Прослављен Покров Пресвете Богородице у Рујанима

‘У јесен се радо враћам…’ је, сем драге песме, постала и парола многих од нас који се, расејани широм света, у јесење дане, о Покорву Пресвете Богородице, враћамо у Ливањско поље, и походимо у те дане малену цркву посвећену овом празнику у Доњим Рујанима.

Велика је милина и Божија благодат која се осети тих дана, кад с’ Динаре сунце сине, и огрије нас који смо се окупили испред ове цркве, међу гробовима својих предака, чекајући почетак Свете Литургије. Није ни чудно, имајући у виду да је ово малено село приложило 360 мученика својој цркви и свом народу.

На дан славе Рујанске цркве, Свету Литургију су, пред 60-ак окупљених, служили отац Срђан Белензада, парох веселињски, и отац Предраг Црепуља, парох лијевањски. За певницом су одговарали Никола Петровић и Љубомир Бошковић. Један број окупљених је овом приликом приступио светим тајнама исповести и причешћа. Присутне је својом топлом беседом поздравио отац Срђан, захваљујући им се што су се окупили у толиком броју и позивајући их да тако и у будуће чине.

На крају Литургије, преломљен је славски колач који су, уз кољиво, припремили овогодишњи кумови славе, Миле и Марија Бошковић, истовремено и велики приложници при обнови овога храма и његове порте. Потом је испред цркве одслужен помен свим страдалима из овога села, те онима који почивају на гробљу око цркве, након чега је извршен и прелив гробова.

Након тога, у порти Губинске цркве је припремљен ручак за све окупљене. По лепом, сунчаном дану, окупљени народ који и даље живи на овим просторима, те они који су допутовали да буду ту овог дана, су се дружили до касних поподневних сати.

Као што често бива при оваквим окупљањима, увек се нађе неко ко није походио свој родни крај још од почетка ратних разарања, да ли из страха или зато што им је у души било тешко. И тако се и овог пута могла чути реченица ”Нисам могла доћи свих ових година, није ми се дало, али кад видим Динару и ову лепоту, сад бих се враћала сваке године”.

 

Треба напоменути да је, у својој стогодишњој историји Рујанска црква доживела две обнове. Велики број оних коју су били присутни на слави цркве су својим прилозима и трудом уградили и део себе у овај храм, кроз последњу обнову која траје већ неколико година. Тако је, током ове године, црква и окречена, док су на иконостас постављене иконе, дар Алексе Милића из Приједора. Овим су окончане и припреме неопходне за освећење овога храма.

Следећег дана, у недељу, Рујанчани који су овом приликом пристигли из Београда су присуствовали и Светој Литургији у цркви Успења Пресвете Богородице у Ливну, те са народом лијевањске парохије испунили овај свети храм.

Посебну захвалност дугујемо општини Сурчин и председнику општине г. Стевану Шуши, који су Удружењу Огњена Марија Ливањска уступили комби којим је једна група Рујанчана допутовала из Београда.

 

 

 

 

Advertisements