Архиве категорија: Гробља

Ковачић

У селу Ковачић, одмах поред пута Ливно-Босанско Грахово, налази се католичко гробље на коме постоји и један број старих православних споменика. Гробови припадају роду Црногораца, који су у овом селу живели пре него што су се одселили у суседни Челебић (за више података о овом роду видите страницу посвећену селу Челебић).

 

 

Advertisements

Гробље у Горњим Рујанима

Православно гробље у Горњим Рујанима се налази поред пута који води од Лиштана преко Горњих и Доњих Рујана ка Сајковићу. Гробље се налази са десне стране овог пута, на благом узвишењу. Ограђено је сувозиданим зидом. У време обиласка (октобар 2014. године), гробље је било зарасло у густу траву, а свега неколико споменика је било видљиво.

Чапразлије

У селу постоји једно православно гробље на којем се Срби из овог села сахрањују. У селу се иначе налазе трагови других, старијих гробаља. На гробљу у Чапразлијама се сахрањује и један број родова из суседног Прова.

Више о селу можете прочитати овде: https://omlivanjska.com/2012/11/10/caprazlije/

У Чапразлијама су живели, и сахрањивали се, следећи родови:

БОШКОВИЋИ – досељеници из Далмације, не зна се поуздано из којег мјеста. Знају да им даљње поријекло води из Црне Горе. Прво су дошли у Рујане, одакле су се раселили у Чапразлије и Голињево. Славе Св. Николаја Чудотворца – Никољдан.

ЂУРАНИ – Ђурана у Чапразлијама има на двије локације. Једни су између Гранића и Марчета, које у селу још зову и горњи Ђурани, а други су између Радића и Маљковића, звани доњи Ђурани. Доњи Ђурани су код старијих генерација познати под надимком ”Дражићи”. У ово село су досељени из Горњих Казанаца у општини Босанско Грахово. Славе Сабор Св. Јована Крститеља – Јовањдан.

КИСЕ – досељеници су из Далмације, а старином воде поријекло из Херцеговине. По свему судећи, овај род је најстарији у Чапразлијама. Славе Св. Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

КОЊИК-ЛУНИЋ – Лунића има у околини Дрниша, те се не искључује могућност да воде поријекло из овог краја (села Кричке код Дрниша). Славе Св. Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

КОЊИКУШИЋИ – њихови преци су Даничићи, који воде поријекло из Црне Горе. Крећући са црногорског простора, прво су се населили у Герзово. Одатле су морали побјећи због сукоба са Турцима, због неке дјевојке из њихова рода. Током бјежања стигли су у Гламочко поље, гдје мјењају презиме из Даничић у Ињац. Као Ињци долазе у доње ливањско поље, где долази до подјеле и раздвајања фамилије у неколико огранака. Није поуздано утврђено када је и зашто дошло до овога, али се зна да од Ињаца постају Коњикушићи. Коњикушићи у Чапразлијама чувају предање да су презиме добили по узгоју добрих јахачких коња. Коњикушићи у Бојмунтима и ови у Чапразлијама воде исто поријекло и сматрају се родбином. Сви славе Св. Василија Великог.

МАЉКОВИЋИ – досељеници из Маовице код Врлике. Пут досељавања ишао је преко Уништа, за Чапразлије. Славе Св. Јована Крститеља – Јовањдан.

МАРЧЕТЕ – Досељеници су из Кољана код Врлике у Далмацији. Славе Св. Николаја Чудотворца – Никољдан.

МИХАЉИЦЕ – Михаљице су досељеници у ово село из мјеста Косоре код Врлике у Далмацији. Неки од њихових потомака сјећају се причања родитеља како су они даљњом старином негђе из Лике. Даљње поријекло им је из Црне Горе. Некад су имали презиме Миљанић. Славе Св. Николаја Чудотворца – Никољдан.

РАДИЋИ – Њихово пријашње презиме је Чулић. Овђе су се доселили из Јаруге у општини Босанско Грахово. Даљње поријекло воде из Далмације. Славе Часне Вериге Св. Апостола Петра.

СТОЈИЋИ – Ради се о досељеницима из Подосоја код Врлике у Далмацији. Славе Сабор Св. Јована Крститеља – Јовањдан.

БОДРОЖИЋИ – изумрли и раселили.

ШУЊКЕ – изумрли и раселили.

На гробљу у Чапразлијама се сахрањују и поједини родови из суседног Прова, укључујући и:

ЂУРАНИ – исто као и горе.

МАЉКОВИЋИ – исто као и горе.

МАРЧЕТЕ – исто као и горе.

МИХАЉИЦЕ – исто као и горе.

ПОПАРИЋИ – Ово је једини род са овим презименом у Либањском пољу. Знау да су поријеклом из Далмације. Њихово досељење се везује за Турско доба. Славе Св. Краља Стефана Дечанског.

POPARIĆI – Ovo je jedini rod sa ovim prezimenom u Livanjskom polju. Znaju da su porijeklom iz Dalmacije. Njihovo doseljenje se veže za „Tursko doba“. Slave Svetog kralja Stefana Dečanskog – Mratindan.

РАДИЋИ – Радића у Прову има на три локације: на крају села код Калаверових и Добричиних кућа, на Попарића главици, и близу Маљковића на граници према Чапразлијама. Постоји запис да су ови Радићи из Губина и Прова пореклом из Посавине. Славе Св. апостола Тому – Томиндан.

RADIĆI – Radića u Provu ima na tri lokacije: na kraju sela kod Kalaverovih i Dobričinih kuća, na Poparića glavici, i blizu Maljkovića na granici prema Čaprazlijama. Postoji zapis da su svi Radići iz Gubina i Prova poreklom iz Posavine. Slave Svetog Apostola Tomu – Tomindan.

 

 

 

 

 

 

Главице (Смрчани)

У Главицама постоји врло старо српско православно гробље. Судећи према натписима видљивим на споменицима, на њему су се, између осталих, сахрањивали православни срби из рода Симић у овом селу.

Више о овом селу можете прочитати овде: https://omlivanjska.com/2012/11/08/smrcani/

Слике гробља су из 2014. године.

Радановци (Кусача)

Сеоско гробље у Радановцима је познато као Кусача. Поред мештана Радановаца, на овом гробљу се сахрањује и један број становника Бојмуната. На гробљу се налази знатан број старијих надгробних споменика. Током 2014 године, прилозима и трудом оних чији су претци сахрањени овде, изграђен је зид око гробља, прилазна стаза, капела-мртвачница, а гробље је очишћено од растиња.

 

Groblje u Lištanima

Početkom 19. veka pravoslavni Cvijetići (Cvitići) naselili su se u Lištanima. Vek i po su se tu rađali, živeli, umirali kao jedini pravoslavni rod u selu. Malobrojni, čudom pretekli krvave godine Drugog svetskog rata, zauvek su napustili Livanjsko polje krajem pedesetih godina 20. veka. Od tada podzemno naselje lištanskih Cvijetića nema novih stanovnika. Nadgrobne krstove kruni vreme, a onome što je od njih ostalo, dinarski vetrovi, snegovi, kiše i žarko sunce obukoše grubu zaštitu koja pokriva imena, davno uklesna neveštom rukom. Dok su svojim klesarskim potezima dubili na kamenim znamenjima plitka, nejednaka slova, te groštačke ruke nisu ni slutile da će potomci pažljivim dodirom kamena tražiti potvrdu bitisanja, kao da samo njima znanim pismom čitaju roman dug više od jednog veka življenja.

Lištansko groblje nalazi je sa desne strane asfaltnog puta koji od Livna vodi prema Rujanima. Zajedničko je, hrišćansko, a pravoslavni i rimokatolički deo nekada je delila niska zidana pregrada. Danas ga dele kamene stepenice koje vode od ulaznog luka do rimokatoličke kapele.

Na rubu desnog, pravoslavnog dela groblja, nalaze se ostaci rimskih nekropola, kojih ima i u neposrednoj blizini groblja.

Pravoslavno groblje u Lištanima 2013. godine

Pravoslavno groblje u Lištanima 2013. godine

Pravoslavno groblje u Lištanima 2013. godine

Pravoslavno groblje u Lištanima 2013. godine

Na pravoslavnom delu groblja nalazi se petnaestak očuvanih starih kamenih krstova i ostaci nekoliko vremenom uništenih.

Osim krstova na groblju se nalazi i jedna kamena nadgrobna ploča, u dosta lošem stanju. Krst nad ovom pločom je pao i trenutno je položen na samu ploču, pod kojom  leže ekshumirana tela žena i dece stradalih na Trnovcu na Ognjenu Mariju 1941. godine.

Na sve krstove je 2013. godine zalepljena mesingana pločica sa prezimenom „Cvijetić“, anadgrobna ploča je u fazi obnove od strane potomaka.

Više o selu možete pročitati ovde: https://omlivanjska.com/2012/11/09/listani/

Groblje u Bogdašima

Srpsko pravoslavno groblje u Bogdašima se nalazi u centru sela, blizu osnovne škole. Na groblju se nalazi dosta starih spomenika ukrašenih raznolikim etnografskim elementima (šestokrake rozete, grozdovi grožđa). Groblje je obnovljeno tokom leta 2012. godine, a oko njega izgrađena ograda, prilozima meštana sela.

U njegovoj blizini se nalazi i veća nekropola sa oko 60 stećaka amorfnog izgleda i slabije izrade. Veći je broj ploča i tek manji broj sanduka. Manja nekropola stećaka nalazi se i u zaseoku Cvitići.

Više o ovom selu možete pročitati ovde: https://omlivanjska.com/2012/11/10/bogdasi/

U Bogdašima su živele, i sahranjivale se na ovom groblju, sledeće srpske porodice:

KATIĆI – Nekada su se prezivali Injac. Ovdje su doselili iz Kazanaca. Slave Svetog Vasilija Velikog.

KONjIK – Ovaj rod je doseljen iz Dalmacije, iz Kijeva u Vrličkoj Krajini. Slave Svetog Stefana.

KOZOMORE – Starinom su od Kozare. Prvo su doselili na teren Vrlike a odatle u Bogdaše i Bastase. Postoji tvrdnja da su Kozomare porijeklom iz Starog Vlaha. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

NENADIĆI – Ovdje su doselili iz Štikova kod Drniša, Dalmacija. Njihova loza potiče iz Hercegovine. Slave Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca – Đurđevdan.

PAJČINI – Daljnje porijeklo ovih Pajčina vodi iz Gubina. Slave Svetog Vasilija Velikog.

ŠUNjKE – Ovaj rod potiče iz Crne Gore. Oni su prvo došli na teren u okolini Zadra i tamo promjenili prezime, iz Obad(ović) u Šunjka. Iz Zadarskog regiona preselili su kod Vrlike, a odatle su doselili u Livanjsko polje. Dakle, oni su doseljenici iz okolice Vrlike. Jedno vrijeme su im preci slavili Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan, pa su poslije jednog zimskog stradanja prilikom nabavke pića za slavu, promjenili dan slavljenja na Svetog proroka Iliju – Ilindan.

RAMIĆI – Tvrde da su se davno prije prezivali Lovre. Prema porodičnom predanju, jedan od njih je hramao, što se u domaćem govoru izgovaralo “ram’o”, pa su ih na osnovu toga nazvali Ramići. Doselili su iz Popovića kod Glamoča.

Slike groblja su iz 2012. godine, napravljene tokom radova na obnovi.