И ове године, као и предходних, у земљи старца Вујадина и старога Мрњачевића, на православној парохији лијевљанској прославили смо највећег и најзаслужнијег Србина и Божијег светитеља Светог оца Саву.

На мученичкој земљи, натопљеној крвљу праотаца и отаца, гдје је увијек образ и част била изнад свега, а земаљско се увијек подчињавало небеском, одслужена је празнична литургија на којој су се окупили наши побожни парохијани.

Било нас је онолико колико је Бог дао. Како би наш народ рекао „од седам до седамдесет седам година“.

Док су најмлађи Срби узносили пјесме захвалности и рецитације своме Светитељу, у топлим очима стараца, видјела се нада и захвалност.

Са њихових усана нечујно су одзвањале ријечи, тако нам познате:

„Где ја стадох — ти ћеш поћи!”

„Што не могох — ти ћеш моћи!”

„Куд ја нисам — ти ћеш доћи!”

„Што ја почех — ти продужи!”

„Још смо дужни — ти одужи!”

Одрасли су на дар добили испјевану пјесму, а за узврат малишани су даривани поклонима које су им припремили њихви Ливњаци расејани по свијету. Расејани али увјек сабрани око свог огњишта и око Огњене Марије.

Потом је у парохијском дому уприличено скромно послужење, гдје смо се уз ватру, чашицу ракије и топли пријатељски разговор загријали.

Нека Свети Сава буде свима на помоћи, да нас води и да нас доведе Христу Господу.

јереј Предраг Црепуља, парох лијевањски