Архиве аутора: OML

Слово Врбичанима

Идеју Удружења да се код млађих генерација пробуди интерес за завичај предака и да се он истински и трајно заволи као место на коме су дубоки корени сваког од нас, препознала је само Христина Мрша, која је на конкурс „Завичај мојих предака“ послала један прозни рад и једну песму.

Жао нам је што и друга деца пореклом са нашег подручја нису осетила потребу да нам свој доживљај завичаја предака искажу, а Христини се и овим путем захваљујемо.

Како Христинин труд и радови не би остали непримећени, објављујемо их на нашој интернет страници.

——————————————————————————-

ВРБИЧАНИМА

Клати се листак смеђи на грани,

Сијају ситне росне капи,

Нижу се хладни јесењи дани.

Промрзло поље узалуд вапи.

Дочекат’ неће, то за чим вапи,

Ал’ плаче грозно, свом снагом рида.

Јоште онако ка’ пустиња зјапи.

Просто се, јадно, грчи од стида.

Не плачи мило Ливањско поље,

Чељад си брижно своју хранило.

Не ружи пропланке, шумарке, доље,

Све си им дало што си имало.

Да само знадеш, колико душа

Без тебе сунца видјело не би,

За те најљепше дане веже,

С поносом би се дивило себи.

Унуци својој на ријеч вјеруј,

Која те с љубављу силном гледа:

Нема шта не би чинила за те

Захвална твоја, врбичка чеда.


ВЈЕТАР ВРБИЧКИ

Долазим у полуразрушено село. Пространо доње Ливањско поље, избраздано непокошеним ливадама, свјежим рововима дивљих свиња, разлива се поносито под обронцима Динаре и Старетине. Горда, промукла тишина притишће му наборано чело. Поље пусто и шарено, гладно за риком крупних крава и волова, браздама старих плугова, трком малих одбјеглих школараца, пјесмом, виком, шалом, пошалицом…

Стадо разиграних оваца пасе у највећем хладу пет горостасних топола. Храни поље, а пољем се храни…

Није вјетар врбички – вјетар обични. Нити су густе шуме врбичке, онакве какве ми шуме знамо.

Нанесе миран повјетарац мирисе ораха, потока, пољског цвијећа…

Блејање једног те истог стада, ударање металних звона, мијеша се са појањем птица, лепетом крила, мирисом сијена…

Да описујем неки обичан повјетарац, овиме бих завршила бесједу о његовим мирисним фијуцима. Но као што рекох већ, фијуци под големом сијенком Троглава другачију пјесму поју.

Ако на сриједи Ливањског поља снажно рукама прекријеш очи, учиниће ти се да умјесто вјетра чујеш дрвене фруле и двојнице. Ходи, не бој се! Вијековима поље равно неће се под тобом искривити. Већ при другом кораку осјетићеш топот стада, које журно утркује се у сусрет милозвучном зову. Отвориш ли сада очи, опрезно нашкиљи. На самим рубовима шуме, њежноблиједе као паукова мрежа, крећу се витке силуете у пјесми и берби шумских јагода. Њихови гласови, баршунасто меки, пољуљаће те у још дубљи сан. Подигни сада поглед ка брежуљцима,  с десне стране. Отуд се уздиже пламен разбукталих лила – зарумењеле коре брезе, чије се пуцање и комешање преплиће са гласним узвицима: „Весело нам лиле горе, да нам краве добро воде.“ Ако травама Ливањског поља залуташ 27. јула или 1. маја, поновивши једнако све кораке, уз весели жар горућих лила зачућеш револуционарне пјесме.

Видиш ли оног згуреног човјека, што смирено вирка са капије, и четвероножног му пријатеља што се врзма око њега? То је мој прадјед Лујо, и његов вјечни сапутник – Мачак. Да бар могу старом Луји, са дрхтавом кнедлом у грлу, најавити да ће хладног децембра ’94. године напустити, уз звук граната, и вољено село и сапутника. Оно што ће Лујине потомке послије три тешке године сачекати, јесте пружен костур изгладњелог Мачка међ’ каменим зидовима прадједовог подрума.

Вриједи сјећати се својих предака, њихових никад прежаљених мука, а посебно… Наизглед заборављене људе, заувијек  живим држати у својим мислима.

Христина Мрша, април 2020. за вријеме епидемије изазване вирусом корона

Уклоњени графити са спомен-плоче у Челебићу

Последњих дана фебруара уклоњени су графити којима је било оскрнављено спомен-гробље у Челебићу код Ливна почетком јануара. Подсетимо, у овом спомен-гробљу су покопани Срби из Челебића и околних села, побијени од стране усташа 30. јула, на Огњену Марију, 1941. године.

Удружење Огњена Марија Ливањска се захваљује г. Момчилу Бајићу, Министру рада, здравства, социјалне заштите и прогнаних, чијим су разумевањем и брзом реакцијом обезбеђена средства за чишћење споменика. Такође се захваљујемо и Влади Кантона 10 и свима осталима који су јасно осудила скрнављење овог споменика, те српским члановима Владе који су обишли споменик и положили венац на њега.

Радове на чишћењу споменика је извела фирма Swedhem d.o.o. из Бања Луке.

Спомен-обележја служе за неговање сећања на пострадале и подсећање да се злодела не смеју поновити, а не за савремена обрачунавања живих. Овом приликом изражавамо искрену наду да се овакви инциденти мотивисани мржњом неће више понављати у овом крају, те да ће надлежни пронаћи починитеље овог дела.

Одлука о поништавању конкурса за награду ”Завичај мојих предака”

У складу са чланом 18. Статута, на 2/2021 седници Управног одбора Удружења Огњена Марија Ливањска, одржаној 25. јануара 2021. године, донета је

ОДЛУКА

O ПОНИШТАВАЊУ КОНКУРСА ЗА НАГРАДУ „ЗАВИЧАЈ МОЈИХ ПРЕДАКА“

Број УО 5/2021

                                                                        Члан 1.

Поништава се Конкурс за награду „Завичај мојих предака“, објављен 5.септембра 2020.године са трајањем до 15.новембра 2020.године.

                                                                        Члан 2.

Једином учеснику на Конкурсу из члана 1. Одлуке, Христини Мрша, упућује се јавна захвалност за уложен труд, којим је исказала приврженост завичају својих предака.

                                                                        Члан 3.

Одлуку објавити на званичној интернет страниси Удружења ОМЛ – omlivanjska.com.

                                                                        Члан 4.

О реализацији Одлуке стараће се чланови Управног одбора Дијана Ковачић и Милош Дамњановић. 

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Управни одбор Удружења Огњена Марија Ливањска је, 5.септембра 2020.године, расписао и објавио путем своје званичне интернет странице услове пријаве за награду по Конкурсу „Завичај мојих редака“, са пратећим обрасцима за пријаву радова аутора.  Конкурс је био отворен до 15.новембра 2020. године.

На Конкурс је пристигао литерарни рад аутора Христине Мрша из Бања Луке.

Имајући у виду да у околностима само једног приспелог рада није могуће извршити селекцију и одабрати три најбоља рада за награду у свакој од области такмичења (литерарни, ликовни и фотографија), Управни одбор ОМЛ је одлучио да поништи конкурс за награду „Завичај мојих предака“, расписан за 2020. годину.

О наведеним околностима у вези са предметним Конкурсом, обавештени су чланови жирија.

Уважавајући труд Христине Мрша, и са искреном надм да ће са истом посвећеношћу учествовати и у наредним акцијама Удружења, чланови Управног одбра и чланови жирија, упућују јој јавну захвалност и поштују њену приврженост завичају предака, коју брижљиво негује и у раном узрасту под пажњом родитеља.

                                                                                    Председник Управног одбора

Гордана Достанић

Влада Кантона 10 осудила скрнављење спомен-плоче страдалим Челебићанима

Преносимо саопштење Владе у оригиналном облику. Преузето са: https://www.vladahbz.com/odrzana-3-sjednica-vlade-hercegbosanske-zupanije-2/

Održana 3. sjednica Vlade Hercegbosanske županije

Četvrtak, 21.1.2021, 13:22

Na danas održanoj 3. sjednici Vlada Hercegbosanske županije donijela je Odluku o provedbi „Projekta EU za mlade državne službenike u BiH“. Projekt provodi British Council za stipendiranje mladih državnih službenika koji rade na poslovima EU integracija čiji je cilj jačanje kapaciteta te povezivanje službenika koji rade na poslovima EU integracija.

Nakon razmatranja Prijedloga Vlada je donijela i Odluku za formiranje Vijeća za razvoj HBŽ, koje ima savjetodavnu ulogu u procesima definiranja, implementacije, monitoringa, evaluacije i izvještavanja o realizaciji razvojnih prioriteta u Hercegbosanskoj županiji i djeluje u skladu s principima partnerstva i suradnje propisanim Zakonom o razvojnom planiranju i upravljanju razvojem u Federaciji Bosne i Hercegovine.

Također, Vlada je donijela Rješenje o imenovanju članova radnih skupina za programiranje i provedbu IPA 2021-2022 kojim se imenuju predstavnici tijela uprave Hercegbosanske županije za pripremu i provedbu Instrumenta pretpristupne pomoći IPA III za razdoblje 2021-2022.

Na prijedlog Županijskog odbora za Razvoj (ŽOR-a), a nakon razmatranja prijedloga Vlada je donijela Zaključak o usvajanju godišnjeg Izvještaja o razvoju s provedbom Strategije razvoja Hercegbosanske županije za 2019. godinu.

Razmatrano je i primljeno k znanju Izvješće o provedbi Programa razvoja malog gospodarstva u Hercegbosanskoj županiji putem subvencije kamate.

Utvrđen je Prijedlog financijskog plana za 2021. godinu i Prijedlog Odluke o izvršenju financijskog plana za 2021. godinu Županijskog zavoda za upošljavanje koji će biti upućeni na daljnje postupanje u Skupštinu Hercegbosanske županije.

Vlada je donijela Zaključak kojim oštro osuđuje vandalski čin skrnavljenja spomen-obilježja iz II. svjetskog rata u selu Čelebići u općini Livno, te očekuje od nadležnih tijela da u što skorijem roku poduzmu sve raspoložive mjere za pronalazak i kažnjavanje počinitelja.

Медији и реаговања о скрнављењу споменика у Челебићу

ШТРБАЦ: СЉЕДБЕНИЦИ УСТАШТВА НИ МРТВИМА НЕ ДАЈУ МИРА!

ДРВАР, 18. ЈАНУАРА /СРНА/ – Све док надлежни не почну да проналазе починиоце понављаће се недјела попут скрнављења спомен-плоче у Челебићу код Ливна за више од 400 Срба из овог и околних села које су усташе убиле 1941. године, каже делегат из реда Срба у Дому народа парламента Федерације БиХ /ФБиХ/ Александар Штрбац.

„Након 80 година од стравичног злочина у Челебићу, сљедбеници усташке идеологије овим дивљачким чином показују да ни мртвима не дају мира, а данас малобројним Србима у Ливну шаљу узнемирујуће и застрашујуће поруке, које су више него јасне“, рекао је Срни Штрбац поводом скрнављења спомен-плоче у Челебићу усташким симболима.

Штрбац је подсјетио да ово није први пут да спомен-плоча у Челебићу буде уништена, подсјећајући да се сличан нецивилизован чин догодио и 2017. године, када је оскрнављена спомен-плоча подигнута у част и славу настрадалим Србима из протеклог рата.

Он је нагласио да овакви догађаји не доприносе заједничком животу.

„Сигурно је да овакви догађаји не доприносе заједничком животу становника овог краја и њима се повређују, не само осјећања Срба, него сваког човјека, који поштује своје и туђе претке и успомене“, навео је Штрбац.

У масовној гробници у селу Челебић налазе се посмртни остаци више од 400 Срба које су усташе заклале, убиле на други начин или су их живе бацале у јаму безданку Бикушу.

ОСТАЛИ МЕДИЈСКИ ТЕКСТОВИ И РЕАГОВАЊА:

https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=418058

https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=418145

https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=418111

https://www.federalna.ba/skrnavljenje-spomen-obiljezja-u-selu-celebic-uznemirilo-javnost-orqui

https://www.novosti.rs/planeta/region/955633/oskrnavljen-srpski-spomenik-celebicu-ploca-cuva-secanje-ljude-koje-ustase-brutalno-poklale-skoli-bacile-jamu-foto

http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/linta-covic-da-osudi-nacisticko-skrnavljenje-spomenika-ubijenim-srbima_1199169.html

https://www.blic.rs/vesti/politika/ostecen-spomenik-ubijenim-srbima-u-celebicima/5zjxkkp

https://mondo.ba/Info/Drustvo/a1017153/Oskrnavljena-spomen-ploca-Srbima-ubijenim-kod-Livna.html

https://www.hbz-vijesti.com/koalicija-uvazavanje2-livno-poziva-sve-nadlezne-institucije-da-otkriju-pocinitelje-vandalskog-cina-u-celebicu/

Српски министри у Кантону 10 осудили вандалски чин у Челебићу

САРАЈЕВО, (Патриа) – Министар рада, здравства, социјалне заштите и избјеглих и расељених лица Кантона 10, Момчило Бајић, министар правосуђа и управе, Милан Башић, и министрица привреде, Дијана Пузигаћа, положили су вијенац на спомен плочу која чува успомену на 405 убијених Срба из Челебића и околних села ливањске општине, која је нажалост уништена, а мир упокојених нарушен.

Министар Бајић најоштрије осуђује вандалски чин скрнављења спомен плоче у Челебићу, подигнуте 2013. године у сјећање и част настрадалим Србима с подручја ливањске општине. Српски народ никад неће заборавити страдања недужних и сјећања на жртве ће живјети док живе Срби на овим просторима.

Оваквим нехуманим чином су повријеђена осјећања не само Срба, него сваког човјека који поштује своје и туђе претке и успомене.

Овим путем позивам све надлежне институције да својим активностима открију починиоца овог гнусног чина који је узнемирио српско становништво Ливањског поља.

Сваки народ има појединаца чијих се дјела стиди, зато још једном упућујем апел надлежним институцијама да осуде починиоца, а не да се осуђује један народ, истакао је министар Бајић.

Коме смета успомена на 405 жртава Челебића и околних села?

Мир и радост који се још увек осећају након божићних и новогодишњих празника, као и белу зимску идилу, узнемирила је ненадана тама. Тама у виду црног спреја којим је нека рука нашла за сходно да ишара плочу на споменику који чува сећање на 405 православних Срба из Челебића и околних села побијених од усташа 1941. године.

Ова плоча, чију слику доносимо у прилогу, чува сећање на људе побијене у данима око Огњене Марије, 1941. године – жене, децу, мушкарце, цивиле, побијене у челебићкој школи или бачене у јаму Бикушу. Споменик и плочу који су већ страдали у ратним и поратним дејствима, обнављали смо са много труда и љубави од 2013. године као дуг прецима. Од комшија није било примедби, чак је било и подршке.

Питамо се ЗАШТО? Каквом уму може сметати успомена на невине жртве?! На месту где су закопане кости преко три стотине страдалих (преостале жртве се налазе у јами Бикуши изнад села), неко је нашао за сходно да спомен-плочу оскрнави баш оним симболима које су носили они који су их ту и закопали…

Верујемо да се оваквог потеза стиде сви људи који у Бога верују и Бога се плаше. Позивамо полицију и остале надлежне органе да овај напад истраже, а локалне, жупанијске и остале нивое власти да га најоштрије осуде. Тама мржње која се овде показала никада и никоме није донела добро.

Удружење Огњена Марија Ливањска

______________________________________________________________________________

Kome smeta uspomena na 405 žrtava Čelebića i okolnih sela?

Mir i radost koji se još uvek osećaju nakon božićnih i novogodišnjih praznika, kao i belu zimsku idilu, uznemirila je nenadana tama. Tama u vidu crnog spreja kojim je neka ruka našla za shodno da išara ploču na spomeniku koji čuva sećanje na 405 pravoslavnih Srba iz Čelebića i okolnih sela pobijenih od ustaša 1941. godine.

Ova ploča, čiju sliku donosimo u prilogu, čuva sećanje na ljude pobijene u danima oko Ognjene Marije, 1941. godine – žene, decu, muškarce, civile, pobijene u čelebićkoj školi ili bačene u jamu Bikušu. Spomenik i ploču koji su već stradali u ratnim i poratnim dejstvima, obnavljali smo sa mnogo truda i ljubavi od 2013. godine kao dug precima. Od komšija nije bilo primedbi, čak je bilo i podrške.

Pitamo se ZAŠTO? Kakvom umu može smetati uspomena na nevine žrtve?! Na mestu gde su zakopane kosti preko tri stotine stradalih (preostale žrtve se nalaze u jami Bikuši iznad sela), neko je našao za shodno da spomen-ploču oskrnavi baš onim simbolima koje su nosili oni koji su ih tu i zakopali…

Verujemo da se ovakvog poteza stide svi ljudi koji u Boga veruju i Boga se plaše. Pozivamo policiju i ostale nadležne organe da ovaj napad istraže, a lokalne, županijske i ostale nivoe vlasti da ga najoštrije osude. Tama mržnje koja se ovde pokazala nikada i nikome nije donela dobro.

Udruženje Ognjena Marija Livanjska

Бадњи дан и Божић у Ливањском пољу

Бадњи дан и Божић прослављени су радосно у парохијама Ливањског поља и ове године, иако уз нешто мањи број верника због епидемије корона вируса.

На Бадњи дан, отац Предраг Црепуља служио је Свету Литургију у цркви Успења Пресвете Богородице у Губину. Један број верника који су се припремили кроз пост и исповест приступио је светим тајнама. Након богослужења, у порту Губинске цркве је унет и Бадњак, који је освећен и наложен.

Након Свете Литургије, са друге стране Ливањског поља, Бадњак је радосно унесен и у порту Врбичке цркве Силаска Светог Духа на Апостоле, где га је, уз заједничку молитву, освети отац Предраг. Окупљени су након тога запалили Бадњак.

Врбица, Бадњи дан 2021. године

Након Губина и Врбице, на вечерњем богослужењу окупили су се и верници парохије црнолушке. Богослужењу је присуствовао и Урош Ђуран, начелник општине Босанско Грахово, који је обезбедио и окрепљење за све присутне. На крају вечерње службе, деци из парохије црнолушке подељени су Божићни пакетићи које је припремило Удружење Огњена Марија Ливањска. Испред цркве Св. Пророка Илије запаљен је и Бадњак који су припремили парохијани. Остало се до касно уз ноћ, а чула се и песма, која је срце грејала колико и ватра!

На крају Бадњег дана, на заједничкој молитви окупили су се и православни парохијани у Ливну. Освећен је и Бадњак, који је по обичају наложен испред храма Успења Пресвете Богородице и ове године. Бадњој вечери су се највише радовала деца овог нашег храма, која су традиционално даривана Божићним пакетићима које је припремило Удружење Огњена Марија Ливањска уз помоћ добрих људи.

Бадње вече, Ливно, 2021. године
Бадње вече, Ливно, 2021. године

На сам Божић, Света Литургија је служена у храму Успења Пресвете Богородице у Ливну. Верници који су се спремали током поста приступили су светој тајни причешћа на овај велики празник.

Традиционално Божићно даривање – улепшајмо Божић нашој деци и старима!

Покажимо нашем народу у Ливну и Ливањском пољу да мислимо на њих!

Ближи се крај године, а то означава и почетак припрема за традиционално Божићно даривање наше деце и старих који живе у Ливањском пољу. Ово је осми пут да наше Удружење и СПЦО Лијевно покрећу акцију прикупљања средстава за куповину Божићних поклона за српску децу и самохрана старачка домаћинства на подручију Ливна и Ливањског поља.

Наша деца и наши стари у парохијама: Лијевањској, Губинској, Врбичкој и Црнолушкој, који опстају и чувају успомене на наше претке и наше детињство завређују нашу захвалност и заслужују да их обрадујемо сећањем, честитком и пригодним даром и за лепше и свечаније празничне дане рођења Христовог. Ово је случај више него икада данас, када је пандемија корона вируса раздвојила многе од својих најмилијих, расејаних широм света.

Као и ранијих година децу ћемо даривати пакетићима слаткиша, а наше старе и самохране пакетом основних животних намирница. Пакетићи ће бити припремљени за 30-ак наше деце и 30-ак старачких домаћинстава.

Обраћамо се људима који имају могућности и воље да помогну успеху ове акције прилозима које ће уплатити на рачуне Удружења:

У Србији: 160-380800-45, са позивом на број 31122020

У Српској: 55-172077032321-17 позив на број 31122020

За сва питања обратите се следећим особама:

  • Дијана Ковачић (dijana.p.kovacic@gmail.com) или 0038163 606 862
  • Никола Петровић (bonip.bg@gmail.com) или 0038164 615 5073;
  • Сава Шуњка (sunjkas@gmail.com) или 00381652990070.

Уплате из иностранства:

ЗА УПЛАТЕ У АМЕРИЧКИМ ДОЛАРИМА:

Intermediary:

CHASUS33

JPMORGAN CHASE BANK, N.A.

NEW YORK, NY, UNITED STATES

Account with institution:

DBDBRSBG

BANCA INTESA AD, BEOGRAD

MILENTIJA POPOVICA 7B

BEOGRAD, REPUBLIKA SRBIJA

Beneficiary:

/RS35160005400003537008

UDRUZENJE OGNJENA MARIJA LIVANJSKA

MILANA RAKICA 14

SURCIN

REPUBLIC OF SERBIA

ЗА УПЛАТЕ У ЕВРИМА:

Intermediary:

BCITITMM

INTESA SANPAOLO SPA

MILANO, ITALY

Account with institution:

DBDBRSBG

BANCA INTESA AD, BEOGRAD

MILENTIJA POPOVICA 7B

BEOGRAD, REPUBLIKA SRBIJA

Beneficiary:

/RS35160005400003538948

UDRUZENJE OGNJENA MARIJA LIVANJSKA

MILANA RAKICA 14

SURCIN

REPUBLIC OF SERBIA

ЗА УПЛАТЕ У КАНАДСКИМ ДОЛАРИМА:

Intermediary:

BOFMCAT2
BANK OF MONTREAL, THE
TORONTO, CANADA
Account with institution:

DBDBRSBG
BANCA INTESA AD, BEOGRAD
MILENTIJA POPOVICA 7B
BEOGRAD, REPUBLIKA SRBIJA
Beneficiary:

/RS35160005400003536232
UDRUZENJE OGNJENA MARIJA LIVANJSKA
Milana Rakica 14
Surcin
Republic of Serbia

Преминуо је Мирко Вујановић

Мирко Вујановић

Са великом тугом и жалошћу желимо да информишемо све наше чланове, као и наш народ из Ливна и Ливањског поља, да је у четвртак 12. новембра преминуо наш пријатељ, Мирко (Мије) Вујановић. Његова смрт је наступила у јутарњим часовима у Ливну, од последица вируса КОВИД-19.

Његова смрт је велики губитак за његову породицу, али и за све нас. Преминуо је дан пре свог 58. рођендана. Уместо радости, туга…

Осим што је био син, супруг, и отац, Мирко је био кандидат за представника српског народа на локалним изборима у Ливну 2020. године, на листи Савеза Независних Социјалдемократа (СНСД).

Они који су упознали Мирка, могли су да чују његове – много пута понављане – речи, да ће се једног дана и он, као и његови родитељи, вратити у Радановце, у Ливањско поље. Неки су можда мислили да су ово само жеље, а многи су се надали да ће он, као и они сами, ипак ову жељу претворити у реалност.

Мирко је остварио ту своју дуго прокламовану жељу и намеру ове године и вратио се у Радановце. Желео је да испоштује своје остареле родитеље, међу првим повратницима 1998. године у Ливањско поље, да брине о њима и буде им при руци.

Желео је и да, својим знањем, мером и способношћу гради односе са другима, да уради нешто за свој народ у Ливањском пољу. Да буде глас који ће у Скупштини града Ливна представљати и борити се за девет српских села, али и за све остале малобројне српске становнике ове општине. Желео је да допринесе стварању бољих услова за живот у овом граду и овој општини, из које одлазе сва три народа.

Много планова је имао и он, и сви му који смо здушно и јединствено стали иза њега. Није му се дало. Верујемо да Господ зна зашто и како чини, а нама остаје да се питамо зашто. Остаје нам свима и да наставимо да се боримо за бољи живот и опстанак нашег народа у Ливну и Ливањском пољу.

Мирко, брате, почивај у миру, нека ти је лака земља.

Удружење Огњена Марија Ливањска

Глас Српске: Повратак 77 икона у ливањску цркву

Ђурђица Бјелошевић 18.09.2020 09:26

БАЊАЛУКА – Након деценијског процеса рада на заштити збирке од 77 икона из цркве Успења пресвете Богородице из Ливна, Атеље за конзервацију и рестаурацију слика Музеја Републике Српске је поставком и враћањем икона у реновирану цркву окончао овај важни пројекат.

Због немогућности излагања и чувања икона у музејском амбијенту и одговарајућим условима иконе су изложене у цркви, поштујући тако и литургијски и музеолошки аспект.

При поставци, испод сваке иконе постављена је легенда са основним подацима, а постављене су по групама у зависности од школе којој припадају, тако да се у овој богатој збирци налазе руске, грчке, српске, критске и зографске групе икона.

Изложене иконе су дио збирке икона Српске православне цркве Успења пресвете Богородице из Ливна која је је 2004. године проглашена за културно добро БиХ.

У току овог вишегодишњег процеса заштите реализоване су двије изложбе ових вриједних дјела, те је кроз прву изложбу представљен највреднији дио збирке. Друга поставка “Конзерваторски досије” имала је за циљ да покаже и приближи публици процес конзервације.

Примјером заштите специфичних икона “Јерусалима” које су великих формата, а затечене су у јако угроженом стању, могло се јасно и врло сликовито приказати кроз какву трансформацију и “васкрсење” прођу одређена дјела, те се на тај начин стекне прави утисак и укаже колико је важно правовремено реаговати, али и ако то није случај, од каквог ризичног стања конзерватори слику или икону доведу у стабилно стање.

На овом важном пројекту заштите ове богате збирке учествовали су: виши конзерватор Дијана Пешикан-Егић, сликар-конзерватор Ђурђица Бјелошевић, сликар-конзерватор, историчар умјетности проф. др Љиљана Шево, МА историчар умјетности Марко Катић, сликар-конзерватор Бранко Јунгић те други сарадници.

Ову вриједну збирку икона могуће је погледати у цркви Успења пресвете Богородице у Ливну. (За “Глас Српске” написала Ђурђица Бјелошевић).

ИЗВОР: https://www.glassrpske.com/cir/kultura/kultura_vijesti/povratak-77-ikona-u-livanjsku-crkvu/332558

Прослављена слава цркве у Доњим Рујанима

Реже хладан јутарњи ваздух са Динаре, док зубато сунце и бистро, плаво небо обећавају топао дан. Испред порте рујанске цркве, паркирају се аутомобили. Нема застава, цвећа, музике, а опет свечано, достојанствено. У цркви Покрова Пресвете Богородице скупило се четрдесетак парохијана пристиглих из: Губина, Сајковића, Прова, Чапразлија, Сурчина, Београда, Бања Луке, али и далеке Канаде… Дошли рођени Рујанчани, Доњепољци, Ливњаци да и ове године прославе славу рујанске цркве. Благоје Ерцег истиче, са сузама у очима, радост и част што му се указала прилика да ове године буде кум црквене славе, али и пређене миље из Канаде које му нису биле препрека да широко и чврсто загрли родно поље.

Свету Литургију служио је отац Предраг Црепуља, парох лијевањски, губински, црнолушки и врабички. Преливени су и ове године гробови предака сахрањених подно Динаре. Унутрашњост цркве улепшала је и певница која је у овај малени храм стигла као дар Храма Светог Саве на Врачару.

Окупио се верни народ и на Трпези љубави, припремљеној у порти губинске цркве. Понека чашица домаће, сир, пршута, печење и бројне успомене на детињство, рану младост, некадашње сеоске дане, шале и „боцкања“ старих комшија, па и нека нота ојакче огрејале су крајишка срца топлином која ће тињати до наредног сусрета. Догодине у Рујанима.

Упокојила се Милица Маљковић, једна од преживелих из јаме Равни Долац

Користимо прилику да обавестимо све чланове и пријатеље Удружења Огњена Марија Ливањска да се упокојила у Господу Милица Маљковић. Сахрана ће се обавити на православном гробљу у Сурчину, у среду 21. октобра у 14 часова.

Милица Маљковић, рођена Бошковић, била је родом је из Доњих Рујана код Ливна. Њено мирно детињство прекинула је, као и код многих других, бруталност Другог светског рата. На Огњену Марију, 30. јула 1941. године, усташе из Рујана и околине одвели су Милицу, њену мајку, сестру – укупно 218 српских жена, деце и стараца из овог села и живе их бацили у јаму Равни Долац на Динари.

Милица је била међу 14-оро оних који су Божијом вољом преживели пакао јаме Равни Долац и дочекали да буду живи извађени након 42 дана проведена без хране у јами дубокој преко 40 метара. Њено, као и сведочење других ‘јамарица’, забележио је новинар и публициста Будо Симоновић у својој књизи Огњена Марија Ливањска. Причу Милице Маљковић доносимо у наставку.

Нека јој је лака земља и покој души!

Милица Маљковић

Из књиге Огњена Марија Ливањска Буде Симоновића

Залогај смо дијелили

У предвечерје једног јесењег дана 1955. године, неко зазва одозго из планине са врх Ковиоца и глас оде у Рујане да је погинуо Мирко Маљковић. Плећатог, пркосног делију који се очи у очи тројице није плашио, нашли мртвога међу стијенама.
Онај коме је било стало да се око тога не диже прашина све протумачио као несрећан случај и постарао се да са Мирком у гроб пође и тајна о његовој смрти. Они који су могли и смјели нијесу жељели да се око тога било шта испитује и провјерава, а они који су жељели, нити су могли нити смјели ријеч прозборити. Остала је тако само сумња да она рана на стомаку није „несрећни случај” и да овај горолом који је у душу познавао планину, знао сваку шкрапу и пећину, није могао направити тако фаталну и кобну грешку да случајно изгуби главу у врлетима…
Супругу Милицу (или Милку како је сви зову) више ништа није везало за Рујане. Схватила је да је за њу то уклети крај и са сином Владом се запутила у Србију. Оставила је неопојене гробове својих најмилијих и силне родбине Лалића која је завршила на усташким стратиштима у љето 1941. године. Оставила црне успомене на оно што је и сама преживјела у јами Равни долац, недалеко од мјеста на којему је, ето, петнаест година касније под чудним околностима скончао и њен муж Мирко.
Скрасила се у селу Сурчину код Београда. Стекла нови дом и имање, подигла и оженила сина, добила унучад, а ране из родног краја и даље живе, крваре и боле. Грдни ожиљак на десној слепоочници, гдје мозак већ готово педесет годима само кожа штити, један је од оних видљивих трагова страдања које је преживјела ова тврда жена, али су ожиљци у души много дубљи и болнији.
У ствари, у свијест дјевојчице, сељанчета које је било тек закорачило у десету годину, најснажније се и урезао бол и патња који се ријечима не могу ни исказати ни описати. Бол и страх, страх и бол — то је оно што вјечно памти, што сијева као нож при сваком помену родног краја, при сваком помену Ливна, Рујана, рата и усташа:
„Не памтим толико час кад су ми одвели оца Илију, стричеве и брата од стрица колико онај страх који нас је обузео послије и бригу коју сам читала мајци Цвити на челу. Рекли да их воде у Србију, а она само понавља:
‘Неће бити добро, неће бити добро…’
Трајало то тако, зар дан-два, а мени се, богме, чини и много дуже — у мукама се дан обрете царева година. Једно јутро мајка спреми Неву, тако смо звали стрину Госпаву, најстарију ми сестру Даницу, млађу Убавку, малога брата Риста и сестру ми од стрица Душанку да иду тобож у планину да чувају благо а с наумом да бјеже у Далмацију, у Бителић — тамо нам ујчевина била.
Посла и мене за њима, али ме они вратише одозго испод Воденог доца. Ја једва и дочекала само да се не одвајам од мајке.
Тек што сам дошла кући, ето на врата Мићо Шибеник и један му рођак, звало га Људина. Наше прве комшије, брате, нијесу туђини, залогај смо дијелили и нијесмо се раздвајали. Обрели се одједном туђи и непознати, брече и гоне нас напоље као из туђе куће. Зборе мајци: идете у Србију, ништа не треба да носите, све је уређено, све вас тамо чека…
Не разумијем ништа, држим се мајци за скут и кријем око ње. Жедна, а не смијем искати воде. У ствари, жеђ је оно што највише памтим. Жедна и друга дјеца, тихо плачу и моле воде. Још кад обрнусмо уз планину!
До Воденог доца и некако. Ту била вода, нека корита за стоку, и ми дјеца полетјесмо да пијемо, а они загаламише и почеше да пуцају преко нас — не дадоше нам ни да приђемо…
Кад нас догнаше до једне пећине, зову је Сајдина пећина, овце и друго благо нам у њој увијек пландовало, збори стрина Марица:
— Сад ће нас овдинак бомбама побити…
Тог часа ја сам притисла очи рукама и склупчала се мајци под пазуво. Нити знам ко нас је извео из пећине, ни како сам дошла до јаме, ни ко ме бацио у јаму — ништа. Причали ми послије да је прошло пет-шест дана док сам се освијестила и почела звати мајку. Сви мислили да сам мртва кад су видјели какву грдну рану имам на глави.

Није се ни послије нико надао да могу претећи, да ми мравињак црви и у мозак неће ући на отворену рану. Да је барем било чисте крпе да ме превију или воде да ми крв сперу. Једино што је мајка о пасу имала једну бритвицу, ону ковану са корицама од козјег рога, те ми је откинула косу и очистила длаке из закореле ране. То било све…
Мимо тога само жеђ и страх. Кад ми мајка из мокре крпе исциједи по кап воде у врела уста или овлажи суве испуцале усне, висну болови жестоки. Тако за трен па све опет утрне и плане ватра у устима, у грлу. А све то је нестајало и престајало кад су усташе поново долазиле над јаму, кад су рекли да ће нас вадити, кад извадише Живка и Богољуба Лалића и Саву Вулић па их горе измрцварише и ранише из пушака и поново у јаму бацише, кад за њима навалише бомбе и камење. Кад су долазили и касније и звали нас по имену — знали су ко је жив у јами — највише моју сестру Даницу…
Тек кад се јавио Нино Одак није ме било страх. Не знам зашто, али је њему и глас био другачији, некако мек и топал, а знали смо га добро, чувао је благо са нама. Зове и он Даницу — мислим да је био негдје њен вршњак. Не знам зашто, али сви смо му некако повјеровали. Можда и зато што се неко сјетио да му ни отац Јозо није био међу онима који су нас гонили и бацали у јаму.
Нијесмо се преварили. Захваљујући Нини и оцу му Јози допро је глас до Талијана и отуда брже кренула наредба да нас ваде. Допрло и до усташа ко нам је помогао и јавио Талијанима па је изгледа и Нину касније стигла наша судбина: и њега стигао усташки нож и џаба му било што је Хрват…”


                *   *   * 
Милку Маљковић сам и ове 2007. године затекао у Сурчину, још крепку и ведру, сабира дане јесени живота у топлини дома сина Влада и његове породице, тужна због злехуде судбине сестре Данице која је дочекала да на пут без повратка испрати два сина...
http://jadovno.com/arhiva/livanjsko-polje/articles/zaloga%D1%98-smo-di%D1%98elili---.html

Позив: Прослава славе цркве Покрова Пресвете Богородице у Рујанима

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА

ПАРОХИЈА ГУБИНСКА

Позива све благочестиве парохијане,да својим присуством и учешћем

увеличају молитвено и литургијско славље,

које ће се одржати у СУБОТУ 10. октобра 2020.године с почетком у 10:00часова,

у цркви Покрова Пресвете Богородице у Доњим Рујанима.

Након Свете Литургије извршиће се прелив гробова на гробљима у Горњим и Доњим Рујанима.

ДОБРО НАМ ДОШЛИ!

С Божијим благословом,

Управа парохије

Конкурс „ЗАВИЧАЈ МОЈИХ ПРЕДАКА“

У уверењу да код младих треба развијати однос припадности завичају предака, те неговати културу чувања свеколике заоставштине Срба на подручјима на којима су данас малобројни и на којима прети опасност затирања трагова српског вековног присуства, Удружење ОМЛ, у жељи да подстакне младе да у своје навике и понашање укључе и интерес за завичај предака, наставља са конкурсом за доделу награде за рад о завичају предака.

Један од награђених радова на претходном конкурсу

Подстицајем младих на интерес за завичај утиче се и на њихово боље упознавање народног живота, националне културе, народног предања и патриотизма, као и истинску и живу везу са народом, историјом и пејсажем завичаја.

Свој доживљај завичаја предака млади могу исказати кроз форме којима развијају лични таленат. Радови ће бити предмет пажње и оцене угледних стручњака и јавних радника, а они награђени биће пласирани јавности.

Обзиром на локални карактер деловања Удружења ОМЛ право учешћа на конкурсу имају радови аутора чији су преци живели на подручју Ливна и Грахова, а чији је дом данас у Србији.

Управни одбор Удружења ОМЛ

5. септембра 2020.године

———————————————————————————————-

На основу члана 1. Правилника о додељивању награде „Завичај мојих предака“ и Одлуке Управног одбора од 04. септембра 2020. године, Удружење Огњена Марија Ливањска, Београд објављује

КОНКУРС

ЗА НАГРАДУ „ЗАВИЧАЈ МОЈИХ ПРЕДАКА”

за најбоље радове младих аутора, у оквиру:

  • Књижевних врста (есеј,  путопис, кратка прича, поезија);
  • Ликовног израза (сликање, цртежи, графика, вајарство);
  • Фотографије.

На конкурсу могу учествовати аутори млађи од 18 година, радовима о завичају, који се, у контексту овог Конкурса, односи на подручје општина Ливно и Грахово.

Један аутор може конкурисати у свакој области, али са највише три рада укупно.

За књижевни израз радови се достављају на српском језику и ћириличном писму, у 5 (пет) примерака, а дозвољена дужина појединачног рукописа је највише 10.000 словних карактера са размацима.

Уз радове ликовног израза и фотографије неопходно је доставити: оригинал рад са 4 (четири) фотографије/копије, као и краћи опис рада.

Уз рад учесници Конкурса достављају и попуњен и потписан Образац за пријаву на конкурс „Завичај мојих предака“ и Изјаву, које се налазе у прилогу овог Конкурса.

Радови се достављају искључиво путем поште, на адресу: Удружење ОМЛ, Милана Ракића 14, 11271 Сурчин, са назнаком „За конкурс: Завичај мојих предака“.

Рок за достављање радова је 15. новембар 2020. године.

Радови се не враћају.

Жири ће изабрати у свакој категорији по три најбоља рада који ће бити награђени.

Информације о награђеним ауторима и делима биће објављене на страници Удружења www.omlivanjska.com и страницама завичајних удружења која покривају подручја завичаја по овом конкурсу, Извештају о годишњим активностима Удружења ОМЛ, као и листу Српско коло.

Радови који се објаве не хонораришу се, а објављују се под пуним именом аутора.

Награде ће бити уручене у оквиру свечане манифестације коју организује Удружење ОМЛ или на годишњој Скупштини Удружења ОМЛ.

Награде се, у свакој категорији, састоје од плакете и новчаних износа:

Прва награда: Златна плакета и новчани износ од 5000,00 РСД;

Друга награда: Сребрна плакета и новчани износ од 3000,00 РСД и

Трећа награда: Бронзана плакета и новчани износ од 2000,00 РСД

Контакт телефони Удружења ОМЛ:   0646130103; 0646155073

У Београду, 05. септембра 2020.

Председник Удружења                                                                     Председник УО

Никола Петровић                                                                              Гордана Достанић

Пријављивање за гласање из иностранства на локалним изборима у општни Ливно 2020. године

likizb2020logo

Позивамо све особе са подручја општине Ливно које данас живе изван наше општине да се пријаве за поштанско гласање на локалним изборима који ће се одржати 15. новембра 2020. године. Само учешћем на изборима можемо обезбедити легитимне представнике који ће се борити за наше интересе у локалној власти, те показати да се нисмо одрекли наших села, града и огњишта.

Мирко слика

Мирко Вујановић са супругом

Као кандидат из редова српског народа за одборника у општини Ливно, на локалним изборима наступиће Мирко Вујановић из Радановаца, као кандидат на листи СНСД-а. Позивамо све оне који имају право гласа да подрже овог, и само овог, кандидата на локалним изборима. Мирко Вујановић је рођен 1962. године, син Мије Вујановића ”Ћирића” и Јоке (рођ. Ђукић) Вујановић из Радановаца. Студирао је у Новом Саду, где је стекао звање дипломираног економисте. Његови родитељи су били међу првим повратницима након рата 1992-1995. године у селима доњег Ливањског поља. Мирко је и сам учествовао у различитим акцијама обнове цркава, ограђивања гробаља и борбе за бољи живот повратника.

ПРАВО ГЛАСА

  • Право гласа на изборима у новембру 2020. године имају држављани БиХ, тј. особе које су 1991. године имале место боравка пријављено у општини Ливно и-или биле пописане на попису становништва 1991. године.
  • За особе које живе изван БиХ, могуће је пријавити се за гласање поштом или у дипломатско-конзуларним представништвима.
  • Пријављивање за ласање је могуће и за особе које немају вежеће личне карте и/или пасоше БиХ.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ ЗА ГЛАСАЊЕ У ИНОСТРАНСТВУ

  • За пријаву за гласање потребно је попунити образац ПРП1 (можете га преузети ОВДЕ: PRP1 Obrazac ).
  • Особе које су гласале поштом на претходним изборима требају попунити образац ПРП2 (можете га преузети ОВДЕ: PRP2 Obrazac)
  • Попуњен образац је потребно послати Централној изборној комисији на један од следећих начина: 1. поштом (адресирати: Избори у Босни и Херцеговини/ Поштански претинац 451 / 71000 Сарајево / Босна и Херцеговина ИЛИ е-маилом на prijavapp@izbori.ba (попуњен образац и пратећу документацију послати у прилогу е-маила, документа или скенирати или пажљиво фотографисати; САВЕТ: образац и документа можете сликати мобилним телефоном и директно прикачити у емаил, у .pdf или .jpg формату).
  • РОК ЗА ПРИЈАВЕ: 1.9.2020. године.

КАКО ПОПУНИТИ ОБРАЗАЦ ПРП1/ПРП2? ЛАКО!

Скрећемо пажњу на следећа поља и рубрике у случају недоумица:

  • У делу ”СТАТУС У КОЈЕМ БОРАВИТЕ ВАН БиХ” у већини случајева треба се определити за опцију ”Привремени боравак ван БиХ”, поготову ако се већ налазите у бирачком списку или сте у неком тренутку извадили личну карту БиХ.
  • У делу ”НАЧИН ГЛАСАЊА” свима који не живе у близини амбасаде БиХ препоручујемо опцију ”ГЛАСАЊЕМ ПУТЕМ ПОШТЕ”.
  • Рубрика ”e-mail”: иако пише да је обавезно попунити ово поље, у случају да не поседујете емаил адресу, можете дати емаил неког од блиских чланова породице или једноставно написати ”Не поседујем”.
  • ДОКУМЕНТА КОЈА СЕ ПРИЛАЖУ УЗ ПРИЈАВУ: Осим попуњеног и потписаног обрасца ПРП1 или ПРП2, потребно је приложити копију идентификационог документа.
  • Ако поседујете важећу личну карту или пасош БиХ, потребно је да приложите копију истог; личне карте је потребно сликати са обе стране.
  • У колико су вам документа из БиХ истекла, можете приложити копије важећих докумената из земље у којој живите (ако прилажете документа Србије, потребно је сликати личну карту са обе стране, никако прилагати очитану копију ЛК).
  • У случају да након 1991. нисте извадили нова лична документа БиХ, потребно је да приложите копију пасоша или личне карте земље у којој живите и/или чији сте држављанин, у ком случају морате приложити и уверење о држављанству БиХ које није старије од 6 месеци. Сва лица која су до 1991. године имала пријављено боравиште/пребивалиште на територији општине Ливно, и нису га у међувремену одјавили, могу на овај начин остварити право гласа.
  • Проверите да ли сте уписани у бирачки списак ОВДЕ: http://www.izbori.ba/Lokalni_izbori_2020/Default.aspx?CategoryID=1014&Lang=5

ПОМОЋ

Питања можете упутити Централној изборној комисији: 00 387 33 251 333 или 00 387 33 251 334.

Најава: Освећење споменика страдалима у Вуковском и црквено-народни сабор

Користимо прилику да обавестимо све Ливњаке и остале заинтересоване да ће се 9. августа ове године у Вуковском код Купреса одржати традиционални црквено-народни сабор. Света Литургија биће служена у цркви Благовести Пресвете Богородице у 10 часова.

Након Литургије, у 12 часова, обавиће се освећење обновљеног споменика испод цркве. Подсећања ради, на овом месту су сахрањене кости 185 Срба из села Вуковског, побијених од стране усташа 1941. године и покопаних у масовној гробници на Боровој Глави између Купреса и Ливна. Заједно са њима, побијено је и четворо ливањских Срба из села Поточани. Кости свих ових страдалника извађене су из масовне гробнице на Боровој Глави 1990. године и пренете у Вуковско. Била је ово прва велика и масовна ексхумација на овим просторима, после које су уследиле сличне акције у Ливну, Гламочу, Пребиловцима… Оригинални споменик подигнут на овом месту порушен је током последњег рата.

Вуковско најава

 

У 21. вијеку и даље без струје, ал’ је љубав према завичају јача од мрака

Сијалица још није засвијетлила у појединим српским селима у Ливањском кантону, али то није препрека да се људи враћају на своја огњишта. Тражили су постављање нисконапонске мреже, није им још то успјело, али не одустају.

ПРИРЕДИЛА: Јелена Дешић

20200801_130743ЛИВНО, 2. АВГУСТА /СРНА/ – Поједина српска повратничка села у општини Ливно, у Федерацији БиХ, и послије 25 година немају струју, иако су „куцали на многа врата“, али љубав према завичају подно Динаре којем се враћају побјеђује и мрак и неправду.

Према ријечима повратника, послије Одбрамбено-отаџбинског рата девастираним селима доњег Ливањског поља обновљена је електроенергетска мрежа и тако је створен један од битних предуслова за повратак.

Међутим, иако је то било предвиђено пројектом финансираним норвешком донацијом, струја никада није стигла у већи дио села Чапразлије и један дио села Прово.

У родно село Чапразлије надомак Ливна послије радног вијека проведеног далеко од Ливањског поља вратио се Душко Радић, који не крије ни љубав и радост према огњишу иако је у мраку у 21. вијеку јер у нову кућу не може да прикључи струју.

„Прије неколико година почео сам да градим кућу у Чапразлијама, гдје сам се вратио коријенима. Кућу сам направио својим рукама, ничију помоћ нисам тражио. Сада, када би требало да се уселим и уживам, не могу да прикључим струју“, рекао је Радић.

Богдан и Гордана Мрвић су међу онима који су Сурчин и Београд замијенили за родно село Прово.

„Кућу смо изградили и вратили смо се да овдје живимо ја и жена. Овдје нам је најљепше. И башту смо посадили. Али како живети без струје“, питају се Мрвићи.

Много пута до сада су повратници куцали на разна врата покушавајући да добију струју, али су увијек остављени на „неко чекање и обећање“.

„Можете ли замислити како је то да из мрака гледате села и засеоке који свијетле око вас? Не тражимо много, само струју, која је потребна за достојанствен живот у 21. вјеку“, рекао је Богдан Мрвић Срни.

У дијеловима Прова и Чапразлија тренутно је петнаестак кућа које су обновљене или се обнављају, али не могу да се прикључе на електро-мрежу, што је један од великих проблема у селима подно Динаре.

„Ишао сам у електродистрибуцију, направили су предрачун за постављање нисконапонске мреже и једне трафостанице, али и то неко мора да плати. Општина Ливно је конкурисала за та средства код федералног Министарства за расељена лица и избјеглице и сад чекамо да видимо шта ће бити. Чекамо, и чекамо, а вријеме пролази“, рекао је Срни Душко Радић.

Из Удружења „Огњена Марија Ливањска“, које окупља расељене Србе из Ливањског поља, апелују да институције помогну свима који би да се врате у ова села.

„Према нашим сазнањима, за електрификацију преосталих дијелова Чапразлија и Прова потребно је неких 67.000 евра. То стварно нису нека велика средства. Али, више од 20 година дио ових села због нечега чека да у њима засија сијалица“, рекла је Срни предсједник Управног одбора Удружења Гордана Достанић.

Према њеним ријечима, општина Ливно је поднијела захтјев федералном министарству, али није издвојила средства за суфинансирање пројекта електрификације, што тражи то министарство.

За повратнике је то, како је рекла, као борба са вјетрењачама, јер од свих надлежних траже да овај проблем буде ријешен и да се обезбиједе средства за електрификацију.

„У Прову и Чапразлијама се обнавља још покоја кућа, а мјештани се питају колико ли ће још да живе у мраку“, истакла је Достанићева.

Кривудавим путевима који воде у села Ливањског поља, гдје није важно када ћеш доћи само да дођеш, гдје се бура са Динаре заустави, а Сунце је исто лијепо и када излази и када залази, Срби су, иако су страдали, увијек остајали и борили се за оно што највише воле, а то је завичај.

И сада српски повратници са надом и вјером остају у мраку и даље чекају нека љепша сванућа.

(ИЗВОР: http://89.111.245.19/novosti/813645/u-21-vijeku-i-dalje-bez-struje–al%60-je-ljubav-prema-zavicaju-jaca-od-mraka.htm?fbclid=IwAR1FEQQr0lltlk1sklCC2xHWsMqY3OYBcQdVZmZZ-_3fOQmCEYad5xdbedQ)

Сећање на Ливањске новомученике

На празник Свете Великомученице Марине – Огњене Марије – у Ливну је служена Света Литургија у капели и спомен-костурници посвећеној овој светитељки. У капели се налазе мошти преко 1.000 ливањских новомученика, пострадалих од усташа управо у данима око Огњене Марије 1941. године.

На богослужењу су се окупили потомци страдалих, али и други верници који су дошли да се поклоне моштима наших новомученика. Свету Литургију служили су свештеници Жељко Ђурица, бивши парох ливањски, Срђан Белензада, парох веселињски, Митар Керлец, парох бабићки, Предраг Црепуља, парох ливањски и ђакон Дејан Грчић. Православне Ливњаке посебно је обрадовао велики број верника пристиглих из Босанског Грахова тог дана, као и мноштво деце. Светој Литургији присуствовала је и Василија Броћета, министарка рада, здравства, прогнаних и социјалне заштите у Влади Кантона 10.

У својој беседи, отац Предраг подсетио је окупљене на страдање које је задесило ливањске Србе током 1941. године. Прогон Срба у Ливну и Ливањском пољу почео је са успоставом НДХ у априлу 1941. године. Међу првим жртвама усташког терора били су парох губински отац Ристо Ћатић са 11 својих парохијана који су бачени у јаму крај Ливна 6. јуна 1941. године. У наредним недељама, наставило се са одвођењем и убијањем виђенијих ливањских Срба, да би злочини достигли свој врхунац у данима око Огњене Марије. Усташе су у овом кратком периоду убиле нешто више од 1.600 Срба из Ливна и Ливањског поља. У јаме широм Ливањског поља бацано је живо и старо и младо, па чак и тек рођена деца. Отац Предраг је окупљене подсетио и да су потомци страдалих чекали 50 година да кости својих предака изваде из јама и масовних гробница широм овог краја. Тек 1991. године оне су положене у капелу посвећену Св. Великомученици Марини у порти старе цркве Успења Пресвете Богородице у овом граду. Због тога је, како је рекао отац Предраг, ова капела у народу и названа ‘костурница’, но можда би бољи назив за њу био ‘моштаница’, јер у њој нису кости, већ мошти наших новомученика, који нас заступају пред Господом.

Молитвена окупљања у знак сећања на ливањске мученике настављена су и следећих дана. Тако је 31. јула служена Света Литургија у цркви Успења Пресвете Богородице у Губину, након које је служен помен на гробу свештеника Ристе Ћатића и његових страдалих парохијана.

Након Литургије у Губину, верници су се окупили и у селу Чапразлије, где је, код порушеног споменика, служен помен за 28 мештана овог села, који су 30. јула 1941. године бачени у јаму Самогреду. Након рата, њихове мошти су извађене из ове јаме и сахрањене у заједничкој гробници у самом селу. Парохија Ливањска и Удружење Огњена Марија Ливањска планирају да на месту порушеног споменика из комунистичког периода подигну нови споменик у знаку крста.

У суботу 1. августа, Света Литургија је служена и у селу Челебић, на једном од највећих стратишта у Ливањском пољу. У овом селу је у данима око Огњене Марије побијено преко 400 православних Срба. Док је један број мушкараца бачен у јаму Бикушу изнад села, највећи део мештана убијен је у школи те покопан у масовној гробници на узвишењу Барјак. Управо на овом месту, унутар зидова споменика подигнутог после Другог светског рата, служена је Света Литургија. Парох ливањски, отац Предраг Црепуља, истакао је да, као што су први Хришћани служили Литургије на местима страдања, тако и ми, на овом месту, служимо Свету Литургију над моштима страдалих. Разлика је пак, како је истакао, у томе што су први Хришћани страдали од многобожаца, док су наши преци страдали од оних који себе такође називају хришћанима. Богослужењу су присуствовали и представници Удружења Јадовно 1941.

Свете Литургије и молитвена окупљања у славу ливањских новомученика одржана су и у Новом Саду, Брчком, те у манастиру Богородице Тројеручице на Авали. Због пандемије корона вируса, традиционални помени нису се ове године одржали у Београду и Бања Луци.

Brcko 1

Новомученици ливањски, молите Бога за нас!

Удружење Огњена Марија Ливањска

НАЈАВА: Сећање на Ливањске мученике

Са крајем јула, ближе се и дани када се сећамо наших предака пострадалих у данима око Огњене Марије 1941. године. Од тада, на тужну годишњицу, молитвеним окупљањима сећамо се њих и тог мученичког страдања. Где год да смо данас на планети, ми њихови потомци, помолићемо се за њихове душе заједно или сами, у храму или покрај споменика на неком од њихових стратишта.

Злог лета 1941. године, жене и деца су живи бацани у јаме Динаре, Старетине, Тушнице, Камешнице…, мушкараци су побијени код села Пролог, нејач села Челебић побијена је у сеоској школи, а убијани су и на ливади Трновац, на подручју Купреса…, Преко 1600 цивилних жртава, од тек рођених до у старости онемоћалих нестало је тих дана, око Огњене Марије. Нестале су заувек целе српске породице, а у неким селима од тога дана све до данас више нема ни једног Србина. Педесет година након овог злочина потмци су достојно, у Спомен капели у Ливну, сахранили мошти страдалника извађене из већине јама.

Ове године дочекујемо ту тужну годишњицу у условма пандемија корона вируса која се проширила читавим светом. Имајући то у виду, мере за спречавање ширења вируса које су прописали државни органи, те у консултацијама са црквеним властима, одлучено је да се неће служити уобичајени парастоси у Београду и Бања Луци. Позивамо вас да ове године сећање на наше мученике обележите на начин примерен вашем осећању и околностима у средини у којој живите

Традиционална богослужења ће се одржати на следећим местима, те позивамо све оне који могу, да узму учешћа:

  • Ливну, 30. јула Света Литургија у 10 сати, у Спомен капели-костурници;
  • Авала – Манастир Богородице Тројеручице, 30. јул, Света Литургија у 8 сати са поменом у наставку;
  • Губину, 31.јула Света Литургија у 10 сати и парастос код гроба оца Ристе Ћатића и његових 12 парохијана;
  • Чапразлијама, 31.јула у 13.30 сати, парастос на месту срушеног споменика страдалима у јами Самогред;
  • Челебићу, 1. августа Света Литургија у 10 сати, на спомен гробљу на Барјаку.
  • Брчко, 2. августа Света Литургија и парастос са почетком у 9 сати у цркви Св. Вел. Недеље (Мераја)
  • Нови Сад, 2. августа Света Литургија и парастос, црква Св. Ћирила и Методија у Телепу

Парохија Лијевањска и Удружење Огњена Марија Ливањска