Драги земљаци, парохијани цркве Силаска Светог Духа на Апостоле у Врбици,
Позивамо вас да се за славу наше цркве окупимо у Врбици. Најпре, у петак, 2. јуна, да се у 12 сати састанемо, свако са алатом којим има, да покосимо порту, уредимо цркву и да договоримо остале припремне радње за прославу и достојанствен дочек гостију.
Уверени смо да ће се: Бојмунћани, Басташани, Богдашани, Радановчани, Челебићани и Врбичани са радошћу одазвати овом позиву. Да не буде изненађења, кад се упутите ка цркви можда наиђете на асфалтиран пут. Обећање надлежних је да ћемо за црквену славу имати асфалт до порте. Даће Бог и Света Тројица!
Литургијска прослава, коју ће служити наш парох Предраг Црепуља, одржаће се у недељу, 4. јуна, у врбичкој цркви Силаска Светог Духа на Апостоле, са почетком у 10. часова, те вас Епархија бихаћко-петровачка, Парохија врбичка и Удружење Огњена Марија Ливањска позивају да присуствујете том чину. Радо ћемо дочекати све који желе да присуствују слави наше цркве и са нама поделе весеље и незаборав.
На двије хиљаде квадратних километара површине, на територији двије Општине и четири парохије, Божић дочекује нешто више од двестотињак православних Срба.
Дјечијег плача има само у неколико кућа, у сватове се није скоро ишло, за прела нема цура ни момака а за мобе су „године многе а леђа нејака“. Година се иначе споро вуче кроз Доње Поље и све иде неким спорим, рекло би се и већ замореним темпом али вјерујте, великим празницима све оживи и све се разведри.
Два су разлога за радост. Први је свакако због празника а други разлог је дуго чекани сусрет са најмилијима, који далеко од родне груде успевају да дођу на огњиште само када су распусти, одмори или велики Празници.
Божићна радост сетна и забринута лица парохијана претвара у осмјех, дошао је ко је требао доћи, најприје Син Божији, превјечни Логос рођен од Дјеве а затим синови, кћери и унучићи који радошћу оживе цијело Ливањско Поље.
Бадњаци красе старе камене куће а радост краси иначе забринута лица ливњака и граховљака.
Бадњи дан и Божић у Ливну
На Бадњи дан сам прешао 240 километара и са својим народом заложио пет бадњака, пет ватри наде и свјетлости коју нам је Бог даровао својим оваплоћењем. Размишљам, треба само са Богом сарађивати па се од ватре вјере,наде и љубави коју је у нама Бог наложио, нашим трудом иста може разбуктати у неугасиви огањ који свако животно искушење превазилази . Као што злато ватром постаје чишће и вредније, или од метала ватром и чекићем постају најљепши предмети, па може и човјек.
Загријани Божијим пламеном требамо док је даха а и снаге у десници руци постајати бољи, јер је наша мјера раста Христос.
Да случајни пролазник наиђе Бадњим даном и Божићем кроз Ливањско поље видио би пет отворених цркава, пет упаљених бадњака, чуо би „Рождество Твоје..“ а након тога и она добро позната „Кад облаци крену с мора…“
Бадњи дан у Нуглашици и Црном Лугу
Осјети се да је Бог сишао међу људе. Кога год нешто упитам и замолим сви хоће. Па и без да ишта кажем, сјеку се бадњаци, чисте цркве, припремају колачићи, пите, кувано вино… као да сви желе да се окупљени народ што више задржи, разговори и запјева.
Сви се разиђемо кућама са закључком : „Како нам је мало потребно труда и воље да обогатимо свој живот, да свакодневницу учинимо посебном, и да дани живота не служе само за бројање и мјерење потрошеног времена већ за живљење.“
Бадњи дан у Губину
Наша свакогодишња зебња плаши нас и овог Божића, јер како се гаси пламен Бадњака тако се гаси и ентузијазам и радост код вјерника, враћају се старе навике, забринутост и сета, песимизам и успаваност.
Знајмо, да Бог може једном упаљену ватру вјечно држати упаљеном, човјек све буре и недаће уз Божју помоћ и својим рукама савладати, па и ми ливњаци и граховљаци и ја као јањанин међу вама.
Бадњи дан у Врбици
Зато са Богом и надом у 2023. годину!
Поздрављајући све своје парохијане,
МИР БОЖИЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ и додајем РОДИ а никада не умре нити може умријети.
Док је у току овогодишња акција прикупљања прилога за Божићне и Ускршње пакете деци и старима у Ливањском пољу, доносимо причу и утиске из поделе пакета купљених од средстава прикупљених у поршлогодињшј акцији.
* * * * * *
Отварам очи док аларм свира звук који ме страшно нервира, иако сам га пажљиво бирала. Треба ми пар секунди да схватим гдје се налазим. Размичем смеђу завјесу и шкиљим на вањску свјетлост све док се очи не привикну и поглед не разбистри. Град Ливно се полако буди кроз широки прозор. Поглед на цркву Успења Пресвете Богородице чији звоник се издваја изнад кровова кућа и голих грана, подсјећа ме да нас ту и даље има, и поред свега.
Рано је прољеће и рано суботње јутро. Свјеж и оштар зрак заузима собу. Читав град дјелује пусто и голо, баш као и велики паркинг испод прозора, док се сунце још премишља хоће ли нас удостојити свог присуства. Прогноза је претила ниском температуром и могућом кишом. Прогноза не зна да предвиди колико нас нечији загрљај може осунчати, колику буру у души могу да створе нечије ријечи, колико суза по квадратном метру може бити проливено и по ведром дану. Нису рекли ни да се врх Динаре и даље бијели, док прољеће редовно стиже тамо гдје и брза пошта касни.
Испред нас су била разбацана села. Испред нас су биле десетине километара и десетине пакета основних животних намирница које треба да подијелимо старима и немоћнима. Испред нас је био Васкрс и та је мисао давала снагу да се пређу сви путеви које је, у недостатку људи, природа преобликовала по својој вољи.
На специјалном задатку
Учесници акције:
приложници – без којих ништа од овога не би било;
стари и/или немоћни житељи – којима је помоћ преко потребна,
Отац Предраг Црепуља – парох лијевањски;
Никола Петровић и Милош Дамњановић – који су испред Удружења Огњена Марија Ливањска делили пакете,
Марио Ковач из Ливна, који нам је на располагање ставио комби за превоз пакета;
и моја маленкост – без икакве заслуге и по Божијој вољи присутна.
Отац Предраг, познавалац путева и прилика, прави план путање и крећемо. Будући да је отац Предраг тог дана имао заказана три помена одлазимо прво на гробље у Нуглашици, па на гробље у Прову, а потом и у Губину. Прва два покојника нисам познавала, док је трећи (седмодневни) помен био за душу Лазара, Лазе, Пајчина кога сам само површно познавала. Морам признати да све до тада нисам у потпуности знала колико је тај човјек пјесама написао и компоновао, колики је труд уложио у изградњу парохијског дома у свом родном селу, ни којем броју пјевача је дао „хлеб у руке”, како један од њих рече. Само сам дјелимично знала колика је била његова љубав према Крајини, коју је носио у свом срцу до последњег дана.
Сјетих се Црњанског и његовових ријечи„Има сеоба. Смрти нема!” и учинише ми се овдје тако стварне. Загрлила је крајишка земља своје дијете, док Лазина мајка, стојећи на тој истој земљи, више није грлила свог сина. На путу који је слиједио посјетили смо још двије баке које су сахраниле своје синове. На том путу схватила сам да се човјек од свега опорави, али од смрти свог дјетета никада.
Док идемо од гробља до гробља размишљам о служби свештеника на овим просторима, а знам да боље није ни у Лици, Далмацији, Кордуну, ни Банији. Смрт је овдје стални гост, крштења ријетки, док вјенчања скоро и да нема.
Прва станица: Пеуље – тамо гдје и брза пошта касни
За Пеуљесам чула из текстова Србе Галића Пеуљанца, а када су се први пут указале пред мојим очима било је то као да се остварује нека бајка. Често сам након тога пролазила поред њих, а сада сам зашла и у само село. Виђала сам многа уништена насеља, али не памтим када сам на једном мјесту видјела више разрушених кућа.
Тек расцвјетали маслачци и по које процвјетало дрво пркосили су рушевинама кућа у којима је не тако давно цвјетао живот. Тај контраст подсјети ме да постоји вријеме рађања, вријеме смрти и оно најтеже и најважније – вријеме обнове. Овога пута смо ту да обиђемо и подржимо оне који су, након свега, одлучили да се врате и живот проведу међу рушевинама и цвијећем, ближе небу, него земљи. Без великих очекивања и жеља…
Ређала су се мјеста: Горње Пеуље, Доње Пеуље, Нуглашица, Грковци, Црни Луг, Пржине, Казанци, Сајковић, Губин, Прово, Губер, Жабљак, Ливно…
Ређали су се домови и домаћинства која овдје тако често броје по само једног члана. Тај члан је често немоћан, слабовид или непокретан, али и збуњен, ненавикнут на посјете и пажњу. Они који су већ претходних година добијали пакете у истој акцији, брзо би се присјетили којим подовом стижу изненадни гости.
Једино на оваквим мјестима се укаже прилика да упознате баку која лупом чита Свето писмо, жену која води рачуна о непокретној сверкрви, а која није мајка већ маћеха њеном мужу. Жену ратницу која брине о слијепој и болесној баки из комшилука, причајући нам како брзу пошту чека данима, више кроз шалу него што се жали. Ту је и дјечак из Бања Луке који ће вам поклонити пољски цвјетић небеско плаве боје и изрецитовати Оче наш без грешке.
Мени је посебно у сјећању остала једна бака која слабо види, а која нас је дочекала са букетом пољског цвијећа разних боја. Захваљујући се на пакету, а показујући на цвијеће радосно рече:„Ово ми је за сутра, сутра је Цвјетница”. Изговрајући те ријечи звучала је као да говори о највећој радости која јој је дарована.
Као и безброј пута тога дана, почела сам да се преиспитујем. Када ли сам и зашто запоставила тај стари лијепи обичај за који знам од када знам и за себе?! Када ли сам повјеровала да сам довољно стара и да је вријеме да престанем да се тог јутра умивам у цвијећу, како бих била „млада и лијепа”, како ми је моја баба говорила.
(Не)завршена акција
Иако смо већи дио послаа обавили, даљу подјелу пакета смо морали да прекинемо када се приближило вече и осам сати. Мрак је већ почео да пада, а пси да лају на нас као да тјерају провалнике који су чекали сутон. Села у која нисмо стигли преузели су други чланови удружења и обишли: Челебић, Бојмунте, Врбицу, Радановце, Богдаше, Бастасе…
Ову акцију смо завршили, али посао нисмо и никада нећемо јер овдје је углавном милиметарска разлика између оних који јесу и оних који нису социјално и економкси угрожени. Знам, биће много оних који ће рећи да је могло боље, другачије, свеобухватније, више, да је требало овако или онако, да један пакет ништа не мења суштински…
И знате шта?
Сви ће бити у праву јер помоћ старима и немоћнима би требало да буде стална тежња свих нас. Зато умјесто јаких, али празних ријечи предлажем да нам дјела буду јака. Не једног удружења, већ сваког од нас. И није материјална помоћ овдје кључна јер оно што је ове људе највише обрадовало јесте да неко негдје далеко ипак мисли на њих.
„Радити Богу се молећи, говори наш народ и помагати немоћног. Но и рад и молитва могу бити себични… једино милост искључује себичност из рада и молитве,” записао је Свети владика Николај Велимировић.
Иако ово није био први пут да се сусрећем са људима који живе у тешким условима, требало ми је времена да се поново отиснем на наше путешествије и хемијском пређем путеве којима смо проши. Пуно пута сам узимала оловку, почињала да пишем и одустајала. Одлагала. Преписивала у роковнику из мјесеца у мјесец. Након већ ево неколико година писања, схватам да за већину ствари не постоје адекватне ријечи. Којим се ријечима може описати оштрина зрака, бјелина Динаре и сјај у очима оних које смо обишли?
Иапк, ријечи су важне.
У почеку, као и обично увијек буде ријеч.
– Хоћемо?
– Хоћемо.
И увијек је лакше рећи него спровести. Али је корисно и важно свима.
Велико хвала донаторима, имала сам утисак да је свако од њих присутан са нама.
Сиромаштво не мора да буде трајно стање. У мом случају кратки период сиромаштва научио ме је да се у сиромаштву најбоље подсјетимо шта нам је заиста потребно и да све оно што нама није потребно некоме и те како може да служи. И заиста, на крају наше остаје само оно што другима дамо.
Ђурђица Поповић
* * * * * *
Више о овогодишњој акцији прикупљања прилога за Божићне и Ускршње пакете за децу и старе можете прочитати овде:
Покажимо нашем народу у Ливну и Ливањском пољу да мислимо на њих!
Ближи се крај године, а то означава и почетак припрема за традиционално Божићно даривање наше деце и старих који живе у Ливањском пољу. Ово је једанаести пут да наше Удружење и СПЦО Лијевно покрећу акцију прикупљања средстава за куповину Божићних поклона за српску децу и самохрана старачка домаћинства на подручију Ливна и Ливањског поља.
Наша деца и наши стари у парохијама: Лијевањској, Губинској, Врбичкој и Црнолушкој, који опстају и чувају успомене на наше претке и наше детињство завређују нашу захвалност и заслужују да их обрадујемо сећањем, честитком и пригодним даром и за лепше и свечаније празничне дане рођења Христовог. Ово је случај више него икада данас!
Као и ранијих година децу ћемо даривати пакетићима слаткиша и других поклона, а наше старе и самохране пакетом основних животних намирница. Пакетићи ће бити припремљени за 20-ак наше деце и 50-ак старачких домаћинстава.
Обраћамо се људима који имају могућности и воље да помогну успеху ове акције прилозима које ће уплатити на рачуне Удружења:
У Србији: 160-380800-45, са позивом на број 31122022
У БиХ: 55-172077032321-17 позив на број 31122022
Као примаоца навести: Удружење Огњена Марија Ливањска, Милана Ракића 14, Београд, а сврху уплате: Божићно даривање.
За сва питања обратите се следећим особама:
Дијана Ковачић (dijana.p.kovacic@gmail.com) или 0038163 606 862
Никола Петровић (bonip.bg@gmail.com) или 0038164 615 5073;
У првој заједничкој активности Удружења Огњена Марија Ливањска и Завичајног Удружења Ливњана и Граховљана из Бачког Јарака, реализован је пројекат осветљења храма посвећеног Силаску Св. Духа на Апостоле у Врбици.
Тама и „мркли мрак“ који више од две деценије притискају села од Челебића до Бастаса – села која припадају врбичкој парохији – симболично су развејани. Некада су ова села увече деловала веома живописно. Испод звезде са неба, светла са прозора многобројних кућа настављала су ту сјајну небеску игру.
Нажалост, ова села су заобишли сви већи инфраструктурни пројекти, почевши од асфалтирања улица и сокака, водовода, уличних сијалица, јавног превоза… свега онога што живот чини нормалним. Тако данас када пролазите из правца Босанског Грахова преко ”пустопоља” у непрегледној тами можете видети још понеко „вањско“ светло које води борбу са мраком.
Треба истаћи да је рефлекторе и део каблова и електро-материјала приложио Неђо Козомара из Богдаша. Саме радове на постављању расвете извео је Синиша Баришић из Ливна. Вредност радова је износила €1.000,00. Пола ових средстава прикупило је Удружење Огњена Марија Ливањска, а другу половину Завичајно Удружење Ливњана и Граховљана. Радови су изведени у периоду од 10. до 25. октобра 2022. године. Целокупно извођење радова пратили су Мирко Вујановић и Жарко Вујановић.
Након започетих радова на уређењу простора око капеле-костурнице Св. Великомученице Марине уочи канонизације Ливањских Новомученика овог лета, Удружење Огњена Марија Ливањска, заједно са Парохијом Лијевањском, наставља радове на уређењу порте Ливањске цркве Успења Пресвете Богородице. Биће изведени радови на поплочавању пута од доње капије црквене порте до саме цркве, те поплочавање платоа који се одваја од пута ка Костурници.
Молимо све Ливњаке и пријатеље да помогну извођење ових радова у складу са својим могућностима. Тренутно за радове недостаје 9,345.00 КМ (детаљан опис радова у наставку текста). Уплата се могу извршити на следеће рачуне:
За уплате из Србије: Сврха уплате – Обнова ливањске цркве; Прималац – Удружење ОМЛ; Рачун примаоца – 160-380800-45; Позив на број – 30072013
За уплате из БиХ: Сврха уплате – Обнова ливањске цркве; Прималац – Удружење ОМЛ; Рачун примаоца – 551-72077032321-17; Позив на број – 30072013
Оца Предрага Црепуљу, пароха лијевањског: +387 66 467 609
Милоша Дамњановића (Удружење ОМЛ): +381 63 287 876 или milosd83@gmail.com
ДЕТАЉАН ОПИС ПЛАНИРАНИХ И ИЗВЕДЕНИХ РАДОВА
Током ове јесени, изведени су радови на поплочавању платоа испред саме Костурнице. Средства за ове радове обезбеђена су захваљујући сјајном одзиву Ливњака и њихових пријатеља на позив Удружења и Парохије да се обезбеде средства за организовање прославе канонизације Ливањских Новомученика у јулу ове године (списак приложника погледати овде: Извештај о прикупљеним прилозима за обележавање Огњене Марије 2022. године).
Након што су од прилога измирени трошкови које је Удружење преузело на себе везано за обележавање канонизације Ливањских Новомученика, преостало је 7,037.00 КМ. Од ових средстава, Удружење је набавило 150 квадратних метара коцке и ивичњака за поплочавање платоа испред Костурнице, те пута који води од доње капије црквене порте (поред Гимназије) до саме цркве, у вредности од 5,935.00 КМ. Фирма ”Бинис Бетон” из Бања Луке (https://binisbeton.com/), од које је купљена коцка за поплочавање, приложила је 100 квадратних метара коцке који су недостајали да би се могао поплочати остатак пута од капије до цркве, на чему смо посебно захвални. Такође смо зхвални г. Милану Плавшићу из Шипова који је обезбедио транспорт поклоњене коцке од Бања Луке до Ливна, као и фирми Динара Груп из Ливна за претовар коцке.
Почетком октобра, изведени су радови на поплочавању платоа испред саме Костурнице које је финансирало Удружење ОМЛ – саливен је потпорни бетонски зид, припремљена подлога, и постављена коцка. Вредност ових радова (материјал и руке) износила је 6,500.00 КМ. Да би се финансирали ови радови, Удружење је искористило мањи део прилога прикупљених за Огњену Марију расположивих након куповине коцке за поплочавање, те преостале прилоге из претходних година за уређење црквене порте и Костурнице, прилог Манастира Жиче у износу од 1,000. евра за рад Удружења, те друга нераспоређена средства да би се финансирали ови радови.
Вредност радова на поплочавању пута од доње капије црквене порте до саме цркве (материјал и руке) износи 10,000.00 КМ. Због стрмог терена, пре постављања коцке потребно је направити добру подлогу – преко тампона шљунка саливена је бетонска плоча, на коју се слаже сама коцка, омеђена бетонским ивичњацима положеним у бетонску подлогу.
За финансирање ових радова тренутно недостаје 9,354.00 KM. Имајући у виду да се радови тренутно изводе, молимо све који могу да уплатама прилога на горе наведене рачуне помогну да се ова средства обезбеде.
Према постојећем плану, трећом фазом радова предвиђена је поправка и ојачавање постојећег јужног зида у дужини од 80 метара, у складу са препорукама стручних лица. Зид би био ојачан бетонским стубовима, хоризонталним серклажом и новом окапницом, те измалтерисан са јужне стране. Ако довољно средстава буде прикупљено, пожељно би било порушити и један део старог зида у дужини од 10 метара који се не може санирати, те на том потезу изградити нови зид.
Одбор формиран за реализацију овог задатка чине: Димитрије Томић, Милош Дамњановић, Ђорђе Ковачић, отац Предраг Црепуља и Драган Пажин, а може бити проширен по потреби. Према предрачуну, укупна процењена вредност радова на санацији и ојачавању постојећег јужног зида у дужини од 80 метара износи 22,000.00 КМ.
Министарство рада, здравља, социјалне заштите и прогнаних, на чијем челу је Момчило Бајић, издвојило је из својих средстава 10,000.00 КМ као подршку наведеним радовима. Захваљујући овим средствима и новим појединачним прилозима, Одбор тренутно на располагању има укупно 11,300.00 КМ за извођење радова треће фазе, закључно са 23. септембром. Списак прилога налази се на крају ове вести.
Имајући у виду да су финансијске могућности нашег народа који данас живи у Ливну и околним селима врло ограничене, овом приликом позивамо све оне који живе у другим деловима Републике Српске и Србије, као и широм света, да се активно укључе и дају прилог за планиране радове.
Уплате се могу извршити:
У Србији, преко рачуна Удружења Огњена Марија Ливањска:
уплате у динарима: Сврха уплате – Обнова зида гробља у Застињу; Прималац – Удружење ОМЛ; Број рачуна – 160-380800-45; Позив на број – 06092014
У БиХ, преко рачуна Удружења Огњена Марија Ливањска:
Сврха уплате – Прилог за обележавање Огњене Марије 2022; Прималац – Удружење ОМЛ; Рачун примаоца – 551-72077032321-17; Позив на број – 06092014
или преко рачуна СГВ-ПР Ливно:
уплате у КМ: Сврха уплате – Обнова зида гробља у Застињу; Прималац – СГВ-ПР Ливно, Подрачун за оградни зид православног гробља у Застињу, Број рачуна: 338 150 228 128 7610
девизне уплате из иностранства: осим горе наведених података, вашој банци ће бити потребно и следеће: IBAN BA 393 381 502 281 287 610, UNICREDIT BANK d.d. Mostar, SWIFT CODE: UNCR BA 22
За било каква питања можете контактирати следеће особе:
У Београду – Милош Дамњановић, мобилни +381 63-287-876, емаил: milosd83@gmail.com и Биљана Љубоја, тел. 011-216-1237, мобилни 062-888-9511.
У Ливну – Димитрије Томић, тел. 034-201-696, мобилни 063-882-350 и Ђорђе Ковачић, мобилни 063-371-335
У Бања Луци – Драган Пажин, тел. 065-895-966
ПРИЛОЗИ ИНСТИТУЦИЈА
ИМЕ
ПРИЛОГ
Министарство рада, здравља, социјалне заштите и прогнаних
10,000.00 КМ
Иван Вукдин, председник владе Кантон 10
100.00 КМ
Момчимо Бајић, Министар рада, здравља, социјалне заштите и прогнаних Кантона 10
Позива све благочестиве парохијане,да својим присуством и учешћем
увеличају молитвено и литургијско славље,
које ће се одржати у СУБОТУ 15. октобра 2022.године с почетком у 10:00 часова,
у цркви Покрова Пресвете Богородице у Доњим Рујанима.
Након Свете Литургије извршиће се прелив гробова на гробљима у Горњим и Доњим Рујанима.
ДОБРО НАМ ДОШЛИ!
С Божијим благословом,
Управа парохије
Следећег дана, у недељу 16. октобра, позивамо све који могу да се придруже нашој браћи са друге стране Динаре, у Бителићу, на прослави славе храма у овом селу, који је такође посвећен Покрову Пресвете Богородице!
Осамдесет година су се ливањски Срби окупљали у данима око Огњене Марије и на поменима и парастосима сећали својих предака, пострадалих од усташа у лето 1941. године. Од ове године више се не окупљамо само ради сећања, већ да обележимо дан када прослављамо Ливањске Новомученике (30. јул), које је Српска Православна Црква, на овогодишњем Сабору, убројала у диптихе светих. Уз Свештеномученике Косту Станишића, Ристу Ћатића и Илију Будимира стоји 1600 њихових парохијана, Ливањских Мученика. Иако су у тим страшним данима око Огњене Марије 1941. године скоро сви ливањски Срби изгубили своје најмилије, добили су и своје заступнике пред Господом.
Икона Ливањских Новомученика
Обележавање празника посвећеног Ливањским Новомученицима почело је уочи празника вечерњим богослужењем у ливањском храму Успења Пресвете Богородице, које је предводио Њ. П. Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије са свештенством. Овом приликом у ливањски храм је стигла и икона Ливањских Новомученика. Након вечерњег богослужења, проф. Бошко Бранковић је одржао предавање о страдању ливањских Срба у току Другог светског рата.
На празник Св. Великомученице Марине – Огњене Марије (30. јул), који се од ове године прославља и као празник Ливањских Новомученика, сабор свештенства, монаштва и народа Божијег окупио се предвођен Њ. П. Епископом бихаћко-петровачким г. Сергијем у храму Успења Пресвете Богородице у Ливну гдје је поводом канонизације новомученика Ливањских служена Света Архијерејска Литургија. Литургију је предводио Епископ Сергије уз саслужење свештенства Епархије и гостију из других епархија, међу којима предратни парох лијевањски о. Мирко Јамеџија и први послератни парох лијевањски о. Жељко Ђурица. За певницом су појале монахиње Манастира Жиче које су, овом приликом, ризници икона ливањске цркве приложиле прелепу икону Богородице, осликану у иконописачкој радионици манастира.
Посебно је било дирљиво видети велики ливањски храм испуњен његовим народом, народом расејаним широм света који је овај велики дан сабрао и окупио на једном месту, после много година. Чак ни киша која је тог дана падала није спречила оне који су наумили да дођу у Ливно, а како рече једна старија Ливањка тог дана, ”ово није киша, већ небо плаче”. Поред многих потомака Ливањских Новомученика, у храму се нашао и син новопроглашеног свештеномученика Илије Будимира. Са нама су били из Срби из Маовица, Врлике и Отишића, чији су преци такође убијени у Прологу у Ливањском пољу; г. Душан Басташић испред УГ Јадовно 1941 и многи други.
Током Свете Литургије, чином протопрезвитера одликован је пречасни протонамесник Предраг Црепуља, парох ливањски. У својој беседи окупљенима, Епископ Сергије је говорио о Голготи ливањских страдалника и њиховом путу ка Царству Небеском. Целу беседу можете послушати овде: https://www.eparhijabihackopetrovacka.org/wp-content/uploads/2022/07/220730_0955.mp3
При крају Литургије, Епископ Сергије је благословио славско кољиво и колач, који је преломио са г. Драганом Радетом. Потом је Орден Новомученика бихаћко-петровачких додељен протопрезвитеру-ставрофору Мирку Јамеџији, бившем пароху ливањском и Удружењу Огњена Марија Ливањска из Београда за труд и несебично залагање у неговању сећања на Новомученике Ливањске и пружање духовне и материјалне помоћи Парохији лијевањској и народу овога краја.
После Свете Литургије прочитан је и синодски акт о проглашењу Новомученика Ливањских. Након тога, приређена је свечана славска трпеза љубави у црквеној сали. Средства за припремање ручка приложио је г. Драган Радета. Удружење Огњена Марија Ливањска и Управа парохије Лијевањске се овом приликом захваљују њему, као и свима осталима који су уплатили прилоге за организацију ове прославе.
Дан након обележавања празника Ливањских Новомученика, по већ устаљеном обичају, Света Литургија је служена је 31. јула у цркви Успења Пресвете Богородице у Губину, селу у коме је служио свештеномученик Ристо Ћатић. У својој беседи, о. Предраг Црепуља говорио је окупљенима о значају канонизације Ливањских Мученика, позвавши сакупљени народ да целива икону Ливањских Новомученика, која је тог дана донешена из Ливна у Губин.
У поподневним сатима, одржано је молитвено окупљање и у Чапразлијама, на месту где је сахрањено 28 Чапразлинчана бачених у јаму Самогред, а касније пренетих на ово место. На месту порушеног споменика, испред иконе Ливањских Новомученика донете из Губина, служен је акатист Ливањским мученицима.
У понедељак 1. августа, Света Литургија је служена у Челебићу, на Спомен-гробљу на Барјаку, унутар чијих зидова је покопано преко 300 жена и деце, Ливњских Новомученика из Челебића. Икона Ливањских Новомученика донета је и на ово место страдања. Након одслужене Литургије и окрепљења које су припремили Челебићани, једна група окупљених и ове године се попела до јаме Бикуше, где и даље леже тела преко стотину мушкараца из Челебића и околних села. Мошти новомученика никада нису извађене из ове јаме. Испред споменика подигнутог 1978. године, отац Предраг је отпевао тропар посвећен Ливањским Новомученицима.
По већ устаљеном обичају, Ливњаци у Београду су се на Огњену Марију окупили у Цркви Св. Марка на Ташмајдану. Као и другде, овде није служен помен, већ Света Литургија на којој су прослављени Ливањски Новомученици коју је предводио о. Трајан Којић, старешина цркве. Славско кољиво и колач ове године припремила је Дијана Ковачић.
И на географски удаљеној Флориди, у храму Свете Петке у Орланду, а духом и душом са свим Ливњaцима, прослављени су Ливањски Новомученици. Уз славски колач и жито, потомци Новомученика су им се помолили не заборављајући ни њихову претходницу, Великомученицу Марину, Огњену Марију, на чији дан су и страдали пре осамдесет и једну годину. Целивајући честицу моштију Ливањских Мученика, која се налази у нашој цркви Св. Петке у Орланду, осетила се радост и понос припадности, који је тако добро познат нашем народу. Да подсетимо да у седам породица у централној Флориди живи бар по један потомак Ливањских Новомученика.
Они, и сви ми, смо добили нове молитвенике пред Господом и кличемо им: Свештеномученици и Мученици Ливањски, молите Бога за нас!
Ове године обележићемо 81 годину од великог страдања које су доживели ливањски Срби током 1941. године, те 31 годину како су мошти Ливањских новомученика извађене из јама широм Ливањског поља. Као и сваке године, окупљаћемо се у Ливну, Челебићу, Чапразлијама, Губину, Београду, на далекој Флориди и где год још живе расејани ливањски Срби и њихови потомци.
Оно што ће ове године бити другачије је чињеница да је наша Света Црква и званично убројала Ливањске Новомученике у ред светих. Због ове чињенице, наших страдалих предака се више нећемо сећати кроз парастосе и помене, већ ћемо Ливањске Новомученике прослављати као свете Литургијски и на другим молитвеним окупљањима.
Од ове године, празник Ливањских Новомученика обележаваће се 30. јула, истовремено са празником Св. Великомученице Марине – Огњене Марије, дана када је највећи број њих и пострадао. Док ће главно Литургијско окупљање на овај дан бити у Ливну, за све који не могу овог дана бити у Ливну, биће организована и Света Литургија у храму Светог Марка у Београду. Јутрење празника ће бити служено у 7.30 а након тога Света Литургија са почетком у 8.00 часова.
Након Свете Литургије биће пререзан колач и освећено кољиво.
9 часова – Света Архијерејска Литургија у храму Успења Пресвете Богородице у Ливну поводом празника новопроглашених Ливањских Свештеномученика и Мученика.
На крају Свете Архијерејске Литургије, биће прочитан акт о канонизацији Ливањских Новомученика, а потом организована трпеза љубави за све присутне у сали црквене општине.
31. јул – Губин и Чапразлије
9 часова – Света литургија у цркви Успења Пресвете Богородице у Губину
14 часова – богослужење у Чапразлијама (на Пољеницама) код новопдоигнутог спомен-крста на месту где почивају мошти Ливањских новомученика из овог села.
1. август – Челебић
10 часова – Света Литургија на Спомен-гробљу на Барјаку у Челебићу у славу Ливањских новомученика чије мошти почивају на овом месту.
2. август – Црни Луг – Св. Пророк Илија – Илиндан
10 часова – Света Литургија поводом славе храма Св. Пророка Илије у Црном Лугу.
3. август – Пеуље
10 часова – Света Литургија у храму Св. Великомученика Георгија у Пеуљама.
4. август – Врбица – Блага Марија
10 часова – Света Литургија у храму Силаска Светог Духа на Апостоле у Врбици поводом празник Св. Марије Магдалене – Благе Марије.
Ове године обележићемо 81 годину од великог страдања које су доживели ливањски Срби током 1941. године, те 31 годину како су мошти Ливањских мученика извађене из јама широм Ливањског поља. Као и сваке године, окупљаћемо се у Ливну, Челебићу, Чапразлијама, Губину, Београду, Бања Луци, Новом Саду, Аранђеловцу, на далекој Флориди и где год још живе расејани ливањски Срби и њихови потомци.
Оно што ће ове године бити другачије је чињеница да је наша Света Црква и званично убројала Ливањске Новомученике у ред светих. Због ове чињенице, наших страдалих предака се више нећемо сећати кроз парастосе и помене, већ ћемо Ливањске Новомученике прослављати као свете Литургијски и на другим молитвеним окупљањима.
Имајући у виду да је Свети Архијерејски Сабор на редовном мајском заседању донео одлуку о канонизацији Ливањских мученика, свечану Свету Архијерејску Литургију у Ливну, на којој ће ова одлука бити обнародована, служиће Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије са другим архијерејима и свештенством.
Света Архијерејска Литургија биће служена 30. јула, на празник Свете Великомученице Марине (Огњене Марије), дана којег ће се од ове године прослављати и Ливањски Новомученици. Света Архијерејска Литургија почеће у 9 часова и биће служена у храму Успења Пресвете Богородице у Ливну.
Позивамо све наше Ливњаке, њихове потомке и остале поштоваоце Ливањских мученика да нам се придруже у Ливну и увеличају овај дан.
Предвиђено је да након Литургије за све присутне буде организована трпеза љубави (ручак). Имајући у виду врло скромне могућности Црквене општине и нашег малобројног народа у Ливну, управа Црквене општине и Удружење Оњена Марија Ливањска позивају Ливњаке у расејању и све друге који желе да помогну да уплате прилог за покривање трошкова ручка, како бисмо дочекали све који ће тог дана доћи у Ливно. Такође, биће потребна и средства за уређење црквене порте, цвећа за цркву и капелу, и друге трошкове.
За уплате из Србије: Сврха уплате – Прилог за обележавање Огњене Марије 2022; Прималац – Удружење ОМЛ; Рачун примаоца – 160-380800-45; Позив на број – 30072022
За уплате из БиХ: Сврха уплате – Прилог за обележавање Огњене Марије 2022; Прималац – Удружење ОМЛ; Рачун примаоца – 551-72077032321-17; Позив на број – 30072013
На храмовни празник цркве Силаска Светог Духа на Апостоле (Свете Тројице) у Врбици у недјељу 12. јуна текуће године, окупили су се парохијани и гости Врбичке парохије да овај велики празник прославе у заједништву са својим парохом, оцем Предрагом Црепуљом у Господу уприличеној светој литургији, од срца узнешеној и, надамо се сви, Господу угодној.
У литургијској бесједи отац Предраг је поновио значај овог великог празника и разлог зашто је од Господа установљен и наново нас позвао да сви живимо у међуљудској љубави на коју нас Господ позива кроз Апостоле, свим народима на свим језицима.
Као врхунац литургије, као што то и приличи, отац Предраг је причестио оне који су са вјером и љубављу осјећали да су спремни да приступе овој Светој тајни.
Литургијско појање за пјевницом помогли су Ана и Душко Кришто, Никола Петровић и Сава Шуњка.
На крају свете литургије, освећени су и пресечни славски колачи и кољиво које су припремили Миладин Коњикушић и Сава Шуњка.
Послије свете литургије сви присутни су позвани на заједнички ручак који су уприличили парохијани у парохијском дому. Ту је настављено дружење уз осмјехе препричавањем догодовштина из даље и ближе прошлости, али и уз анализу и планирање појединих тема које су пред нама.
Као припрему за прослављање празника код цркве у Врбици, у суботу уочи Духова, окупили су се парохијани који су били у могућности, да уз дружење и са љубављу уреде порту и двориште цркве и парохијски дом.
У кошењу траве и чишћењу дворишта ове године учествовали су:
Иванка и Александра Шуњка, Миладин Коњикушић, Жарко Вујановић, Сава Јовић, Мишо Росић, Веселин Шуњка, Сава Шуњка, Никола Петровић са сином Урошом и посебно морамо напоменути нашег драгог госта Владу Маљковића из Доњих Рујана, који је од почетака до краја рада на уређивању дворишта цркве својим тримером дао велики допринос у кошењу траве. Нека је Влади као госту посебно велико хвала, уз велико хвала наравно и свима осталима који су ове године учествовали у припремним радовима.
Ето… Окуписмо се, прослависмо, дружисмо се, уживасмо…
Показасмо себи да још постојимо и да се још надамо да име и традиција наших предака није угашена и да ће опстати.
Након ручка, прикупљени су следећи прилози за будуће радове у Врбичкој парохији:
Позива све благочестиве парохијане из села Врбичке парохије – од Челебића до Бастаса – као и остали верни народ да својим присуством и учешћем
увеличају молитвено и литургијско славље,
које ће се одржати у НЕДЕЉУ 12. јуна 2022.године с почетком у 10:00часова,
у цркви Силаска Светог Духа на Апостоле у Врбици.
Сви парохијани Врбичке парохије који могу доћи позивају се да се у суботу 11. јуна окупе у 9 сати код Врбичке цркве ради уређивања порте и осталих припрема за славу цркве следећег дана.
У организацији Удружења Огњена Марија Ливањска из Београда и сестринства манастира Жича публици је речју и сликом представљен историјски пресек живота и стваралаштва ливањских Срба.
У четвртак, 26. маја т.г. у изложбеном простору манастира Жича постављена је изложба под називом „Срби Ливањског поља-трагови кроз векове“, која је представљена дипломатском кору у оквиру њиховог обиласка манастира Жича. Том приликом уречена им је и књига Буда Симоновића Огњена Марија ливањка, издање на енглеском.
Изложба, на чијим паноима је дат својеврсни историјски пресек постојања ливањских Срба до данашњих дана, биће доступна посетиоцима манастира и током наредних месеци.
У суботу, 28. маја, са почетком у 17. часова, у манастирској Гостопримници, публици је представљена књига Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска. Скуп је благословио отац Љубинко.
Публици је најпре приказан филм ђакона Радомира Врућинића „Страдање ливањских Срба“, а током разговара, који је потом, са Будом Симоновићем водила Гордана Достанић, публика је упозната са беспризорним злочинима усташа у данима око Огњене Марије 1941. године. Усташка злодела задесила су готово сваку српску породицу на подручју Ливна и оставила траг и на генерације које су долазиле. Исповести преживелих страдалника, које је аутор сабрао стрпљивим истраживањем и разговором са сваким појединачно, чине садржај књиге коју називамо књигом-опоменом и књигом-сведочанством, а њен прилог је списак имена 1589 цивилних жртава. Та имена, међу којима готово половину чине деца до петнаест година старости, сакупљали су прикривено и дуго потомци који се нису мирили да политика чувања братства-јединства треба да почива на скривању злочина над невиним цивилима.
Након пола века, колико су боравиле у јамама и на другим стратиштима, мошти Ливањских мученика извађене су са већине стратишта и сахрањене у Спомен-капели посвећеној Светој Великомученици Марини – Огњеној Марији. Али, ни ту нису дуго нашле мира, јер се континуитет злочина над Србима поновио 1992. године, сручивши се и на мошти мученика. Злочинима над Србима, извршеним током рата деведесетих, Будо Симоновић је допунио друго издање књиге, која је потом имала још пет издања.
Након јутарње Литургије, у недељу, 29. маја, верницима који су присуствовали послужењу сестринства, чланови Удружења ОМЛ имали су прилику да још једном, у кратким цртама, представе вишевековни живот, стваралаштво и страдање ливањских Срба. Представљени од стране оца Милоша Станисављевића, публици су се обратили чланови ОМЛ: Милош Дамњановић, Тодор Бошковић, Влада Маљковић и Гордана Достанић.
У уметничком делу суботњег програма учествовао је хор сестринства манастира Жича, а Ђурђа Поповић читала је одломак из књиге – сведочење Галке Ерцег. Програм је водила Весна Радета.
Како су нам као мото и порука ове манифестације послужиле речи Гетеа да се истина мора увек изнова испричати и упорно понављати јер се и заблуде свуда око нас увек и изнова придикују и шире, страдање у Независној Држави Хрватској било је централна тема дводневног гостовања у манастиру Жича.
Овом приликом Удружење ОМЛ се још једном најсрдачније захваљују игуманији Јелени и сестринству манастира Жича, као и Буди Симоновићу и свима који су, на било који начин, личним ангажовањем или присуством допринели одржавању ове манифестације. Захвални смо сестри Нектарији са којом смо непосредно сарађивали током припреме изложбе, презентације књиге Огњена Марија ливањска и разговора са верницима.
На предлог Епархијског архијереја, Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија, на овогодишњем редовном заседању Светог Архијерејског Сабора, Српска Православна Црква донела је одлуку да, између осталих, у ред светих угодника Божијих уврсти и Ливањске мученике, пострадале током Другог светског рата.
Како стоји у саопштењу Светог Архијерејског Сабора, у ред светих су уврштени: ”свети свештеномученици Илија (Будимир), Ристо (Ћатић), Коста (Станишић) и остали ливањски мученици”. Према одлуци Сабора, датум њиховог празновања ће бити накнадно утврђен. Овом одлуком, уз ова три наша свештеномученика, наша Црква је у ред мученика уврстила и 1.600 ливањских Срба страдалих од усташа у покољима у данима око Огњене Марије 1941. године. Одлуку Светог Архијерејског Сабора преносима у целости у наставку овог текста.
Уврштавање нових светитеља и мученика у ред светих је велика радост за сав хришћански свет, а у овом случају вест је посебно радосна за све православне Србе из Ливна и ливањског поља, многи од којих имају претке међу новопроглашеним мученицима и свештеномученицима. Иницијатива нашој светој Цркви да Ливањске мученике уврсти у ред светих је управо и потекла из ових крајева, можда први пут када су мошти ливањских мученика извађене из јама ливањског поља 1991. године, а након тога више пута у обраћањима ливањских Срба окупљеним у удружењу Огњена Марија Ливањска епископима Епархије бихачко-петровачке. У том смислу, посебну захвалност изражавамо нашем епископу, господину Сергију, због његовог труда и залагања.
У ред светих је такође уврштен и свети свештеномученик Милош (Билбија) Грковачко-црнолушки, са датумом празновања 28. јула/ 10. августа. Подсећања ради, свештеномученик Милош Билбија, некадашњи парох црнолушки, је након Сарајевског атенатата на Видовдан 1914. године, ухапшен од стране Аустроугарских влати и страшно мучен у Ливну. Наиме, Аустроугарске власти су од њега тражиле да посведочи да је Гаврило Принцип рођен 13. јуна 1894. године, а не 13. јула како је стајало у црквеним књигама. На овај начин, хтело се доказати да је Принцип у време атентата на Франца Фердинанда био пунолетан, у ком случају би се над њим могла извршити смртна казна. И поред силног мучења, свештеномученим Милош Билбија није пристао на тако нешто. Након пуштања из затвора, због последица мучења издахнуо је 28. јула 1916. године. Више о његовом животу и страдњу прочитајте овде: https://www.eparhijabihackopetrovacka.org/obretenje-mostiju-svestenomucenika-milosa-milana-bilbije/
——————————————————————–
Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора
23. Мај 2022 – 13:29
Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у Сремским Карловцима и Београду од 15. до 21. маја 2022. године
Овогодишње редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве започето је 15. маја у Сремским Карловцима, једном од седишта Патријараха српских, а поводом прославе значајног јубилеја – стогодишњице уједињења српских покрајинских Цркава у једну и јединствену Српску Православну Цркву и васпостављања статуса аутокефалне Српске Патријаршије (1920). Прослава овог значајног јубилеја већ два пута је одлагана услед пандемије коронавируса.
Саборски оци су посебну пажњу посветили теми светих угодника Божјих. Препознајући у примеру њиховог врлинског живота, мучеништва, исповедништва и подвижништва неугасиву ревност за веру, Српска Православна Црква уношењем у Диптихе светих препоручује ова новојављена и новопрослављена светила Православља својој духовној деци као пример за углед у врлини и чврстини вере, наде и љубави. Лику светих прибројане су следеће личности: свети Данило, епископ карловачки и плашчански, са датумом празновања 27. јануара/9. фебруара; свети Иринеј (Ћирић), епископ бачки, исповедник вере, са датумом празновања 24. марта/6. априла; света 73 свештеномученика горњокарловачка, чији спомен празновања има бити заједно са споменом светог свештеномученика Саве горњокарловачког, 4/17. јула; свети свештеномученик Недељко Раковички (Стреличић), са датумом празновања 8/21. маја; свети свештеномученик Милош (Билбија) Грковачко-црнолушки, са датумом празновања 28. јула/ 10. августа; свети свештеномученици Илија (Будимир), Ристо (Ћатић), Коста (Станишић) и остали ливањски мученици, чији датум празновања ће ускоро бити утврђен и саопштен; свети преподобномученици медљански игуман Серафим, монах Авакум и монах Мардарије, са датумом празновања 28. септембра/11. октобра; света деца мученици, јастребарски и сисачки, са датумом празновања 13. јула/26. августа; свети мученици зворничкотузлански, са датумом празновања 26. маја/8. јуна; свети мученици бачки, са датумом празновања 10/23. јануара. Измењен је датум празновања мученика дабробосанских: уместо 28. јуна/11. јула, њихов спомен ће се убудуће обележавати 5/18. јула сваке године. Одређен је датум празновања светих свештеномученика житомислићких – 13/26. јун, док су мученицима пребиловачким и доњохерцеговачким прибројани и сви остали мученици пострадали за веру у Херцеговини у време Другог светског рата, који ће се од сада сви заједно прослављати под називом свети мученици пребиловачки и остали херцеговачки мученици, са датумом празновања 24. јула/6. августа.
Следећи благодатни и благословени догађај на Сабору било је заједничко служење саборне свете Литургије у Храму Светог Саве на Врачару после васпостављања евхаристијског општења и канонског јединства између Српске Православне Цркве и Македонске Православне Цркве, како се она називала после прекида општења 1967. године. Литургију је служио Патријарх српски г. Порфирије уз саслужење Архиепископа охридског и македонског г. Стефана и већег броја архијерејâ, свештеникâ и ђаконâ.
Саслушани су и анализирани извештаји о раду Светог Архијерејског Синода и епархијских архијереја, као и добротворне фондације „Човекољубље“ и других фондација, установа и служби Српске Православне Цркве у протеклом периоду.
Као и ранијих година, Сабор се бавио и радом Патријаршијске библиотеке, Музеја и Архива Српске Православне Цркве, као и питањем црквене просвете, брижљиво анализирајући тренутно стање и проблеме. За ректоре богословијâ постављени су досадашњи вршиоци дужности ректора: Богословије Светог Саве у Београду – протођакон Радомир Врућинић; Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима – протојереј–ставрофор мр Јован Милановић; Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи – протонамесник Љубомир Пријовић. Током овог заседања пажљиво је саслушан и извештај о делатности Богословског факултета „Свети Сава“ у Либертивилу, САД, са конкретним одлукама за унапређивање наставног процеса.
Разматрано је и стање наше Цркве на Косову и у Метохији, у Црној Гори, у Хрватској и другде, као и духовне и све остале последице ратног сукоба у Украјини. Посебно је разматрана тема избеглицâ, од којих је велики број уточиште нашао на простору јурисдикције Српске Православне Цркве. Сабор је са дужном пажњом и бригом разматрао и појаве које угрожавају, а у неким случајевима и нарушавају јединство Православне Цркве.
Сабор је попунио упражњене епархије западноевропску и шабачку. За Епископа западноевропског изабран је досадашњи викарни Епископ хвостански Јустин (Јеремић), а за Епископа шабачког досадашњи викарни Епископ топлички Јеротеј (Петровић), док је администрирање Епархијом загребачко-љубљанском поверено Његовој Светости Патријарху. За викарне епископе Патријарха српског изабрани су: архимандрит Алексеј (Богићевић), игуман манастира Светог Луке у Бошњанима крај Варварина, са титулом Епископ хвостански; архимандрит Иларион (Лупуловић), игуман манастира Драганца код Гњилана, са титулом Епископ новобрдски; архимандрит Нектарије (Самарџић), клирик Епархије британско-скандинавске, са титулом Епископ јегарски; архимандрит Доситеј (Радивојевић), настојатељ манастира Светог Георгија у Ћелијама код Лазаревца, са титулом Епископ липљански, и протосинђел Петар (Богдановић), настојатељ манастира Горњака код Петровца на Млави, са титулом Епископ топлички.
Током Сабора одржана је и седница Централног тела за довршење Спомен-храма Светог Саве на Врачару.
Сабор је током заседања учинио две посете: председнику Републике Србије г. Александру Вучићу и престолонаследнику Александру Карађорђевићу, на позив ових истакнутих јавних личности.
У Светом Синоду мандат је престао Митрополиту дабробосанском Г. Хризостому и Епископу крушевачком Г. Давиду, који остају чланови заменици. За нове чланове Светог Синода изабрани су Митрополит црногорско-приморски Г. Јоаникије и Епископ бачки Г. Иринеј.
Парохија Лијевањска обавештава све вернике, а посебно оне чији су покојници сахрањени на православном гробљу у Застињу, да ће се на Марковдан, у недељу 8. маја, извршити прелив гробова. Парастос за све који су сахрањени на овом гробљу служиће се у 11.30 сати. Пре тога, празнична Литургија биће служена у храму Успења Пресвете Богородице у Ливну.
На овом гробљу се налази и капела посвећена Светом јеванђелисти и апостолу Марку. Окупимо се да се заједно и молитвено сетимо наших предака!
У недјељу 17. априла 2022. године, на празник Цвијети, житељи, потомци и поштоваоци Врбичке парохије, колико су у могућности, а по благослову надлежног пароха оца Предрага Црепуље и на иницијативу Саше Шуњке и још неколицине парохијана, одлучили су да се окупе и помену Марка Даниела Лежера на 20. годишњицу од његове погибије. Окупљање и помен одржаће се у знак поштовања, захвалности и са братском љубављу, управо у цркви Силаска Светог Духа на Апостоле у Врбици, чију је обнову помогла Маркова супруга Марлеј.
Овим поводом позивамо све наше земљаке, који су у могућности, да дођу у Врбицу 17.04.2022. гдје ће помен бити уприличен у 13 часова, а окупљање нешто раније, од 12 часова, код цркве Силаска Светог Духа на апостоле. Уједно, по жељи и могућности, да велики празник Цвијети прославимо у завичају – Света литургија служиће се у Ливну у Храму Успења Пресвете Богородице са почетком у 10 часова.
Када су се око 2000. године остварили какви такви услови за повратак својим кућама у Ливањско поље, избјегли Срби почели су са обнављањем попаљених и порушених кућа и постепеним, појединачно или породично, враћањем у своја села, како су могућности дозвољавале.
Будући да су то биле свјеже послијератне године, мир је гарантован учесталим патролама међународних јединица СФОР (које су у одређеној мјери и данас присутне у БиХ).
Тих година у српским селима Доњег ливањског поља мир је контролисала јединица СФОР-а из редова Канадске војске у којој је службовао наредник Марк Даниел Лежер (Marc Daniel Leger), који ће својим гестовим и акцијама временом прирасти за срца наших повратника.
Овај текст неће описивати детаље Маркових активности, јер ће то, надамо се, бити документовано у за то намијењиним причама.
Овдје наводимо само да је личним залагањем, у склопу и мимо војничких обавеза, тражио да се помогне и помагао повратницима да обнове живот у својим селима и кућама, често ангажујући техничка средства из своје јединице за превоз грађевинског материјала и других потрепштина за повратнике.
Начин на који је то радио и људска љубав и топлина коју је исказивао приликом рада, оставила је јак утисак на повратнике, који су га од милоште и у шали звали наш Маркан, Марко Краљевић или Командант Марк, вођа вукова са Онтарија (како је шаљива прилика дозвољавала).
Године 2002. јединица Канадске војске у којој је службовао Марк бива прекомдована у Афганистан као дио НАТО војних операција у тој земљи. У Афганистану 17. априла 2002. године наш праведник Марк Даниел Лежер гине, заједно са још тројицом припадника своје јединице, какве ли судбине, од авионске ракете испаљене из авиона војске САД.
Вијест о Марковој погибији дубоко је потресла наше повратнике, који су своје искрено жаљење и саучешће изразили Марковој супрузи Марлеј (Marley Leger).
Ганута овим гестом, а вјероватно и под утицајем Марkових прича о нашим повратницима, Марлеј Лежер (или наша Мара, како су је одмила прозвали наши повратници) одлучује да покрене фонд под Марковим именом кроз који би се учинила помоћ за повратнике Доњег ливањског поља, а у знак сјећања на свог супруга Марка.
У договору са житељима, од прикупљених средстава 2003. године обнавља се кров у рату запаљене цркве Силаска Светог Духа на апостоле у Врбици и парохијски дом поред цркве који је прије рата служио као школа.
Покажимо нашем народу у Ливну и Ливањском пољу да мислимо на њих!
Ближи се крај године, а то означава и почетак припрема за традиционално Божићно даривање наше деце и старих који живе у Ливањском пољу. Ово је девети пут да наше Удружење и СПЦО Лијевно покрећу акцију прикупљања средстава за куповину Божићних поклона за српску децу и самохрана старачка домаћинства на подручију Ливна и Ливањског поља.
Наша деца и наши стари у парохијама: Лијевањској, Губинској, Врбичкој и Црнолушкој, који опстају и чувају успомене на наше претке и наше детињство завређују нашу захвалност и заслужују да их обрадујемо сећањем, честитком и пригодним даром и за лепше и свечаније празничне дане рођења Христовог. Ово је случај више него икада данас!
Као и ранијих година децу ћемо даривати пакетићима слаткиша и других поклона, а наше старе и самохране пакетом основних животних намирница. Пакетићи ће бити припремљени за 30-ак наше деце и 50-ак старачких домаћинстава.
Обраћамо се људима који имају могућности и воље да помогну успеху ове акције прилозима које ће уплатити на рачуне Удружења:
У Србији: 160-380800-45, са позивом на број 31122021
У Српској: 55-172077032321-17 позив на број 31122021
За сва питања обратите се следећим особама:
Дијана Ковачић (dijana.p.kovacic@gmail.com) или 0038163 606 862
Никола Петровић (bonip.bg@gmail.com) или 0038164 615 5073;
Дана 17.10.2021 састао се Одбор села Чапразлије који функционише у оквиру Удружења Огњена Марија Ливањска, у саставу: Милош Ђуран, Перица Маљковић, Зоран Стојић, Дуле Маљковиц и Никола Ђуран.
Прва тема састанка су били радови на поправци ограде сеоског гробља. С обзиром да је посао саливања новог бетонског зида, тамо где је постојећи зид уништен у ратним дејствима, завршен, договорена цена радова (900 евра) је уредно исплаћена извођачу радова Радовану Јурићу. Са задовољством констатујемо да је прва акција нашег Одбора успешно завршена уз помоћ свих људи који су својим прилозима помогли.
Друга тема састанка је био наставак уређења сеоског гробља у Чапразлијама. У наставку акције, планира се уклањање ниског и високог растиња око ограде гробља са вањске и унутрашње стране у ширини од 3 метра. Тренутна ситуација је таква да постојећи оградни зид подижу жиле од љеска, а сам зид који је зарастао у шипражје убрзано пропада од влаге. Да би спречили даље пропадање оградног зида, било би добро да се ови радови што пре изведу. Тренутно стање можете видети на фотографијама. Према понуди коју смо добили, цена за извођење ових радова износи 700 евра. У ову цену би ушло: 1. Сечење високог и ниског растиња 2.Чупање корења 3. Одвоз растиња и корења на депонију 4.Равнање терена око ограде. Понуду је дао Илија Касало из Оргуза.
Од данас се креће са прикупљање средстава за наставак радова, а план је да се ови радови реализују најкасније до краја 2021. године. Молимо све оне који имају некога свог сахрањеног на овом гробљу да се одазову овој акцији.
Одбор још једном апелује на све Чапразлинчане и друге људе добре воље да помогну обнову гробља и споменика страдалима 1941. године, свако у складу са својим могућностима! Уплате можете извршити на следећи начин:
– УПЛАТЕ ИЗ СРБИЈЕ у динарима: прималац: Удружење Огњена Марија Ливањска, Милана Ракића 14, сврха уплате: Гробље у Чапразлијама, број жиро-рачуна: 160-380800-45 са позивом на број 24092021.
– УПЛАТЕ ИЗ БиХ у КМ: прималац: Удружење Огњена Марија Ливањска, сврха уплате: Гробље у Чапразлијама, број жиро-рачуна: 551-72077032321-17 са позивом на број 24092021.
Удружење Огњена Марија Ливањска 