Са жалошћу обавештавамо јавност да се МИЋО РАДЕТА, почасни члан Удружења ОМЛ, упокојио у Господу 22. августа т.г. у Београду.

Мићо Радета рођен је у Великом Губеру, у породици солунског добровољца Михајла, који је, као и бројни чланови његове фамилије, страдао у усташким злочинима над ливањским Србима, јула 1941. године.

Као потомак страдалника, године свог живота Мићо је посветио истраживању усташких злочина на подручју Ливањског поља, сакупљању и обједињавању података о стратштима, начину страдања и именима страдалника. Није га у том важном задатку, који је доделио сам себи, омела намера власти да се злочини прикрију.

Године 1990 постао је активни члан одбора за вађење костију страдалника из бројних јама и њихову сахрану у крипти новоизграђене капеле у порти ливањске православне цркве Успења Пресвете Богородице. О својим сазнањима и активностима сачинио је целовит писани материјал који је посветио својим страдалим рођацима, којих је, са очеве и мајчине стране, било преко две стотине.

Спискови страдалника, које је систематизовао и уредио Мићо Радета, постављени су 1991. години у крипти Спомен капеле-костурнице у Ливну и објављени су у књизи Буда Симоновића Огњена Марја ливањска.

У зебњи да вихор рата деведесетих не разнесе тај драгоцен и тешко сабран материјал, Мићо га је благовремено пребацио за Берлин. Касније је и сам, као и већина Срба тог подручја, притиснут силом напустио родни крај.

Допринос који је својим пожртвованим радом дао да се сачувају имена невиних цивилних жртава и евидентирају бројна стратишта диљем ливањског подручја, обавезује све потомке ливањских Срба да одају почаст и сачувају успомену на овог племенитог човека и дело које је за собом оставио опирући се притиску средине да се све препусти забораву.

Мићо Радета је сахрањен на гробљу Орловача у суботу 24. августа.

Хвала му за све и нека Господ да мира његовој напаћеној души!