје акција прикупљања средстава за  обнову манастирског конака и да се на рачуну Удружења тренутно налази 100.270,00 динара намјенских средстава за врбички храм. И овом приликом су прикупљена средства која ће се утрошити на обнову конака.

Треба рећи да је, на одушевљење свих, храм био свечанији него икада. Наш парох, отац Предраг је у врбичку цркву донео певнице и клупе из ливањске цркве, која доживљава велику обнову и на тај начин оснажио вјеру врбичких парохијана.

Не могу облаци заувјек остати на небу, синуће сунце и звониће звона са врбичке цркве, а ви нам браћо и сестре дођите.

Никола Петровић

 

 

 

 

Одржано културно вече посвећено ливањским Србима у Храму Светог Саве на Врачару

У ораганизацији Храма Светог Саве на Врачару, ТВ Храма и Удружења Огњена Марија Ливањска из Београда, у петак 20. јуна т.г, у Крипти Храма Светог Саве публици је речју и сликом представљен историјски пресек живота и стваралаштва ливањских Срба, манифестацијом под називом „Срби Ливањског поља-трагови кроз векове“.

Ову манифестацију помогли су: аутор књиге Огњена Марија ливањска Будо Симоновић; аутор филма о страдању ливањских Срба ђакон Радомир Врућинић, професор Богословије Свети Сава; аутори изложбе проф др Вељко Ђурић Мишна и др Радован Пилиповић и Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону РС.

У уметничком делу програма учествовали су: првакиња драме Народног позоришта, Наташа Нинковић, појци Храма Светог Саве, Дарија и Глорија Илић, а програм је водила Весна Радета.

На изложбеним паноима приказан је својеврсни историјски пресек од преднемањићког периода до данашњих дана, а излагањем говорника нарочито је осветљено стварање институција и очување верског и националног идентитета и интегритета у врло тешким околностима за српски живаљ током османске и аустроугарске владавине Босном. Тако су ливањски Срби још пре 200 година покренули и финансирали рад прве српске школе у Босни, а пре 160 година издејствовали дозволу и саградили ливањску православну цркву посвећену Успењу Пресвете Богородице, коју су верници опремили вредним иконама и црквеним сасудама из Русије, Венеције, Јерусалима, Грчке. Ливањска црква и њена богата збирка од 54 иконе, као и Плаштаница и предмети од метала од културне и историјске вредности проглашени су 2004. године националним спомеником Босне и Херцеговине.

Страдање у беспризорним злочинима усташа у данима око Огњене Марије 1941. године задесило је сваку српску породицу на подручју Ливна и оставило траг и на генерације које су долазиле. Исповести преживелих страдалника сабране су у књизи Буда Симоновића Огњена Марија ливањска. Прилог ове књиге, коју можемо назвати књигом-опоменом и књигом-сведочанством је списак имена 1589 цивилних жртава. Та имена, међу којима готово половину чине деца до петнаест година старости, сакупљали су прикривено и дуго потомци који се нису мирили да политика чувања братства-јединства треба да почива на скривању злочина над невиним цивилима.

Страдање у Независној Држави Хрватској је и централна тема синоћ приказаног документарног филма ђакона Радомира Врућинића, професора Богословије Свети Сава.

Они који су чудом преживели дубоке крашке јаме и својом физичком и снагом свога духа наставили да живе и рађају, нису могли опоравити демографску слику Срба, додатно ослабљену колонизацијом, појединачним исељавањем и новим погромом у грађанском рату 90-тих, те је данас у општини Ливно тек стотинак српских домова. Тој бројчано малој заједници потребна је снага свих нас да се на достојан начин очува свеукупна више векова стварана културна и духовна заоставштина, а предачки гробови отргну од корова. Да сачува заоставштину стварану вековима, Парохији лијевањској помажу, пре свега, они који данас живе далеко од Ливна, а сабрани су око Удружења Огњена Марија Ливањска. Ипак, то је и задатак целокупне српске заједнице јер је баштина ливањских Срба део целокупног културног богатства.

Манифестација је завршена беседом Његовог Преосвештенства Епископа ремезијанског Г. Стефана.

Порука ове манифестације је да у нашој свести треба да остане, као изворно сведочанство, и све оно чиме су наши преци одуховили своје постојање. Нашу биолошку снагу, ослабљену кобним последицама великих ратова, поновљених злочина до истребљења, беле куге, не треба додатно слабити препуштањем негативном утицају популистичких приступа који традицију и баштину сврставају у конзервативне и застареле облике.

Овом приликом организатори се још једном захваљују свима који на било који начин, личним ангажовањем или присуством допринели одржавању ове манифестације.

Управни одбор Удружења Огњена Марија Ливањска

ПОЗИВ: Слава Врбичке цркве – Тројице

                         СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА

ПАРОХИЈА ВРБИЧКА

Позива све благочестиве парохијане из села Врбичке парохије – од Челебића до Бастаса – као и остали верни народ да својим присуством и учешћем

увеличају молитвено и литургијско славље,

које ће се одржати у ПОНЕДЕЉАК 8. јуна 2020. године с почетком у 10:00 часова,

у цркви Силаска Светог Духа на Апостоле у Врбици.

ДОБРО НАМ ДОШЛИ!

С Божијим благословом,

Управа парохије

20190406_113810

Преносимо: Упокојио се наш брат у Христу Небојша Мајсторовић

20200511-112738-178_222_26_5-911У Господу се 10. маја 2020. године, у Недељу раслабљеног и на дан Спаљивања моштију св. Саве на Врачару, упокојио наш брат у Христу Небојша Мајсторовић (1958-2020), часни и Христољубиви Крајишник. Небојша је десет година живота подарио изградњи, физичкој и духовној, добробити и свакодневном животу манастира Пресвете Богородице Тројеручице у рипањском засеоку Дробњаци, помогао мати Злати у небројеним ситуацијама. Значајно је помогао Удружењу „Огњена Марија Ливањска“, како се не би заборавило на хиљаде невиних Срба пострадалих од усташа. Проучавао је историју, а најзаслужнији је за обретење моштију проте Милана Билбије из Грахова, пострадалог од Аустроугара. Веран својој парохијској цркви св. Петке на Чукаричкој падини, давао је увек од срца и са љубављу.

Небојша Мајсторовић је много урадио за радио „Слово љубве“ и наше слушалаштво. Благодарећи њему имали смо прилику да чујемо драгоцене звучне записе бројних духовника, слике манастирског живота, па и речи поуке и опомене шта значи бити у Христу. Мењао је и по неколико аутобуса градског саобраћаја, само да донесе драгоцени снимак беседе и поуке. И никад му није тешко пало, никад нисмо могли чути било какав уздах, осетити напор. Намучен и напаћен, али увек насмејан и пун неке детиње радости. Трпео без гласа, крио од других у колико је тешком здравственом стању, сачувао богобојажљивост, али и храброст и чврстину. О вредноћи, скромности, упорности и трудољубивости – сви смо понешто научили управо од њега.

О детаљима молитвеног испраћаја нашег брата Небојше Мајсторовића, посебно ћемо обавестити наше слушаоце, када будемо имали више података. Његов син Бранко нека је поносан што је имао таквог оца!

Нека Господ упокоји душу новопрестављеног брата Небојше и подари му Царство Небеско!

Извор: Радио „Слово љубве“, http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=22605

Фото: приватна архива Мати Злате

Подела пакетића старачким домаћинствима у Ливањском пољу

У протеклу недјељу, због новонастале ситуације пандемије, у Ливањском светом храму није служена Света Литургија.

Знајући да та ријеч Литургија означава народно служење  Богу, парох ливањски Предраг Црепуља одлучио је да тај дан служба Богу поприми другачији облик, те је умјесто Свете Литургије извршена подјела пакета социјално најугроженијим парохијанима насељеним дуж Ливањског поља, у парохијама: лијевањској, губинској, врбичкој и црнолушкој.

Помоћ је стигла и припремљена марљивим радом и љубављу чланова нашег удружења Огњена Марија Ливањска, које дјелује већ дужи низ година.

Најтежи дио посла јесте да се одлучи коме ће се уручити тај скромни пакет потребштина, скроман али ипак пун љубави за ближњег.

Када бисмо били у могућности и када би се наши људи, боље ситуирани више одазивали позивима Удружења, нема дилеме да би помоћ-пакет био уручен сваком преосталом житељу нашег Ливна и Ливањског поља, али од скупљених средстава купљено је тридесет три и толико је и подјељено, надајући се да ће се идућег пута успјети сакупити више средстава, те самим тим и у више домаћинстава послати овај мали али драги знак пажње.

Прешавши око стотинупедесет километара тога дана, отац Предраг је у журби направио неколико фотографија, које ће нам и визуелно показати како и гдје живе наши људи у Ливањском пољу.

Ако помоћ није овога пута, овом другачијом Литургијом стигла до свих, најважнија помоћ, молитва, идуће недјеље, када ће се у ливањском храму одслужити Божанствена Литургија-молитва Богу ће бити узнешена за све и за свја.

У прилогу можете погледати слике направљене приликом обиласка парохија.

Радови на обнови ливањске цркве

У овим данима када до нас допиру махом лоше информације, користимо прилику да пренесемо и једну лепу вест. Тренутно се приводе крају радови на комплетној обнови ливањске православне цркве Успења Пресвете Богородице, најстаријег православног храма у Ливањском крају и једног од најстаријих у Епархији бихаћко-петровачкој.

Радовима који се тренутно изводе обухваћено је:

  • Обијање старе и постављање нове фасаде на цркви;
  • Обијање дотрајалог зидног и плафонског малтера у унутрашњости цркве и набацивање новог малтера;
  • Кречење цркве;
  • Чишћење и санација старих камених подних плоча;
  • Чишћење и фарбање унутрашње дрвенарије;
  • Електроинсталатерски радови;
  • Чишћење гарежи и поправка степеница у унутрашњости звоника;
  • Остали радови, као што је фарбање врата и постављање заштитних решетки на звонику исл.

Колико је познато, ово су, до сада, најобухватнији радови обнове храма. Обнова  је започета недуго након последњег рата, у коме је звоник цркве запаљен. Међутим, осим звоника, зуб времена је учинио своје, па је било неопходно извести и многе друге радове на цркви. Након доласка свештеника у Ливно 2001. године, обновљено је кровиште звоника, фасада на олтарском делу цркве, замењен комплетан кров, те изведена дренажа око цркве а сам храм окречен.

Садашњим радовима биће завршена и заокружена обнова нашег храма. Радове финансирају: Епархија бихаћко-петровачка, средствима обезбеђеним бригом и трудом нашег епископа, Њ.П. г. Сергија; Парохија лијевањска; и верници.

У наредном периоду, преостаје нам још да прикупимо средства за набавку појединих делова унутрашњег инвентара, као што су стасидије (клупе) за народ и певнице, палионице за свеће, итд. Биће размотрена и набавка нових звона, имајући у виду да су постојећа напукла због пада током паљења звоника. Можда и најбитније, предстоји нам повратак икона на иконостас наше цркве.

Након радова на ливањској цркви, зпочеће послови на уређењу порте, а у сусрет великој прослави 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве на нивоу Епархије бихаћко-петровачке, која је планирана за септембар у Ливну. За ове радове такође предстоји да се дефинише извор финансирања.

Свети Сава прослављен у Ливну

У недељу 26. јануара, Српска Православна Црквена Општина Лијевањска је скромно али свечано прославила празник Светог Саве, српског просветитеља, државника и првог архиепископа аутокефалне Српске Православне Цркве.

Како и доликује, прослава је почела Светом Литургијом у храму Успења Пресвете Богородице у Ливну, где се окупило мноштво верника ове мале заједнице. У својој беседи, отац Предраг Црепуља, парох лијевањски, подсетио је окупљене вернике на живот и дело Светог Саве, а посебно на његов рад на утемељењу Српске Православне Цркве широм српских земаља, као и живе вере код народа.

На крају Свете Литургије, освећен је и преломљен и славски колач, уз кољиво које је освећено. Традиционално, за Светог Саву су се спремала два славска колача – један од стране одраслих, а други од стране деце. Ове године, наша деца су спремила свој колач и свечано преломила са својим свештеником и осталим окупљенима.

Након Литургије, верници су прешли у салу парохијског дома, у коме је одржана Божићно-Светосавска приредба. Приредбу су извели ученици допунске школе српског језика и књижевности ”Јован Сундечић”, која функционише при нашој парохији, уз организацију Ане Кришто, који води рад школице. Окупљени су имали прилику да виде и чују игре, рецитације, песме, као и одломке из Летописа парохије лијевањске, у којима се описивало прослављање Светог Саве и Божића у неким прошлим временима.

На крају приредбе, нашим малишанима су подељени пакетићи које је за њих припремило Удружење Огњена Марија Ливањска.

Снимке са приредбе можете погледати на нашем Youtube-е каналу.

 

Божићни празници у Ливањском пољу

Са осам светих олтара наших парохија одјекну тропар Рождества Христовог.

Твојим рођењем Христе Боже, засија свету свјетлост Богопознања, јер се у тој свјетлости звијездом учаху они који звијездама служе, да се клањају Теби, Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока, Господе, слава Ти!

Иако се у Ливањском пољу, осим овог Рођења ретко када прослављају друга рођења међу православним Србима, на чијим огњиштима су махом остали старији људи, ипак се прошапутало, док се палио Бадњак:

Колико варница, толико срећица,

Колико варница, толико обновљених кућа,

Колико варница, толико дјечице…

Да ли ће поново бити наше дјечице под Динаром? Боже наш нестворени и безпочетни све је Теби могуће, Васкрсни спаљено, поврати протјеране, оживи заборављене, сабери расејане. Свемогући Боже, врати дјечији осмјех под Динару – једина је молитва Ливањског поља.

Малобројни православни вјерници Ливна и Ливањског поља са радошћу су дочекали Божић – празник Рођења Христовог – а са њим и своју родбину и земљаке, расејане по свету, који су дошли да у родном крају прославе Бадњи дан и Божић.

Бадњи дан смо започели Светом Литургијом у Губину, гдје су парохијани припремили бадњак који смо наложили након богослужења.

Потом смо се окупили с друге стране поља, у Врбичкој цркви, где смо се помолили Богу и наложили бадњак по лијепом, сунчаном дану.

У раним вечерњим сатима у старој богомољи града Ливна одслужили смо вечерњу службу на којој су нам се придружили и вјерници из сусједног Дувна. Након богослужења, заједно смо наложили бадњак испред ливањске цркве. Бадљи дан су окупљенима пјевањем и рецитацијама уљепшали наши најмлађи, полазници допунске школице српског језика ”Јован Сундечић”.

На крају дана, окупили смо се на заједничкој молитви и у храму Св. Илије у Црном Лугу гдје се окупило мноштво вјерника, како оних који живе у селима ове парохије тако и оних који су пристигли за овај празник. Захваљујући вредним организаторима, бадњак је провезен кроз сва села ове парохије, а за окупљене је припремљено вино, ракија и посно послужење.

На сам Божић Света Литургија је служена у Ливну, у храму Успења Пресвете Богородице. Празнично богослужење је окупило мало стадо великих људи, од којих су се многи овом приликом и причестили.

Све малишане који живе у нашим парохијама Удружење Огњена Марија Ливањска одлучило је да и ове године, уз помоћ наших приложника, обрадује Божићним пакетићима. Тако су пакетићи дјеци из ливањске парохије подијељени током Божићних богослужења, док ће дјеци из црнолушке парохије бити подијељени за Св. Саву.

Осим Удружења Огњена Марија Ливањска, пакетиће дјеци која су током Божићних празника пристигла из других крајева у Губину је подијелило Удружење Огњиште, а чланови ЦО Црни Луг су припремили пакетиће и за дјецу која су током празника боравили код своје фамилије у овој парохији.

свештеник Предраг Црепуља

 

Божићно даривање – улепшајмо Божић нашој деци и старима!

Покажимо нашем народу у Ливну и Ливањском пољу да мислимо на њих!

Ближи се крај године, а то означава и почетак припрема за традиционално Божићно даривање наше деце и старих који живе у Ливањском пољу. Ово је седми пут да наше Удружење и СПЦО Лијевно покрећу акцију прикупљања средстава за куповину Божићних поклона за српску децу и самохрана старачка домаћинства на подручију Ливна и Ливањског поља.

Наша деца и наши стари у парохијама: Лијевањској, Губинској, Врбичкој и Црнолушкој, који опстају и чувају успомене на наше претке и наше детињство завређују нашу захвалност и заслужују да их обрадујемо сећањем, честитком и пригодним даром и за лепше и свечаније празничне дане рођења Христовог.

Као и ранијих година децу ћемо даривати пакетићима слаткиша, а наше старе и самохране пакетом основних животних намирница. Пакетићи ће бити припремљени за 30-ак наше деце и 40-ак старачких домаћинстава.

Обраћамо се људима који имају могућности и воље да помогну успеху ове акције прилозима које ће уплатити на рачуне Удружења:

У Србији: 160-380800-45, са позивом на број 31122019

У Српској: 55-172077032321-17 позив на број 31122019

За сва питања обратите се следећим особама:

  • Дијана Ковачић (dijana.p.kovacic@gmail.com) или 0038163 606 862
  • Никола Петровић (bonip.bg@gmail.com) или 0038164 615 5073;
  • Сава Шуњка (sunjkas@gmail.com) или 00381652990070.

Уплате из иностранства:

ЗА УПЛАТЕ У АМЕРИЧКИМ ДОЛАРИМА:

Intermediary:

CHASUS33

JPMORGAN CHASE BANK, N.A.

NEW YORK, NY, UNITED STATES

Account with institution:

DBDBRSBG

BANCA INTESA AD, BEOGRAD

MILENTIJA POPOVICA 7B

BEOGRAD, REPUBLIKA SRBIJA

Beneficiary:

/RS35160005400003537008

UDRUZENJE OGNJENA MARIJA LIVANJSKA

MILANA RAKICA 14

SURCIN

REPUBLIC OF SERBIA

ЗА УПЛАТЕ У ЕВРИМА:

Intermediary:

BCITITMM

INTESA SANPAOLO SPA

MILANO, ITALY

Account with institution:

DBDBRSBG

BANCA INTESA AD, BEOGRAD

MILENTIJA POPOVICA 7B

BEOGRAD, REPUBLIKA SRBIJA

Beneficiary:

/RS35160005400003538948

UDRUZENJE OGNJENA MARIJA LIVANJSKA

MILANA RAKICA 14

SURCIN

REPUBLIC OF SERBIA

 

ЗА УПЛАТЕ У КАНАДСКИМ ДОЛАРИМА:

Intermediary:

BOFMCAT2
BANK OF MONTREAL, THE
TORONTO, CANADA
Account with institution:

DBDBRSBG
BANCA INTESA AD, BEOGRAD
MILENTIJA POPOVICA 7B
BEOGRAD, REPUBLIKA SRBIJA
Beneficiary:

/RS35160005400003536232
UDRUZENJE OGNJENA MARIJA LIVANJSKA
Milana Rakica 14
Surcin
Republic of Serbia

Дочек Часног Крста из Јерусалима у Ливну

У недељу 3. новембра Часни Крст из Јерусалима, дар Патријарха Иринеја, дочекан је у Ливну од стране свештенства и верника на Светој Архијерејској Литургији коју је служио Њ. П. Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије. Верујемо да ће овај радостан дан дуго памтити сви присутни, како гости тако и народ Ливна и Ливањског поља. У наставку преносимо текст објављен на сајту Српске Православне Цркве. Удружење Огњена Марија Ливањска се посебно захваљује г. Зорану Вучићу из Издавачке фондације Архиепископије београдско-карловачке, који је својим огромним трудом допринео овом великом догађају.

Часни Крст за спомен-капелу Свете великомученице Марине у Ливну даривао Патријарх српски Иринеј.

Његово Преосвештенство Eпископ бихаћко-петровачки г. Сергије началствовао је 3. новембра 2019. године светом Литургијом у храму Успења Пресвете Богородице у Ливну, уз саслужење протојереја-ставрофора Бранислава Поповића (Епархија сремска), Предрага Ћирковића (Епархија зворничко-тузланска) и Радослава Станковића, протопрезвитера Драгана Видовића, протонамесника Срђана Белензаде (манастир Веселиње), Милоша Црепуље, Митра Керлеца и Зорана Миловца, презвитера Савка Плавшића – старешине храма у Босанском Грахову, и ђакона Немање Рељића и Дејана Грчића.

Литургијско сабрање су својим појањем узвеличали  појци византијског хора Свети Роман Мелод из Брчког под вођством протојереја-ставрофора Александра Рељића.

Каже верни народ да не памти да је храм био испуњен као данас, и не памти када је била сабрана матица Мајка Србија са својим расејаним страдалним ливањског краја. Био је то најдирљивији сусрет оно мало осталих Срба у Ливну са сестринством фрушкогорског манастира Петковице, са децом Косова и Метохије из Ораховца и Велике Хоче, са Чуварима Христовог Гроба и потомцима страдалих Срба у Другом светском рату окупљених у Удружењу Огњена Марија Ливљанска.

У својој беседи епископ Сергије је казивао о свеопштем васкрсењу и часу када ће Христос у слави својој доћи да суди овоме свету. Између осталог, Преосвећени Владика је казао да су нама наши преци који су страдали као хришћани у првим вековима, оставили завет да се молимо њима, да крст њихове вере и љубави непрестано носимо у срцима својим како бисмо остали и опстали као народ Божји.

Божјом милошћу, Патријарх српски г. Иринеј даривао је Часни Крст из Јерусалима за спомен-капелу Свете великомученице Марине у Лијевну, у спомен на 1600 ливањских Срба мученички убијених на 17 стратишта од стране усташа 1941. године.

Потомци са свештенством су подигли 1991. године спомен-капелу којој се дарује тај Крст Христов. На Голготу је Часни Крст изнео и владици Сергеју предао потомак страдалних Срба г. Дејан Козомара. Часни Крст је, иначе, живописао Зоран Маслић, дрво је израдио Милан Никчевић, а постоље Милан Чигоја, сви из Београда.

Спомен капела је, нажалост, и у последњем рату деведесетих година била девастирана, а мошти узнемирене. Да васкрсење увек бива, сведочи нам и данас потпуно обновљена капела, где у белом мермеру почивају мошти мученика ливљанских, са уредно пописаним именима српских жена, деце, мушкараца мучки побијених и у оближње јаме бацаних; њихове  кривице није било сем да су Срби православне вере.

Организатор доношења Часног Крста из Јерусалима, као и његовог проношења по местима страдања Срба и дародавац Јеванђеља у окову је Издавачка фондација Архиепископије београдско-карловачке Српске Православне Цркве. За спомен-капелу су монахиње из Русије ручно изаткале плаштаницу која је дар породице Војновић. Плаштаницу су уручили Чувари Христовог Гроба.

У цркви су се са својим културно-уметничким програмом представили Епископу и верном народу ученици Основне школе „Јован Сундачић“ из Ливна и певачка група из Велике Хоче и Ораховице. Културно-уметнички програм припремила је наставница књижевности у Допунској школи српског језика која броји 12 ученика различитог узраста. Интересовање за ову наставу показују сем Срба и припадници других народа који живе у Ливну. Ову школу помаже часопис Светосавско звонце својим акцијама и часописима, док је Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону помогла организујући екскурзију за децу.

Часни Крст Господњи из Јерусалима и плаштаницу и дар капели Свете великомученице Марине верни су после свете Литургије литијски пренели у капелу.

Богоугодни разговори су настављени у парохијској сали, где је приређена трпеза љубави. За гостопримство у манастиру Рмњу, Босанском Грахову и Ливну, захвалио је у име свих прота Бранислав Поповић из Сремских Карловаца. Настојатељица манастира Пресвете Богородице Тројеручице мати Злата са сестринством и благочестивим народом из Србије помогла је српске светиње и страдална места којима су се поклонили христољубиви верни из матице. Преноћиште за педесетак верника у Босанском Грахову обезбедиле су српске породице, у сарадњи са г. Небојшом Мајсторовићем. -На великом гостољубљу у отежаним условима неизмериво смо благодарни својим домаћинима, поручили су гости из Србије.

Зорица Зец

Најава: Света Архијерејска Литургија и дочек Часног Крста у Ливну

Дар Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја,

Часни Крст

освештан у Јерусалиму

и целиван уснама хиљада верника од Београда, преко Јадовна, Јасеновца, Газиместана, Острога, Бара и многих светиња, свечано ће бити уручен Спомен-капели Свете Великомученице Марине у Ливну у спомен страдалим ливањским Србима.

Архијерејска литургија, коју служи Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Господин Сергије са свештенством, и примопредаја Часног Крста и Плаштанице из Свете руске земље, служиће се у Ливну у недељу

3. новембра 2019. године

у 9 часова.

Нека нас животворни Часни Крст сабере на заједничку молитву!

Plakat - Livno

Позив: Прослава славе цркве Покрова Пресвете Богородице у Рујанима

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА

ПАРОХИЈА ГУБИНСКА

Позива све благочестиве парохијане, да својим присуством и учешћем

увеличају молитвено и литургијско славље,

које ће се одржати у СУБОТУ 19. октобра 2019. године с почетком у 10:00 часова,

у цркви Покрова Пресвете Богородице у Доњим Рујанима.

Након Свете Литургије извршиће се прелив гробова на гробљима у Горњим и Доњим Рујанима.

ДОБРО НАМ ДОШЛИ!

С Божијим благословом,

Управа парохије

Служен помен страдалима у Занасовићима

У суботу 5. октобра, на Задушнице, дан када се сећамо наших упокојених, парастос за све умрле сулужен је и у Храму Рођења Пресвете Богородице у Бугојну. Након службе, окупљени верници, предвођени својим свештеником о. Славишом Ђурићем, упутили су се у Занасовиће, да се и тамо помоле за душе невино страдалих, да их се сете.

У селу Занасовићима налази се највеће српско стратиште из Другог светског рата у општини Бугојно. На месту где данас стоји скроман споменик, Бугојанске усташе, предвођене Бранком Куштром, убиле су око 1700 православних Срба, пре свега из Бугојна и Скопаљске долине, али и Купреса, Ливна, Дувна и Гламоча. Међу страдалима су била и три угледна Ливњака – др Душан Митровић, лекар, судија Крсто Зубић и адвокат Ранко Маргетић – који су били међу првим српским жртвама у Ливну.

Под сивим небом и кишом која је падала, отац Славиша служио је помен Скопаљским мученицима пред малобројним верницима ове парохије. Окупивши се овом приликом, показали су да није тешко сећати се наших невино страдалих мученика.

Самом парастосу претходило је крчење терена око споменика, које је организовала СПЦО Бугојно. Само стратиште у Занасовићима деценијама је зарастало у дрвеће и шибље, тако да се сам споменик на овом месту и није могао видети док се не дође до њега. Око споменика налазиле су се лешине мртвих оваца, које су чобани ту остављали.

Захваљујући вредним људима предвођеним својим свештеником, простор око споменика је коначно прокрчен и очишћен од растиња и свега другог што не би требало да се налази на оваквом месту.

Надајмо се да ће ово бити само почетак обнове овог споменика и сећања на оне који су овде пострадали.

ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ: Сам са 1700 Срба>>>>

 

Конкурс за награду ”Завичај мојих предака”

На основу члана 1. Правилника о додељивању награде „Завичај мојих предака“ и Одлуке Управног одбора од 23. августа 2019. године, Удружење Огњена Марија Ливањска, Београд објављује

КОНКУРС

ЗА НАГРАДУ „ЗАВИЧАЈ МОЈИХ ПРЕДАКА“

за најбоље радове младих аутора, у оквиру:

  • Књижевних врста (есеј, путопис, кратка прича, поезија);
  • Ликовног израза (сликање, цртежи, графика, вајарство);
  • Фотографије.

На конкурсу могу учествовати аутори млађи од 18 година, радовима о завичају, који се, у контексту овог Конкурса, односи на подручје општина Ливно и Грахово.

Један аутор може конкурисати у свакој области, са највише три рада.

За књижевни израз радови се достављају на српском језику и ћириличном писму, у 5 (пет) примерака, а дозвољена дужина појединачног рукописа је највише 10.000 словних карактера са размацима.

Уз радове ликовног израза и фотографије неопходно је доставити: оригинал рад са 4 (четири) фотографије/копије, као и краћи опис рада.

Упутство за достављање радова

1. Радови се достављају потписани шифром. Шифру можете сами формулисати по сопственом избору, и може укључивати слова и/или бројеве.

2. Подаци о аутору достављају се у посебној коверти насловљеној шифром, затвореној, у којој се налази попуњени образац са следећим подацима:

  • пуно име и презиме,
  • датум рођења,
  • адресу становања,
  • контакт: телефон, мејл адресу,
  • краћу биографију аутора.

ОБРАЗАЦ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ ОВДЕ: Obrazac za-prijavu na Konkurs OML

3. Коверту са подацима о аутору и саме радове ставити у другу, већу коверту и послати путем поште, на адресу: Удружење ОМЛ, Милана Ракића 14, 11271 Сурчин, са назнаком „За конкурс: Завичај мојих предака“.

Рок за достављање радова је 05. новембар 2019. године.

Радови се не враћају.

Жири ће изабрати у свакој категорији по три најбоља рада који ће бити награђени.

Информације о награђеним ауторима и делима биће објављене на страници Удружења www.omlivanjska.com и страницама завичајних удружења која покривају подручја завичаја по овом конкурсу, Извештају о годишњим активностима Удружења ОМЛ, као и листу Српско коло.

Радови који се објаве не хонораришу се, а објављују се под пуним именом аутора.

Награде ће бити уручене у оквиру свечане манифестације коју организује Удружење ОМЛ или на годишњој Скупштини Удружења ОМЛ.

Награде се, у свакој категорији, састоје од плакете и новчаних износа:

Прва награда: Златна плакета и новчани износ од 5000,00 РСД;

Друга награда: Сребрна плакета и новчани износ од 3000,00 РСД и

Трећа награда: Бронзана плакета и новчани износ од 2000,00 РСД

Контакт телефони Удружења ОМЛ за сва питања:   0646130103; 0646155073

У Београду, 05. септембра 2019.

Председник Удружења                                                                     Председник УО

Никола Петровић                                                                              Гордана Достанић