Архиве категорија: Вести из парохије Лијевањске

Екскурзија малих Ливњака у Хецеговину

У прилогу доносимо текст и слике о екскурзији наших малих Ливњака, полазника допунске школе српског језика и књижевности ”Јован Сундечић”, која функционише при парохији лијевањској, а коју је подржало Удружење Огњена Марија Ливањска.

Крајем јуна, ђаци допунске школице за српски језик и књижевност „Јован Сундечић“ из Ливна, ишли су на студијски излет упознавања са дијелом Херцеговине, те посјетом Манастиру Житомислић. Путујући врелом Херцеговином, чули смо жубор ријека, видјели камен и крш који у врелини Сунца поклањају ријеткости попут шипака, смокава, кошћела и мандарина које нигдје немају такву медена слаткоћу као под херцеговачким небом. У музејима су наши ђаци научили понешто о дивном граду Мостару, о градњи и бивствовању Старог моста, којим су и прошетали, подсјећајући се давних времена, заната, начина живота, обичаја и легенди тога краја. У Шантићевом парку ђаци су научили понешто о Шантићу, Ћоровићу и Дучићу, великанима српске књижевности. Занимљиво је било чути како су живјели и књижевно дјеловали заједно у овом дивном граду на обалама Неретве. Осмијех је дјеци измамио и податак да је супруга Алексе Шантића била Ливањка, из градске трговачке породице!

Излет се наставио посјетом локалитету Радимља са стећцима, гдје су ђаци допунске школице за српски језик и књижевност били у прилици да чују историјске чињенице о овом вриједном археолошком налазишту, али и да, под својим прстићима осјете дах прошлог времена, знатижељним лијепим дјечјим очима виде орнаменте које су стотинама годинама уназад правиле вриједне руке људи сличне оној са најпознатијег Стећка са ове локације, руке подигнуте у поздрав добродошлице, онако како би, у знак добродошлице и исказивање пријатељства, требале бити раширене руке људи наше дивне земље. Наше мале звркове ни највеће сунце није спријечило да се играју и забављају, те су, чим су нанијели заштитну крему, наставили са игром, показујући да је здрав дух заиста у здравом тијелу.

Цртице из Херцеговине се настављају – опчинио нас је Столац. Ријеку Брегаву одликује ријетки феномен. Наиме, у самом центру града се рачва и прави мало ријечно острво, да би се, играјући се испод камења стољетног моста поново саставила и наставила свој пут. Наш дивни возач Ковач буса, господин Ивица, који је, гле случаја, Херцеговац, приуштио нам је незабораван обилазак овог дивног градића. Причао нам је о животу у том граду прије рата, показао остатке старог града, градско купалиште, мале правоугаоне воденице распоређене као пакетићи на путу ка Беговини, насељу специфичном по каменим крововима. Врвио је Столац ове суботе људима и одзвањао веселим смијехом купача и прскањем Брегаве испод стопала разиграних малих Херцеговаца. И наши ђаци су се освјежили, водом из чесме, јер нисмо ни помислили да ћемо наићи на ову малу оазу, смјештену у кршу и камену, у подножју старих камених кула, које су, као стражари времена, поносно стајали на врху брежуљака док смо ишли према Почитељу.

У Стоцу смо посјетили и малу, приватну Винарију Даорсон, примјер рада марљивих и способних Херцеговаца, који су љубазно и стрпљиво одговарали на питања наших љубопитљивих знатижељника. Ђаци су видјели гдје и како се прави вино, гдје се чува…Винарија је добила име по остацима града чије поријекло датира од времена прије Христа, налази се поред Стоца, а и данас одузима дах посјетиоцима који се чуде како је прецизно и скоро до савршенства био изграђен.

На крају нашег студијског излета, дочекао нас је циљ нашег пута-манастир Житомислић! Чак и наши мали ђаци, до тада разиграни, осјетили су смирај крочивши на манастирски посјед. Благодат се осјетила на лицу монаха који нам је показао ризницу музеја, испричавши нам о огромној вриједности црквених предмета и икона. Поштовање према свештенослужитељским књигама се огледало на лицима малих анђела наше школе, који су након разгледања музеја присуствовали Вечерњој служби у Манастиру Житомислић, посвећеном Благовијестима. У унутрашњости самог Манастира није дозвољено фотографисање, а дјечица су са пажњом слушала Службу, главице окрећући да разгледају унутрашњост малог Манастира живописаног фрескама које имају огромну духовну и умјетничку вриједност. Мошти светаца које се налазе у овој Светињи и молитве малог братства су нас испратиле на пут кућама.

Од срца се у име свих родитеља чији су ђаци ишли на овај излет захваљујемо Удружењу Огњена Марија Ливањска, које нам је омогућило овај излет, обезбиједивши нам превоз, храну, пиће, воду, сладоледе, грицкалице и слаткише које су ђаци пожељели, ручак…. И најважније, показали да не заборављају своје мале земљаке, да цијене њихов рад и труд на очувању матерњег језика и културе, али и да подржавају грађење мостова културом, вјером и љубављу.

Управа допунске школе ”Јован Сундечић” у Ливну

 

 

У Београду и Новом Саду служени парастоси страдалим Ливањским Србима

Након 78 година од великих страдања која су задесила српски народ Ливна и Ливањског поља, као и 27 година од почетка страдања у последњем грађанском рату, Ливањски Срби почели су са окупљањима током којих се сећају својих мученички пострадалих предака.

У суботу 27. јула, у цркви Св. Кирила и Методија на Телепу у Новом Саду, окупили су се ливњаци који живе у Новом Саду и околини. Молитвено сећање предводио је отац Вилимир Врућинић.

Следећег дана, у недељу 28. јула, служен је парастос за све пострадале у храму Св. Марка у Београду. Пред 50-ак окупљених Ливњака и њихових потомака, богослужење је предводио отац Мирко Јамеџија, бивши парох ливањски. У својој беседи, отац Мирко се сетио зверског и безумног убијања недужног српског народа током злих дана лета 1941. године. Такво страдање, према његовим речима, упоредиво је са прогоном и страдањем првих хришћана у Римским временима.

Прва усташка убиства ливањских Срба почела су већ у мају 1941. године, хватајући замах у јуну и јулу, да би свој врхунац достигла у данима око Огњене Марије. У Ливну и околним селима побијено је око 1600 православних Срба. У појединим селима, као што је Голињево, побијено је комплетно српско становништво, док је у другим селима само мањи број успео преживети. Међу највећим стратиштима су били ливада крај села Пролог, јама Равни Долац и школа у Челебићу.

Удружење Огњена Марија Ливањска се захваљује свима који су присуствовали овом молитвеном сећању на наше претке. Овим још једном сведочимо да није тешко сећати се, и да ја то најмање што су наши преци заслужили својим мучеништвом.

У наредним данима, помени и парастоси ће се служити у Ливну, Бања Луци, на Авали, у Чапразлијама и Челебићу. Позивамо све оне који могу да нам се придруже у овим молитвеним окупљањима.

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА

  • Новом Саду, 27. јула у 9 сати, парастос у цркви Светих Кирила и Методија на Телепу;
  • Београду, 28. јула у 12.30 сати, парастос у цркви Светог Марка;
  • Бања Луци, парастос у цркви Светог Јована Богослова на Лаушу, 29. јула у 17 сати;
  • Манастиру Богородице Тројеручице на Авали, парастос 30. јула у 10 сати;
  • Ливну, 30. јула Света Литургија у 10 сати, у Спомен капели-костурници;
  • Губину, 31.јула Света Литургија у 10 сати и парастос код гроба оца Ристе Ћатића и његових 12 парохијана;
  • Чапразлијама, 31.јула у 13 сати, парастос на месту срушеног споменика страдалима у јами Самогред;
  • Челебићу, 1. августа Света Литургија у 10 сати, на спомен гробљу на Барјаку.
  • Брчко, 4. августа Света Литургија и парастос са почетком у 9 сати у цркви Св. Вел. Недеље (Мераја)

 

Најава: Молитвено сећање на убијене Ливањске Србе

pomenПотомци и поштоваоци ливањских Срба, које су усташе сурово побиле лета 1941. године, помолиће се за њихове душе и ове, 2019. године, у више места у Србији, Републици Српској и Федерацији БиХ.

Злог лета 1941. године, жене и деца су живи бацани у јаме Динаре, Старетине, Тушнице, Камешнице…, мушкараци су побијени код села Пролог, нејач села Челебић побијена је у сеоској школи, а убијани су и на ливади Трновац, на подручју Купреса…, Преко 1600 цивилних жртава, од тек рођених до у старости онемоћалих нестало је тих дана, око Огњене Марије. Нестале су заувек целе српске породице, а у неким селима од тога дана све до данас више нема ни једног Србина.

Педесет година након овог злочина потмци су достојно, у Спомен капели у Ливну, сахранили мошти страдалника извађене из већине јама. Нажалост, за њих није било мира и већ наредне године су разбацане око оскрнављене Спомен-капеле и запаљене лијевањске православне цркве. Упорни потомци страдалника, Епархија бихаћко-петровачка и Парохија лијевањска обновили су Спомен-капелу и поново у крипту положили мошти мученика.

Парохија Лијевањска и Удружење Огњена Марија Ливањска позивају вас да се заједно помолимо нашим мученицима, на богослужењима која ће се одржати у:

  • Новом Саду, 27. јула у 9 сати, парастос у цркви Светих Кирила и Методија на Телепу;
  • Београду, 28. јула у 12.30 сати, парастос у цркви Светог Марка;
  • Бања Луци, парастос у цркви Светог Јована Богослова на Лаушу, 29. јула у 17 сати;
  • Манастиру Богородице Тројеручице на Авали, парастос 30. јула у 10 сати;
  • Ливну, 30. јула Света Литургија у 10 сати, у Спомен капели-костурници;
  • Губину, 31.јула Света Литургија у 10 сати и парастос код гроба оца Ристе Ћатића и његових 12 парохијана;
  • Чапразлијама, 31.јула у 13 сати, парастос на месту срушеног споменика страдалима у јами Самогред;
  • Челебићу, 1. августа Света Литургија у 10 сати, на спомен гробљу на Барјаку.
  • Брчко, 4. августа Света Литургија и парастос са почетком у 9 сати у цркви Св. Вел. Недеље (Мераја)

 

Парохија Лијевањска и Удружење Огњена Марија Ливањска

 

 

Духовски Сабор у парохији Врбичкој

Празник Силаска Светог Духа на Апостоле, слава Врбичке цркве и парохије која обухвата села од Челебића до Бастаса, прослављен је и ове године, скромно али радосно уз окупљање верника који живе у, или потичу из села ове парохије. Свету Литургију пред окупљенима служио је надлежни парох, отац Предраг Црепуља.

Поздравивши вернике који су се окупили на овај велики празник, отац Предрагје поручио да се заједно молимо Богу и надамо да наше цркве неће остати заборављене, те да ће, осим оних који ту живе, окупљати и оне многобројне који су расејани по свету макар неколико пута у години.

Црква Силаска Светог Духа на Апостоле у Врбици саграђена је између два светска рата на темељима порушене дрвене цркве, саграђене од брвана. Црква је 1929. године осветио Митрополит дабробосански Петар Зимоњић. Као најстарији парох врбички спомиње се Теодор Козомара.

Црква је 1989. године обновљена и освећена 1990. године од стране Епископа далматинског Николаја. Запаљена је у току рата 1994. године а обновљена након 2000. године трудом госпође Марије Лежер из Канаде, у спомен на њеног племенитог мужа, Марка Лежера, који је као официр СФОР-а службовао на овим просторима.

 

НАЈАВА: Прелив гробова на гробљу у Губину

Парохија Губинска обавештава све вернике, а посебно оне чији су покојници сахрањени на православном гробљу у Губину, да ће се у суботу 15. јуна, на Задушнице, извршити прелив гробова. Парастос за све који су сахрањени на овом гробљу служиће се у 10 сати у цркви Успења Пресвете Богородице у Губину. Окупимо се да се заједно и молитвено сетимо наших предака!

Управа Парохије Губинске

 

7

ПОЗИВ: Слава Врбичке цркве – Тројице

                         СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА

ПАРОХИЈА ВРБИЧКА

Позива све благочестиве парохијане из села Врбичке парохије – од Челебића до Бастаса – као и остали верни народ да својим присуством и учешћем

увеличају молитвено и литургијско славље,

које ће се одржати у НЕДЕЉУ 16. јуна 2019. године с почетком у 10:00 часова,

у цркви Силаска Светог Духа на Апостоле у Врбици.

ДОБРО НАМ ДОШЛИ!

С Божијим благословом,

Управа парохије

20190406_113810

Најава: Св. Василије у Губину

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА

ПАРОХИЈА ГУБИНСКА

Позива све благочестиве парохијане, да својим присуством и учешћем

увеличају молитвено и литургијско славље,

које ће се одржати поводом празника Св. Василија Острошког у НЕДЕЉУ 12. маја 2019. године с почетком у 10:00 часова,

у цркви Успења Пресвете Богородице у Губину

ДОБРО НАМ ДОШЛИ!

С Божијим благословом,

Управа парохије

7