Назив: Ливно и Ливњаци

Приређивачи текста: аутори и сарадник изложбе «Срби Ливањског поља-трагови кроз векове»

Издавач: Удружење Огњена Марија Ливањска, Београд, 2015. година

О КАТАЛОГУ ЛИВНО И ЛИВЊАЦИ

Каталог који је припремљен као писани текст који прати изложбу «Срби Ливањског поља-трагови кроз векове» састоји се од више поглавља у којима су читаоцима представљене важније информације из историје ливањских Срба. Каталог најпре представља неколико теорија о пореклу имена града и целог подручја, његов географски положај на начин како су то учинили први руски конзул у Босни, Александар Гиљфердинг и турски путописац Евлија Челебија.

Историја Ливна и Ливањског поља укратко је представљена од најранијег периода имајући у виду бројне трагове и споменике који сведоче о разним епохама и цивилизацијама на том подручју, преко Средњег века и бана Стјепана II Котроманића који га припаја Босанској бановини. Затим је представљено Ливно под османском влашћу, када постаје главна турска војна база за походе према Приморју, а потом и центар санџака.

Демографске прилике представљене су почев од последње деценије 15. века  и турског пописа, приказане су и миграција становника из Босне према Далмацији и обрнуто и њима условљене промене верског састава становника, а помиње и изворе који говоре о покатоличавању православаца у 18. веку. Пописи римокатоличких фратара, римокатолички шематизам, као и подаци разних путописаца послужили су да сагледамо структуру становништва у 19. веку и касније, почев од владавине Аустро-Угарске чија политика битно мења национални састав на штету православаца. У том поглављу, које носи назив Становништво, обрађено је и порекло српског становништва Ливањског поља, као и околности које су у току и након Другог светског рата довеле до даљег пада учешћа Срба у укупном броју становника, закључно са последицама грађанског рата 1992 – 95. године и акције хрватске војске „Зима 1994“.

После историјско-географског прегледа ново поглавље представља основне елементе народне ношње српског становништва ливањског подручја.

Период турске власти, због дужине трајања, оставио је бројне податке и сведочења о борби ливањских Срба за своја верска и национална права. У поглављима Градња школе и Градња цркве описују се управо историјски догађаји који су довели до градње српске конфесионалне школе и православне цркве Успења Пресевете Богородице у самом центру града. Зграда те школе, у којој је данас градска гимназија, као и црква и данас представљају лепше градске грађевине, придодајући им и зграду некадашњег Српског пјевачког и тамбурашког друштва «Сундечић», сада такође зграду гимназије. Поглавље о градњи цркве садржи и опис ризнице православне цркве који се састоји од више десетина вредних икона и старих богослужбених књига и сасуда, које су цркви даривали парохијани.

Наредно поглавље Каталога посвећено је периоду Аустро-Угарске власти и забранама које су се односиле на српски живаљ, као и новим начинима и видовима борбе Срба за очување националног и верског интегритета и идентитета.

Веома занимљиво је поглавље под називом Трговина трговци, које описује настанак слоја хришћанских троваца у време турске власти. Тада се издваја одређени број српских породица које стичу и углед и богатство којим утичу на развој и изградњу националних верских и образовнох институција. Нажалост, у Другом светском рату, спаљени архив Српске православне цркве претворио је у пепео податке о старим ливањским породицама.

Подручје Ливањског поља имало је бурну историју и било бременито напетостима и компликованим међунационалним односима, те је ново поглавље Каталога посвећено управо политичким и међунационалним односима и приликама. На то поглавље, које завршава са Првим светским ратом, надовезује се приказ прилика у периоду између два рата, односно Краљевини Југославији. У том поглављу посвећена је пажња Српском пјевачком и тамбурашком друштву „Јован Сундечић“, које је утицало на културни, образовни, верски, економски и национални живот Срба целог краја, али и града као целине. Описано је и опредељене једног броја муслимана, који прихватају југословенски национализам и западњачки модернизам уз исламски верски идентитет прилагођен модерном времену. Такође, помиње се и организивање усташке групе у Ливну.

Период Другог светског рата, када је лета 1941. године побацан у јаме и убијен велики број Срба, те су неке породице потпуно затрте, а нека села остала без својих српских становника, одвојен је у посебно поглавље у коме су наведене најстрадалније породице и набројана највећа стратишта. За период после Другог светског рата највише информација се односи на ексхумацију тела страдалника и сахрану у Спомен-капели у порти ливањске православне цркве.

Нажалост, страдање Срба Ливањског поља поново се догодило у грађанском рату 1992-1995, чему је посвећено ново поглавље, на које се надовезује период после 2000. године, када се обнављају срушени споменици и установљава начин одржавања свеколике баштине ливањских Срба кроз оснивање и активнсти Удружења Огњена Марија Ливањска.

Удружење Огњена Марија Ливањска