Реже хладан јутарњи ваздух са Динаре, док зубато сунце и бистро, плаво небо обећавају топао дан. Испред порте рујанске цркве, паркирају се аутомобили. Нема застава, цвећа, музике, а опет свечано, достојанствено. У цркви Покрова Пресвете Богородице скупило се четрдесетак парохијана пристиглих из: Губина, Сајковића, Прова, Чапразлија, Сурчина, Београда, Бања Луке, али и далеке Канаде… Дошли рођени Рујанчани, Доњепољци, Ливњаци да и ове године прославе славу рујанске цркве. Благоје Ерцег истиче, са сузама у очима, радост и част што му се указала прилика да ове године буде кум црквене славе, али и пређене миље из Канаде које му нису биле препрека да широко и чврсто загрли родно поље.

Свету Литургију служио је отац Предраг Црепуља, парох лијевањски, губински, црнолушки и врабички. Преливени су и ове године гробови предака сахрањених подно Динаре. Унутрашњост цркве улепшала је и певница која је у овај малени храм стигла као дар Храма Светог Саве на Врачару.

Окупио се верни народ и на Трпези љубави, припремљеној у порти губинске цркве. Понека чашица домаће, сир, пршута, печење и бројне успомене на детињство, рану младост, некадашње сеоске дане, шале и „боцкања“ старих комшија, па и нека нота ојакче огрејале су крајишка срца топлином која ће тињати до наредног сусрета. Догодине у Рујанима.