Христос Васкрсе из мртвих,одјекивало је ове недеље, 16 априла 2023. године, у храму Успења Прсвете Богородице у Ливну. Врхунац је то свега онога за шта смо се, свако на свој начин, припремали. Већина постом и молитвом, али и радом, како би празник над празницима дочекали најсвечаније. Посебна свечаност је за празник бити у родној кући, са душом предака која чека крај прага. Ми који не заборављамо место свог почетка, потрудимо управо у ове дане да све личи на некадашње прославе и да обрадујемо и оне који своје старачке дане проводе диљем Ливањског поља. Далеко од родног краја састају се људи који у миру планирају како обићи све оне од Пеуља до Губера. Помислите колико треба времена да отворите 51 врата за два дана и да најмање исто толико пута назовете Бога, нашим поздравом „Помоз Бог“. Треба знати и где се налазе све те куће и где су на њима улазна врата. Треба да вас ти људи познају, па да вам их и отворе. Последњих година за Васкрс је увек падала киша, али један благи поглед препун захвалности све надокнаћује. Неки знају ко смо, а неки не, неки су тужми, а неки јаки, некима смо додирнули руку, а некима оставили поклон у појату, јер они своје благо морају нахранити пре свих других обавеза и гостију. Сви који живе у ливањском крају заслужују најмање један васкршњи поклон, зато не дозволите да жута кеса вредности 40 марака буде раздор међу нашим народом. Сви су се радовали и показивали велику захвалност.

Дарови најмлађима уручени су на сам дан Васкрса у ливањској и црнолушкој цркви.

На Велики петак малобројни Срби ливањски дошли су да се поклоне Христовом гробу.

У Губину је Света Литургија одржана у 10 сати.

У Врбици се, на опште задовољство, сакупио већи број парохијана него обично. Донели су офрабана јаја да поп освети и пришли да се помоле и обаве последње припреме за дочек Васкрса. Искористили смо ту прилику и да поразговарама о формирању Црквеног одбора парохије Врбичке, чији се рад, већ неко време, слабо одвија. Обишли смо порту врбичку и запазили оштећења на крову цркве која треба хитно санирати, а приметили смо и влагу на плафону у унутрашњости цркве. На нашу радост, наша нервоза и нестрпљиво ишчекивање прекинуто је на Васкршњи уторак јер су тога дана започете дуго очекиване припреме за асфалтирање приступног пута до цркве. Поменимо још једну радост. За Васкршње празнике врбички парохијски дом је добио 20 кревета и тиме ће се наставити акција уређења овог дома за сврху коначишта, да наши људи имају где преноћити кад посете прађедовска имања и пожеле да погледом загрле разрушена огњишта.

После ових скромних речи из којих, што не рећи, стоји и много рада и личног одрицања, долази оно највжније ХРИСТОС ВАСКРСЕ ИЗ МРТВИХ.

Потрудите се и ви да их изговорите идућег ВАСКРСА у неком од храмова у ливањском крају. Никола Петровић