У прилогу доносимо текст и слике о екскурзији наших малих Ливњака, полазника допунске школе српског језика и књижевности ”Јован Сундечић”, која функционише при парохији лијевањској, а коју је подржало Удружење Огњена Марија Ливањска.

Крајем јуна, ђаци допунске школице за српски језик и књижевност „Јован Сундечић“ из Ливна, ишли су на студијски излет упознавања са дијелом Херцеговине, те посјетом Манастиру Житомислић. Путујући врелом Херцеговином, чули смо жубор ријека, видјели камен и крш који у врелини Сунца поклањају ријеткости попут шипака, смокава, кошћела и мандарина које нигдје немају такву медена слаткоћу као под херцеговачким небом. У музејима су наши ђаци научили понешто о дивном граду Мостару, о градњи и бивствовању Старог моста, којим су и прошетали, подсјећајући се давних времена, заната, начина живота, обичаја и легенди тога краја. У Шантићевом парку ђаци су научили понешто о Шантићу, Ћоровићу и Дучићу, великанима српске књижевности. Занимљиво је било чути како су живјели и књижевно дјеловали заједно у овом дивном граду на обалама Неретве. Осмијех је дјеци измамио и податак да је супруга Алексе Шантића била Ливањка, из градске трговачке породице!

Излет се наставио посјетом локалитету Радимља са стећцима, гдје су ђаци допунске школице за српски језик и књижевност били у прилици да чују историјске чињенице о овом вриједном археолошком налазишту, али и да, под својим прстићима осјете дах прошлог времена, знатижељним лијепим дјечјим очима виде орнаменте које су стотинама годинама уназад правиле вриједне руке људи сличне оној са најпознатијег Стећка са ове локације, руке подигнуте у поздрав добродошлице, онако како би, у знак добродошлице и исказивање пријатељства, требале бити раширене руке људи наше дивне земље. Наше мале звркове ни највеће сунце није спријечило да се играју и забављају, те су, чим су нанијели заштитну крему, наставили са игром, показујући да је здрав дух заиста у здравом тијелу.

Цртице из Херцеговине се настављају – опчинио нас је Столац. Ријеку Брегаву одликује ријетки феномен. Наиме, у самом центру града се рачва и прави мало ријечно острво, да би се, играјући се испод камења стољетног моста поново саставила и наставила свој пут. Наш дивни возач Ковач буса, господин Ивица, који је, гле случаја, Херцеговац, приуштио нам је незабораван обилазак овог дивног градића. Причао нам је о животу у том граду прије рата, показао остатке старог града, градско купалиште, мале правоугаоне воденице распоређене као пакетићи на путу ка Беговини, насељу специфичном по каменим крововима. Врвио је Столац ове суботе људима и одзвањао веселим смијехом купача и прскањем Брегаве испод стопала разиграних малих Херцеговаца. И наши ђаци су се освјежили, водом из чесме, јер нисмо ни помислили да ћемо наићи на ову малу оазу, смјештену у кршу и камену, у подножју старих камених кула, које су, као стражари времена, поносно стајали на врху брежуљака док смо ишли према Почитељу.

У Стоцу смо посјетили и малу, приватну Винарију Даорсон, примјер рада марљивих и способних Херцеговаца, који су љубазно и стрпљиво одговарали на питања наших љубопитљивих знатижељника. Ђаци су видјели гдје и како се прави вино, гдје се чува…Винарија је добила име по остацима града чије поријекло датира од времена прије Христа, налази се поред Стоца, а и данас одузима дах посјетиоцима који се чуде како је прецизно и скоро до савршенства био изграђен.

На крају нашег студијског излета, дочекао нас је циљ нашег пута-манастир Житомислић! Чак и наши мали ђаци, до тада разиграни, осјетили су смирај крочивши на манастирски посјед. Благодат се осјетила на лицу монаха који нам је показао ризницу музеја, испричавши нам о огромној вриједности црквених предмета и икона. Поштовање према свештенослужитељским књигама се огледало на лицима малих анђела наше школе, који су након разгледања музеја присуствовали Вечерњој служби у Манастиру Житомислић, посвећеном Благовијестима. У унутрашњости самог Манастира није дозвољено фотографисање, а дјечица су са пажњом слушала Службу, главице окрећући да разгледају унутрашњост малог Манастира живописаног фрескама које имају огромну духовну и умјетничку вриједност. Мошти светаца које се налазе у овој Светињи и молитве малог братства су нас испратиле на пут кућама.

Од срца се у име свих родитеља чији су ђаци ишли на овај излет захваљујемо Удружењу Огњена Марија Ливањска, које нам је омогућило овај излет, обезбиједивши нам превоз, храну, пиће, воду, сладоледе, грицкалице и слаткише које су ђаци пожељели, ручак…. И најважније, показали да не заборављају своје мале земљаке, да цијене њихов рад и труд на очувању матерњег језика и културе, али и да подржавају грађење мостова културом, вјером и љубављу.

Управа допунске школе ”Јован Сундечић” у Ливну