Назив изложбе: „Срби Ливањског поља – трагови кроз векове“

Аутори: Проф. др Вељко Ђурић Мишина, др Радован Пилиповић

Сарадник: Гордана Достанић

Власник: Удружење Огњена Марија Ливањска, Београд

ИЗЛОЖБА „СРБИ ЛИВАЊСКОГ ПОЉА – ТРАГОВИ КРОЗ ВЕКОВЕ“

Срби су вековима живели на подручију Ливањског поља. Током тог дугог периода, под сменом политичких, историјских, демографских околности и у складу са природном и општом средином у којој су живели, дефинисали су своје обичаје, ношњу, музику, оруђа, градили верске, културне и образовне институције и објекте, истрајавајући у очувању свог националног и верског идентитета. У том истрајавању трпели су притиске и разне патње, а често га плаћали и животима својим и оних најневнијих међу њима – дечијим.

Историјске околности пресудно су утицале на перманентно смањење броја Срба на подручију Ливна, све до данашњих дана када су се свели на испод 2% у укупном броју становника. Додатно отежавајућа је чињеница да у српском корпусу у ливањској општини данас доминира популација старије животне доби чијим се неминовним нестанком ненадокнадиво даље смањује број Срба.

Очување верског и националног идентитета одвијало се под сменом империјалних власти Турске и Аустро-Угарске, у верски и национално разноликој средини, економски слабо развијеној, кроз:

• градњу верских објеката, међу којима је најпознатија ливањска православна црква Успења пресвете Богородице, једна од најлепших у БиХ која је са својим библиотеком и иконама уврштена у културну баштину БиХ;
• градњу школа – у Ливну је отворена прва српска школа за верске потребе у Босни и Херцеговини;
• организовање у националног културног друштва „Сундечић“ кроз који се, поред одвијања културног живота Срба, рађала и грађанска класа. Срби, угледни грађани Ливна, школовани у иностранству, сем ауторитета уложили су и лична материјална средства за градњу српских институција. Зграда „Сундечића“ и данас служи потребама образовања деце у Ливну;
• одржавање традиције и народних и верских обичаја у обележавању значајних догађаја за породицу и прославама православних празника;
• очување начина израде појединих делова народне ношње;
• записивање народних песама, прича, музичких инструмената, оруђа исл;
• очување сећања на српске жртве пострадале због припадности православној вери и српском народу током историје исл.

Након предефинисања југословенског простора стварањем нових држава, што се одвијало кроз грађански рат у Босни и Херцеговини, Срби су у највећем броју протерани, а повратничка домаћинства су спорадична, те је недовољно физичке и материјалне снаге да се обнавља, одржава и чува богата заоставштина стварана вековима. Честа страдања становника под туђинском влашћу обележена су бројним споменицима која пропадају од притиска времена, али и људске руке која жели да их затре.

Избегли, протерани, расељени Срби, као и они који су напустили родни крај из економских разлога, не желе да препусте ни забораву, ни пропадању вековни живот и стечено културно, верско, етнолошко и етнографско богатство. Поносни на то богатство желе да га на адекватан начин прикажу у срединама у којима данас живе, пре свега у Србији и Републици Српској, али и другим земљама у свету. Одржавање и очување историје, предања, специфичности у говору, музичке уметности (вокалне, инструменталне или играчке), народне ношње, сакралних објеката укључујући и бројна, широм поља расута православна гробља, ризницу вредних икона, књига и сасуда… није лако очувати на локалу на коме је настала, ако је народ коме то припада већином далеко од завичаја. Уважавајући све наведене околности, у жељи да се прикаже и сачува свеколика баштина, Удружење ОМЛ је сачинило изложбу како би ливањски Срби били представљени широј јавности. За то је одабран прикладан начин излагања прикупљене архивске документације, фотографија, чланака, преко савремених, лако преносивих реквизита и материјала по темама:

• демографска слика ливањског подручија кроз векове;
• под туђинском влашћу;
• верске, културне и образовне институције;
• између два светска рата;
• страдање у НДХ;
• свећа запаљена после 50 година;
• грађански рат ’90-тих;
• Срби и њихови трагови у данашњем Ливну.

Панои, којих је 22, димензија су 80х100, смештени у рамове пригодне за поставку на зидове на начин који условљава изложбени простор (најлонске нити, закачаљке, носачи и сл).

Организацију изложбе и издање Каталога изложбе помогли су:

• МСС РС-Управа за дијаспору и везе са Србима у региону, Београд
• Влада АП Војводине Нови Сад
• Igepa-Cartacell, доо Београд
• Јово Бајић, новинар, Београд
• Будо Симоновић, новинар, Подргорица
• Бројни чланови Удружења ОМЛ

Уколико желите да се изложба прикеже у вашем месту обратите се на контакте Удружења ОМЛ.

Удружење Огњена Марија Ливањска