Архиве аутора: OML

Оградимо гробље у Застињу! Трећа фаза радова

Након успешно завршене прве (погледајте: Извештај о првој фази изградње оградног зида гробља у Застињу) и друге (погледајте: Ограђивање гробља у Застињу: почетак друге фазе радова) фазе изградње оградног зида на гробљу у Застињу, Одбор за обнову зида гробља у Застињу позива све потомке сахрањених на овом гробљу, као и људе добре воље, да помогну у реализацији треће фазе изградње оградног зида.

Према постојећем плану, трећом фазом радова предвиђена је поправка и ојачавање постојећег јужног зида у дужини од 80 метара, у складу са препорукама стручних лица. Зид би био ојачан бетонским стубовима, хоризонталним серклажом и новом окапницом, те измалтерисан са јужне стране. Ако довољно средстава буде прикупљено, пожељно би било порушити и један део старог зида у дужини од 10 метара који се не може санирати, те на том потезу изградити нови зид.

Одбор формиран за реализацију овог задатка чине: отац Предраг Црепуља, Димитрије Томић, Милош Дамњановић, Ђорђе Ковачић и Драган Пажин, а може бити проширен по потреби. Према предрачуну, укупна процењена вредност радова на санацији и ојачавању постојећег јужног зида у дужини од 80 метара износи 22,000.00 КМ.

Министарство рада, здравља, социјалне заштите и прогнаних, на чијем челу је Момчило Бајић, издвојило је из својих средстава 10,000.00 КМ као подршку наведеним радовима. Захваљујући овим средствима и новим појединачним прилозима, Одбор тренутно на располагању има укупно 11,300.00 КМ за извођење радова треће фазе, закључно са 23. септембром. Списак прилога налази се на крају ове вести.

Имајући у виду да су финансијске могућности нашег народа који данас живи у Ливну и околним селима врло ограничене, овом приликом позивамо све оне који живе у другим деловима Републике Српске и Србије, као и широм света, да се активно укључе и дају прилог за планиране радове.

Уплате се могу извршити:

У Србији, преко рачуна Удружења Огњена Марија Ливањска:

  • уплате у динарима: Сврха уплате – Обнова зида гробља у Застињу; Прималац – Удружење ОМЛ; Број рачуна – 160-380800-45; Позив на број – 06092014
  • девизне уплате из иностранства: инструкције можете наћи на овом линку https://omlivanjska.com/about/uplata-clanarine-i-donacija/

У БиХ, преко рачуна Удружења Огњена Марија Ливањска:

  • Сврха уплате – Прилог за обележавање Огњене Марије 2022; Прималац – Удружење ОМЛ; Рачун примаоца – 551-72077032321-17; Позив на број – 06092014

или преко рачуна СГВ-ПР Ливно:

  • уплате у КМ: Сврха уплате – Обнова зида гробља у Застињу; Прималац – СГВ-ПР Ливно, Подрачун за оградни зид православног гробља у Застињу, Број рачуна: 338 150 228 128 7610
  • девизне уплате из иностранства: осим горе наведених података, вашој банци ће бити потребно и следеће: IBAN BA 393 381 502 281 287 610, UNICREDIT BANK d.d. Mostar, SWIFT CODE: UNCR BA 22

За било каква питања можете контактирати следеће особе:

  • У Београду – Милош Дамњановић, мобилни 063-287-876, емаил: milosd83@gmail.com и Биљана Љубоја, тел. 011-216-1237, мобилни 062-888-9511.
  • У Ливну – Димитрије Томић, тел. 034-201-696, мобилни 066-898-948 и Ђорђе Ковачић, мобилни 063-371-335
  • У Бања Луци – Драган Пажин, тел. 065-895-966

ПРИЛОЗИ ИНСТИТУЦИЈА

ИМЕПРИЛОГ
Министарство рада, здравља, социјалне заштите и прогнаних10,000.00 КМ
Иван Вукдин, председник владе Кантон 10100.00 КМ
Момчимо Бајић, Министар рада, здравља, социјалне заштите и прогнаних Кантона 10100.00 КМ
Божо Перић, Министар пољопривреде Кантона 10100.00 КМ

ПОЈЕДИНАЧНИ ПРИЛОЗИ

ИМЕПРИЛОГ
Биљана Љубоја50.00 евра
Предраг Љубоја100.00 евра
Милош Дамњановић200.00 евра
Љиљана Дамњановић 100.00 евра
Мирјана Раковић (рођ. Глигић)100.00 евра

Извештај о прикупљеним прилозима за обележавање Огњене Марије 2022. године

Након канонизације Ливањских новомученика на овогодишњем Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве, у Ливну је за Огњену Марију служена света архијерејска литургија на којој су званично проглашени ови угодници Божији, који ће се од сада прослављати на тај дан.

Ради организације самог дана и адекватног дочека свих чије је присуство било очекивано у Ливну, Удружење Огњена Марија Ливањска је, у договору са Парохијом Лијевањском, позвало потомке страдалих да својим прилозима помогну организацију овог великог дана. Пре свега, било је потребно прикупити средства за организацију ручка, али и уређење цркве и црквене порте. Осим обезбеђивања средстава за припрему ручка, цветних аранжмана за цркву и костурницу, ангажовање фотографа-сниматеља, у плану је било и извођење следећих већих и мањих грађевинских радова: поправка фасаде на Костурници након радова на хидро-изолацији објекта, изливање стазе и степеница око Костурнице, те поплочавање платоа око саме Костурнице.

Радови на поправци фасаде Костурнице и изливање степеница и стазе око Костурнице изведени су од наменских средстава које је Удружење ОМЛ прикупило током протеклих година.

Велику захвалност дугујемо Драгану Радети из Губера/Милвокија, који је приложио средства за покривање трошкова ручка у износу од 4.400 КМ.

Захваљујући сјајном одзиву нашег народа, Удружење је прикупило додатних прилога у укупној вредности од 8.342 КМ, уплаћених у различитим валутама. Списак приложника се налази у наставку текста. Један број прилога за организацију обележавања Огњене Марије и дана Ливањских мученика приложен је директно парохији Ливањској – ови прилози се такође налазе у наставку текста.

Један део ових средстава утрошен је на цветне декорације и фотографа, те припрему подлоге за поплочавање платоа испред саме Костурнице. Због кратких временских рокова и динамике уплата прилога, само поплочавање платоа испред костурнице, те зидање потпорног зидића, биће изведено током овог месеца.

Имајући у виду да је потребно поплочати и пут од доње капије црквене порте до саме цркве, позивамо оне који могу да помогну даље извођење радова да то учине!

За уплате из Србије: Сврха уплате – Обнова ливањске цркве; Прималац – Удружење ОМЛ; Рачун примаоца – 160-380800-45; Позив на број – 30072013

За уплате из БиХ: Сврха уплате – Обнова ливањске цркве; Прималац – Удружење ОМЛ; Рачун примаоца – 551-72077032321-17; Позив на број – 30072013

За уплате из иностранства потребне податке можете наћи овде: https://omlivanjska.com/about/uplata-clanarine-i-donacija/

Још једном се захваљујемо свима који су дали свој допринос овом великом дану!

ПРИЛОЗИ ПРЕДАТИ УДРУЖЕЊУ ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА:

ИМЕПРИЛОГ
Драган (Веселин) Радета (Губер/Милвоки)4,400.00 КМ
Динара-Романија доо (Врлика/Нови Сад)60,000.00 дин.
ЈП Кабловска Сурчин30,000.00 дин.
Жељко Јунгић (Бања Лука)500.00 КМ
Лимиком доо (Бања Лука)300.00 КМ
Виолета (рођ. Лаганин) Копања (Губер/Флорида) 150.00 Америчких долара
Потомци о. Ристе Ћатића и о. Косте Станишића (Ливно/Канада)100.00 Америчких долара
Милан и Невенка Стојић (Бителић)100.00 евра
Борис Ерцег (Прилука/Београд)12,000.00 дин.
Раде Пажин (Нови Сад) 12,000.00 дин.
Ранко (Мирко) Лаганин (Губер/Аустралија)200.00 КМ
Бранко Радета (Београд)12,000.00 дин.
Сава Шуњка (Врбица/Нови Сад)12,000.00 дин.
Милош Дамњановић100.00 евра
Дијана (рођ. Покрајац) Ковачић (Губер/Београд)100.00 евра
Јелена (Јово) Рацо (Америка)11,016.32 дин. 
Агро Атина доо Суботица10,000.00 дин.
Невена Михајловћ (рођ. Арнаут)10,000.00 дин.
Светко Арнаут (Крагујевац)10,000.00 дин.
Љиљана Дамњановић10,000.00 дин.
Александар Радета (Губер/Бања Лука)120.00 КМ
Синиша Јагодић (Ливно/Београд)6,000.00 дин. 
Бранко Лаганин (Губер/Бања Лука)100.00 КМ
Бранка Лаганин (Губер/Бања Лука)100.00 КМ
Јелена (рођ. Лаганин) Добровољски (Губер/Б. Лука)100.00 КМ
Младен Ждеро (Губер/Б. Лука)100.00 КМ
Бранко (Лука) Докић (Врбица/Б. Лука)100.00 КМ
Даница (Ждеро) Крчмар100.00 КМ
Никола Лаганин100.00 КМ
Владимир Арнаут100.00 КМ
Љиљана Стијак 100.00 КМ
Igepa Cartacell (Лиштани/Београд)5,000.00 дин.
Вјерица Радета (Губер/Београд)5,000.00 дин.
Жељка Радета (Губер/Београд)5,000.00 дин.
Милош (Стеван) Вулић (Врбица/Сириг)5,000.00 дин.
Богдана Радловић5,000.00 дин.
Војислав Стојић (Чапразлије/Београд)5,000.00 дин.
Милован Црногорац (Застиње/Београд)5,000.00 дин.
Петар Докић (Врбица/Бачка Паланка)5,000.00 дин.
Милован (Стојан) Лаганин (Губер/Котор Варош)50.00 КМ
Петар (Раде) Пажин50.00 КМ
Милан Шегрт 50.00 КМ
Озрен Пажин 50.00 КМ
Ненад (Саве) Радета (Губер/Б. Лука)50.00 КМ
Боса (пок. Саве) Радета (Губер/Б. Лука)50.00 КМ
Јово (Јове) Арнаут 50.00 КМ
Симо Видовић50.00 КМ
Војислав Денић50.00 КМ
Маја Видовић50.00 КМ
Небојша (Миливој) Пажин50.00 КМ
Живко и Мирјана Ждеро50.00 КМ
Драга Новаковић50.00 КМ
Мирјана Пејчиновић50.00 КМ
Сања Докић-Мрша (Врбица/Бања Лука)50.00 КМ
Јордана Новаковић50.00 КМ
Ђуро Петковић50.00 КМ
Јово Росић50.00 КМ
Силвија Богдановић (Губер/Обреновац)4,000.00 дин
Јован Пјешчић (Никшић/Београд)4,000.00 дин
Мирко Кисо (Београд)3,000.00 дин.
Горана Гаћиновић (Губер/Београд)3,000.00 дин.
Слађана и Драгослав Доронтић3,000.00 дин.
Марко Бабић3,000.00 дин.
Горан Докић (Врбица/Београд)2,000.00 дин.
Милован Бабић2,000.00 дин.
Љиљана Врбавац (Ливно/Београд)2,000.00 дин.
Љиљана и Симо Радић2,000.00 дин.
Вељко Денић30.00 КМ
Божо Калаба 30.00 КМ
Велибор и Вера Арнаут 30.00 КМ
Драган Пажин25.00 КМ
Милана Митошевић25.00 КМ
Срђан Добрица (Прово/Београд)1,000.00 дин. 

ПРИЛОЗИ ПРЕДАТИ ПАРОХИЈИ ЛИЈЕВАЊСКОЈ:

ИМЕПРИЛОГ
Томо Покрајац (Губер/Канада)100.00 евра
Душко Покрајац (Губер/Београд)100.00 евра
Митар Радета-Барба (Губер/Београд)100.00 евра
Дејан (Душана) Радета (Губер/Београд)100.00 евра
Мирјана Радоја 10,000.00 дин.
Слободан (Митра) Радета (Губер/Београд)50.00 евра
Владимир (Митра) Радета (Губер/Београд)50.00 евра
Анонимно (Ливно)200.00 КМ
Горан Арнаут (Губер/Чикаго)300.00 Америчких долара
Друштво пријатељи Хиландара500.00 КМ
Драган (Веселин) Радета (Губер/Милвоки)500.00 КМ
Баштионик (Бања Лука)500.00 КМ
Дијана и Саша Ивановић200.00 Америчких долара
Тихомир Ерцег (Прилука/Нови Сад)100.00 евра
Милан Јурић (Милвоки)100.00 Америчких долара
Јованка и Небојша Делић50.00 евра
Вјерица Радета (Губер/Београд)50.00 евра
Жељка Радета (Губер/Београд)50.00 евра
Боса (пок. Угљеше) Радета (Губер/Београд)50.00 евра
Димитрије и Драгица Томић (Ливно)50.00 КМ
Нина Нинковић (Ливно/Београд)20.00 евра
Здравка Козомара (Ливно)20.00 КМ
Породица Дугоња20.00 КМ
Божана Ковачић (Ливно)Шивење прекривач за престо и жртвеник
Предраг МуздекаСтакло за престо

Позив: Прослава славе цркве Покрова Пресвете Богородице у Рујанима

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА

ПАРОХИЈА ГУБИНСКА

Позива све благочестиве парохијане,да својим присуством и учешћем

увеличају молитвено и литургијско славље,

које ће се одржати у СУБОТУ 15. октобра 2022.године с почетком у 10:00 часова,

у цркви Покрова Пресвете Богородице у Доњим Рујанима.

Након Свете Литургије извршиће се прелив гробова на гробљима у Горњим и Доњим Рујанима.

ДОБРО НАМ ДОШЛИ!

С Божијим благословом,

Управа парохије

Следећег дана, у недељу 16. октобра, позивамо све који могу да се придруже нашој браћи са друге стране Динаре, у Бителићу, на прослави славе храма у овом селу, који је такође посвећен Покрову Пресвете Богородице!

Трибина: Болан траг у историји коју не смемо заборавити

СУГРАЂАНИ НИСУ ИМУНИ НА ПАТЊЕ НАШЕГ НАРОДА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

ПРЕНОСИМО: https://jadovno.com/bolan-trag-u-istoriji-koju-ne-smemo-zaboraviti/?lng=cir#.Yy9hBvFBxfU

Пише: Александра Илијев

Значајнa тема окупила је у Културном центру представнике старијих и млађих генерација. Говорило се о догађајима и геноциду у Другом светском рату на територији Независне Државе Хрватске (НДХ). Судећи по броју попуњених места намењених посетиоцима, дошло је неочекивано више људи него што је било у плану. То потврђује колико је ова проблематика и дан – данас битна. Рат је однео  много живота и променио свет из корена, али негде успут изгубиле су се тешке приче страдања нашег народа у логорима. Учесници трибине покушали су да објасне зашто је до ових ствари уопште дошло и колико је важно да се о њима и даље прича. Модератор је био Ђорђо Прстојевић, уредник трибинског програма Културног центра.

ПРОШЛОСТ НЕУЈЕДИЊЕНОГ НАРОДА

Гордана Достанић из Удружења „Огњена Марија Ливањска” је дала историјску подлогу и осврнула се на прошлост нашег народа и суштину проблема.

– Данас често можемо чути да се живело лепо док није почео рат. Људи су заједно радили, помагали се међусобно, кумовали, женили се и удавали, а онда је дошао рат, и нико не зна да објасни шта се догодило међу нама – рекла је Достанић.

Она сматра да се за ово објашњење треба позабавити српско – хрватским односима и заронити дубље од односа појединаца. Истакла је да се њихово удружење труди да сачува културну баштину и сећање на жртве усташког злочина. Из тог разлога ставили су пред себе задатке попут очувања споменика, гробља и традиције православних ливањских Срба и села.

На скупу је приказан и филм „Пашка плава гробница“ о страдањима народа у логору Госпић – Јадовно – Паг, један од првих насталих на територији НДХ који је служио за затварање српског, јеврејског и ромског становништва. Телесни остаци жртава још увек нису ексхумирани и идентификовани, а спомен-обележја често трпе нападе вандализма.

СЕЋАЊЕ ЖИВИ

Аутор филма је Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно 1941” чији потомци и поштаваоци жртава покушавају да одрже сећање на овај злочин.

Како Басташић наводи, подаци о броју погинулих се не ажурирају адекватно, а институције задужене за то често умањују значај жртава геноцида, па сматра да је потребан добар тим људи који би наставио да се бави овим проблемима.

– Све што радимо сада јесте у функцији превенције геноцида, како би људи могли да чују и науче историјску лекцију свега што нам се дешавало за време ових ратовања – рекао је Басташић. Иако се данас говори да нема више опасности, највише би волео да чује да ће Србија свим материјалним и људским ресурсима бранити свој народ ако буде потребно.

ПОДРШКА НИЈЕ ИЗОСТАЛА

Трибину је подржао и члан главног одбора Удружења логораша и потомака логораша Јасеновац, Драгиша Грујић.

– Данас се у Банату не могу ни пописати све жртве геноцида у Јасеновцу, јер многи о томе више не желе да причају – рекао је Грујић и додао да је на подручју Средњег Баната остало свега 32 потомка и то у Хетину, Руском Селу, Српској Црњи, Житишту и Честерегу који су дошли са Поткозарја.

Своје прошлости сећа се и Душан Стјепановић, један од потомака логораша, који је исту судбину и сам доживео.

– Свестан сам свега што се дешавало нашем народу, и научио сам из тога да онај ко не памти прошлост нема ни будућност – истакао је он.

БЕЗ АДЕКВАТНЕ ДЕФИНИЦИЈЕ

Из „Јадовно 1941” наглашавају да не постоји терминолошка одредница за геноцид у српском језику (геноцид над Јеврејима познат је као Холокауст, а над Ромима као Порајмос). Тим поводом Скупштина удружења предлаже да се злочин над православним Србима током Другог светског рада од стране НДХ именује као „Покољ”.

Извор: Лист Зрењанин, 23.септембар 2022.; Аутор: Александра Илијев

Ново издање: Народна ношња Срба Ливањског поља

У издању Удружења ОМЛ из штампе је изашла књига Народна ношња Срба Ливањског поља, коју је приредила Гордана Достанић као својеврсну компилацију раније објављених радова и текстова разних аутора.

У књизи је обрађено формирање народне ношње, називи и опис њених појединачних делова, начин израде, сличности и разлике са ношњом суседних подручја, опис градске и сеоске ношње Срба икаваца и ијекаваца, украшавање и накит… Ауторским текстом Јасна Вујичић је представила свој лични приступ чувању традиције израде ношње.

Поред богатих илустрација књига садржи и попис ливањске ношње у збиркама Етнографског музеја Београд и Земаљског музеја Босне и Херцеговине, Сарајево.

Рецензент књиге је др Татјана Микулић, музејски саветник Етнографског музеја Београд, а значајан допринос стручним саветима дао је етнолог Иван Терзић.

Овом приликом захваљујемо је свима који су на било који начин допринели издању књиге.

Књига, по цени од 2000,00РСД може се купити у просторијама Удружења ОМЛ, у Сурчину, Милана Ракића 14. За испоруку поштом, уплату извршити на рачун Удружења ОМЛ број 160-380800-45, са позивом на број 09102022 у сврху донација-ношње. Трошкове наручиоц плаћате куриру приликом преузимања књиге. За испоруку поштом потребно је договорити испоруку књиге са Николом Петровићем телефоном (064 615 5073) или e-mailom (bonip.bg@gmail.com).

Најава: Трибина – ”Против заборава-сећање на жртве”, Зрењанин, 13. септембра

Трибина под називом ПРОТИВ ЗАБОРАВА – СЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ одржаће се у Изложбеном салону Културног центра Зрењанина, у уторак, 13. септембра т.г, са почетком у 19. часова.

О важности памћења и сећања на страдање Срба у Независној Држави Хрватској, на трибини у Зрењанину ће говорити Гордана Достанић, председник УО Удружења „Огњена Марија Ливањска“ из Београда и Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно 1941.“ из Бање Луке док је модератор трибине Ђорђе Прстојевић, уредник трибинског програма Културног центра Зрењанина.

Као појединци сећамо се страшних историјских догађаја који су однели наше претке. Као део неке страдалне локалне заједнице, такође се сећамо тих страшних и тужних догађаја.

Но, време, пре или касније, испира појединачна сећања и она ће избледети, ако се не институционализује однос према важним датумима и догађајима, који ће поштовати поднету жртву.

Зато је део укупне културе и историје једног народа и сећање на претке и њихово страдање и даје меру квалитета укупног друштвеног живота.

Позивамо вас да и својим присуством овом догађају искажете свој однос према теми трибине.

ЛИНК: https://kczr.org/13-09-tribina-protiv-zaborava-secanje-na-zrtve/

Дани Српске у Србији

Преносимо: из Представништва Републике Српске у Србији

Представништво Републике Српске – Установа за унапређење економске, научно-техничке, културне и спортске сарадње између Републике Српске и Републике Србије – ове године организује јубиларне, десете по реду, „Дане Српске у Србији“ и обележава 30 година од стварања Републике Српске.

Ова манифестација „Дани Српске у Србији“ ораганизује се сваке године са циљем да се грађани Србије директније упознају са науком, културом и уметношћу Републике Српске.

Позивамо вас да погледате припремљени програм, те својим присуством на планираним манифестације допринесете што бољем представљању Републике Српске и укупној сарадњи српских држава са обе стране Дрине.

Обележавање празника Новомученика Ливањских

Осамдесет година су се ливањски Срби окупљали у данима око Огњене Марије и на поменима и парастосима сећали својих предака, пострадалих од усташа у лето 1941. године. Од ове године више се не окупљамо само ради сећања, већ да обележимо дан када прослављамо Ливањске Новомученике (30. јул), које је Српска Православна Црква, на овогодишњем Сабору, убројала у диптихе светих. Уз Свештеномученике Косту Станишића, Ристу Ћатића и Илију Будимира стоји 1600 њихових парохијана, Ливањских Мученика. Иако су у тим страшним данима око Огњене Марије 1941. године скоро сви ливањски Срби изгубили своје најмилије, добили су и своје заступнике пред Господом.

Икона Ливањских Новомученика

Обележавање празника посвећеног Ливањским Новомученицима почело је уочи празника вечерњим богослужењем у ливањском храму Успења Пресвете Богородице, које је предводио Њ. П. Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије са свештенством. Овом приликом у ливањски храм је стигла и икона Ливањских Новомученика. Након вечерњег богослужења, проф. Бошко Бранковић је одржао предавање о страдању ливањских Срба у току Другог светског рата.

На празник Св. Великомученице Марине – Огњене Марије (30. јул), који се од ове године прославља и као празник Ливањских Новомученика, сабор свештенства, монаштва и народа Божијег окупио се предвођен Њ. П. Епископом бихаћко-петровачким г. Сергијем у храму Успења Пресвете Богородице у Ливну гдје је поводом канонизације новомученика Ливањских служена Света Архијерејска Литургија. Литургију је предводио Епископ Сергије уз саслужење свештенства Епархије и гостију из других епархија, међу којима предратни парох лијевањски о. Мирко Јамеџија и први послератни парох лијевањски о. Жељко Ђурица. За певницом су појале монахиње Манастира Жиче које су, овом приликом, ризници икона ливањске цркве приложиле прелепу икону Богородице, осликану у иконописачкој радионици манастира.

Посебно је било дирљиво видети велики ливањски храм испуњен његовим народом, народом расејаним широм света који је овај велики дан сабрао и окупио на једном месту, после много година. Чак ни киша која је тог дана падала није спречила оне који су наумили да дођу у Ливно, а како рече једна старија Ливањка тог дана, ”ово није киша, већ небо плаче”. Поред многих потомака Ливањских Новомученика, у храму се нашао и син новопроглашеног свештеномученика Илије Будимира. Са нама су били из Срби из Маовица, Врлике и Отишића, чији су преци такође убијени у Прологу у Ливањском пољу; г. Душан Басташић испред УГ Јадовно 1941 и многи други.

Током Свете Литургије, чином протопрезвитера одликован је пречасни протонамесник Предраг Црепуља, парох ливањски. У својој беседи окупљенима, Епископ Сергије је говорио о Голготи ливањских страдалника и њиховом путу ка Царству Небеском. Целу беседу можете послушати овде: https://www.eparhijabihackopetrovacka.org/wp-content/uploads/2022/07/220730_0955.mp3

При крају Литургије, Епископ Сергије је благословио славско кољиво и колач, који је преломио са г. Драганом Радетом. Потом је Орден Новомученика бихаћко-петровачких додељен протопрезвитеру-ставрофору Мирку Јамеџији, бившем пароху ливањском и Удружењу Огњена Марија Ливањска из Београда за труд и несебично залагање у неговању сећања на Новомученике Ливањске и пружање духовне и материјалне помоћи Парохији лијевањској и народу овога краја.

После Свете Литургије прочитан је и синодски акт о проглашењу Новомученика Ливањских. Након тога, приређена је свечана славска трпеза љубави у црквеној сали. Средства за припремање ручка приложио је г. Драган Радета. Удружење Огњена Марија Ливањска и Управа парохије Лијевањске се овом приликом захваљују њему, као и свима осталима који су уплатили прилоге за организацију ове прославе.

Дан након обележавања празника Ливањских Новомученика, по већ устаљеном обичају, Света Литургија је служена је 31. јула у цркви Успења Пресвете Богородице у Губину, селу у коме је служио свештеномученик Ристо Ћатић. У својој беседи, о. Предраг Црепуља говорио је окупљенима о значају канонизације Ливањских Мученика, позвавши сакупљени народ да целива икону Ливањских Новомученика, која је тог дана донешена из Ливна у Губин.

У поподневним сатима, одржано је молитвено окупљање и у Чапразлијама, на месту где је сахрањено 28 Чапразлинчана бачених у јаму Самогред, а касније пренетих на ово место. На месту порушеног споменика, испред иконе Ливањских Новомученика донете из Губина, служен је акатист Ливањским мученицима.

У понедељак 1. августа, Света Литургија је служена у Челебићу, на Спомен-гробљу на Барјаку, унутар чијих зидова је покопано преко 300 жена и деце, Ливњских Новомученика из Челебића. Икона Ливањских Новомученика донета је и на ово место страдања. Након одслужене Литургије и окрепљења које су припремили Челебићани, једна група окупљених и ове године се попела до јаме Бикуше, где и даље леже тела преко стотину мушкараца из Челебића и околних села. Мошти новомученика никада нису извађене из ове јаме. Испред споменика подигнутог 1978. године, отац Предраг је отпевао тропар посвећен Ливањским Новомученицима.

По већ устаљеном обичају, Ливњаци у Београду су се на Огњену Марију окупили у Цркви Св. Марка на Ташмајдану. Као и другде, овде није служен помен, већ Света Литургија на којој су прослављени Ливањски Новомученици коју је предводио о. Трајан Којић, старешина цркве. Славско кољиво и колач ове године припремила је Дијана Ковачић.

И на географски удаљеној Флориди, у храму Свете Петке у Орланду, а духом и душом са свим Ливњaцима, прослављени су Ливањски Новомученици. Уз славски колач и жито, потомци Новомученика су им се помолили не заборављајући ни њихову претходницу, Великомученицу Марину, Огњену Марију, на чији дан су и страдали пре осамдесет и једну годину. Целивајући честицу моштију Ливањских Мученика, која се налази у нашој цркви Св. Петке у Орланду, осетила се радост и понос припадности, који је тако добро познат нашем народу. Да подсетимо да у седам породица у централној Флориди живи бар по један потомак Ливањских Новомученика.

Они, и сви ми, смо добили нове молитвенике пред Господом и кличемо им: Свештеномученици и Мученици  Ливањски, молите Бога за нас!

Капела Св. Великомученице Марине у Ливну

Промоција књиге Огњена Марија Ливањска Буда Симоновића одржана у Лешку

У организацији парохија косовско-метохијског места Лешак и Удружења Огњена Марија Ливањска, у суботу, 25. јуна, т.г, одржана је промоција књиге Буда Симоновића Огњена Марија ливањска. Скуп је благословио отац Милан, а поздравном речи су се обратили др Братислав Миловановић и отац Милутин. У програму су учествовале и чланице КУД Копаоник из Лепосавића, Анђела и Јана, које су отпевале неколико косовских песама, а Ђурђица Поповић, члан ОМЛ, прочитала је одломак из исповести Милице Ерцег Галке.

Иако патње и страдања нису страни Србима са Косова, ни кроз историју, ни данас, са великом пажњом је праћена приповест Буда Симоновића о томе како су настајале најпре појединачне приче, а потом и књига о страдању Срба са подручја Ливна, лета 1941. године. Аутор је готово 90 минута држао пажњу аудиторијума, водећи нас сликовитим речима кроз живе догађаје током два историјска дана у Ливањском пољу, преносећи свој лични доживаљај сазнавања о овим злочинима и сусрета са преживелим страдалницима чије је аутентичне исказе пренео у књизи.

И овом приликом, још једном се захваљујемо: аутору књиге, Буду Симоновићу, младим уметницама-учесницама промоције, као и свештенству и Црквеном одбору парохије Лешак, домаћину догађаја којим смо још један део српске јавности упознали са страдањем наших предака, мученика Ливањских, и тако се, још једном, поклонили њиховим сенима.

У недљу, 26.јуна, чланови Удружења, који су присуствовали промоцији, обишли су манастире: Бањска и Соколица у северном делу Косова, као и Петрову цркву и Ђурђеве ступове на подручју Новог Пазара.

Позив: Света Литургија Ливањским Новомученицима у цркви Светог Марка у Београду

Ове године обележићемо 81 годину од великог страдања које су доживели ливањски Срби током 1941. године, те 31 годину како су мошти Ливањских новомученика извађене из јама широм Ливањског поља. Као и сваке године, окупљаћемо се у Ливну, Челебићу, Чапразлијама, Губину, Београду, на далекој Флориди и где год још живе расејани ливањски Срби и њихови потомци.

Оно што ће ове године бити другачије је чињеница да је наша Света Црква и званично убројала Ливањске Новомученике у ред светих. Због ове чињенице, наших страдалих предака се више нећемо сећати кроз парастосе и помене, већ ћемо Ливањске Новомученике прослављати као свете Литургијски и на другим молитвеним окупљањима.

Од ове године, празник Ливањских Новомученика обележаваће се 30. јула, истовремено са празником Св. Великомученице Марине – Огњене Марије, дана када је највећи број њих и пострадао. Док ће главно Литургијско окупљање на овај дан бити у Ливну, за све који не могу овог дана бити у Ливну, биће организована и Света Литургија у храму Светог Марка у Београду. Јутрење празника ће бити служено у 7.30 а након тога Света Литургија са почетком у 8.00 часова.

Након Свете Литургије биће пререзан колач и освећено кољиво.

Распоред богослужења у Ливну и Ливањском пољу у данима око Огњене Марије и Св. Илије

29. јул – Ливно – Навечерје празника Ливањских Новомученика

18 часова – Вечерње богослужење у храму Успења Пресвете Богородице у Ливну.

30. јул – Ливно – Огњена Марија/Празник Ливањских Новомученика

9 часова – Света Архијерејска Литургија у храму Успења Пресвете Богородице у Ливну поводом празника новопроглашених Ливањских Свештеномученика и Мученика.

На крају Свете Архијерејске Литургије, биће прочитан акт о канонизацији Ливањских Новомученика, а потом организована трпеза љубави за све присутне у сали црквене општине.

31. јул – Губин и Чапразлије

9 часова – Света литургија у цркви Успења Пресвете Богородице у Губину

14 часова – богослужење у Чапразлијама (на Пољеницама) код новопдоигнутог спомен-крста на месту где почивају мошти Ливањских новомученика из овог села.

1. август – Челебић

10 часова – Света Литургија на Спомен-гробљу на Барјаку у Челебићу у славу Ливањских новомученика чије мошти почивају на овом месту.

2. август – Црни Луг – Св. Пророк Илија – Илиндан

10 часова – Света Литургија поводом славе храма Св. Пророка Илије у Црном Лугу.

3. август – Пеуље

10 часова – Света Литургија у храму Св. Великомученика Георгија у Пеуљама.

4. август – Врбица – Блага Марија

10 часова – Света Литургија у храму Силаска Светог Духа на Апостоле у Врбици поводом празник Св. Марије Магдалене – Благе Марије.

Позив: Света Архијерејска Литургија у Ливну за Огњену Марију поводом проглашења Ливањских Новомученика

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА

ПАРОХИЈА ЛИЈЕВАЊСКА

Позива благочестиви народ парохије Лијевањске, све расељене Ливњаке и становнике Ливањског поља, њихове потомке, као и остали верни народ да својим присуством и учешћем увеличају молитвено и литургијско славље,

у цркви Успења Пресвете Богородице у Ливну

које ће се одржати у СУБОТУ 30. јула 2022. године с почетком у 9:00 часова,

На празник Свете Великомученице Марине – Огњене Марије, дан који ће од ове године бити посвећен Ливањским новомученицима, Свету Архијерејску Литургију уз саслужење свештенства служиће Њ.П. Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије.

Након Свете Архијерејске Литургије биће прочитан званичан акт о канонизацији Ливњских Новомученика и њиховог проглашења светима.

Црквена општина и Удружење Огњена Марија Ливањска организоваће након Свете Архијерејске Литургије трпезу љубави за све присутне.

У навечерје празника, биће служено вечерње богослужење у ливањском храму Успења Пресвете Богородице са почетком у 18 часова.

ДОБРО НАМ ДОШЛИ!

Позив: Помоћ око организације прославе дана Ливањских Новомученика/Огњене Марије у Ливну

Ове године обележићемо 81 годину од великог страдања које су доживели ливањски Срби током 1941. године, те 31 годину како су мошти Ливањских мученика извађене из јама широм Ливањског поља. Као и сваке године, окупљаћемо се у Ливну, Челебићу, Чапразлијама, Губину, Београду, Бања Луци, Новом Саду, Аранђеловцу, на далекој Флориди и где год још живе расејани ливањски Срби и њихови потомци.

Оно што ће ове године бити другачије је чињеница да је наша Света Црква и званично убројала Ливањске Новомученике у ред светих. Због ове чињенице, наших страдалих предака се више нећемо сећати кроз парастосе и помене, већ ћемо Ливањске Новомученике прослављати као свете Литургијски и на другим молитвеним окупљањима.

Имајући у виду да је Свети Архијерејски Сабор на редовном мајском заседању донео одлуку о канонизацији Ливањских мученика, свечану Свету Архијерејску Литургију у Ливну, на којој ће ова одлука бити обнародована, служиће Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије са другим архијерејима и свештенством.

Света Архијерејска Литургија биће служена 30. јула, на празник Свете Великомученице Марине (Огњене Марије), дана којег ће се од ове године прослављати и Ливањски Новомученици. Света Архијерејска Литургија почеће у 9 часова и биће служена у храму Успења Пресвете Богородице у Ливну.

Позивамо све наше Ливњаке, њихове потомке и остале поштоваоце Ливањских мученика да нам се придруже у Ливну и увеличају овај дан.

Предвиђено је да након Литургије за све присутне буде организована трпеза љубави (ручак). Имајући у виду врло скромне могућности Црквене општине и нашег малобројног народа у Ливну, управа Црквене општине и Удружење Оњена Марија Ливањска позивају Ливњаке у расејању и све друге који желе да помогну да уплате прилог за покривање трошкова ручка, како бисмо дочекали све који ће тог дана доћи у Ливно. Такође, биће потребна и средства за уређење црквене порте, цвећа за цркву и капелу, и друге трошкове.

За уплате из Србије: Сврха уплате – Прилог за обележавање Огњене Марије 2022; Прималац – Удружење ОМЛ; Рачун примаоца – 160-380800-45; Позив на број – 30072022

За уплате из БиХ: Сврха уплате – Прилог за обележавање Огњене Марије 2022; Прималац – Удружење ОМЛ; Рачун примаоца – 551-72077032321-17; Позив на број – 30072013

За уплате из иностранства потребне податке можете наћи овде: https://omlivanjska.com/about/uplata-clanarine-i-donacija/

Прослављена слава Врбичке цркве

На храмовни празник цркве Силаска Светог Духа на Апостоле (Свете Тројице) у Врбици у недјељу 12. јуна  текуће године, окупили су се парохијани и гости Врбичке парохије да овај велики празник прославе у заједништву са својим парохом, оцем Предрагом Црепуљом у Господу уприличеној светој литургији, од срца узнешеној и, надамо се сви, Господу угодној.

У литургијској бесједи отац Предраг је поновио значај овог великог празника и разлог зашто је од Господа установљен и наново нас позвао да сви живимо у међуљудској љубави на коју нас Господ позива кроз Апостоле, свим народима на свим језицима.

Као врхунац литургије, као што то и приличи, отац Предраг је причестио оне који су са вјером и љубављу осјећали да су спремни да приступе овој Светој тајни.

Литургијско појање за пјевницом помогли су Ана и Душко Кришто, Никола Петровић и Сава Шуњка.

На крају свете литургије, освећени су и пресечни славски колачи и кољиво које су припремили Миладин Коњикушић и Сава Шуњка.

Послије свете литургије сви присутни су позвани на заједнички ручак који су уприличили парохијани у парохијском дому. Ту је настављено дружење уз осмјехе препричавањем догодовштина из даље и ближе прошлости, али и уз анализу и планирање појединих тема које су пред нама.

Као припрему за прослављање празника код цркве у Врбици, у суботу уочи Духова, окупили су се парохијани који су били у могућности, да уз дружење и са љубављу уреде порту и двориште цркве и парохијски дом.  

У кошењу траве и чишћењу дворишта ове године учествовали су:

Иванка и Александра Шуњка, Миладин Коњикушић, Жарко Вујановић, Сава Јовић, Мишо Росић, Веселин Шуњка, Сава Шуњка, Никола Петровић са сином Урошом и посебно морамо напоменути нашег драгог госта Владу Маљковића из Доњих Рујана, који је од почетака до краја рада на уређивању дворишта цркве својим тримером дао велики допринос у кошењу траве. Нека је Влади као госту посебно велико хвала, уз велико хвала наравно и свима осталима који  су ове године учествовали у припремним радовима.

Ето… Окуписмо се, прослависмо, дружисмо се, уживасмо…

Показасмо себи да још постојимо и да се још надамо да име и традиција наших предака није угашена и да ће опстати.

Након ручка, прикупљени су следећи прилози за будуће радове у Врбичкој парохији:

Сава Јовић (Врбица) – 50 КМ

Жељко Митровић (Бојмунте) – 60 КМ

Никола и Урош Петровић (Челебић) – 50 евра

Перо Бикић (Прово) – 20 КМ

Радован Михајло Шаћи (Прово) – 20 КМ

Влада Маљковић (Доњи Рујани) – 2.000 динара

Извештај саставио:

Сава Шуњка

ПОЗИВ: Слава Врбичке цркве – Тројице

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА

ПАРОХИЈА ВРБИЧКА

Позива све благочестиве парохијане из села Врбичке парохије – од Челебића до Бастаса – као и остали верни народ да својим присуством и учешћем

увеличају молитвено и литургијско славље,

које ће се одржати у НЕДЕЉУ 12. јуна 2022.године с почетком у 10:00часова,

у цркви Силаска Светог Духа на Апостоле у Врбици.

Сви парохијани Врбичке парохије који могу доћи позивају се да се у суботу 11. јуна окупе у 9 сати код Врбичке цркве ради уређивања порте и осталих припрема за славу цркве следећег дана.

ДОБРО НАМ ДОШЛИ!

С Божијим благословом,

Управа парохије

О књизи ”Огњена Марија ливањска” и Ливањским мученицима у Манастиру Жичи

У организацији Удружења Огњена Марија Ливањска из Београда и сестринства манастира Жича публици је речју и сликом представљен историјски пресек живота и стваралаштва ливањских Срба.

У четвртак, 26. маја т.г. у изложбеном простору манастира Жича постављена је изложба под називом „Срби Ливањског поља-трагови кроз векове“, која је представљена дипломатском кору у оквиру њиховог обиласка манастира Жича. Том приликом уречена им је и књига Буда Симоновића Огњена Марија ливањка, издање на енглеском.

Изложба, на чијим паноима је дат својеврсни историјски пресек постојања ливањских Срба до данашњих дана, биће доступна посетиоцима манастира и током наредних месеци.

У суботу, 28. маја, са почетком у 17. часова, у манастирској Гостопримници, публици је представљена књига Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска. Скуп је благословио отац Љубинко.

Публици је најпре приказан филм ђакона Радомира Врућинића „Страдање ливањских Срба“, а током разговара, који је потом, са Будом Симоновићем водила Гордана Достанић, публика је упозната са беспризорним злочинима усташа у данима око Огњене Марије 1941. године. Усташка злодела задесила су готово сваку српску породицу на подручју Ливна и оставила траг и на генерације које су долазиле. Исповести преживелих страдалника, које је аутор сабрао стрпљивим истраживањем и разговором са сваким појединачно, чине садржај књиге коју називамо књигом-опоменом и књигом-сведочанством, а њен прилог је списак имена 1589 цивилних жртава. Та имена, међу којима готово половину чине деца до петнаест година старости, сакупљали су прикривено и дуго потомци који се нису мирили да политика чувања братства-јединства треба да почива на скривању злочина над невиним цивилима.

Након пола века, колико су боравиле у јамама и на другим стратиштима, мошти Ливањских мученика извађене су са већине стратишта и сахрањене у Спомен-капели посвећеној Светој Великомученици Марини – Огњеној Марији. Али, ни ту нису дуго нашле мира, јер се континуитет злочина над Србима поновио 1992. године, сручивши се и на мошти мученика. Злочинима над Србима, извршеним током рата деведесетих, Будо Симоновић је допунио друго издање књиге, која је потом имала још пет издања. 

Након јутарње Литургије, у недељу, 29. маја, верницима који су присуствовали послужењу сестринства, чланови Удружења ОМЛ имали су прилику да још једном, у кратким цртама, представе вишевековни живот, стваралаштво и страдање ливањских Срба. Представљени од стране оца Милоша Станисављевића, публици су се обратили чланови ОМЛ: Милош Дамњановић, Тодор Бошковић, Влада Маљковић и Гордана Достанић.

У уметничком делу суботњег програма учествовао је хор сестринства манастира Жича, а Ђурђа Поповић читала је одломак из књиге – сведочење Галке Ерцег. Програм је водила Весна Радета.

Како су нам као мото и порука ове манифестације послужиле речи Гетеа да се истина мора увек изнова испричати и упорно понављати јер се и заблуде свуда око нас увек и изнова придикују и шире, страдање у Независној Држави Хрватској било је централна тема дводневног гостовања у манастиру Жича.

Овом приликом Удружење ОМЛ се још једном најсрдачније захваљују игуманији Јелени и сестринству манастира Жича, као и Буди Симоновићу и свима који су, на било који начин, личним ангажовањем или присуством допринели одржавању ове манифестације. Захвални смо сестри Нектарији са којом смо непосредно сарађивали током припреме изложбе, презентације књиге Огњена Марија ливањска и разговора са верницима.

Удружење Огњена Марија Ливањска

СПЦ прогласила Ливањске мученике светима

На предлог Епархијског архијереја, Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија, на овогодишњем редовном заседању Светог Архијерејског Сабора, Српска Православна Црква донела је одлуку да, између осталих, у ред светих угодника Божијих уврсти и Ливањске мученике, пострадале током Другог светског рата.

Како стоји у саопштењу Светог Архијерејског Сабора, у ред светих су уврштени: ”свети свештеномученици Илија (Будимир), Ристо (Ћатић), Коста (Станишић) и остали ливањски мученици”. Према одлуци Сабора, датум њиховог празновања ће бити накнадно утврђен. Овом одлуком, уз ова три наша свештеномученика, наша Црква је у ред мученика уврстила и 1.600 ливањских Срба страдалих од усташа у покољима у данима око Огњене Марије 1941. године. Одлуку Светог Архијерејског Сабора преносима у целости у наставку овог текста.

Уврштавање нових светитеља и мученика у ред светих је велика радост за сав хришћански свет, а у овом случају вест је посебно радосна за све православне Србе из Ливна и ливањског поља, многи од којих имају претке међу новопроглашеним мученицима и свештеномученицима. Иницијатива нашој светој Цркви да Ливањске мученике уврсти у ред светих је управо и потекла из ових крајева, можда први пут када су мошти ливањских мученика извађене из јама ливањског поља 1991. године, а након тога више пута у обраћањима ливањских Срба окупљеним у удружењу Огњена Марија Ливањска епископима Епархије бихачко-петровачке. У том смислу, посебну захвалност изражавамо нашем епископу, господину Сергију, због његовог труда и залагања.

У ред светих је такође уврштен и свети свештеномученик Милош (Билбија) Грковачко-црнолушки, са датумом празновања 28. јула/ 10. августа. Подсећања ради, свештеномученик Милош Билбија, некадашњи парох црнолушки, је након Сарајевског атенатата на Видовдан 1914. године, ухапшен од стране Аустроугарских влати и страшно мучен у Ливну. Наиме, Аустроугарске власти су од њега тражиле да посведочи да је Гаврило Принцип рођен 13. јуна 1894. године, а не 13. јула како је стајало у црквеним књигама. На овај начин, хтело се доказати да је Принцип у време атентата на Франца Фердинанда био пунолетан, у ком случају би се над њим могла извршити смртна казна. И поред силног мучења, свештеномученим Милош Билбија није пристао на тако нешто. Након пуштања из затвора, због последица мучења издахнуо је 28. јула 1916. године. Више о његовом животу и страдњу прочитајте овде: https://www.eparhijabihackopetrovacka.org/obretenje-mostiju-svestenomucenika-milosa-milana-bilbije/

——————————————————————–

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора

23. Мај 2022 – 13:29

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у Сремским Карловцима и Београду од 15. до 21. маја 2022. године

Овогодишње редовно заседање Светог Архијерејског Сабора  Српске Православне Цркве започето је 15. маја у Сремским Карловцима, једном од седишта Патријараха српских, а поводом прославе значајног јубилеја – стогодишњице уједињења српских покрајинских Цркава у једну и јединствену Српску Православну Цркву и васпостављања статуса аутокефалне Српске Патријаршије (1920). Прослава овог значајног јубилеја већ два пута је одлагана услед пандемије коронавируса.

Саборски оци су посебну пажњу посветили теми светих угодника Божјих. Препознајући у примеру њиховог врлинског живота, мучеништва, исповедништва и подвижништва неугасиву ревност за веру, Српска Православна Црква уношењем у Диптихе светих препоручује ова новојављена и новопрослављена светила Православља својој духовној деци као пример за углед у врлини и чврстини вере, наде и љубави. Лику светих прибројане су следеће личности: свети Данило, епископ карловачки и плашчански, са датумом празновања 27. јануара/9. фебруара; свети Иринеј (Ћирић), епископ бачки, исповедник вере, са датумом празновања 24. марта/6. априла; света 73 свештеномученика горњокарловачка, чији спомен празновања има бити заједно са споменом светог свештеномученика Саве горњокарловачког, 4/17. јула; свети свештеномученик Недељко Раковички (Стреличић), са датумом празновања 8/21. маја;  свети свештеномученик Милош (Билбија) Грковачко-црнолушки, са датумом празновања 28. јула/ 10. августа; свети свештеномученици Илија (Будимир), Ристо (Ћатић), Коста (Станишић) и остали ливањски мученици, чији датум празновања ће ускоро бити утврђен и саопштен; свети преподобномученици медљански игуман Серафим, монах Авакум и монах Мардарије, са датумом празновања 28. септембра/11. октобра; света деца мученици, јастребарски и сисачки, са датумом празновања 13. јула/26. августа; свети мученици зворничкотузлански, са датумом празновања 26. маја/8. јуна; свети мученици бачки, са датумом празновања 10/23. јануара. Измењен је датум празновања мученика дабробосанских: уместо 28. јуна/11. јула, њихов спомен ће се убудуће обележавати 5/18. јула сваке године. Одређен је датум празновања светих свештеномученика житомислићких – 13/26. јун, док су мученицима пребиловачким и доњохерцеговачким прибројани и сви остали мученици пострадали за веру у Херцеговини у време Другог светског рата, који ће се од сада сви заједно прослављати под називом свети мученици пребиловачки и остали херцеговачки мученици, са датумом празновања 24. јула/6. августа.

Следећи благодатни и благословени догађај на Сабору било је заједничко служење саборне свете Литургије у Храму Светог Саве на Врачару после васпостављања евхаристијског општења и канонског јединства између Српске Православне Цркве и Македонске Православне Цркве, како се она називала после прекида општења 1967. године. Литургију је служио Патријарх српски г. Порфирије уз саслужење Архиепископа охридског и македонског г. Стефана и већег броја архијерејâ, свештеникâ и ђаконâ.

Саслушани су и анализирани извештаји о раду Светог Архијерејског Синода и епархијских архијереја, као и добротворне фондације „Човекољубље“ и других фондација, установа и служби Српске Православне Цркве у протеклом периоду.

Као и ранијих година, Сабор се бавио и радом Патријаршијске библиотеке, Музеја и Архива Српске Православне Цркве, као и питањем црквене просвете, брижљиво анализирајући тренутно стање и проблеме. За ректоре богословијâ постављени су досадашњи вршиоци дужности ректора: Богословије Светог Саве у Београду – протођакон Радомир Врућинић; Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима – протојереј–ставрофор мр Јован Милановић; Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи – протонамесник Љубомир Пријовић. Током овог заседања пажљиво је саслушан и извештај о делатности Богословског факултета „Свети Сава“ у Либертивилу, САД, са конкретним одлукама за унапређивање наставног процеса.

Разматрано је и стање наше Цркве на Косову и у Метохији, у Црној Гори, у Хрватској и другде, као и духовне и све остале последице ратног сукоба у Украјини. Посебно је разматрана тема избеглицâ, од којих је велики број уточиште нашао на простору јурисдикције Српске Православне Цркве. Сабор је са дужном пажњом и бригом разматрао и појаве које угрожавају, а у неким случајевима и нарушавају јединство Православне Цркве.

Сабор је попунио упражњене епархије западноевропску и шабачку. За Епископа западноевропског изабран је досадашњи викарни Епископ хвостански Јустин (Јеремић), а за Епископа шабачког досадашњи викарни Епископ топлички Јеротеј (Петровић), док је администрирање Епархијом загребачко-љубљанском поверено Његовој Светости Патријарху. За викарне епископе Патријарха српског изабрани су: архимандрит Алексеј (Богићевић), игуман манастира Светог Луке у Бошњанима крај Варварина, са титулом Епископ хвостански; архимандрит Иларион (Лупуловић), игуман манастира Драганца код Гњилана, са титулом Епископ новобрдски; архимандрит Нектарије (Самарџић), клирик Епархије британско-скандинавске, са титулом Епископ јегарски; архимандрит Доситеј (Радивојевић), настојатељ манастира Светог Георгија у Ћелијама код Лазаревца, са титулом Епископ липљански, и протосинђел Петар (Богдановић), настојатељ манастира Горњака код Петровца на Млави, са титулом Епископ топлички.

Током Сабора одржана је и седница Централног тела за довршење Спомен-храма Светог Саве на Врачару.

Сабор је током заседања учинио две посете: председнику Републике Србије г. Александру Вучићу и престолонаследнику Александру Карађорђевићу, на позив ових истакнутих јавних личности.

У Светом Синоду мандат је престао Митрополиту дабробосанском Г. Хризостому и Епископу крушевачком Г. Давиду, који остају чланови заменици. За нове чланове Светог Синода изабрани су Митрополит црногорско-приморски Г. Јоаникије и Епископ бачки Г. Иринеј.

Преносимо: Пођимо на Јадовно 02. јула 2022. јер нисмо заборавили

Са благословом Његовог Преосвештенства, Eпископа горњокарловачког г. Герасима, поводом осамдесет и прве годишњице од почетка Покоља, биће обиљежен „Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2022.“ Без обзира што се ово стратиште данас налази ван граница Србије и Српске, сматрамо нашом дужношћу да његујемо културу сјећања на наше страдалнике, без обзира гдје су пострадали.

Фотографија снимљена 19. јуна 2021. годинe код Шаранове јаме на Велебиту. ФОТО: Никола Зајц; Јадовно 1941.

У суботу 02. јула 2022, над Шарановом јамом на Велебиту, са почетком у 11 часова, биће служен парастос за не мање од 38.010 православних Срба, побијених у комплексу логора смрти НДХ, Госпић – Јадовно – Паг.

Након парастоса, упутићемо се у правцу Грачаца, према цркви Св. Петра и Павла у мјесту Штикада. ( Злочин у личком селу Штикада 01. августа 1941. године ) . Ту ће, ако Бог да час историје одржати историчар доц. др Никола Жутић, рођен у Штикади.

Наставићемо према периферији Грачаца гдје ће код јаме Тучић Понор бити служен парастос православним Србима, убијеним, баченим у ту јаму. Та јама је истражена а евидентирана је и од стране покојног историчара др Ђуре Затезала.

Јама Тучић понор

На повратку, уз светињу, Храм Вазнесења Господњег у Грачацу, биће организовано послужење за ходочаснике.

Храм Вазнесења Господњег у Грачацу

Одатле слиједи повратак кућама.

Удружење Јадовно 1941, учествује уз Епархију горњокарловачку као суорганизатор молитвеног окупљања уз ангажовање својих људских и техничких капацитета.

За учеснике ће бити обезбјеђен бесплатан превоз аутобусима али због ограниченог буџета и трошкова финансирања Дана сјећања, молимо све оне који могу помоћи, да то и учине.

Молитвено сабрање на Велебиту је пријављено и одобрено од стране полицијске станице Госпић чији ће радници обезбјеђивати скуп.

-Заинтересовани за пут са подручја Бање Луке, треба да се јаве Душану Басташићу, предсједнику удружења Јадовно 1941. из Бање Луке на тел.: +387 65 511 130 или путем електронске поште: udruzenje@jadovno.com .

-Заинтересовани за пут са подручја Београда и Новог Сада, треба да се јаве Момчилу Мирићу, председнику удружења Јадовно 1941. за Србију, на телефон: +381 63 8432 892 или путем електронске поште: momcilo.miric@jadovno.com или udruzenje@jadovno.com.

-Заинтересовани за пут са подручја Градишке, Кнежице, Козарске Дубице, Приједора и Новог Града, треба да се јаве на број телефона организатора пута, Славице Дрвенице: +387 65 964 433 или путем електронске поште: drvenica.slavica@gmail.com

-Заинтересовани за пут са осталих подручја, могу да се јаве на број телефона удружења Јадовно 1941. у Српској: +387 65 511 130 или путем електронске поште: udruzenje@jadovno.com ради координације плана путовања.

ИЗВОР: https://jadovno.com/podjimo-na-jadovno-02-jula-2022-jer-nismo-zaboravili/#.YozD8rjTV0s

Најава: Манастир Жича – представљање књиге Огњена Марија Ливањска и изложбе о Ливањским Србима

У суботу 28. маја 2022. године у Манастиру Жича одржаће се промоција књиге Огњена Марија Ливањска аутора Буда Симоновића, у организацији Манастира Жиче и Удружења Огњена Марија Ливањска. У разговору са аутором, г. Будом Симоновићем, публици ће бити представљена прича о страдању српског православног народа у Ливну и Ливњском пољу током Другог светског рата. На овогодишњем Светом Архијерејском Сабору, Српска Православна Црква је унела у Диптихе светих и Ливањске мученике, предвођене свештеномученицима Костом (Станишићем), Ристом (Ћатићем) и Илијом (Будимиром).

Промоција књиге Огњена Марија Ливањска одржаће се са почетком у 17 часова, у трпезарији Манастира Жиче. Посетиоци ће моћи да погледају и изложбу ”Срби Ливањског поља – трајање кроз векове”.

Најава: Марковдан – Прелив гробова на гробљу у Застињу

Парохија Лијевањска обавештава све вернике, а посебно оне чији су покојници сахрањени на православном гробљу у Застињу, да ће се на Марковдан, у недељу 8. маја, извршити прелив гробова. Парастос за све који су сахрањени на овом гробљу служиће се у 11.30 сати. Пре тога, празнична Литургија биће служена у храму Успења Пресвете Богородице у Ливну.

На овом гробљу се налази и капела посвећена Светом јеванђелисти и апостолу Марку. Окупимо се да се заједно и молитвено сетимо наших предака!

Управа Парохије Лијевањске