Раширила је покров пресвета Богородица и дочекала своје Рујанчане, ове године као свих протеклих, а више их је од 100 колико постоји. Кроз своје постојање запамтила је и боља, али и тежа времена. У можда не велоком броју као некад, али са ништа мање љубави потрудили су се Срби ливањског краја да бар за тренутак оживе овај свој храм.

Сунчано, свеже октобарско јутро, какво може бити само у нашем крају, освануло је у Доњим Рујаним и већ око 9 сати могли су се видети  људи који са свећом у руци траже гробове својих предака на лепо уређеном гробљу. Звук звона, чији се позив разлегао поддинарском котлином, најављивао је почетак Свете литургије коју служи парох лијевањски, губински, врбички и црнолушки отац Предраг. За певницом је одговарао Милан Стојић, наш драги гост из Бителића, па се осетила помешаност Далмације и Босне. Одувек су наша браћа из Далмације долазила код нас и ми ишли код њих, јер су у Бителићу, одакле су дошли, налази скоро идентична црква посвећена Покрову Прсвете Богородице. Дошао је на славу народ из далека: Београда, Сирига, Немачке… сви који су могли доћи. Кумовско име понео је Благоја Ерцег, коме није први пут да спрема славски колач и жито. После Трпезе љубави у Губину, баштионику српства доњег Ливањског поља, део славског  колача Благоја је дао Влади и Зори Маљковић, најављујући породицу Маљковић за кумове идуће године. Можда би нас било и више,да је и оних 218 из Равног Доца било са нама, али докле ми долазимо и они су живи. Наредног дана, Покров смо славили са нашом браћом из Бителића, где је Свету архијерејску литургију служио владика далматински Никодим. Вест о прослави у Бителићу пренео је РТРС.