Двадесетак дана након убиства др Митровића, др Зубића и судије Маргетића, тачније 12. јула 1941, на пут без повратка су поведени и градски трговци, банкари, службеници, гостионичари… из реда српског народа. Побијени су у шуми Копривница (на путу Купрес-Бугојно) на месту Кожварица, највероватније 15. јула 1941. Десетак дана касније, на месту Мала врата, убијено је још 49 Срба из Ливна, претежно чланова породица побијених на Кожварици и Занесовићима. Неки извори указују да је у шуми Копривници, на више места, побијено 79 Срба из Ливна, али за њих 19 нису утврђена имена.
Од 15. до 22. јула 1941. године на Кожварици и Малим вратима, у шуми Копривница, побијени су:
- Урош Видовић, чиновник;
- Ранко Јовановић, гостионичар;
- Живко Павловић, трговац;
- Мирко Стевић, књижар;
- Савка Стевић (жена Миркова);
- Даница Стевић (кћерка Миркова);
- Драгица Стевић (кћерка Миркова);
- Дејан Стевић (син Мирков);
- Драгољуб Стевић (син Мирков);
- Томо Радета, трговац;
- Тарса Радета (жена Томина);
- Богдан Радета (син Томин);
- Софија Радета (кћерка Томина);
- Раде Радета, трговац;
- Веселинка Радета (жену Радетова);
- Дејан Радета (сина Радетов);
- Милош Радета (син Радетов);
- Никола Краварушић, ауто-превозник;
- Угљеша Бајило, велетрговац;
- Јово Бајило (отац Угљешин);
- Риста Бајило (мајка Угљешина);
- Добрила Бајило (у другом стању, жена Угљешина);
- Драган Бајило (син Угљешин);
- Милун Бајило (син Угљешин);
- Стојанка Бајило (сестра Угљешина);
- Рајко Лалић, аутомеханичар;
- Ангела Лалић (жена Рајкова);
- Здравко Лалић (син Рајков);
- Милан Пуцарић, шофер;
- Стака Пуцарић (мајка Миланова);
- Урош Томовић, директора Српске банке;
- Љубо Томовић, службеник;
- Ранка Митровић (жена др Душана);
- Здравко (син др Душана);
- Весна (кћерка др Душана);
- Обренија Зубић (жена др Крсте);
- Мара Маргетић (мајка адвоката Ранка);
- Симо Маргетић (отац адвоката Ранка);
- Милка Анђић;
- Влајка Бесара;
- Јово Бокић;
- Ковиљка Бокић (рођ.Бајило, жена Јовина);
- Драган Бокић (син Јовин);
- Милан Бокић (син Јовин);
- Михајло Велемир;
- Драгиња Глигић;
- Ранко Глигић (син Драгињин);
- Веселинка Глигић (кћерка Драгињина);
- Милена Глигић (кћерка Драгињина);
- Марија Зиројевић;
- Никола Ивица;
- Смиљана Ивица (рођ.Бајило, жена Николина);
- Илија Ивица (син Николин);
- Крсто Ивица (син Николин);
- Милојко Кујунџић;
- Даница Кујунџић (жена Милојкова);
- Драгица Кујунџић (кћерка Милојкова);
- Божо Наерловић;
- Јованка Наерловић (жена Божина);
- Веселинка Наерловић (кћерка Божина);
- Мирјана Наерловић (кћерка Божина);
- Драгомир Новаковић;
- Јулка Обрадовић и
- Анђелка Шормаз.
Милош, Дејан и Никола Радета заклани у Копривници
Читајући списак уочава се да су у већини случајева побијене целе породице. Неке су готово затрте, као породица Бајило. Јово и Риста Бајило, главе једне од најбројнијих и најузорнијих породичних задруга у Ливну, пре него што су заклани, морали су да гледају како усташе кољу њихове унуке, кћерке, зетове, а из утробе њихове снахе Добриле ваде још нерођено унуче. Њихову најмлађу, још неудату кћерку Стојанку и рођаку Влајку Бесару, која је код Бајила била у гостима, прво су обешчастили, а онда заклали.
Монструозне злочине над Србима у Копривници испричао је, после рата, један од возача аутобуса смрти, Исмет Дуран. Тако се, поред судбине породице Бајило и других мученика, сазнало и за стравичну судбину учитељице Ангеле Пуцарић Лалић, супруге Рајка Лалића. Ангелу и њеног трогодишњег сина Здравка потерали су у аутобус „за Србију“. Кад је почело оргијање кољача у аутобусу, мали Здравко је почео да плаче. Престрављена мајка је покушавала да га умири, али је дете било неутешно и скретало пажњу кољача. Један од усташа је зграбио дете из мајчиног наручја и понео према предњем делу аутобуса, где је извођен ритуал мучења и убијања. Један од кољача зграбио је за уста немоћно дете да га ућутка, а други му једним потезом ножа откинуо главу и бацио је у крило мајци, полуделој од бола… Заклали су потом и њу. Умрла је не испуштајући из наручја главу јединца…
Удружење Огњена Марија Ливањска 