На празник Свете Великомученице Марине – Огњене Марије – у Ливну је служена Света Литургија у капели и спомен-костурници посвећеној овој светитељки. У капели се налазе мошти преко 1.000 ливањских новомученика, пострадалих од усташа управо у данима око Огњене Марије 1941. године.

На богослужењу су се окупили потомци страдалих, али и други верници који су дошли да се поклоне моштима наших новомученика. Свету Литургију служили су свештеници Жељко Ђурица, бивши парох ливањски, Срђан Белензада, парох веселињски, Митар Керлец, парох бабићки, Предраг Црепуља, парох ливањски и ђакон Дејан Грчић. Православне Ливњаке посебно је обрадовао велики број верника пристиглих из Босанског Грахова тог дана, као и мноштво деце. Светој Литургији присуствовала је и Василија Броћета, министарка рада, здравства, прогнаних и социјалне заштите у Влади Кантона 10.

У својој беседи, отац Предраг подсетио је окупљене на страдање које је задесило ливањске Србе током 1941. године. Прогон Срба у Ливну и Ливањском пољу почео је са успоставом НДХ у априлу 1941. године. Међу првим жртвама усташког терора били су парох губински отац Ристо Ћатић са 11 својих парохијана који су бачени у јаму крај Ливна 6. јуна 1941. године. У наредним недељама, наставило се са одвођењем и убијањем виђенијих ливањских Срба, да би злочини достигли свој врхунац у данима око Огњене Марије. Усташе су у овом кратком периоду убиле нешто више од 1.600 Срба из Ливна и Ливањског поља. У јаме широм Ливањског поља бацано је живо и старо и младо, па чак и тек рођена деца. Отац Предраг је окупљене подсетио и да су потомци страдалих чекали 50 година да кости својих предака изваде из јама и масовних гробница широм овог краја. Тек 1991. године оне су положене у капелу посвећену Св. Великомученици Марини у порти старе цркве Успења Пресвете Богородице у овом граду. Због тога је, како је рекао отац Предраг, ова капела у народу и названа ‘костурница’, но можда би бољи назив за њу био ‘моштаница’, јер у њој нису кости, већ мошти наших новомученика, који нас заступају пред Господом.

Молитвена окупљања у знак сећања на ливањске мученике настављена су и следећих дана. Тако је 31. јула служена Света Литургија у цркви Успења Пресвете Богородице у Губину, након које је служен помен на гробу свештеника Ристе Ћатића и његових страдалих парохијана.

Након Литургије у Губину, верници су се окупили и у селу Чапразлије, где је, код порушеног споменика, служен помен за 28 мештана овог села, који су 30. јула 1941. године бачени у јаму Самогреду. Након рата, њихове мошти су извађене из ове јаме и сахрањене у заједничкој гробници у самом селу. Парохија Ливањска и Удружење Огњена Марија Ливањска планирају да на месту порушеног споменика из комунистичког периода подигну нови споменик у знаку крста.

У суботу 1. августа, Света Литургија је служена и у селу Челебић, на једном од највећих стратишта у Ливањском пољу. У овом селу је у данима око Огњене Марије побијено преко 400 православних Срба. Док је један број мушкараца бачен у јаму Бикушу изнад села, највећи део мештана убијен је у школи те покопан у масовној гробници на узвишењу Барјак. Управо на овом месту, унутар зидова споменика подигнутог после Другог светског рата, служена је Света Литургија. Парох ливањски, отац Предраг Црепуља, истакао је да, као што су први Хришћани служили Литургије на местима страдања, тако и ми, на овом месту, служимо Свету Литургију над моштима страдалих. Разлика је пак, како је истакао, у томе што су први Хришћани страдали од многобожаца, док су наши преци страдали од оних који себе такође називају хришћанима. Богослужењу су присуствовали и представници Удружења Јадовно 1941.

Свете Литургије и молитвена окупљања у славу ливањских новомученика одржана су и у Новом Саду, Брчком, те у манастиру Богородице Тројеручице на Авали. Због пандемије корона вируса, традиционални помени нису се ове године одржали у Београду и Бања Луци.

Новомученици ливањски, молите Бога за нас!

Удружење Огњена Марија Ливањска