Црква у Голињеву

ПОВЕЗАНА ВЕСТ:

Село Голињево припада Парохији лијевањској Епархије бихаћко-петровачке. Када је у питању година изградње православне цркве у Голињеву, једино што се поуздано може рећи је да је црква изграђена пре Другог светског рата. Није познато ком светитељу или празнику је посвећена, као и да ли је икада освећена. Црква је спаљена током Другог светског рата, а након његовог завршетка обнова није била могућа. Данас опстају зидине ове цркве, које су заједно са околним гробљем зарасле у дрвећу. Ово су у исто време и једини трагови православних Срба који су у овом селу живели некада. До Другог светског рата, у овом селу су живеле 232 православне српске душе, које су усташе побиле током 1941. године. Обновом ове цркве, буквално из пепела, парохија Лијевањска и Удружење Огњена Марија Ливањска желе сачувати сећање на некадашње православне становнике овог села – међу којима има и великана српскога рода – њихово постојање, страшно страдање, али и истрајност и опстанак српског православног народа у Ливањском пољу.

У овом селу, пре скоро два века рођен је велики српски свештеник, песник и дипломата Јован Сундечић. Као песник, Сундечић је заговарао братство Срба и Хрвата, и свих јужних словена. Као књижевник и борац за национално освешћење словена у Далмацији, где га је школовање одвело из завичаја, пада у немилост Аустроугарских власти. Након тога, 1864. године прелази на Цетиње, где постаје лични секретар књаза Николе, а касније и дипломата његовог двора.

Гробље и црква и данас опстају али до скоро заборављени и у лошем стању. Зарасли у праву шуму, са великом муком су уопште и лоцирани 2013. године. Међутим, имало се шта пронаћи – иако без крова, зидине цркве су више од 70 година одолевале природи, сведочећи о труду и знању који су уложили мајстори који су је градили. На гробљу се налази двадесетак фино обрађених и лепо декорисаних крстова. Велики део гробова се приказивао тек након детаљне претраге терена, осим једног надгробног крста који је поносно пркосио израслој шуми и њеним покушајима да и њега обори. То је надгробни крст који је себи, за живота са својим синовима, подигао Иле Митровић 1937. године. Изгледа да Иле Митровић није дочекао да ту буде и сахрањен – по свему судећи, са својим синовима Павом, Пером и Радетом убијен је у Прологу.

Одмах по лоцирању ове цркве и гробља, кренуло се са планирањем њене обнове. Парохија Лијевањска и Удружење Огњена Марија Ливањска су у првој фази покренули акцију крчења терена, која се приводи крају. На сликама које следе, можете видети првобитно стање цркве и гробља, као и изглед након делимичног крчења терена. У наредном периоду, планирана је обнова цркве и усправљање оборених надгробних крстова.

Информације о потребним средствима за обнову цркве и начину за уплату прилога можете наћи овде: https://omlivanjska.com/projekti/projekatgolinjevo/

Првобитно стање цркве и гробља 2013. године

Поглед на цркву са пута

Прилаз гробљу (оградни зид)

Прилаз цркви

Бочна страна

Спољни део олтара

Унутрашњост цркве

Унутрашњост (олтарски део)

Делови часне трпезе

Гробље у Голињеву

Први радови на уређењу терена

Током јула 2014. почело је сређивање терена. Добри људи: Александар Трапара, Радомир Поњарац и Далибор Марковић понудили су се пароху лијевањском о. Жељку да добровољно започну крчење терена око цркве и у самим зидинама цркве. Треба напоменути и то да они нису са ових простора, већ деминери из других делова БиХ, који су повремено радно ангажовани у овом крају на деминерским пословима, а који су добровољно уложили своје слободно време.