Блага Марија у Парохији Врбичкој

На дан кад се прославља празник св. Маријe Магдаленe, у народу познатој као Блага Марија, 4. августа, неколико година уназад, па тако и ове године, окупио се народ Парохије врбичке. На светој литургији, коју је служио о.Жељко Ђурица, у 10 часова окупили су се сви који су
могли доћи, који веру православну никада нису напустили и који се враћају нашој вери и боре за опстанак и продужетак српске традиције.

Дошли су они најискренији да подрже једни друге, да учврсте пољуљано и да приме благосов за све што раде на добробит свих нас. Иако ове године, за разлику од предходних, није било домаћина, па тиме и ни организације целодневног дешавања, народ села Бастаса, Богдаша, Врбице, Радановаца, Бојмуната и Челебића окупио се испред храма Силаска Светог Духа на Апостоле у Врбици, у ништа мањем броју него протеклих година, да се заједно са својим свештеником помоли у храму којем припадамо.

Мало је дана у години кад се врата ове обновљене светиње отворе, а превише је постало велико брдо изнад врбичког понора за старе ноге педесетак парохијана који стално живе у Парохији врбичкој. Знајући ово и чувши дозивање својих предака, они који су поникли на сивом камену Ливањског поља, показали су чврст вољу трајања. То су осетили сви који су присуствовали светој литургији – и свештеник, и народ, и појци.

Све је другачије тамо где припадаш. Није било битно да ли има домаћина, да ли ће се испећи јањци и попити пиво, ко ће све то припремити и послужити. Стекао се утисак да је народ
дошао да се скупи, да се помоли и да буде заједно. Овогодишње окупљање око наше цркве на Благу Марију је потврда да наш народ иде правим путем, споро, али се труди. Господ се побринуо да тог дана сви који су дошли не буду гладни и жедни већ пуне душе, задовољни, озарени сунцем чија топлина је најмилија после св.Илије. Тачно у поноћ, муклу тишину наших села, прекинуо је звук звона са врбичке цркве. Нека звони, на многаја љета!

Advertisements