Архиве категорија: Гробља

Groblje u Donjim Rujanima

Oko Pravoslavne crkve Pokrova Presvete Bogorodice, koja se leži pored puta koji vodi od Lištana ka Sajkoviću, nalazi se groblje na kome su sahranjivani Srbi iz Gornjih i Donjih Rujana.

Više o ovom selu možete pročitati ovde: https://omlivanjska.com/2012/11/09/rujani/

U selima Gornji i Donji Rujani živele su, i sahranjivale se na ovom groblju, sledeće srpske porodice:

BAČKOVIĆ – ne zna se odakle su došli;

BOŠKOVIĆ – došli su iz Crne Gore u Dalmaciju, a odatle u Rujane odakle su se raselili u Čaprazlije i Golinjevo. Slave Svetog Nikolu;

BULOVIĆ (Gredar) – doselili su se iz sela Bitelić kod Sinja, gde su ih zvali Gredari, jer su živili u neposrednoj blizini Bitelićke Grede. U Bitelić su došli nekoliko vekova ranije, najverovatnije iz Crne Gore. Slave Svetog Jovana;

ČEKO – ne zna se ništa o njihovom poreklu.

ĆALIĆ – ne zna se odakle su došli;

DENIĆ – doselili su se iz Sajkovića. Slave Svetog Nikolu;

ERCEG – doselili su se iz Hercegovine. Slave Svetog Nikolu;

KISO – poreklom su iz Hercegovine, odakle su se doselili u Dalmaciju, a potom u Livanjsko polje. Slave Svetog Đurđa;

KOZOMARA – prema predanju su poreklom iz Starog Vlaha. Sa Kozare su se doselili u okolinu Vrlike, a odatle u Livanjsko polje. U Čelebić došli iz Bogdaša. Slave Svetog Jovana;

LALIĆ – doselili su se iz Vrlike;

MALJKOVIĆ – doselili su se iz Čaprazlija. Slave Svetog Jovana;

STOJIĆ –  doselili su se iz Podosoja kod Vrlike. Slave Svetog Jovana;

STOJANAC – doselili su se iz okoline Vrlike;

VULIĆ – doselili su se iz Bitelića kod Sinja;

ŽDERO – doselili su se iz Dalmacije. Slave Svetog Jovana;

 

Slike seoskog groblja su iz 2013. godine.

Groblje u Guberu

Guber je na četvrtom kilometru od Livna, na putu za Split, na izdignutom terenu Livanjskog polja. Deli se na Veliki i Mali Guber. U selu postoji jedno srpsko pravoslavno groblje.

Više o ovom selu možete pročitati ovde: https://omlivanjska.com/2012/11/09/guber/

U Velikom i Malom Guberu si živele sledeće srpske porodice:

ARNAUTI – Nije poznat razlog promjene njihovog prezimena. Prije su se prezivali Mihaljica. Jedna familija Mihaljica iz Čaprazlija doselila je u Guber. U Guber dolaze za vrijeme turske vladavine, na posjed bega Arnautovića rodom iz Travnika. Moglo bi se reći, da su prezime dobili po osnovu rada na ovom imanju. Starinom su iz Crne Gore, tamo su se prezivali Miljanić. Slave Svetog Nikolaja Čudotvorca – Nikoljdan.

BAILO – Nemaju pouzdane podatke o svome porijeklu, a nisu sačuvali ni porodično predanje po ovom pitanju. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

ĆEBEDžIJA – Došli su iz Hercegovine na imanje Naerlovića, kao najamni radnici. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

DUVNjAK – Ovi Duvnjaci vode porijeklo od Kupresa. Jedan od njih je došao u Guber, na imanje supruge, rođene Arnaut, pa su današnji Duvnjaci njegovi potomci. Slave Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca – Đurđevdan.

ILUKIĆI – Jedan od Ilukića je nekada došao u Guber na imanje Radeta, tu ostao, oženio se i formirao familiju. Sadašnji Ilukići su njegovi potomci. Slave Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana.

KOZOMORE – Ovdje su došli iz Bogdaša 1860. godine.

LAGANIN – Njihovo prijašnje prezime bilo je Milosav. Nije utvrđen razlog promjene prezimena kod ovog roda. Porijeklo vode iz Eminova sela od Duvna. Slave Svetog Nikolaja Čudotvorca – Nikoljdan.

NAERLOVIĆI – Ovo su doseljenici od Dicma, Dalmacija. U Guber su došli 1870. godine. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

PAŽINI – Pažini su stanovnici Piragića doca, zaseoka koji čini sastavni dio Velikog Gubera. Tvrde da su porijeklom Crnogorci. Ovaj rod je bio u kmetovskom odnosu sa begom Piragićem, pa su ovdje ostali nakon prestanka turske vladavine u Bosni. Slave Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca – Đurđevdan.

POKRAJCI – Ovdje su došli iz Prova. Slave Svetog Nikolaja Čudotvorca – Nikoljdan.

RACE – Ovo su doseljenici iz Zadra. Prema porodičnom predanju, oni su ovdje došli za vrijeme turske vladavine u BiH. Gledano kroz podatke na jednom spomeniku koji je podignut nekom od njihovih predaka, oni su ovdje od prije 1831. godine. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

RADETE – Slave Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana. Prema usmenom predanju Radete su došle iz Crne Gore iz okoline Andrijevice . Po predanju, došao je otac sa 4 sina a nakon jedne jake livanjske zime jedan sin se vratio u Crnu Goru a tri su ostala. Prema podacima Radete su najprije jedan kraći period bili u Zabrišću (oko 20 godina) a nakon toga su se preselili u Držanlije i držali posjed kod begova 99 godina. Kako je po propisima Turske u to vrijeme bilo da kmet koji drži posjed 100 godina taj posjed dobija u svoje vlasništvo, da se to ne bi desilo beg Firdus im je naredio da se presele u Guber što su oni i učinili. U Guber su došli u isto vrijeme kad i Stanići. Prema priči Miće Radete  i u Zabrišću postiji srpsko groblje – gdje su sahranjivane i Radete, jer je on prilikom pošumljavanja zemljišta iznad Zabrišća naišao na staro groblje koje je bilo neobilježeno a teren je bio prekopan i preoran za pošumljavanje. Takođe, na karti Crne Gore na sjeveroistoku postoji selo koje se zove Radetino ali su sadašnji stanovnici Albanci.

TRIŠE – Smatraju ih za najstariju familiju u Guberu. Nisu sačuvali porodično predanje o svome daljnjem porijeklu. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

ŽDERE – Ovdje su doselili iz Srđevića. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

Groblje u Čelebiću

U Čelebiću su dugi niz godina zajedno živjeli Srbi i Hrvati. Za razliku od drugih sela Livanjske regije, u ovom selu Srbi i Hrvati imaju zajedničko groblje, samo ih dijeli jedna niska pregrada.

Srpski rodovi u Čelebiću su:

CRNOGORCI – Crnogorci su u Čelebiću bili brojnija familija. Živili su nekada u Kovačiću. Gaje porodično predanje o svom crnogorskom porijeklu. Nije utvrđeno kojim putem su, i kada, došli na ove prostore. Slave Sabor Svetog Arhanđela Mihaila – Aranđelovdan.

ERCEZI – U Čelebić su doselili iz Strupnića, starinom su iz Hercegovine. Slave Svetog apostola i jevanđelistu Luku – Lučindan.

KOZOMORE – U Čelebić su došli iz Bogdaša. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

KRAVARUŠIĆI – Prije su se zvali Marijani. U Čelebić su doselili iz Sajkovića. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

MILUTINI – Doselili su na današnje imanje iz Strupnića, za daljnje porijeklo ne znaju. Znaju da su po naređenju bega doselili u Čelebić. Slave Sabor Svetog Arhanđela Mihaila – Aranđelovdan.

PETROVIĆI – Ovdje su doselili iz Otišića kod Vrlike, Dalmacija. Slave Sabor Svetog Arhanđela Mihaila – Aranđelovdan.

RADIĆI – Vode porijeklo iz Posavine. U Čelebić su doselili iz Prova. Slave Svetog apostola Tomu – Tomindan.

RADOJE – Ovdje su doselili iz sela Glavice kod Glamoča, a u Glavice su došli kao kmetovi 1903. godine. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

ROSIĆI – Doselili su iz Sajkovića. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

ŠUNjKE – Ovaj rod potiče iz Crne Gore. Prema porodičnom predanju koje čuva Dušan Šunjka, sin Vladin, oni su prvo došli na teren u okolini Zadra i tamo promjenili prezime, iz Obad(ović) u Šunjka. Iz Zadarskog regiona preselili su kod Vrlike, a odatle su doselili u Livanjsko polje. Jedno vrijeme su im preci slavili Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan, pa su poslije jednog zimskog stradanja prilikom nabavke pića za slavu, promjenili dan slavljenja na Svetog proroka Iliju – Ilindan.

VUJANOVIĆI – Došli su u ovo selo iz Dalmacije, negdje iz okolice Vrlike. Oni imaju zajedničko porijeklo sa Vujanovićima iz Radanovaca. Prema nekim podacima oni su iz Crne Gore. Slave Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana.

Više o ovom selu možete pročitati ovde: https://omlivanjska.com/2012/11/10/celebic/

U selu postoji i spomen-groblje na Barjaku, gde leže tela stradalih 1941. godine: https://omlivanjska.com/projekti/celebic/

Slike seoskog groblja su iz 2013. godine, slikane tokom akcije čišćenja groblja koju su organizovali Srbi iz Čelebića.

Groblje u Potočanima

(autor: Ljubica Radeta)

Pravoslavno groblje u selu Potočani, zaselak Jagodići, nalazi se udaljeno od centra sela na sto metara. Na jednom blagom uzvišenju, postoji već skoro dva veka. Godinama je bilo ograđeno kamenim zidom, takozvanim suvozidom. Tako se štitio večni mir počivših od ulaska stoke i drugih skrnavljenja. Imala je i drvena”lisa” (kapija). Da li su prvi stanovnici želeli da im pokojnici budu svakodnevno blizu i zašto je baš tako groblje u selu, a ne pored sela, za nas potomke ostaće tajna?

Početkom osamdesetih godina dvadesetog veka, kada se još dimiojedan odžak  na pravoslavnoj kući, Jagodići su pokrenuli incijativu da se ogradi groblje i napravi  metalna kapija. Potomci počivaših odazvali su se u velikom broju i betonski zid , u dužini od sto metara kao i kapija stoje već trideset godina.

Srpsko Pravoslavno groblje u Potočanima

Srpsko Pravoslavno groblje u Potočanima

Mrtvi i njihove večne kuće pričaju priču o narodima, o njihovim odlascima i dolascima na neke prostore. Upravo su grobovi dragoceni u svom trajanju i opstanku naročito tamo gde nas više nema. Grobovi žive svoj život, imaju smisao samo ako ostanu gde jesu, jer svako od nas nastoji da počiva tamo gde je proveo veći deo svog života. Živeti na rodnom ognjištu i umreti na svojoj zemlji, to je velika ljudska težnja zbog koje se i vode ratovi.

Ratovi ,genocid i gubitak teritorije, nisu se dešavali samo Srbima u Bosni. To je sudbina svih koji su živeli u njoj. Svi su nešto izgubili, svi odlaze i dolaze, sele se. Ali istine radi, pavoslavnih grobova je najviše u Bosni. Ali sigurno svi nose u sebi sećanje na svoj zavičaj, kuću, prijatelje i želju da se nekad vrate ili svrate. Veliki narodi sa snagom i tradicijom to i ostvare kao Jevreji. Rečima svoje zavetne molitve: “Ako te ikad zaboravim, desnica me moja zaboravila, o Jerusallime!”, oni su preselili
Jerusalim u pamćenje i niko ga odatle ne može uzeti,niti iz njega isterati. Kopirajmo i mi Jevreje.

Mi, Srbi, koji smo živeli u Livnu, Duvnu, Glamoču, Grahovu ako već ne želimo ili nemamo uslove da se vratimo u svoje porušene domove, treba da kao Jevreji preselimo u pamćenje svoj zavičaj i prenesemo svojim potomcima. To je najsigurniji način za mogući povratak neke buduće generacije na ognjište pradedova.

Srpsko Pravoslavno groblje u Potočanima

Srpsko Pravoslavno groblje u Potočanima

A grobovi i groblja čuvaju za budućnost tragove prošlosti. Tako na groblju u Potočanima ima dvadesetak dobro očuvanih spomenika sa početka devetnestog veka. Svojom masivnošću i čitljivošću ističe se spomenik, ogroman kameni krst, Petra Jagodića koji je rodonačelnik Jagodića u ovom delu Bosne. Ima tu spomenika i Srba iz susednog sela Podgrede, od prezimena Jagodić, Đuran, Cvijetić, Duvnjak. Ispod svakog nadgrobnog obeležja leži zrno koje je klicu zametnulo, pa klija u sećanjima potomaka. Mi smo njima dužni, oni su naši koreni, moramo negovati groblja i tome učiti našu decu.

 

SRPSKI RODOVI KOJI SU NEKADA ŽIVELI U POTOČANIMA

ĆEVAP – doselili su se iz Baljaka kod Šuice. Slave Svetog Arhangela Mihaila;

JAGODIĆ – doseljeni iz Tičeva kod Bosanskog Grahova. U Potočanima je do Drugog svetskog rata živelo 70 članova ove porodice, čiji je poslednji član, ali i poslednji srpski stanovnik Potočana, Bosiljka Jagodić, proterana 1992. godine. Slave Svetog Nikolu;

KANLIĆ – došli su iz Donjeg Malovana sa Kupreške visoravni. Slave Svetog Đurđa;

MILISAV – doselili su se iz Eminova sela kod Duvna. Slave Svetog Nikolu;

CRNOGORAC – isto kao Crnogorci iz Zastinja. Slave Svetog Arhangela Mihaila;

CVIJETIĆ (u nekim izvorima u ikavskom obliku: Cvitić) – poreklom su iz Baljaka kod Šuice, a tamo su se doselili iz Tičeva kod Bosanskog Grahova. Slave Svetog Arhangela Mihaila. Naime, Marko Cvijetić je kao dete došao iz Baljaka u Potočane kod babe i dede po majci, Jagodića. Slavu Cvijetića iz Baljaka, Lazarevu subotu, kasnije je zamenio za slavu svoje babe, Sveti Arhangel Mihailo. Takođe, u Potočanima je živeo i Stojan Cvijetić iz Lištana, koji se oženio Jelom Milisav i došao na njeno imanje. Slavio je Svetog Arhangela Mihaila. Nije bio u srodstvu sa Markom Cvijetićem.

Groblje u Zastinju-Livnu

Ispod sela Zastinja, nalazi se Srpsko pravoslavno groblje Zastinjsko, površine oko 8.500 m2. Prvobitno je bilo ograđeno suho zidanom ogradom od kamena, da bi 1937. godine ta ograda bila zamenjena betonskom. Starost groblja je teško utvrdititi, no ipak neke podatke je moguće saznati iz zapisa sa spomenika. Iz tih zapisa ili epitafa, ponešto možemo saznati o livanjskim porodicama, majstorima klesarima ali i ljudima koji su podizali spomenike. Govoreći o starom dijelu groblja, epitafi su na spomenicima, uglavnom pisani crkvenoslovenskim jezikom, sa dosta pravopisnih grešaka i izgovora livanjskog kraja.

Iako je dobar dio spomenika propao od zuba vremena, može se zaključiti da su sinovi uglavnom podizali spomenike ocu i majci.

Najstariji majstori klesari koji su ostavili traga na ovom groblju, bili su Bogić i Luka, Božo Tomašević i Jovo Jezdić. Kao najpoznatiji majstor pominje se Staniša Lakićević, 1770. godine. Pored njega pominju se Đuro i Simo Lakićević. Sin Staniše Lakićevića, Vid Staniša, bio je izvrstan majstor a takođe i njegova dva sina Stanko i Bili. Još su ostavili majstorskoga traga na zastinjskom groblju i spomenicima: Đuro Dulaš, Petar Boškov, braća Rade i Jovo Kukrika, Đuro i Nikola Nenadić, Sava, Lazo i Toša (Todor) Barzut.

Na kraju ćemo pomenuti Srpska i pravoslavna prezimena, livanjskih porodica, čija rodbina počiva na ovome groblju i o kojima se jako malo može saznati iz drugih izvora. To su: Balov, Barzut, Beara, Belenzada, Blagojević, Bogić, Boškov, Budelić, Budimlić, Bužanin, Dulaš, Grubor, Gvozdenović, Jezdić, Joksimović, Lola, Ljubojević, Miletić, Mačić, Radinović, Ratković, Sočivica, Stanković, Tomašević, Vulivić. Nešto više možemo saznati o porodicama: Basor, Crnogorac, Đurić, Erceg, Gligić, Jagodić, Kalaba, Kojda, Kozomora, Kujundžić, Kukrika, Lovren, Nenadić, Novaković, Pavlović, Pažin, Radić, Samardžić, Stanišić, Ždero.

Гробље у Голињеву

ПОВЕЗАНА ВЕСТ: Почело сређивање терена око цркве у Голињеву

У Голињеву је пре Другог светског рата било 60 српских домова, а Срби су имали и своју цркву и гробље. Црква је спаљена током рата, а православно становништво побијено од стране усташа.  Више о овом селу и цркви можете прочитати овде: https://omlivanjska.com/parohija-lijevanjska/crkva-u-golinjevu/

Гробље и црква и данас опстају али до скоро заборављени и у лошем стању. Зарасли у праву шуму, са великом муком су уопште и лоцирани 2013. године. Међутим, имало се шта пронаћи – иако без крова, зидине цркве су више од 70 година одолевале природи, сведочећи о труду и знању који су уложили мајстори који су је градили. На гробљу се налази двадесетак фино обрађених и лепо декорисаних крстова. Велики део гробова се приказивао тек након детаљне претраге терена, осим једног надгробног крста који је поносно пркосио израслој шуми и њеним покушајима да и њега обори. То је надгробни крст који је себи, за живота са својим синовима, подигао Иле Митровић 1937. године. Изгледа да Иле Митровић није дочекао да ту буде и сахрањен – по свему судећи, са својим синовима Павом, Пером и Радетом убијен је у Прологу.

По лоцирању цркве и гробља, кренуло се у крчење терена, а припремљен је и пројекат обнове цркве, о коме можете прочитати више овде: https://omlivanjska.com/projekti/projekatgolinjevo/

У Голињеву су до 1941. године живели и сахрањивали се следећи српски родови:

БОШКОВИЋИ – Досељеници су из Далмације, не зна се поуздано из ког места. Знају да им је даље порекло из Црне Горе. Прво су дошли у Рујане, одакле су се раселили у Чапразлије и Голињево.

МИТРОВИЋИ –

ПАЧАРИ – ПАЖИНИ –

РАТАЉИ – Пре доласка у Голињево презивали су се Ратић; дошли су из Далмације (Отишић) а крсна слава им је Јовањдан.

ТОШИЋИ –

ЖДЕРЕ –

 

Слике цркве и гробља из октобра 2014. године

Ове слике су направљене након крчења растиња током 2014. године.

Groblje u Priluci

Srpsko Pravoslavno groblje u Priluci je vrlo staro i nalazi se pored puta Livno-Bosansko Grahovo.

U Priluci su živele sledeće srpske porodice:

ERCEG – preci (poreklom iz Hercegovine) su im se doselili iz Donjih Rujana i slave Svetog Nikolu.

LJUBOJA –

MIHAJLO –

Više o ovom selu možete pročitati ovde: https://omlivanjska.com/2012/11/09/priluka/

Slike groblja su iz 2013. godine.