СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА

ПАРОХИЈА ГУБИНСКА

Позива све благочестиве парохијане,да својим присуством и учешћем

увеличају молитвено и литургијско славље,

које ће се одржати у СУБОТУ 14. октобра 2023. године с почетком у 10:00 часова,

у цркви Покрова Пресвете Богородице у Доњим Рујанима.

Након Свете Литургије извршиће се прелив гробова на гробљима у Горњим и Доњим Рујанима.

ДОБРО НАМ ДОШЛИ!

С Божијим благословом,

Управа парохије

Следећег дана, у недељу 15. октобра, позивамо све који могу да се придруже нашој браћи са друге стране Динаре, у Бителићу, на прослави славе храма у овом селу, који је такође посвећен Покрову Пресвете Богородице! Света Литургија у Бителићу почиње у 9.00 часова.

У организацији Удружења ОМЛ и Музеја Херцеговине у Требињу, одржана је изложба Срби Ливањског поља-трагови кроз векове“ и промоција књиге Буда Симоновића „Огњена Марија ливањска“. У суботу, 30.септембра т.г, у поподневним сатима, програм је отоврила Марија Ратковић песмом „Везак ми везла“. О баштини ливањских Срба, која је настајала вековима, говорила је професор Ана Кришто из Ливна, док изложбу отворио Петар Милошевић, кустос Музеја.

Истовремено, разгoвором Гордане Достанић и аутора књиге „Огњена Марија ливањска“, Буда Симоновића, представљено је Требињцима страдање ливањских Срба лета 1941. године, описано у књизи кроз исповести преживелих страдалника. Потресну исповест Милице Ерцег, описану у делу књиге који носи назив „Галка“, читала је Дијана Ковачић, а потом је Ива Копривица, виолиниста, одсвирала Крајслерову „Љубавну бол“. После пуна два сата, званични део програма затворила је Марија Ратковић песмом „Вила са Кошара“. Програм је водила Дијана Ковачић.

Овом приликом се још једном захваљујемо свим учесницима у програму и љубазном особљу Музеја Херцеговине.

Чланови Удружења који су у Требиње допутовали из Београда, посетили су, између осталог, и манастире Дужи и Звала којима су, том приликом, поклонили иконе Св.ливањских свештеномученика и новомученика.

Удружење Огњена Марија Ливањска и Музеј Херцеговине у Требињу имају задовољство да вас позову на отварање изложбе ”Срби Ливањског поља – трагови кроз векове” и промоцију књиге Буда Симоновића Огњена Марија Ливањска.

Изложба и промоција књиге одржаће се 30. септембра 2023. године у 17 часова у Музеју Херцеговине у Требињу.

ОЧЕКУЈЕМО ВАС!

У понедељак 18. септембра очекујемо почетак радова на изградњи новог оградног зида на јужној страни српског православног гробља у Застињу. Циљ ових радова је да се изгради 93 метра новог зида на овој, јужној страни гробља (до улице).

Постојећи зид, који је у лошем стању, ће се рушити и биће замењен новим зидом од армираног бетона. Према понуди грађевинске фирме G&M Semren doo Bila, цена уклањања постојећег зида и изградње новог износи 27,345.00 КМ. Одбор за изградњу зида око гробља у Застињу тренутно располаже са прикупљених 18,050.00 КМ. Одбор, у тренутном саставу, чине: Димитрије Томић, Милош Дамњановић, Ђорђе Ковачић, отац Предраг Црепуља и Драган Пажин.

Подсећамо да је до сада, у акцији која траје од 2014. године због обимности посла, у више фаза успешно ограђена западна, југоисточна и већи део северне стране гробља.

Позивамо све који могу, а посебно оне чији преци леже сахрањени на овом гробљу, да помогну изградњу јужног зида гробља. Недостају значајна средства, те ће бити изграђено само онолико метара зида за колико су обезбеђена средства. Подсећамо и да је учешће обавеза свих нас чији родитљи, бабе, деде и остала родбина леже на овом гробљу – нико овај посао неће урадити уместо нас!

Уплате се могу извршити:

У Србији, преко рачуна Удружења Огњена Марија Ливањска:

• уплате у динарима: Сврха уплате – Обнова зида гробља у Застињу; Прималац – Удружење ОМЛ; Број рачуна – 160-380800-45; Позив на број – 06092014
• девизне уплате из иностранства: инструкције можете наћи на овом линку https://omlivanjska.com/about/uplata-clanarine-i-donacija/

У БиХ, преко рачуна Удружења Огњена Марија Ливањска:

• Сврха уплате – Обнова зида гробља у Застињу; Прималац – Удружење ОМЛ; Рачун примаоца – 551-72077032321-17; Позив на број – 06092014

или преко рачуна СГВ-ПР Ливно:

• уплате у КМ: Сврха уплате – Обнова зида гробља у Застињу; Прималац – СГВ-ПР Ливно, Подрачун за оградни зид православног гробља у Застињу, Број рачуна: 338 150 228 128 7610
• девизне уплате из иностранства: осим горе наведених података, вашој банци ће бити потребно и следеће: IBAN BA 393 381 502 281 287 610, UNICREDIT BANK d.d. Mostar, SWIFT CODE: UNCR BA 22

За било каква питања можете контактирати следеће особе:

• У Београду – Милош Дамњановић, мобилни +381 63-287-876, емаил: milosd83@gmail.com 
• У Ливну – Димитрије Томић, тел. 034-201-696, мобилни 063-882-350 и Ђорђе Ковачић, мобилни 063-371-335
• У Бања Луци – Драган Пажин, тел. 065-895-966

У суботу, 9. септембра т.г, након Вечерња, у парохијском дому је промовисана књига Буда Симоновића Огњена Марија ливањска.

Скуп, који је отоворио хор „Свети превлачки мученици“, благословио је старешина храма протосинђел Павле Пајић, након чега је гуслар Голуб Биговић извео народну епску песми Старац Вујадин.

Књига Огњена Марија ливањска представљена је разговором аутора Буда Симоновића и Гордане Достанић, док су одломке из књиге читали Марија Вранеш и Марко Кијац.

Поред чланова управе Удружења ОМЛ, Николе Петровића, Гордане Достанић, Жељка Росића, Горана Арнаута и Владе Маљковића, промоцији су присуствовали и потомци жртава које су преживеле ливањска стратишта: Тодор Бошковић и Бранко Стојић, који су са публиком поделили своја сећања, као и Љубомир Бошковић, унук Маркичин и Јован Радета унук Стеве убијеног у Прологу.

На организацији овог упечатљивог догађаја, коме је присуствовало око четрдесет заинтересованих, Удружење се захвалило оцу Павлу иконом и акатистом Свештеника и новомученика ливањских.

Још једном се захваљујемо свим учесницима овог догађаја, као и нашим љубазним домаћинима: оцу Павлу, Бранку и Смиљи Стојић и Љубомиру Бошковићу.

У организацији СПЦО Котор и Удружења ОМЛ, у Ризници СПЦО Котору, у недељу, 10. септембра т.г, публици је представљена књиге Буда Симоновића Огњена Марија ливањска. Скуп је благословио архијерејски намесник которско-тиватски, протојереј Немања Кривокапић, старешина храма Св.Никола, који је том приликом навео да су незнање и заборав највећи непријатељи нашег народа.

Публика је са пажњом слушала краће представљање богате културне баштине ливањских Срба, а њихово мученичко страдање за време НДХ представљено је разговором о књизи, који је са аутором, Будом Симоновићем, водила Гордана Достанић. Одломке из књиге, са исповестима Милице Ерцег и Душана Вујановића читали су проф. Љиљана Чолан и Стефан Спасојевић. У музичком делу програма пијаниста проф. Никола Вучковић је извео Моцартова прелудија и Душица Кордић је отпевала песму Заспо Јанко.

Которском представљању књиге такође су присуствовали представнови Удружења ОМЛ и потомци страдалника.

Овом приликом се још једном захваљујемо свим учесницима у програму, а  о.Немањи Кривокапићу и проф. Љиљани Чолан на срдачном дочеку. Приликом посете Котору представници ОМЛ обишли су гроб српског свештеника, песника, дипломате и секретара књаза Николе, Јована Сундечића, рођеног у ливањском селу Голињеву 1825. године.

У суботу 9.септембра т.г, у 20 часова, у парохијском дому цркве Св.Сава у Тивту, а у недељу, 10.септембра т.г такође у 20.часова, у парохијском дому цркве Св.Никола у Котору, верницима ће бити представљена књига Буда Симоновића Огњена Марија ливањска.  

Очекујемо вас!

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА

ПАРОХИЈА ГУБИНСКА и УДРУЖЕЊЕ ОГЊИШТЕ

Позива све благочестиве парохијане,да својим присуством и учешћем

увеличају молитвено и литургијско славље,

које ће се одржати у УТОРАК 29. АВГУСТА 2023.године у цркви Успења Пресвете Богородице у Губину

Свету Архијерејску Литургију служиће Негово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије. Дођите да дочекамо нашег Владику у 9.00 часова, након чега следи Света Архијерејска Литургија. Након Свете Литургије биће освећен ”Лазин конак”.

ДОБРО НАМ ДОШЛИ!

С Божијим благословом,

Управа парохије

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА

ПАРОХИЈА ЛИЈЕВАЊСКА

Позива све благочестиве парохијане,да својим присуством и учешћем

увеличају молитвено и литургијско славље поводом славе овог светога храма, Успења Пресвете Богородице – Велике Госпојине

које ће се одржати у ПОНЕДЕЉАК 28. АВГУСТА 2023. године с почетком у 10:00часова,

у храму Успења Пресвете Богородице у Ливну.

ДОБРО НАМ ДОШЛИ!

С Божијим благословом,

Управа парохије

За уређење унутрашњости спратних просторија, потребно                             5500,00 КМ

Износ потребан за уређење приземног дела, поправку фасаде и замену лимарије биће објављена по прибављану понуда.

Пројекат адаптације парохијског дома у Врбици, у фази унутрашњег уређења, започет је активностима: Удружења Огњена Марија Ливањска, Београд; Удружења Лијевљана и Граховљана, Бачки Јарак и црквеног одбора цркве Силаска Светог Духа на Апостиле у Врбици.

Позивамо парохијане Парохије врбичке, као и све људе добре воље да помогну ову акцију уплатом прилога у скаду са могућностима, на рачуне:

– УПЛАТЕ ИЗ СРБИЈЕ у динарима: Banca Intesa  AD Београд, на број рачуна  160-380800-45 са позивом на број 3010214, прималац: Удружење Огњена Марија Ливањска, Милана Ракића 14, сврха уплате: адаптација парохијског дома у Врбици.

– УПЛАТЕ ИЗ БиХ у КМ: Unicredit banca AD, Бања Лука, на број рачуна 551-72077032321-17 – са позивом на број 3010214, прималац: Удружење Огњена Марија Ливањска, сврха уплате: адаптација парохијског дома у Врбици.

• УПЛАТЕ ИЗ иностранства  https://omlivanjska.com/about/uplata-clanarine-i-donacija/

Контакт особе за реализацију ове акције су: отац Предраг Црепуља у Ливну (+38766467609); проф. Бранко Докић (+38765404100) и Саша Шуњка (+38766482550) у Бања Луци; Сава Шуњка у Новом Саду (+381652990070); Никола Петровић (+381646155073) у Београду.

Више о пројекту

Адаптација парохијског дома у Врбици

Циљ овог пројекта је адаптација постојећег парохијског дома у селу Врбица, који припада цркви Силаску Светог Духа на Апостоле, у Парохији врбичкој. Постојећи парохијски дом требало би прилагодити да служи српском становништву Ливањског поља, будућим повратницима, избеглим и расељеним лицима, пре свега из шест околних српских села: Врбица, Челебић, Бојмунте, Радановци, Богдаши, Бастасе.

Током рата 1992-1995 у БиХ, црква и парохијски дом су запаљени и девастирани, као и куће у околним српским селима. Обнова цркве, започета 2000. године је завршена. Радови започети активностима Удружења Огњена Марија Ливањска, који су се односили на уређењу парохијског дома у делу: поправке крова, лимарских радова, отклањање влаге, успостављање санитарног чвора, набавку дела опреме и сл, такође су завршени. Преостали послови: уређења унутрашњости (преграђивање велике сале у три просторије смештајног типа /скица у прилогу/, постављање ламината, уградња врата исл), као спољни радови (поправка фасаде и замена лимарије) одвијају се у суорганизацији Удружења ОМЛ, Удружења Лијевљана и Граховљана и црквеног одбора врбичке цркве. Ове активности предузете су, пре свега, имајући у виду да у ближој околини не постоје јавни објекти за смештај, те би обновљени парохијски дом могао служити као прихватни смештај за краћи боравак бивших житеља ливањских села и за будућих повратника. Такође, парохијски дом би био погодан за разне врсте друштвених скупова, састанке црквеног одбора и састанке представника локалних села.

Дакле, преостали радови на реализација предметног пројекта обихватају:

• Унутрашње радове преграђивања просторије на спрату ради претварања у три просторије (монтажа кнауф плоча, уградња врата, ев. електричарски радови постављања адекватног броја утичница и прекидача);
• Завршне молеско-фарбарске радове и постављање ламината у приземном и спратном делу;
• Опремање адекватним намештајем и инвентаром (кревети, постељина, ормари, ноћни сточићи, столице исл), као и
• Поправка фасаде и замена лимарије.

План реализације пројекта

Пројекат би се реализовао до краја 2023. године, односно у складу са динамиком прикупљања средстава.

Вредност радова

Укупна вредност радова на уређењу спратне просторије износи: 5500,00 КМ и подразумева:

• Набавку материјала (кнауф плоче 25х14,80 са пратећим метеријалом /УВ 50, ЦВ 50, траке, вуна, вијци, траке са мрежицом исл/; ламинат 48,3м2 са пратећим материјалом /лајсне, спужва, кутник, лепак и сл/) – 1950,00 КМ
• Радови (монтажа кнауф плоча, молерко-фарбарски радови, постављање ламината, уградња врата исл) – 1200,00 КМ
• Набавка опреме (врата, душеци, столице, ноћни ормарићи исл) – 2350,00 КМ.

Допуну трошкова пројекта извршићемо након добијања понуде од стране извођача, што се односи на унутрашње уређење приземног дела, поправку фасаде и замену лимарије.

ИЗВЕШТАЈ О РАДОВИМА СА ФИНАНСИЈСКИМ ИЗВЕШТАЈЕМ ЗА 2023.

Удружење Огњена Марија Ливањска, у договору са управом парохије Врбичке, покренуло је у 2023. години пројекат Адаптације парохијског дома у Врбици, којим су прецизирани радови на уређењу унутрашњости дома, односно спратних просторија са циљем прилагођавања коначишту.

На овај пројекат преусмерен је вишак средстава преосталих од завршеног пројекта асфалтирања пута до цркве у Врбици, у износу 1627КМ.

Пројектом су предвиђени следећи радови:

• преграђивање горње велике просторије гипсаним плочама како би се добиле три одвојене, мање собе.
• глетовање и кречење,
• постављање електричне инсталације и плафоњера,
• постављање ламината и лајсни.

Вредност пројекта адаптације парохијског дома процењена је на 5500 КМ, а завршетак радова планиран је за крај 2023. године. Извођење радова на адаптацији благословио је о.Предраг, парох врбички.

Према приспелој понуди црквени одбор Парохије врбичке за извођача радова на адаптацији просторије изабрао је Тому Курбашу из Ливна.

Пројектом предвиђени радови обављени су у периоду октобар-децембар 2023.

За набавку грађевинског материјала за ове радове код предузећа Динара гроуп доо Ливно утрошено је 2291,39КМ, док је за електроматеријал код предузећа Кабел електро, доо Ливно, плаћено 216,27КМ.

За мајсторске радове (”руке”) исплаћено је 1.250 КМ (за грађевинске радове 1.100КМ и за електричарске радове 150км).

Након изведених грађевинских и молерских радова постављена су троја врата на нове просторије чија набавна вредност са уградњом је износила укупно 1500КМ. Израда врата са уградњом поверена је Марку Шуњки из Врбице. Ови радови су завршени, али нису исплаћени.

Осим ових – планираних – радова, извршени су нужни, изненадни радови на поправци крова цркве који су коштали 117КМ. Такође, израђена су два кључа за улазна врата и плаћена 10КМ.

Извођење радова је надгледао о.Предраг и чланови црквеног одбора. Приликом пријема радова уочени су недостаци на плафону све три просторије. Наиме, приликом кречења дошло је до одвајања дела старог слоја чије љуштење није било предвиђено понудом, те ће се накнадно приступити решавању овог проблема.

Планом активности Удружења ОМЛ за 2024. биће разматрани радови наредне фазе адаптације парохијског дома.

Финансијски извештај

Обезбеђена средства – 5350,50КМ

            На дан 01.07.2023 за радове у Парохији врбичкој било је расположиво 4044,50 КМ (тј. 3199,50КМ и 51.000рсд). Наведени укупан износ од 4044,50КМ састоји се од:

• 1130 КМ прикупљених за уређење Парохијског дома у Врбици у претходном периоду,
• 1627КМ средстава преосталих од пројекта асфалтирања пута до врбичке цркве и средстава,
• 845КМ средстава сукцесивно приложених од стране проф Бранка Докића и Радована Јовића,
• 442,50КМ готовине преостале након покрића трошкова зборова Врбичке парохије.

            Након објављивања планираних радова на пројекту адаптације врбичког парохијског дома преко Удружења су прикупљена додатна средства у износу 1306КМ, тако да су укупно расположива средства износила 5350,50КМ.

Утрошена и резервисана средства – 5384КМ

Поправка крова цркве: 117КМ

Израда два кључа улазних врата 10КМ

Набавка грађевинског материјала: 2507КМ

Изведени мајсторски радови (”руке”) 1250КМ

Дуг за израду и уградњу врата 1500КМ (исплата следи)

Недостају средства у износу 33,5КМ

Списак приложника (прилози након објаве позива за адаптацију конака 2023.)

 У РСД:

Ковачић Дијана: 5.000

Покрајац Марко 7.000

Докић Бранко 14.000

Вулић Милош 6.000

Петровић Горан 2.000

Петровић Саво 2.000

Дамњановић Милош 4.000

Достанић Гордана 1.000

Петровић Јовица 2.000

Милошевић Станко 2.000

У КМ

Ненадић Мирко 100

Јовић Радован 10

Јелена Бикић Ивић 150

Вуковић Здравко 100 Катић Весо 200

Илиндански дани, како смо назвали период од Огњене до Благе Марије, увек се завршавају прославом у Врбици. Тако је било и ове године. На дан Свете Марије Магдалене, 4. августа, служена је света литургија у цркви Силаска Светог Духа на Апостоле у Врбици. Са нашим парохом, оцем Предрагом, молили су се парохијани који живе у Парохији врбичкој као и они који су дошли издалека да ове летње дане проводу у завичају. Иако нису претходиле велике припреме, ипак је било веома лепо. Дошли су верници из свих села Врбичке парохије, бар по неко, а било је оних који су први пут присуствовали прослави Благе Марије. Сваке године све више парохијана долази овој светињи за Благу Марију иако је ово окупљање установљено тек неколико година уназад. Црквом су одјекивале речи песме „Вера вечна, вера стара, наша вера православна…“ Ове године овако, а догодине даће Бог још боље!

Како је и најављено, у Гимназији Ливно је 30.јула т.г, публици представљена књига Народа ношња Срба Ливањског поља у 19. и 20. веку.

На промоцији, коју је пратило око тридесетак заинтересованих, говорили су: Предраг Црепуља, парох лијевањски; проф.др Бранко Докић, Снежана Карановић и Гордана Достанић, док су у уметничком делу наступили: етно група „Царзе“ из Дрвара и Давид Ковачић. Програм је водила Валентина Дувњак из Малована. Још једном се захваљујемо инстутуцијама које су одобриле коришћење сале Гимназије, госпођи Санели Поповић на исказаној предусретљивости, као и учесницима и посетиоцима.

Дана 30. јула служене су литургијe, тропари, акатист и спреман славски колач и жито у славу Свештеномученика и новомученика ливањских у храмовима у више места у Републици Србији, Републици Српској и ФБиХ, као и иностранству:

• Моштаница (Спомен капела) Св.Великомученице Марине, Ливно, литругију је служио отац Варнава, игуман манастира Тресакавац уз саслуживање пароха лијевањског Предрага Црепуље, пароха колобарско-грбавичког Жељка Ђурице;
• Београд, црква Св.Марка;
• Београд, црква Св. Симеона Мироточивог;
• Бања Лука, црква Св. Јована Богослова;
• Нови Сад, Саборна црква;
• Сириг, црква Св.Василија Острошког;
• Обреновац, црква Силаска св. Духа на апостоле; 
• Сремска Митровица, црква Св.Кирила и Методија;
• Бечмен, црква Св. Саве;
• Манастир Жича;
• Манастир Богородице Тројеручице на Авали;
• Гроцка, црква Св. Тројице;
• Орландо, црква Свете Петке;
• Милтон, Онтарио, манастир Преображења Господњег;
• Голињево, гробљанска црква;
• Губин, црква Успења Пресвете Богородице;
• Чапразлије, Пољенице;
• Челебић, на Барјаку.

Удружење Огњена Марија Ливањска захваљује свима који су ове године преузели улогу домаћина славе, принели славски колач и кољиво, као и свима који су се помолили Светим свештеномученицима и новомученицима ливањским. У оквиру прославе у Гимназији Ливно одржана је промоција књиге Народна ношња Срба Ливањског поља у 19. и 20. веку.

Књига НАРОДНЕ НОШЊЕ СРБА ЛИВАЊСКОГ ПОЉА У 19. И 20.ВЕКУ биће представљена у Ливну, 30. јула т.г. (недеља) у 12. часова у просторијама Гимназије Ливно, Краљице Катарине 16.

Очекујемо вас!

Као и сваке године, у данима краја јула/почетка августа обележићемо годишњицу великог страдања ливањских Срба лета 1941. године, као и годишњицу ексхумације и сахране њихових моштију. Како је највећи број потомака страдалника данас настањен широм света, молитвено прослављање одржаће се у више православних храмова.

29. ЈУЛИ

Бања Лука, у цркви Св. Јована Богослова, на Лаушу, биће служен Акатист ливањским мученицима, у 17.часова.

Голињево, Света Литургија у 10 часова

30. ЈУЛИ

Света литиргија у славу Ливањских мученика биће служена у:

Ливну, у Капели Св. Великомученице Марине (Костурници), у 10. часова

Београду, у цркви Св.Марка, у 9. часова

Новом Саду, у Саборној цркви, у 9. часова

Сиригу, у цркви Св.Василија Острошког, у 9. часова

Обреновцу, у цркви Силаска Светог Духа на Апостоле, у 9. часова

Орланду (Флорида), у цркви Свете Петке, у 10. часова

Након Свете литургије биће пререзан колач и освећено кољиво.

31. ЈУЛИ

Света литургија у цркви Успења Пресвете Богородице у Губину, у 10. часова

Богослужење у Чапразлијама (на Пољеницама) код новопдоигнутог спомен-крста на месту где почивају мошти Ливањских новомученика из овог села, у 12. часова.

1. АВГУСТ

Богослужење на Спомен-гробљу на Барјаку, Челебић, 10. часова.

2. АВГУСТ

Слава цркве Св. пророка Илије у Црном Лугу, Света Литургија у 10. часова

3. АВГУСТ

Пеуље, црква светог Великомученика Георгија, Света Литургија у 10. часова

4. АВГУСТ

Врбица, црква Силаска Светог Духа на Апостоле, Света Литургија у 10. часова

Као и сваке године, у данима краја јула/почетка августа обележићемо годишњицу великог страдања ливањских Срба лета 1941. године, као и годишњицу ексхумације и сахране њихових моштију. Како је највећи број потомака страдалника данас настањен широм света, молитвено прослављање одржаће се у више православних храмова.

29. ЈУЛИ

Бања Лука, у цркви Св.Јована Претече, на Лаушу, биће служен Акатист ливањским мученицима, у 17.часова.

30. ЈУЛИ

Света литиргија у славу Ливањских мученика биће служена у:

Ливну, у Капели Св. Великомученице Марине (Костурници), у 10. часова

Београду, у цркви Св.Марка, у 9. часова

Новом Саду, у Саборној цркви, у 9. часова

Сремској Митровици, у цркви Св.Кирила и Методија, у 9. часова

Сиригу, у цркви Св.Василија Острошког, у 9. часова

Обреновцу, у цркви Силаска Светог Духа на Апостоле, у 9. часова

Орланду (Флорида), у цркви Свете Петке, у 10. часова

Након Свете литургије биће пререзан колач и освећено кољиво.

31. ЈУЛИ

Света литургија у цркви Успења Пресвете Богородице у Губину, у 10. часова

Богослужење у Чапразлијама (на Пољеницама) код новопдоигнутог спомен-крста на месту где почивају мошти Ливањских новомученика из овог села, у 12. часова.

1. АВГУСТ

Богослужење на Спомен-гробљу на Барјаку, Челебић, 10. часова.

Дана 1. јула т.г, код Шаранове јаме, на Велебиту, у организацији Удружења грађана „Јадовно 1941“ молитвено је обележен Дан сећања на страдале у комплексу логора Јадовно-Паг, 1941. године. Окупљање је благословио Његово преосвештенство епископ горњокарловачки Герасим, а помен су служили свештеници Епархије горњокарловачке уз присутво великог броја потомака жртава усташких злочина.

Након молитве премијерно је емитована песма „Теци реко“ Београдског синдиката и Павлине Радовановић која говори о Покољу над Србима у НДХ.

Поред Шаранове јаме ходочасници су обишли и Пријебојску јаму (Голубњачу) код Коренице, посетили подручје куће Николе Тесле у Смиљану и цркву Св. Петра и Павла у Личком Петровом Селу.

И ове године је међу ходочасницима било више потомака Новомученика ливањских и чланова Удружења ОМЛ, укључујући Милована Лаганина из Бања Луке и председницу УО Гордану Достанић.

Са благословом Његовог Преосвештенства, Eпископа горњокарловачког г. Герасима, поводом осамдесет и друге годишњице од почетка Покоља, биће обиљежен „Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2023.“ Без обзира што се ово стратиште данас налази ван граница Србије и Српске, сматрамо нашом дужношћу да његујемо културу сјећања и памћења на наше страдалнике, без обзира гдје су пострадали.

Стазом Јадовничком; ФОТО: Јадовно 1941. / Никола Зајц

У суботу 01. јула 2023, над Шарановом јамом на Велебиту, четрнаесту годину за редом, са почетком у 11 часова, биће служен парастос за не мање од 38.010 православних Срба, побијених у комплексу логора смрти НДХ, Госпић – Јадовно – Паг у периоду од 11. априла 1941. до 20. августа 1941.

Након парастоса, упутићемо се у правцу Смиљана, према цркви Св. Петра и Павла. 

Наставићемо према Кореници и мјесту Пријебој гдје ће код Пријебојске јаме бити служен парастос православним Србима, убијеним, баченим у ту јаму. Та јама је евидентирана од стране покојног историчара др Ђуре Затезала али је Јадовничане до јаме, чија тачна локација није била позната, одвео сада већ покојни блаженопочивши Отац Далибор Танасић. Уз саму јаму, Јадовничани су 2019. године поставили и освештали Часни крст.

У току програма обиљежавања Дана сјећања, своје стихове ће говорити Ђурђица Драгаш и Оливера Шекуларац.

Јама Голубњача код Пријебоја, котар Кореница. Називају је још и Пријебојска јама или Волашева јама. ФОТО: Јадовно 1941. / Д. Басташић

Послужење за учеснике Сабрања ће бити организовано код цркве Св. Петра и Павла у Личком Петровом Селу.

Одатле слиједи повратак кућама.

Удружење Јадовно 1941, учествује уз Епархију горњокарловачку као суорганизатор молитвеног окупљања уз ангажовање својих људских и техничких капацитета.

За учеснике из Р. Српске, биће обезбјеђен бесплатан превоз аутобусима али због ограниченог буџета и трошкова финансирања, молимо све оне који могу помоћи, да то и учине.

Молитвено сабрање на Велебиту је пријављено и одобрено од стране полицијских станица Госпић и Кореница, чији ће радници обезбјеђивати скуп.

-Заинтересовани за пут са подручја Бање Луке, треба да се јаве на тел.: +387 65 511 130 или путем електронске поште: udruzenje@jadovno.com .

-Заинтересовани за пут са подручја Градишке, Кнежице, Козарске Дубице, Приједора и Новог Града, треба да се јаве на број телефона организатора пута, Славице Дрвенице: +387 65 964 433 или путем електронске поште: drvenica.slavica@gmail.com

-Још увијек није извјесно да ћемо због високих трошкова превоза, пут са подручја Београда и Новог Сада моћи организовати аутобусима. Заинтересовани имају могућност да се сами организују за превоз властитим аутомобилима уз подјелу трошкова горива и путарина. 

Свакако, податке о возилу (тип возила и број рег. табли) и возачу (име, презиме, број путне исправе и гдје је издата) треба доставити путем електронске поште: udruzenje@jadovno.com или Вибер поруком на тел. број +387 65 511 130.-Заинтересовани за пут са осталих подручја, могу да се јаве на број телефона удружења Јадовно 1941. у Српској: +387 65 511 130 или путем електронске поште: udruzenje@jadovno.com ради координације плана путовања.

Како у властитом аранжману доћи из правца Београда или Бањалуке? Којим путем од Госпића до споменика код Шаранове јаме, мјеста окупљања?

Погледајте карте:

Са закашњењем објављујемо тужну вест да је крајем марта ове године у Бограду, у 78. године,  преминуо Мирослав Миро Кутровић, пензионисани дугогодишњи радник Новинске агенције Републике Српске – СРНА.

Мирослав Куртовић је рођен у Зачули код Требиња.

Поред редовног посла, Куртовић је био и спелеолог и у том својству учествовао је у акцији вађења костију Срба побијених у Другом светском рату на подручју Херцеговине и Ливањског поља. За то несебично ангажовање, са својим спелеолошким клубом „Зелена брда“, носилац је ордена Светог Саве Првог реда, који му је, 1990. године, доделио тадашњи патријарх српски Г.Павле.

Потомци Светих новомученика ливањских памте овог дивног и скромног човека уз чију помоћ и надзор су и сами силазили 1991. године у јаме на Динари, износили кости мученика на светлост дана и потом их достојно сахранили у Спомен-капели у Ливну.

Нека у миру почива! Вјечнаја памјат!

Летa 1991. године у Ливањском пољу чула се потмула грмљавина рата који се водио у Хрватској, а неретко су се у Ливну могла видети и лица у војним униформама са обележјима хрватске војске иако у БиХ тада још није био рат. Припреме за рат су биле очигледне и започело је наоружавање становништва, као и постављање контролних пунктова код села Челебића и на превоју Корићина између Ливна и Гламоча. Ипак, на подручију Ливна било је релативно мирно све до априла 1992. године, када је ноћу са 1. на 2. април, подигнут у ваздух ливањски кафић „Дуга“ чији је власник био Србин, Томислав Рацо.   

Дана 03.априла 1992. године, нападом на Доњи и Горњи Малован започета је акција Хрватске војске и ХВО на подручју Купреса. Већ до 10.00 часова, били су блокирани и сви путеви који из Ливна воде према српским местима: Гламоч и Босанско Грахово, а на подручију Купреса већ се водио рат.

Српско становништво, у оправданом страху да им се не догоди страдање као 1941. године, покушавало је на све начине да изађе из Ливна и околних села. Како то више није било могуће учинити колима, јер хрватске снаге нису дозвољавале излаз, веће групе млађег становништва покушале су да изађу преко Круга (на планини Голији) према Гламочу. Како су истим правцем Срби су бежали и 1941. године, Хрвати су, имајући то у виду, преко Круга поставили наоружане јединице чији је задатак био да српско становништво држе у полуотвореном логору, а да истовремено буду позадинска заштита хрватској војсци на Купресу. Нападом на Купрес и акцијама на Кругу руководио је Анте Готовине чија је команда била смештена у ливањском хотелу Динара.

У противофанзиви Југословенске народне армије на Купрес, Хрватске снаге су доживеле тежак пораз, што је значило почетак одмазде над Србима пљачком њихове имовине и минирањем кућа, нарочито оних чији су власници успели изаћи из Ливна. Такође, од Срба су одузимана моторна возила и сва друга превозна средства.

Дана 11. априла 1991. године убијен је Миле Радоја док је чекао породицу да пређе преко Круга. Он је прва српска жртва са ливањског подручија, а убили су га хрватски војници који су бежали са Купреса. Два дана касније погинуло је више војника у нападу ЈНА на хрватске снаге, из правца Гламоча.

  Миле Радоја          Владимир Митранић

Дана 15.априла 1992. године у својој кући је убијен ливањски адвокат Владимир Митранић.

Нови напад ЈНА из правца Босанског Грахова и борбе на подручију села Доњи Рујани и Челебић, у коме је погинуло више војника са обе стране, додатно је погоршао ионако тежак положај Срба у Ливну и довео до нових убистава цивила.

 Село Челебић после рата 1992-95.

У периоду  мај – јуни у више наврата паљена је и минирана Спомен-костурница у којој су годину дана раније сахрањени ексхумирани остаци српских жртава побијених 1941. године. На Видовдан 1992. године запаљена је и бибилиотека и звоник ливањске српске православне цркве Успења Пресвете Богородице.

Током јула и августа исте године страдања и малтретирања Срба не јењавају. На дан св. Иве (православни Ивањдан), као и 27. јула у Застињу и Губеру су уместо традиционалних „свитњака“ гореле српске куће.

Готово сви млађи Срби који нису побегли из Ливна преко Круга били су заробљени и ангажована као физичка радна снага, између осталог и за пљачку српских кућа, док су ноћу злостављани у затвору.

Срби из села Губер и Застиње, као и већи број из Ливна, ухапшени су 8. августа и одведени у фискултурну салу ливањске ОШ „Иван Горан Ковачић“ која је била импровизовани логор за Србе. Ту је било око три стотине заробљених Срба. Спавали су на поду, а за дневни оброк су добијали само по комад буђавог хлеба, без дозволе за посету и пакете. У затвору су били подвргнути физичком и психичком злостављању, за шта је постојао и тзв „радни вод“ који је служио за батинање.

Од априла до краја 1992. године, поред поменутих Миле Радоја и Владимира Митранића убијени су следећи цивили:

• Веса Радета;
• Манојло Радета;
• Анђа Шуњка;
• Илија Шуњка;
• Милица Михајло;
• Илија Михајло;
• Војко Рацо;
• Мићо Пажин;
• Милена Пажин;
• Милан Пажин;
• Ненад Покрајац;
• Александар Арнаут;
• Милорад Црнчевић;
• Милутин Бајило;
• Војислав Ковачић;
• Милена Лаганин;
• Милан Ждеро (брат Миленин);
• Марко Бошковић;
• Милојко Вујановић;
• Драшко Загорац (страдао код Гламоча);
• Душан Блесић;
• Петар Стојановић;
• Милош Тишић и још девет депортованих Срба који су се затекли почетком рата као радници на грађевинама, а побијени у Застињу и бачени у јаму којој је улаз миниран;
• Анђа Јовић;
• Миливој Црногорац и
• Анђа Црногорац.

Страдање Срба настављено је 1994. и 1995.године. Током напада ХВО и хрватских снага на српске положаје на Динари (23.децембра 1994. године) убијен велики број војника из граховске бригаде и један број цивила из Чапразлија.

Цивили страдали у периоду 1993-95:

• Арнаут Бошко;
• Бобић Дара;
• Бошковић Стана;
• Вјештица Неђо;
• Вујановић Дара;
• Вуковљак Божидар;
• Вујчић Митар;
• Ињац Јово;
• Коњик Мирјана;
• Маљковић Васо;
• Маљковић Душан;
• Ненадић Десанка (убијена у Рудићима код Гламоча);
• Михајло Ружа;
• Покрајац Јово;
• Попарић Борислав;
• Радић Петра;
• Томић Јока;
• Цвијетић Ружа;
• Цвијетић Цвијета и
• Чабак Бранислав.