Звук звона са цркве у Врбици не чује се често, али још се оглашава за веће празнике и важно је да не престане. Опстаје малобројна заједница Врбичке парохије и труди се да живот у њој не замре, а Господ их учвршћује у вери да истрају.

Ове године слава је прослављена посебно свечано. На прославу су дошли и они који живе најдаље од Врбице. Њих је можда било и понајвише. Неки су дошли први пут, а осећали су се, како сами кажу,  као да су одувек ту. Преци становника бачког места Сириг давно су отишли из Врбице, а њихови потомци нису заборавили своје порекло и дошли су на славу цркве. Овогодишњи кум славе био је становник Сирига, Милош Вулић са породицом. Својим односом према Ливањском пољу задужио је многе, и зато су се људи потрудили да овом племенитом човеку учине славље, коме је домаћин, достојанственим. Милош Вулић и Радомир Ерцег су, седам дана пре Духова, уређивали порту и парохијски дом, како би у свечаном руху дочекали славу.

Свету Литургију служио је отац Ангеларије, а након тога је одржао пригодну беседу у којој је, између осталог, нагласио да, након успешног уређења конака које је водило Удружење ОМЛ, креће и обнова саме Врбичке цркве. Кумовски део колача је, у име црквеног одбора Парохије, прихватио Жарко Вујановић.

По први пут је ове године постављен шатор под којим је послужено више од 100 људи. Поред мештана Врбичких села и двадесетак Сирижана, дошли су и гости из Бања Луке, Козарске Дубице, Сурчина, Ливна, насеља Ливањског поља… Испред општинског вијећа Ливна гост на слави је био и Никола Кнез, који је уз честитке, поручио да ће град Ливно настојати да сагледа и помогне решавање проблема Врбичана, у њиховој надлежности.

За икону светих Новомученика лијевањских, која се налази у цркви у Врбици, кум Милош је даривао трон, рад радионице „Дуборез Росић“ из Болеча. За успомену на кумство, у име Удружења ОМЛ, председник Никола Петровић, поклонио је Милошу Вулићу слику „Врбичка црква“, рад Весне Ковачић из Ливна.

Славље је настављено током целог дана. Овогодишња прослава је прошла у доброј, свечаној атмосфери, наклоњено је било и време и расположење, добро послужење и све је подсећало на некадашње прославе када је била пуна људи Врбичка парохија.

Зато није чудо су се нерадо разилазили на Духовски понедељак, али уз чврсто обећање „Видимо се догодине“!