У селима Губин и Сајковић и Грковци, 6. јуна 1941. усташе су ухапсиле 13 Срба са намером да их побију и баце у јаму. Јама Рубића долац, изнад села Сухача и Каблић, може сесматрати првоотвореним усташким губилиштем у Ливањском пољу. Тим злочином су усташе су извеле својеврсну „пробу“ истребљења Срба, грађана НДХ, планираног за почетак јула.
Цвијо Пајчин Орашчић је пре упада усташа склонио у планину, те је избегао усташко хапшење, али су ухапшени свештеник Ристо Ћатић парох губински и његових дванаест парохијана. Отац Ристо је ухапшен под оптужбом да је четнички вођа, а остали као помагачи четника. Одведени су до јаме Рубића долац, мучени и убијени, а тела им бачена у јаму. Тројица Срба су, свако својим путем, побегла испред јаме. Судбина Раде Загорца остала је неразјашњена и до данас је под велом мистерије. Претпоставља се да је налетео на усташе и завршио у некој другој јами. Јово Пајчин и Перо Росић успели су да се домогну, а Мирко Росић је, рањен, изашао из јаме у току ноћи и одметнуо се у планину.
Имена убијених:
- Ристо Ћатић, парох губински;
- Васо Илије Пајчин;
- Илија Јове Шормаз;
- Васо Томе Росић;
- Славко Васе Росић;
- Симо Јове Росић;
- Војин Јањић;
- Илија Јањић и
- Раде Јолић.
Милан Радоја, савременик овог догађаја, овако је забележио у својим записима:
Један аутобус и једна луксузна кола са око 15 усташа, са једним пушкомитраљезом, отишли су у Губин код цркве, у поповску кућу. Уватили попа Ристу и тражили Орашчића Цвију. Нису га могли наћи. Уватили су му брата Јову и још мирни сељака. Неки су копали крумпир, неки шишали овце каво мирни сељаци, нису се томе надали.
Потрпали ји у аутобус. Уставили су се у Струпнићу код жандарске станице. Тамо је неки збор бијо. Из аутобуса смијали се и викали поносито: ово су хрвацки соколови што купе српску банду, ми ћемо нашу домовину очистити од банде…
Оћерали су ји више Каблића у планину и бацили у јаму. Од њи, успјели су побјећи — Цвијин брат Јово и Росић Перо…
Кости оца Риста и његових осам парохијана, после рата су извађене из јаме и сахрањене у порти Губинске цркве. Споменик над гробницом оштећен је током рата 1992-1995. године, али је током 2000тих обновљен.
Отац Ристо Ћатић, као ђак богословије, био је члан Младе Босне.

Споменик оцу Ристи и његовим парохијанима