Парастоси ливањским Србима побијеним од усташа у јулу 1941. године на бројним стратиштима, одржани су и ове године у Београду, Бања Луци и Ливну, а по први пут и у Новом Саду. Расељени Ливњаци и њихови потомци и пријатељи одали су пошту својим страдалим рођацима и комшијама заједничким молитвеним сећањем.

Пре 74 године, у данима око свете Великомученице Марине, у народу прозване Огњена Марија, усташе су похапсиле и побиле више од 1600 Срба, житења Ливна и села Ливањског поља. Побјени су на бројним стратиштима: Пролог, школа у селу Челебић, јамама Бикуша, Равни Долац, Камешница, Тушница, Рубића Долац, Греда, јами изнад села Луснић, ливади Трновац, Малим Вратима и Кожварици у купрешкој шуми Копривници, Засеновићима код Бугојна… Мушкарци, њих преко четири стотине старијих од 13 година, побијени су на стратишту Пролог, а преко 40 у јами Бикуши. На стратиштима у шуми Корпивници побијени су углавном Срби из града Ливна и њихове породице, а у бројним крашким јамама дубоким преко 20 метара животе су лаганом и суровом смрћу окончавала деца и жене, претежно живи бачени у јаме… Готово 250 деце није стасало ни за школу, а млађих до 15 година било је преко шест стотина. Многи српски родови су потпуно затрти, а нека ливањска села су остала без иједног становника српске националности.

У суботу 25. јула, парастос у београдској цркви Светог Марка служио је отац Мирко Јамеџија, некадашњи парох лијевањски. У својој беседи, подсетио је 80-ак окупљених на важност чувања сећања на њихове страдале претке, ливањске мученике. Скренуо је пажњу окупљенима да је после рата било покушаја да се број српских жртава умањи и ублажи, претварањем људи у бројке, као што је био случај са спомеником у Челебићу, и скренуо пажњу потомцима да такве грешке треба исправити где је могуће. Након парастоса, окупљени су се задржали у пригодном дружењу у парохијском дому цркве Св. Марка.

По први пут, у недељу 26. јула, парастос ливањским Србима служен је и у Новом Саду, у цркви Св. Кирила и Методија. Молитвено сећање, на коме се окупило 20-ак потомака и поштовалаца ливањских мученика, предводио је отац Велимир Врућинић, и сам родом из ливањског поља.

У среду 29. јула, парастоса у цркви Св. Јована Богослова у Бања Луци служио је отац Жељко Ђурица, парох лијевањски. Осим 20-ак Ливњака, поменуо је присуствова и г. Душан Басташић из братског Удружења грађана ”Јадовно 1941”. Након парастоса, окупљени су се задржали у дружењу и разговору у црквеној сали.

На саму Огњену Марију у капели и спомен-костурници Свете Великомученице Марине у Ливну пред 50-ак окупљених парастос је служио отац Жељко. Поред народа, који се окупио како из града тако и из села Ливањског поља, парастосу су присуствовали и српски министри у Влади Кантона 10 – Драгослав Топић, министар рада, здравства, социјалних питања и прогнаних; Мирјана Стојсављевић-Петраковић, министарка правосуђа и управе; Александар Штрбац, министар господарства.

Педесет година након страдања 1941. године, мошти страдалника су са већине стратишта ексхумиране и сахрањене у спомен-капели. Нажалост, капела је током грађанског рата 1992-1995 тешко оштећена а мошти мученика узнемираване. Капеку тренутно обнављају потомци страдалника окупљени око Удружења Огњена Марија Ливањска и Парохије лијевањске, који су пред Српском православном црквом покренули иницијативу за канонизацију страдалих ливањских Срба.