У среду 3. августа, служен је парастос становницима села Челебића, побијеним од усташа у данима око Огњене Марије 1941. године. По већ устаљеном обичају, парастос страдалима се служи на спомен-гробљу на Барјаку у овом селу, где су и покопана тела већине страдалих. Пред око 30 окупљених, парастос је служио надлежни парох, отац Жељко Ђурица. Осим потомака страдалих, молитвеном сећању су присуствовали и становници других села Ливањске општине. Испред Завичајног Удружења Ливњана и Граховљана из Новог Сада, парастосу је присуствовао и г. Здравко Ињац.

Након парастоса, окупљенима се обратио Никола Петровић, Челебићанин и председник Удружења Огњена Марија Ливањска. Захваливши се онима који су тог дана дошли из Сајковића, Прилуке, Чапразлија, Врбице и других села ради заједничког сећања на страдале, осврнуо се и на трагичне дане од пре 75 година, када је у јами Бикуши и Челебићкој школи скончла већина православних Срба овога села, те када усташе нису поштеделе ни старо ни младо. Позвао је окупљене да се и убудуће окупљају на овом месту и сећају страдалих, јер је сећање најмање што им дугујемо.

Ради подсећања, у Челебићу су крајем јула 1941. године усташе побиле преко 400 српских мештана овог села, као и мањи број из околних села. Током тих злих дана, око 150 мештана, у главном мушкараца, одведено је и бачено у јаму Бикушу, где њихове кости и данас почивају. Ипак, највећи број мештана села Челебића, махом жена, деце и стараца побијен је у сеоској школи, а њихова тела покопана на месту данашњег спомен-гробља на Барјаку. Споменик на овом месту подигнут је 1956. године. Тешко оштећен у протеклом рату, обнова споменика се приводи крају захваљујући труду мештана овог села и Удружења Огњена Марија Ливањска.