Један од циљева које је Удружење Огњена Марија Ливањска зацртало себи је одржавање и брига о православним гробљима на простору Ливањског поља, а посебно о гробљима о којима је до сада ретко ко водио бригу, пре свега због малог броја потомака оних који су ту сахрањени. Међу таква спадају православна гробља у Голињеву (са црквом), Главицама, Билој, Поточанима, Лиштанима, Доњим и Горњим Рујанима, Прилуци, Коморанима… Током претходне деценије гробља у Доњим Рујанима и Прилуци су ограђена и редовно се косе захваљујући труду малобројних потомака, а редовно се косе се и гробља у Горњим Рујанима и Лиштанима.

Због малог броја потомака оних који су на њима сахрањени, Удружење је преузело бригу о организацији кошења гробаља у Билој, Главицама, Голињеву и Поточанима. Ово није лак задатак – потребно је обезбедити финансијска средства, али и пронаћи некога ко је спреман да их покоси. До сада се само неколико потомака чији су преци сахрањени у Поточанима одазвало са прилозима да подрже ову акцију.

Користимо прилику да позовемо све оне чији су преци сахрањени на гробљима у Билој, Главицама, Голињеву и Поточанима да помогну кошење ових гробаља својим новчаним прилозима, и на тај начин одуже свој дуг према прецима. Током претходних неколико година, за једно годишње кошење гробља у Билој плаћано је 50 евра, за кошење гробља у Главицама 80 евра, за кошење гробља у Поточанима 100 евра, и за кошење гробља у Голињеву 200 евра, с тим да ће ови износи вероватно морати да се повећају у наредном периоду. Уплате се могу извршити на следећи начин:

У Србији: број жиро-рачуна: 160-380800-45, прималац: Удружење Огњена Марија Ливањска

У Републици Српској: број жиро-рачуна: 551-72077032321-17, прималац: Удружење Огњена Марија Ливањска

За БИЛУ: сврха уплате: гробље у Билој, позив на број: 28082025

За ГЛАВИЦЕ: сврха уплате: гробље у Главицама, позив на број: 30072026

За ПОТОЧАНЕ: сврха уплате: гробље у Поточанима, позив на број: 01012024

За ГОЛИЊЕВО: сврха уплате: гробље у Голињеву, позив на број: 30092014

За уплате из иностранства потребне податке можете наћи овде:  https://omlivanjska.com/about/uplata-clanarine-i-donacija/

За сва питања везана за уплате и организацију кошења ових гробаља можете контактирати Милоша Дамњановића, члана Управног одбора Удружења ОМЛ, на +381 63 287 876 или на e-mail: milosd83@gmail.com

У селу Ковачић, одмах поред пута Ливно-Босанско Грахово, налази се католичко гробље на коме постоји и један број старих православних споменика. Гробови припадају роду Црногораца, који су у овом селу живели пре него што су се одселили у суседни Челебић (за више података о овом роду видите страницу посвећену селу Челебић).

Православно гробље у Горњим Рујанима се налази поред пута који води од Лиштана преко Горњих и Доњих Рујана ка Сајковићу. Гробље се налази са десне стране овог пута, на благом узвишењу. Ограђено је сувозиданим зидом. У време обиласка (октобар 2014. године), гробље је било зарасло у густу траву, а свега неколико споменика је било видљиво.

Нико Бошковић…

Спомен подиже Н(ико??) Бошковић ћери п.(окојној??) Мари умрла 20.3.1924

У селу постоји једно православно гробље на којем се Срби из овог села сахрањују. У селу се иначе налазе трагови других, старијих гробаља. На гробљу у Чапразлијама се сахрањује и један број родова из суседног Прова.

Више о селу можете прочитати овде: https://omlivanjska.com/2012/11/10/caprazlije/

У Чапразлијама су живели, и сахрањивали се, следећи родови:

БОШКОВИЋИ – досељеници из Далмације, не зна се поуздано из којег мјеста. Знају да им даљње поријекло води из Црне Горе. Прво су дошли у Рујане, одакле су се раселили у Чапразлије и Голињево. Славе Св. Николаја Чудотворца – Никољдан.

ЂУРАНИ – Ђурана у Чапразлијама има на двије локације. Једни су између Гранића и Марчета, које у селу још зову и горњи Ђурани, а други су између Радића и Маљковића, звани доњи Ђурани. Доњи Ђурани су код старијих генерација познати под надимком ”Дражићи”. У ово село су досељени из Горњих Казанаца у општини Босанско Грахово. Славе Сабор Св. Јована Крститеља – Јовањдан.

КИСЕ – досељеници су из Далмације, а старином воде поријекло из Херцеговине. По свему судећи, овај род је најстарији у Чапразлијама. Славе Св. Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

КОЊИК-ЛУНИЋ – Лунића има у околини Дрниша, те се не искључује могућност да воде поријекло из овог краја (села Кричке код Дрниша). Славе Св. Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

КОЊИКУШИЋИ – њихови преци су Даничићи, који воде поријекло из Црне Горе. Крећући са црногорског простора, прво су се населили у Герзово. Одатле су морали побјећи због сукоба са Турцима, због неке дјевојке из њихова рода. Током бјежања стигли су у Гламочко поље, гдје мјењају презиме из Даничић у Ињац. Као Ињци долазе у доње ливањско поље, где долази до подјеле и раздвајања фамилије у неколико огранака. Није поуздано утврђено када је и зашто дошло до овога, али се зна да од Ињаца постају Коњикушићи. Коњикушићи у Чапразлијама чувају предање да су презиме добили по узгоју добрих јахачких коња. Коњикушићи у Бојмунтима и ови у Чапразлијама воде исто поријекло и сматрају се родбином. Сви славе Св. Василија Великог.

МАЉКОВИЋИ – досељеници из Маовице код Врлике. Пут досељавања ишао је преко Уништа, за Чапразлије. Славе Св. Јована Крститеља – Јовањдан.

МАРЧЕТЕ – Досељеници су из Кољана код Врлике у Далмацији. Славе Св. Николаја Чудотворца – Никољдан.

МИХАЉИЦЕ – Михаљице су досељеници у ово село из мјеста Косоре код Врлике у Далмацији. Неки од њихових потомака сјећају се причања родитеља како су они даљњом старином негђе из Лике. Даљње поријекло им је из Црне Горе. Некад су имали презиме Миљанић. Славе Св. Николаја Чудотворца – Никољдан.

РАДИЋИ – Њихово пријашње презиме је Чулић. Овђе су се доселили из Јаруге у општини Босанско Грахово. Даљње поријекло воде из Далмације. Славе Часне Вериге Св. Апостола Петра.

СТОЈИЋИ – Ради се о досељеницима из Подосоја код Врлике у Далмацији. Славе Сабор Св. Јована Крститеља – Јовањдан.

БОДРОЖИЋИ – изумрли и раселили.

ШУЊКЕ – изумрли и раселили.

На гробљу у Чапразлијама се сахрањују и поједини родови из суседног Прова, укључујући и:

ЂУРАНИ – исто као и горе.

МАЉКОВИЋИ – исто као и горе.

МАРЧЕТЕ – исто као и горе.

МИХАЉИЦЕ – исто као и горе.

ПОПАРИЋИ – Ово је једини род са овим презименом у Либањском пољу. Знау да су поријеклом из Далмације. Њихово досељење се везује за Турско доба. Славе Св. Краља Стефана Дечанског.

POPARIĆI – Ovo je jedini rod sa ovim prezimenom u Livanjskom polju. Znaju da su porijeklom iz Dalmacije. Njihovo doseljenje se veže za „Tursko doba“. Slave Svetog kralja Stefana Dečanskog – Mratindan.

РАДИЋИ – Радића у Прову има на три локације: на крају села код Калаверових и Добричиних кућа, на Попарића главици, и близу Маљковића на граници према Чапразлијама. Постоји запис да су ови Радићи из Губина и Прова пореклом из Посавине. Славе Св. апостола Тому – Томиндан.

RADIĆI – Radića u Provu ima na tri lokacije: na kraju sela kod Kalaverovih i Dobričinih kuća, na Poparića glavici, i blizu Maljkovića na granici prema Čaprazlijama. Postoji zapis da su svi Radići iz Gubina i Prova poreklom iz Posavine. Slave Svetog Apostola Tomu – Tomindan.

У Главицама постоји врло старо српско православно гробље. Судећи према натписима видљивим на споменицима, на њему су се, између осталих, сахрањивали православни Срби из рода Симић, Ерцега и Козомара у овом селу.

Више о овом селу можете прочитати овде: https://omlivanjska.com/2012/11/08/smrcani/

Слике гробља из 2014. године.

Слике гробља из 2024. године

Сеоско гробље у Радановцима је познато као Кусача. Поред мештана Радановаца, на овом гробљу се сахрањује и један број становника Бојмуната. На гробљу се налази знатан број старијих надгробних споменика. Током 2014 године, прилозима и трудом оних чији су претци сахрањени овде, изграђен је зид око гробља, прилазна стаза, капела-мртвачница, а гробље је очишћено од растиња.

Капела на гробљу Кусача у Радановцима

Početkom 19. veka pravoslavni Cvijetići (Cvitići) naselili su se u Lištanima. Vek i po su se tu rađali, živeli, umirali kao jedini pravoslavni rod u selu. Malobrojni, čudom pretekli krvave godine Drugog svetskog rata, zauvek su napustili Livanjsko polje krajem pedesetih godina 20. veka. Od tada podzemno naselje lištanskih Cvijetića nema novih stanovnika. Nadgrobne krstove kruni vreme, a onome što je od njih ostalo, dinarski vetrovi, snegovi, kiše i žarko sunce obukoše grubu zaštitu koja pokriva imena, davno uklesna neveštom rukom. Dok su svojim klesarskim potezima dubili na kamenim znamenjima plitka, nejednaka slova, te groštačke ruke nisu ni slutile da će potomci pažljivim dodirom kamena tražiti potvrdu bitisanja, kao da samo njima znanim pismom čitaju roman dug više od jednog veka življenja.

Lištansko groblje nalazi je sa desne strane asfaltnog puta koji od Livna vodi prema Rujanima. Zajedničko je, hrišćansko, a pravoslavni i rimokatolički deo nekada je delila niska zidana pregrada. Danas ga dele kamene stepenice koje vode od ulaznog luka do rimokatoličke kapele.

Na rubu desnog, pravoslavnog dela groblja, nalaze se ostaci rimskih nekropola, kojih ima i u neposrednoj blizini groblja.

Pravoslavno groblje u Lištanima 2013. godine

Pravoslavno groblje u Lištanima 2013. godine

Na pravoslavnom delu groblja nalazi se petnaestak očuvanih starih kamenih krstova i ostaci nekoliko vremenom uništenih.

Osim krstova na groblju se nalazi i jedna kamena nadgrobna ploča, u dosta lošem stanju. Krst nad ovom pločom je pao i trenutno je položen na samu ploču, pod kojom  leže ekshumirana tela žena i dece stradalih na Trnovcu na Ognjenu Mariju 1941. godine.

Na sve krstove je 2013. godine zalepljena mesingana pločica sa prezimenom „Cvijetić“, anadgrobna ploča je u fazi obnove od strane potomaka.

Nadgrobni spomenici 2013. godine

Nadgrobni spomenici 2013. godine

Više o selu možete pročitati ovde: https://omlivanjska.com/2012/11/09/listani/

Srpsko pravoslavno groblje u Bogdašima se nalazi u centru sela, blizu osnovne škole. Na groblju se nalazi dosta starih spomenika ukrašenih raznolikim etnografskim elementima (šestokrake rozete, grozdovi grožđa). Groblje je obnovljeno tokom leta 2012. godine, a oko njega izgrađena ograda, prilozima meštana sela.

U njegovoj blizini se nalazi i veća nekropola sa oko 60 stećaka amorfnog izgleda i slabije izrade. Veći je broj ploča i tek manji broj sanduka. Manja nekropola stećaka nalazi se i u zaseoku Cvitići.

Više o ovom selu možete pročitati ovde: https://omlivanjska.com/2012/11/10/bogdasi/

U Bogdašima su živele, i sahranjivale se na ovom groblju, sledeće srpske porodice:

KATIĆI – Nekada su se prezivali Injac. Ovdje su doselili iz Kazanaca. Slave Svetog Vasilija Velikog.

KONjIK – Ovaj rod je doseljen iz Dalmacije, iz Kijeva u Vrličkoj Krajini. Slave Svetog Stefana.

KOZOMORE – Starinom su od Kozare. Prvo su doselili na teren Vrlike a odatle u Bogdaše i Bastase. Postoji tvrdnja da su Kozomare porijeklom iz Starog Vlaha. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

NENADIĆI – Ovdje su doselili iz Štikova kod Drniša, Dalmacija. Njihova loza potiče iz Hercegovine. Slave Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca – Đurđevdan.

PAJČINI – Daljnje porijeklo ovih Pajčina vodi iz Gubina. Slave Svetog Vasilija Velikog.

ŠUNjKE – Ovaj rod potiče iz Crne Gore. Oni su prvo došli na teren u okolini Zadra i tamo promjenili prezime, iz Obad(ović) u Šunjka. Iz Zadarskog regiona preselili su kod Vrlike, a odatle su doselili u Livanjsko polje. Dakle, oni su doseljenici iz okolice Vrlike. Jedno vrijeme su im preci slavili Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan, pa su poslije jednog zimskog stradanja prilikom nabavke pića za slavu, promjenili dan slavljenja na Svetog proroka Iliju – Ilindan.

RAMIĆI – Tvrde da su se davno prije prezivali Lovre. Prema porodičnom predanju, jedan od njih je hramao, što se u domaćem govoru izgovaralo “ram’o”, pa su ih na osnovu toga nazvali Ramići. Doselili su iz Popovića kod Glamoča.

Slike groblja su iz 2012. godine, napravljene tokom radova na obnovi.

Oko Pravoslavne crkve Pokrova Presvete Bogorodice, koja se leži pored puta koji vodi od Lištana ka Sajkoviću, nalazi se groblje na kome su sahranjivani Srbi iz Gornjih i Donjih Rujana.

Više o ovom selu možete pročitati ovde: https://omlivanjska.com/2012/11/09/rujani/

U selima Gornji i Donji Rujani živele su, i sahranjivale se na ovom groblju, sledeće srpske porodice:

BAČKOVIĆ – ne zna se odakle su došli;

BOŠKOVIĆ – došli su iz Crne Gore u Dalmaciju, a odatle u Rujane odakle su se raselili u Čaprazlije i Golinjevo. Slave Svetog Nikolu;

BULOVIĆ (Gredar) – doselili su se iz sela Bitelić kod Sinja, gde su ih zvali Gredari, jer su živili u neposrednoj blizini Bitelićke Grede. U Bitelić su došli nekoliko vekova ranije, najverovatnije iz Crne Gore. Slave Svetog Jovana;

ČEKO – ne zna se ništa o njihovom poreklu.

ĆALIĆ – ne zna se odakle su došli;

DENIĆ – doselili su se iz Sajkovića. Slave Svetog Nikolu;

ERCEG – doselili su se iz Hercegovine. Slave Svetog Nikolu;

KISO – poreklom su iz Hercegovine, odakle su se doselili u Dalmaciju, a potom u Livanjsko polje. Slave Svetog Đurđa;

KOZOMARA – prema predanju su poreklom iz Starog Vlaha. Sa Kozare su se doselili u okolinu Vrlike, a odatle u Livanjsko polje. U Čelebić došli iz Bogdaša. Slave Svetog Jovana;

LALIĆ – doselili su se iz Vrlike;

MALJKOVIĆ – doselili su se iz Čaprazlija. Slave Svetog Jovana;

STOJIĆ –  doselili su se iz Podosoja kod Vrlike. Slave Svetog Jovana;

STOJANAC – doselili su se iz okoline Vrlike;

VULIĆ – doselili su se iz Bitelića kod Sinja;

ŽDERO – doselili su se iz Dalmacije. Slave Svetog Jovana;

Slike seoskog groblja su iz 2013. godine.

Гробље и зид око њега у позадини

„За живе себе спомен дижем Лалић Ружа ж. п. Јове р. 6-5-1887 г. у Гламочу”

”Овђе почива Денић Јања р. 1899 + 1961спомен дижу муж Симо и синови Ђорђо и Марко 1963. г.”

”Овај спомен подиже Душан Бошковић жени Лјубици 1941. г.”

”Овде почива покојна Милица Пер. Бошковића подижу спомен синови…”

”Baba Mara 1871-1938 Majka Milica 1902-1932 Ćerka Zorka 1949-19?? spomen podiže majci Milici sin Marko Lalić i nevesta Danica, babi Mari unuci Marko Lalić, Marko i Živko Mihaljica, ćerci Zorki otac Marko Lalić i majka Danica

”Овђе почива Марко Лалић (рођен?) 30.6.1922 подиже му спомен син Божо…”

”Ови спомен дижу браћа Лалићн: Тодор и Митар брату Божи рођ. 25.12.1876 умр: 19.9.1921

”Овај спомен подижу браћа Лалићи мајци Јоки за живота 1938 Тодор Божа и Илија умрла I.11.1941″

”Овде почива Милица Лалић рођ. 10.5.1906 умр: 27.10.1932 спомен диже сестра…”

Guber je na četvrtom kilometru od Livna, na putu za Split, na izdignutom terenu Livanjskog polja. Deli se na Veliki i Mali Guber. U selu postoji jedno srpsko pravoslavno groblje.

Više o ovom selu možete pročitati ovde: https://omlivanjska.com/2012/11/09/guber/

U Velikom i Malom Guberu si živele sledeće srpske porodice:

ARNAUTI – Nije poznat razlog promjene njihovog prezimena. Prije su se prezivali Mihaljica. Jedna familija Mihaljica iz Čaprazlija doselila je u Guber. U Guber dolaze za vrijeme turske vladavine, na posjed bega Arnautovića rodom iz Travnika. Moglo bi se reći, da su prezime dobili po osnovu rada na ovom imanju. Starinom su iz Crne Gore, tamo su se prezivali Miljanić. Slave Svetog Nikolaja Čudotvorca – Nikoljdan.

BAILO – Nemaju pouzdane podatke o svome porijeklu, a nisu sačuvali ni porodično predanje po ovom pitanju. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

ĆEBEDžIJA – Došli su iz Hercegovine na imanje Naerlovića, kao najamni radnici. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

DUVNjAK – Ovi Duvnjaci vode porijeklo od Kupresa. Jedan od njih je došao u Guber, na imanje supruge, rođene Arnaut, pa su današnji Duvnjaci njegovi potomci. Slave Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca – Đurđevdan.

ILUKIĆI – Jedan od Ilukića je nekada došao u Guber na imanje Radeta, tu ostao, oženio se i formirao familiju. Sadašnji Ilukići su njegovi potomci. Slave Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana.

KOZOMORE – Ovdje su došli iz Bogdaša 1860. godine.

LAGANIN – Njihovo prijašnje prezime bilo je Milosav. Nije utvrđen razlog promjene prezimena kod ovog roda. Porijeklo vode iz Eminova sela od Duvna. Slave Svetog Nikolaja Čudotvorca – Nikoljdan.

NAERLOVIĆI – Ovo su doseljenici od Dicma, Dalmacija. U Guber su došli 1870. godine. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

PAŽINI – Pažini su stanovnici Piragića doca, zaseoka koji čini sastavni dio Velikog Gubera. Tvrde da su porijeklom Crnogorci. Ovaj rod je bio u kmetovskom odnosu sa begom Piragićem, pa su ovdje ostali nakon prestanka turske vladavine u Bosni. Slave Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca – Đurđevdan.

POKRAJCI – Ovdje su došli iz Prova. Slave Svetog Nikolaja Čudotvorca – Nikoljdan.

RACE – Ovo su doseljenici iz Zadra. Prema porodičnom predanju, oni su ovdje došli za vrijeme turske vladavine u BiH. Gledano kroz podatke na jednom spomeniku koji je podignut nekom od njihovih predaka, oni su ovdje od prije 1831. godine. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

RADETE – Slave Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana. Prema usmenom predanju Radete su došle iz Crne Gore iz okoline Andrijevice . Po predanju, došao je otac sa 4 sina a nakon jedne jake livanjske zime jedan sin se vratio u Crnu Goru a tri su ostala. Prema podacima Radete su najprije jedan kraći period bili u Zabrišću (oko 20 godina) a nakon toga su se preselili u Držanlije i držali posjed kod begova 99 godina. Kako je po propisima Turske u to vrijeme bilo da kmet koji drži posjed 100 godina taj posjed dobija u svoje vlasništvo, da se to ne bi desilo beg Firdus im je naredio da se presele u Guber što su oni i učinili. U Guber su došli u isto vrijeme kad i Stanići. Prema priči Miće Radete  i u Zabrišću postiji srpsko groblje – gdje su sahranjivane i Radete, jer je on prilikom pošumljavanja zemljišta iznad Zabrišća naišao na staro groblje koje je bilo neobilježeno a teren je bio prekopan i preoran za pošumljavanje. Takođe, na karti Crne Gore na sjeveroistoku postoji selo koje se zove Radetino ali su sadašnji stanovnici Albanci.

TRIŠE – Smatraju ih za najstariju familiju u Guberu. Nisu sačuvali porodično predanje o svome daljnjem porijeklu. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

ŽDERE – Ovdje su doselili iz Srđevića. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

U Čelebiću su dugi niz godina zajedno živjeli Srbi i Hrvati. Za razliku od drugih sela Livanjske regije, u ovom selu Srbi i Hrvati imaju zajedničko groblje, samo ih dijeli jedna niska pregrada.

Srpski rodovi u Čelebiću su:

CRNOGORCI – Crnogorci su u Čelebiću bili brojnija familija. Živili su nekada u Kovačiću. Gaje porodično predanje o svom crnogorskom porijeklu. Nije utvrđeno kojim putem su, i kada, došli na ove prostore. Slave Sabor Svetog Arhanđela Mihaila – Aranđelovdan.

ERCEZI – U Čelebić su doselili iz Strupnića, starinom su iz Hercegovine. Slave Svetog apostola i jevanđelistu Luku – Lučindan.

KOZOMORE – U Čelebić su došli iz Bogdaša. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

KRAVARUŠIĆI – Prije su se zvali Marijani. U Čelebić su doselili iz Sajkovića. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

MILUTINI – Doselili su na današnje imanje iz Strupnića, za daljnje porijeklo ne znaju. Znaju da su po naređenju bega doselili u Čelebić. Slave Sabor Svetog Arhanđela Mihaila – Aranđelovdan.

PETROVIĆI – Ovdje su doselili iz Otišića kod Vrlike, Dalmacija. Slave Sabor Svetog Arhanđela Mihaila – Aranđelovdan.

RADIĆI – Vode porijeklo iz Posavine. U Čelebić su doselili iz Prova. Slave Svetog apostola Tomu – Tomindan.

RADOJE – Ovdje su doselili iz sela Glavice kod Glamoča, a u Glavice su došli kao kmetovi 1903. godine. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

ROSIĆI – Doselili su iz Sajkovića. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

ŠUNjKE – Ovaj rod potiče iz Crne Gore. Prema porodičnom predanju koje čuva Dušan Šunjka, sin Vladin, oni su prvo došli na teren u okolini Zadra i tamo promjenili prezime, iz Obad(ović) u Šunjka. Iz Zadarskog regiona preselili su kod Vrlike, a odatle su doselili u Livanjsko polje. Jedno vrijeme su im preci slavili Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan, pa su poslije jednog zimskog stradanja prilikom nabavke pića za slavu, promjenili dan slavljenja na Svetog proroka Iliju – Ilindan.

VUJANOVIĆI – Došli su u ovo selo iz Dalmacije, negdje iz okolice Vrlike. Oni imaju zajedničko porijeklo sa Vujanovićima iz Radanovaca. Prema nekim podacima oni su iz Crne Gore. Slave Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana.

Više o ovom selu možete pročitati ovde: https://omlivanjska.com/2012/11/10/celebic/

U selu postoji i spomen-groblje na Barjaku, gde leže tela stradalih 1941. godine: https://omlivanjska.com/projekti/celebic/

Slike seoskog groblja su iz 2013. godine, slikane tokom akcije čišćenja groblja koju su organizovali Srbi iz Čelebića.

Слике гробља пре и после кошења 2026. године

О православном гробљу у Поточанима

(аутор: Љубица Радета, рођена Јагодић)

Православно гробље у селу Поточани, заселак Јагодићи, налази се удаљено од центра села на сто метара. На једном благом узвишењу, постоји већ скоро два века. Годинама је било ограђено каменим зидом, такозваним сувозидом. Тако се штитио вечни мир почивших од уласка стоке и других скрнављења. Имала је и дрвена”лиса” (капија). Да ли су први становници желели да им покојници буду свакодневно близу и зашто је баш тако гробље у селу, а не поред села, за нас потомке остаће тајна?

Почетком осамдесетих година двадесетог века, када се још димиоједан оџак на православној кући, Јагодићи су покренули инцијативу да се огради гробље и направи метална капија. Потомци почиваших одазвали су се у великом броју и бетонски зид , у дужини од сто метара као и капија стоје већ тридесет година.

Мртви и њихове вечне куће причају причу о народима, о њиховим одласцима и доласцима на неке просторе. Управо су гробови драгоцени у свом трајању и опстанку нарочито тамо где нас више нема. Гробови живе свој живот, имају смисао само ако остану где јесу, јер свако од нас настоји да почива тамо где је провео већи део свог живота. Живети на родном огњишту и умрети на својој земљи, то је велика људска тежња због које се и воде ратови.

Ратови ,геноцид и губитак територије, нису се дешавали само Србима у Босни. То је судбина свих који су живели у њој. Сви су нешто изгубили, сви одлазе и долазе, селе се. Али истине ради, павославних гробова је највише у Босни. Али сигурно сви носе у себи сећање на свој завичај, кућу, пријатеље и жељу да се некад врате или сврате. Велики народи са снагом и традицијом то и остваре као Јевреји. Речима своје заветне молитве: “Ако те икад заборавим, десница ме моја заборавила, о Јерусаллиме!”, они су преселили Јерусалим у памћење и нико га одатле не може узети,нити из њега истерати. Копирајмо и ми Јевреје.

Ми, Срби, који смо живели у Ливну, Дувну, Гламочу, Грахову ако већ не желимо или немамо услове да се вратимо у своје порушене домове, треба да као Јевреји преселимо у памћење свој завичај и пренесемо својим потомцима. То је најсигурнији начин за могући повратак неке будуће генерације на огњиште прадедова.

А гробови и гробља чувају за будућност трагове прошлости. Тако на гробљу у Поточанима има двадесетак добро очуваних споменика са почетка деветнестог века. Својом масивношћу и читљивошћу истиче се споменик, огроман камени крст, Петра Јагодића који је родоначелник Јагодића у овом делу Босне. Има ту споменика и Срба из суседног села Подгреде, од презимена Јагодић, Ђуран, Цвијетић, Дувњак. Испод сваког надгробног обележја лежи зрно које је клицу заметнуло, па клија у сећањима потомака. Ми смо њима дужни, они су наши корени, морамо неговати гробља и томе учити нашу децу.

СРПСКИ РОДОВИ КОЈИ СУ НЕКАДА ЖИВЕЛИ У ПОТОЧАНИМА

ЋЕВАП – доселили су се из Баљака код Шуице. Славе Светог Архангела Михаила;

ЈАГОДИЋ – досељени из Тичева код Босанског Грахова. У Поточанима је до Другог светског рата живело 70 чланова ове породице, чији је последњи члан, али и последњи српски становник Поточана, Босиљка Јагодић, протерана 1992. године. Славе Светог Николу;

КАНЛИЋ – дошли су из Доњег Малована са Купрешке висоравни. Славе Светог Ђурђа;

МИЛИСАВ – доселили су се из Еминова села код Дувна. Славе Светог Николу;

ЦРНОГОРАЦ – исто као Црногорци из Застиња. Славе Светог Архангела Михаила;

ЦВИЈЕТИЋ (у неким изворима у икавском облику: Цвитић) – пореклом су из Баљака код Шуице, а тамо су се доселили из Тичева код Босанског Грахова. Славе Светог Архангела Михаила. Наиме, Марко Цвијетић је као дете дошао из Баљака у Поточане код бабе и деде по мајци, Јагодића. Славу Цвијетића из Баљака, Лазареву суботу, касније је заменио за славу своје бабе, Свети Архангел Михаило. Такође, у Поточанима је живео и Стојан Цвијетић из Лиштана, који се оженио Јелом Милисав и дошао на њено имање. Славио је Светог Архангела Михаила. Није био у сродству са Марком Цвијетићем.

Ispod sela Zastinja, nalazi se Srpsko pravoslavno groblje Zastinjsko, površine oko 8.500 m2. Prvobitno je bilo ograđeno suho zidanom ogradom od kamena, da bi 1937. godine ta ograda bila zamenjena betonskom. Starost groblja je teško utvrdititi, no ipak neke podatke je moguće saznati iz zapisa sa spomenika. Iz tih zapisa ili epitafa, ponešto možemo saznati o livanjskim porodicama, majstorima klesarima ali i ljudima koji su podizali spomenike. Govoreći o starom dijelu groblja, epitafi su na spomenicima, uglavnom pisani crkvenoslovenskim jezikom, sa dosta pravopisnih grešaka i izgovora livanjskog kraja.

Iako je dobar dio spomenika propao od zuba vremena, može se zaključiti da su sinovi uglavnom podizali spomenike ocu i majci.

Najstariji majstori klesari koji su ostavili traga na ovom groblju, bili su Bogić i Luka, Božo Tomašević i Jovo Jezdić. Kao najpoznatiji majstor pominje se Staniša Lakićević, 1770. godine. Pored njega pominju se Đuro i Simo Lakićević. Sin Staniše Lakićevića, Vid Staniša, bio je izvrstan majstor a takođe i njegova dva sina Stanko i Bili. Još su ostavili majstorskoga traga na zastinjskom groblju i spomenicima: Đuro Dulaš, Petar Boškov, braća Rade i Jovo Kukrika, Đuro i Nikola Nenadić, Sava, Lazo i Toša (Todor) Barzut.

Na kraju ćemo pomenuti Srpska i pravoslavna prezimena, livanjskih porodica, čija rodbina počiva na ovome groblju i o kojima se jako malo može saznati iz drugih izvora. To su: Balov, Barzut, Beara, Belenzada, Blagojević, Bogić, Boškov, Budelić, Budimlić, Bužanin, Dulaš, Grubor, Gvozdenović, Jezdić, Joksimović, Lola, Ljubojević, Miletić, Mačić, Radinović, Ratković, Sočivica, Stanković, Tomašević, Vulivić. Nešto više možemo saznati o porodicama: Basor, Crnogorac, Đurić, Erceg, Gligić, Jagodić, Kalaba, Kojda, Kozomora, Kujundžić, Kukrika, Lovren, Nenadić, Novaković, Pavlović, Pažin, Radić, Samardžić, Stanišić, Ždero.

ПОВЕЗАНА ВЕСТ: Почело сређивање терена око цркве у Голињеву

У Голињеву је пре Другог светског рата било 60 српских домова, а Срби су имали и своју цркву и гробље. Црква је спаљена током рата, а православно становништво побијено од стране усташа.  Више о овом селу и цркви можете прочитати овде: https://omlivanjska.com/parohija-lijevanjska/crkva-u-golinjevu/

Гробље и црква и данас опстају али до скоро заборављени и у лошем стању. Зарасли у праву шуму, са великом муком су уопште и лоцирани 2013. године. Међутим, имало се шта пронаћи – иако без крова, зидине цркве су више од 70 година одолевале природи, сведочећи о труду и знању који су уложили мајстори који су је градили. На гробљу се налази двадесетак фино обрађених и лепо декорисаних крстова. Велики део гробова се приказивао тек након детаљне претраге терена, осим једног надгробног крста који је поносно пркосио израслој шуми и њеним покушајима да и њега обори. То је надгробни крст који је себи, за живота са својим синовима, подигао Иле Митровић 1937. године. Изгледа да Иле Митровић није дочекао да ту буде и сахрањен – по свему судећи, са својим синовима Павом, Пером и Радетом убијен је у Прологу.

По лоцирању цркве и гробља, кренуло се у крчење терена, а припремљен је и пројекат обнове цркве, о коме можете прочитати више овде: https://omlivanjska.com/projekti/projekatgolinjevo/

У Голињеву су до 1941. године живели и сахрањивали се следећи српски родови:

БОШКОВИЋИ – Досељеници су из Далмације, не зна се поуздано из ког места. Знају да им је даље порекло из Црне Горе. Прво су дошли у Рујане, одакле су се раселили у Чапразлије и Голињево.

МИТРОВИЋИ –

ПАЧАРИ – ПАЖИНИ –

РАТАЉИ – Пре доласка у Голињево презивали су се Ратић; дошли су из Далмације (Отишић) а крсна слава им је Јовањдан.

ТОШИЋИ –

ЖДЕРЕ –

Слике цркве и гробља из октобра 2014. године

Ове слике су направљене након крчења растиња током 2014. године.

Гробље у Голињеву 2026. године

Srpsko Pravoslavno groblje u Priluci je vrlo staro i nalazi se pored puta Livno-Bosansko Grahovo.

U Priluci su živele sledeće srpske porodice:

ERCEG – preci (poreklom iz Hercegovine) su im se doselili iz Donjih Rujana i slave Svetog Nikolu.

LJUBOJA –

MIHAJLO –

Više o ovom selu možete pročitati ovde: https://omlivanjska.com/2012/11/09/priluka/

Slike groblja su iz 2013. godine.

Овај крст подигну Иљ. Хрцг (Ерцег) својој мајци Јованки која с(е) Х(ристу) пр(ед)стави д(а)н(а) 14.4.1925.

ОВN СПОМХН ПОДNЖУ БОЖ. ХРЦК (Ерцег) ОЦУ ТОМN…

Православно ”Јанковића гробље” или ”Јанково гробље” налази се одмах поред католичког гробља у Коморанима. Међутим, православни српски родови из Коморана – Ждере и Радићи – сахрањивали су се на православном гробљу у Губеру. У Јанковића гробљу су се сахрањивали Јанковићи из суседних Грбореза. Гробље се и налази на брежуљку између Коморана и Грбореза. Према старим натписима на овом гробљу Јанковићи су некада носили преуиме Никша, а данашње презиме је, по свему судећи, настало по извесном Јанку Никши, који је сахрањен на овом гробљу. Најстарији споменици припадају крају 18. века и спадају међу старије православне споменик на овом простору. Задњи укоп, колико је познато, био је 1993. године.

Слике Јанковића гробља из 2014. године

Слике Јанковића гробља из 2024. године

Pored puta Livno-Split je malo pravoslavno groblje. Najstariji spomenici su sa kraja XIX veka.

U selu su, od srpskih rodova, živele Kozomare, koje su se tu doselile iz Bogdaša. Slave Svetog Jovana.

Više o selu možete pročitati na ovoj stranici: https://omlivanjska.com/2012/11/10/bila/

Slike groblja koje ovde možete videti su iz 2013. godine.

Овдје почива тјело Томе Козоморе (датуми нечитки на слици) оца Козоморе Пере мајке Козоморе Стана овај спомен подижу Козомора Владо оцу Томи деди Пери баби Стани Стани са сестром…

Козомара Анђа, 1884-1975, подиже син Милош са женом, братом и сестрама

Овај спомен подиже Козомра Рајка својој сестри Вукосави…