Притисла је тама Тројичин храм у Врбици и сва села Врбичке парохије. Ове године, на празник Силаска Светог Духа на Апостоле, тачније Духовски понедељак, обележена је слава храма у Врбици који је од прије десетак година и манастиром проглашен. Црни облаци који задњих тридесетак година владају бескрајно плавим небом ливањског краја, као да не мисле скорије отићи.

Густа киша, потпомогнута јаком југовином, опустела села Челебић, Бојмунте, Радановце, Врбицу, Богдаше и Бастасе чинила је још тужнијим и безнадежнијим. Не вјерујем да ће доћи дан када неће нико доћи својој цркви на овај празник, али увек са стрепњом крећем ка њему, не знајући да ли ћу и кога још срести.

Вјерујући су пронашли пут из Новог Сада, Панчева, Београд, Козарске Дубице, Бања Луке и других крајева где живе расељени и показали да не одустају од својих коријена. Нама који смо дошли тога јутра ништа није ишло на руку, али после Свете Литургије, сунце побједи кишне облаке а међу нама наступи радост. Нас тридесетак са оцем Предрагом извојевасмо побједу над тамом, па макар то било на један дан, вјерујући да Господ неће заборавити никада нас и наша села.

Зазвонила су звона са врбичке цркве опет. Одслужена је Света Литургија, а после, ми окупљени око трпезе, дуго смо разговарали, па и запјевали. Све нам је то улило наду да наши људи никада неће заборавити одакле су, а томе сведочи и чињеница да се увијек од некуда појаве они које смо можда заувјек отписали или нисмо ни знали да постоје.

Тако су ове године све нас који смо дошли од срца угостили Милорад (Мишо) Росић и његов брат Предраг, који заједно са Гораном (Саве) Јовић припремише богату трпезу за све нас и понудише помоћ око обнове манастирског конака.

Иако су породице из нашег крај препознатљиве као сточарске и земљорадничке, породице сељака су изњедриле и неке који су нама на понос. Међу нама је тог дана био и проф. Бранко Докић који је увјек и на сваком мјесту истицао приврженост својој Врбици и ливањском крају у цјелини.

У разговору о обнови конака, проф. Докић нас је обавјестио да смо због новонасталих економских и пандемијских компликација, остали без донације за асфалтирања пута до Врбичког храма, али да је добијена понуда у износу од €3.500 за извођење истих радова, те да је породица Докић спремна да сноси трећину вриједности овог посла.

Представник Удружења Огњена Марија Ливањска је информисао присутне да константно траје акција прикупљања средстава за  обнову манастирског конака и да се на рачуну Удружења тренутно налази 100.270,00 динара намјенских средстава за врбички храм. И овом приликом су прикупљена средства која ће се утрошити на обнову конака.

Треба рећи да је, на одушевљење свих, храм био свечанији него икада. Наш парох, отац Предраг је у врбичку цркву донео певнице и клупе из ливањске цркве, која доживљава велику обнову и на тај начин оснажио вјеру врбичких парохијана.

Не могу облаци заувјек остати на небу, синуће сунце и звониће звона са врбичке цркве, а ви нам браћо и сестре дођите.

Никола Петровић