Парохијани свих села, које обухвата парохија губинска, као и многи други драги нам гости, и ове године на празник Убрус 29. августа окупили су се око цркве Успенија Пресвете Богородице у Губину.

Судбина је многе Србе, немилосрдно отргнула од Динаре, и развејала по цијелом свијету.Но ко је хтио да погледа, могао је на лицима и у очима присутног народа да угледа дубоку чежњу и патњу за родним прагом и родном грудом али и радост и понос на то ко су и одакле потичу. Познато је од давнина да се Срби лако не предају.Тако се редовно окупљамо. Окупља нас много ствари, а највише наша Света Црква, наша Динара и гробови наших предака.

Своји су дошли на своје, и заједно са оним Србима који стално бораве под Динаром, како ваља и како требује прославили славу и Богу се помолили. О своме „руву и круву“ а уз помоћ свих осталих, ове године домаћин и кум славе био је господин Радован Пајчин, који је свима нама образ освјетлао. Посебну захвалност за истрајност у организацији овог сабора дугујемо и г. Недељку Вуковљаку, г. Лази Пајчину и г. Обраду Вуковљаку, као и свима који су допринели организацији скупа.

Велики број присутног народа показао је, да свако дјело које се чини у славу Божију мора успјети, па тако и овај наш скуп постепено прераста у огромни сабор, који, не само да окупља људе са ових простора, већ и многе друге у чијим грудима куца родољубиво срце. Ове године, а надамо се да ће то прерасти у традицију, проглашена су три почасна парохијанина, који су се обратили домаћинима дирљивим говором, који је потресао све присутне.

Љубав према завичају даје нам велику снагу и вољу да све учинимо да се заборав побједи. Ове године подигнут је и освећен споменик палим борцима и цивилима протеклог рата, који је на понос свих нас и на достојну почаст пострадалима. На споменик је венац положио и начелник општине Босанско Грахово г. Душко Радун.

Заједничкој трпези која је припремљена у порти храма приступило је око 600 људи. Народно весеље је трајало цијели дан, и све је било како ваља и доликује.

Нека благи Господ и Богородица поживе овај скуп и помогну да буде и бољи и љепши сваке наредне године, а на многаја и благаја љета.

СПЦО ГУБИН

У подножју Старетине, на западном крају Ливањске општине, сместила су се села Челебић, Бојмунте, Радановци, Врбица, Богдаше и Бастаси, која припадају Врбичкој парохији.

Терет несреће која је захватила ову парохију није попустио ни за ових двадест година колико је прошло од рата. Поново нас је светлост
ватре и мирис паљевине, од пожара који су беснели тих дана, вратила у оне
дане кад је нељудска рука палила и жарила српским селима, трудећи се да
нестане све што је српско.

Тако је било и са Врбичком црквом, али није увек по људској вољи. Обновљен је храм Силаска св. Духа на Апостоле и заживи парохија Врбичка. Некада је црквени сабор био за Велику Госпојину, а сада за Благу Марију. Можда је и то један од разлога што ово саборовање које смо започели Светом Литургјом коју су служили о. Жељко Ђурица, бивши парох лијевањски, и о. Предраг Црепуља, парох лијевањски, није онако као бисмо волели. Има народа који се окупља у селима ове парохије барем у овим данима, иако се од прошле Благе Марије упокојило петоро парохијана ове парохије, десет посто од укупног броја оних који живе у овој
парохији.

Они који долазе Врбичком храму били су и ове године да понесу благосов
родног краја, а они који су били у родном крају а нису дошли свом храму верујемо да ће доћи идуће године. Доле код нас је све некако мало, али кад се купи сено у Врбичкој порти – које је покосио Лазар Катић – онда се и порта чини великом. Црква и парохијски дом се отворе тек неколико пута годишње па их је сваки пут потребно очистити и упристојити. Кад би било више руку свима би било лакше, јер сваке године 3. августа, дан пред Благу Марију, окупимо се и средимо порту, очистимо цркву и дом, али сваке године долазе исти људи. Свих ових година Милка Кисић, Мара Јовић и Сава (Савица) Јовић увек су били међу првима.

Добро би било да нас идуће године у послеподневним сатима 3. августа буде више, да заједнички урадимо нешто за себе. На дан Благе Марије било је свечано и лепо, литургија па дружење. Има нас који све потешкоће прихватамо као искушење вере, па смо зато ипак остали цео дан дубоко у ноћ.

По благосову нашег пароха, ко год дође до манастира у
Врбици може да звони кад хоће. Покретано рукама верујућих, звоно са
Врбичке цркве цео дан је јављало да смо још живи, да се надамо добру од
Господа. Нека звони на многаја љета.

Илиндан – слава цркве у Црном Лугу и највећи црквено-народни сабор у Ливањском пољу – прослављен је и ове године достојанствено и уз велики број народа, како оних који и данас живе на овим просторима, тако и оних које је живот расејао далеко од ових прелепих крајева.

Свечана прослава Илиндана почела је Светом Литургијом у храму Светог Пророка Илије коју су служили отац Жељко Ђурица, бивши парох лијевањски, отац Савко Плавшић, парох граховски, и отац Предраг Црепуља, парох лијевањски и црнолушки. Током Свете Литургије један број верника, како деце тако и старијих, је приступио светим тајнама исповести и причешћа.

У својој беседи окупљенима, честитајући славу, отац Жељко је подсетио на речи Светог Владике Николаја Жичког упућене православном српском народу – да је важно да са сложимо, умножимо и обожимо. Посебно је нагласио да, ако је већ некада тешко да се умножимо, а посебно сложимо, свакако није и не може бити тешко да се обожимо. Поздрављајући окупљене у своје, и име управе парохије, отац Предраг се осврнуо на важност црквено-народних зборова, истичући да су се у нашој прошлости на њима и краљеви крунисали. Захвалио се свештенству и народу који су дошли и увеличали овај велики празник, а посебно г. Душку Радуну, начелнику општине Босанско Грахово и овогодишњем куму црквене славе, који је са породицом спремио славски колач и кољиво.

Након богослужења, верници су се задржали око цркве уз освежење и у дружењу. Народно весеље поводом Илиндана је трајало до касно у ноћ.

У недељу 6. августа 2017. године, у цркви Св. Марка у Београду служен је парастос свим Ливањским Србима побијеним у лето 1941. године од стране усташа, као и онима страдалима током последњег рата 1992-1995 године. Помен страдалима су служили отац Мирко Јамаџија, бивши парох лијевањски, и ђакон Радомир Врућинић, родом из Губера код Ливна. И поред велике врућине, у заједничком молитвеном сећању окупило се око 50 верника, потомака страдалих.

У својој беседи, отац Мирко се осврнуо на чињеницу да се ових дана сећамо великог страдања не само српског народа у Ливну и Ливањском пољу, већ и у Крајини и многим деловима Босне и Херцеговине, али да признање и покајање за почињене злочине на страни оних који су их починили и даље изостаје. Окупљенима је скренуо пажњу и на важност истрајавања у чувању сећања на њихове страдале претке.

Након парастоса, окупљени су се задржали у дружењу у парохијској сали цркве Св. Марка. Овим богослужењем је завршен овогодишњи циклус окупљања у знак сећања на Ливањске мученике.

Неговање сећања на православне Србе страдале у Ливањском пољу током Другог светског рата настављено је, након централног окупљања у Ливну за Огњену Марију, парастосима који су служени у Чапразлијама, Челебићу и на Шаторском језеру.

У поподневним часовима 31. јула, на разрушеном спомен-гробљу у Чапразлијама, помен страдалима из овог села служио је парох лијевањски, отац Предраг Црепуља, пред групом окупљених верника. На овом месту је сахрањено 28 мештана овог села које су усташе бациле у јаму Самогреда 30. јула 1941. године, западно од овог села. Двадесет година касније, њихови земни остаци пренети су и положени у гробницу у Чапразлијама, над којом је подигнут споменик. Током претходног рата, споменик је порушен, али кости пострадалих и даље почивају на овом месту. Обнова споменика је планирана за скору будућност.

Следећег дана, 1. августа, на другој страни ливањског поља, отац Предраг Црепуља је, пред 20-ак окупљених, служио помен пострадалима из овог села на обновљеном спомен-гробљу на Барјаку. На овом месту је сахрањена велика већина од преко 400 цивила – махом жена и деце – из Челебића и околних села које су усташе на Огњену Марију сакупили у сеоској школи и ту поклали, те њихова тела сахранили на Барјаку, на месту данашњег споменика. Претходног дана, мушке становнике овог села су исто тако сакупили у сеоској школи и одвели свезане до јаме Бикуше, у коју су их бацили. Поздрављајући окупљене, отац Предраг је истакао важност окупљања у заједничкој молитви и сећању на наше мученички пострадале претке, истакавши да су се и рани хришћани окупљали управо на местима где су били сахрањени или пострадали први хришћански мученици.

У поподневним часовима 1. августа, молитвено окупљање је одржано и поред крста на Шаторском језеру, у знак сећања на све православне Србе пострадале на овој планини током Другог светског рата. На парастосу су служили отац Жељко Ђурица, парох колобарско-грбавички и бивши парох лијевањски, отац Савко Плавшић, парох граховски, и отац Предраг Црепуља, парох лијевањски.

У понедељак 31. јула, служена је Света Литургија у храму Успења Пресвете Богородице у Губину. По већ устаљној традицији, у оквиру Илинданских окупљања широм Ливањског поља, народ Губинске парохије се сабира око свог храма баш на овај тадум. Свету Литургију, пред 30-ак окупљених парохијана, како оних који живе у селима ове парохије тако и оних који су расејани у другим местима, служио је отац Предраг Црепуља, парох губински.

На крају Свете Литургије, окупљени народ је са својим свештеником кренуо ка споменицима страдалима из Другог светског рата и рата 1992-1995 године. На месту где се налази споменик оцу Ристи Ћатићу и његовим парохијанима побијеним од стране усташа током Другог светског рата, као и нови споменик палима у последњем рату, одслужен је помен.

Након тога, окупљени народ се задржао на дружењу и чашици разговора у порти овог храма.

У данима око Огњене Марије, православни Срби Ливна и Ливањског поља окупљају се молитвено у сећању на своје претке који су невино страдали почетком Другог светског рата од усташа, у највећем броју у данима око празника ове светитељке.

Као и увек, централна комеморација одржана је 30. јула, на Огњену Марију, у Капели и спомен-костурници Св. Великомученице Марине у Ливну. Пред више од 60 окупљених верника, махом потомака страдалих, Свету Литургију служили су отац Жељко Ђурица, парох колобарско-грбавички и бивши парох лијевањски, и отац Предраг Црепуља, парох лијевањски. За певницом је одговарао отац Срђан Белензада, парох веселињски. На крају Свете Литургије, служен је и помен страдалима. У својој беседи, отац Жељко је подсетио окупљене да, као што је телу потребна здрава храна, тако је и души потребно да се храни, те да, окупљајући се у заједничкој молитви и сећању заправо хранимо и душе своје. Осврћући се на Ливањске новомученике, отац Жељко је истакао да је битно да их народ препознаје и прославља као свете мученике, а да ће их онда и наша Црква препознати и прославити као такве. Поздрављајући окупљене, отац Предраг се захвалио свима који су тог дана дошли у Ливно да присуствују Светој Литургији, подсећајући да су се и први хришћани окупљали на местима страдања првих мученика. Након богослужења, окупљени народ и свештенство су се задржали на дружењу у парохијском дому.

Претходног дана, у суботу 29. јула, расељени Ливањски Срби окупили су се у Бања Луци на парастосу који је, у цркви Св. Јована Богослова на Лаушу, служио отац Мирко Јамаџија, бивши парох Ливањски. Обраћајући се окупљенима, отац Мирко се запитао какво је зло могло спровести такав злочин, те истакао важност чувања сећања на све невино страдале, како 1941. године, тако и у рату 1992-1995. године.

На Огњену Марију су парастоси служени и у Новом Саду, у манастиру Богородице Тројеручице на Авали, а у наредним данима ће бити служени и у Губину, Чапразлијама, Челебићу и Београду.

Прва усташка убиства ливањских Срба почела су већ у мају 1941. године, хватајући замах у јуну и јулу, да би свој врхунац достигла у данима око Огњене Марије. У Ливну и околним селима побијено је око 1600 православних Срба. У појединим селима, као што је Голињево, побијено је комплетно српско становништво, док је у другим селима само мањи број успео преживети. Међу највећим стратиштима су били ливада крај села Пролог, јама Равни Долац и школа у Челебићу.

Капела и спомен-костурница посвећена Св. Великомученици Марини саграђена је током 1991. године, као вечно почивалиште за мошти пострадалих, које су те године извађене из јама и са других стратишта ливањског поља и положене у костурницу. Током рата 1992-1995, овај храм је претрпео значајна оштећења, док су мошти мученика узнемирене. У овој години, када се навршава 76 година од овог великог страдања и 26 година од почетка изградње капеле и вађења костију наших предака из јама, успешно се приводе крају радови на уређењу капеле, у оквиру чега је и фрескописана захваљујући средствима добијеним од Фонда Патријарха Павла при Патријаршији у Београду.

По молби члана нашег Удружења Милоша Никше, објављујемо његову захвалницу свима који су помогли да се његов прадеда, Јово (Николе) Црногорац из Челебића, упише у књигу умрлих општине Ливно. Такође, скрећемо пажњу и другима да на овај начин могу уписати своје претке у књиге умрлих Босне и Херцеговине.

З А Х В А Л Н И Ц А

Поштовани,

Поводом проглашења, по мајчиној наследној линији, мога прадеде, Црногорац (Никола) Јово, умрлим лицем у Општинском суду у Ливну, несталог у рејону села Челебић код Ливна у Босни и Херцеговини на верски празник Огњена Марија, дана 30.07.1941. године, као и накнадног уписа у матичне књиге умрлих за село Челебић у општини Ливно за 1941. годину, на овај скроман начин:

захваљујем се:

1. ШУЊКА (Владимир) Душану родом из села Челебић општина Ливно, сада живи у селу Мељак општина Барајево у граду Београду, сведоку у Српској православној цркви у Ливну
2. МИЛУТИН (Никола) Душану родом из села Челебић општина Ливно, сада живи у општина Сурчин у граду Београду, сведоку у Српској православној цркви у Ливну
3. ПАЖИН (Лазо) Душану родом из села Застиње општина Ливно, сада живи у у општини Нови Београд у граду Београду, сведоку у Општинском суду у Ливну
4. РАДЕТА (Васо) Драги родом из села Губер општина Ливно, сада живи у Ливну, сведоку у Општинском суду у Ливну
5. ДОСТАНИЋ, рођено Цвијетић, (Жика) Гордани родом из Сремске Митровице, сада живи у граду Београду, извору писаних информација које се налазе у Архиву Босне и Херцеговине у Сарајеву.

Изузетно се захваљујем:

1. ЦРНОГОРАЦ (Перо) Радету родом из села Челебић општина Ливно, сада живи у селу Заклопача општина Гроцка у граду Београду, извору усмених информација, сведоку у Српској православној цркви у Ливну и иницијатору свих активности у вези писања родослова породице Црногорац из села Челебић – општина Ливно у Босни и Херцеговини и подршке да се не забораве моји преци из родног краја моје покојне мајке Маре, кћерке Црногорац (Јово) Саве.

С поштовањем,

Београд, 24. јул 2017. године

НИКША (Симо) Милош

родом из Сремска Митровице,

који сада живи у Београду.

Лета 1941. године, а највише у данима око Огњене Марије, усташе су побиле више од 1600 Срба по бројним јамама Динаре, Голије, Старетине, Тушнице, Камешнице, код села Пролог, у челебићкој школи, на ливади Трновац, у шуми Копривници, код Куперешких врата и на Боровој глави, у Засеновићима код Бугојна… Страдали су сви, од тек рођених до старих и немоћних. Велики број њих су живи бачени у јаме да тамо умиру данима. Тих дана заувек су нестале целе српске породице, а у неким селима од тога дана све до данас више нема Срба. Након педесет година, 1991. године, потомци су извадили мошти страдалника из већине јама и сахранили их у спомен-капели саграђеној у порти лијевањске православне цркве. Само годину дана касније те мошти су узнемирене и разбацане око оскрнављене спомен-капеле и запаљене лијевањске православне цркве. Епархија бихаћко-петровачка, Парохија лијевањска и потомци страдалника обновили су Спомен-капелу и поново у крипту положили мошти мученика.

Српска православна црквена општина и Удружење Огњена Марија Ливањска позивају вас да присуствује молитвеном сећању на невине жртве, које ће се одржати по следећем распореду:

• Бања Лука, 29. јула у 17.00 – црква Светог Јована Богослова (Лауш), помен ће служити свештеник Предраг Црепуља;
• Ливно, 30. јула у 10 часова – Спомен-капела Свете великомученице Марине, Свету Литургију и помен ће служити свештеник Предраг Црепуља и присутно свештенство;
• Нови Сад, 30. јула у 11 часова – црква Светих Кирила и Методија (Телеп), помен након Свете Литургије ће служити свештеник Велимир Врућинић;
• Авала, 30. јула у 10.30 часова – манастир Богородице Тројеручице, помен ће служити свештеник Војо Билбија;
• Чапразлије, 31. јула у 12 часова – помен код порушеног споменика страдалима ће служити свештеник Предраг Црепуља;
• Челебић, 1. августа у 10 часова – спомен гробље на Барјаку, помен ће служити свештеник Предраг Црепуља;
• Београд, 6. август у 11.30 – црква Светог Марка, помен ће служити свештеник Мирко Јамеџија.

Током протеклих недељу дана, у Ливну су кренули радови на осликавању Капеле и спомен-костурнице Св. Великомученице Марине – Огњене Марије. Радовима на фрескописању ће бити обухваћена сама капела, док се на зидовима крипте налазе спискови са именима страдалих. Очекује се да ће фрескописање бити завршено до Огњене Марије.

По благослову Епископа бихаћко-петровачког г. Атанасија капелу осликава проф. мр Горан Јанићијевић, ванредни професор и помоћник директора за наставу Академије Српске Православне Цркве за уметност и консеравцију у Београду. Средства за фрескописање је обезбеђен код Фонда Патријарха Павла при Патријаршији у Београду, заједничким залагањем Епархије Бихаћко-Петровачке и Удружења Огњена Марија Ливањска.

Капела и спомен-костурница посвећена Св. Великомученици Марини саграђена је током 1991. године, као вечно почивалиште за мошти пострадалих, које су те године извађене из јама и са других стратишта ливањског поља и положене у костурницу. Током рата 1992-1995, овај храм је претрпео значајна оштећења, док су мошти мученика узнемирене. У овој години, када се навршава 76 година од овог великог страдања и 26 година од почетка изградње капеле и вађења костију наших предака из јама, полако приводимо крају радове на уређењу Капеле и спомен-костурнице.

Заједничким трудом парохије Лијевањске и Удружења Огњена Марија Ливањска, током јуна 2017. године покошена је црквена порта и гробље у селу Голињеву крај Ливна. Овим је настављен рад на уређењу овога, некада најзапуштенијег и скоро заборављеног, црквишта и гробља на територији парохије Лијевањске, започетог још 2014. године. У кошењу гробља су учествовали отац Предраг Црепуља, парох лијевањски, и Милош Дамњановић, члан УО Удружења Огњена Марија Ливањска.

У плану је и обнова храма у овом селу, јединог сведока о постојању православних Срба у њему. Још једном позивамо све оне који могу да помогну ову акцију својим прилозима. Више о овоме можете прочитати овде: https://omlivanjska.com/projekti/projekatgolinjevo/

Парохија Лијевањска и Удружење Огњена Марија Ливањска позивају све православне Србе пореклом из насеља парохија Лјевањске, Губинске, Врбичке и Црнолушке да се организују и покосе своја гробља на време, те да се на тај начин одуже својим прецима. Такође, Парохија и Удружење стоје на располагању да помогну кошење гробаља у овим парохијама у организационом смислу тамо где је то потребно.

ОРИГИНАЛНИ ЛИНК: http://jadovno.com/podjimo-na-jadovno-01-jula-2017-jer-nismo-zaboravili/#.WU6EUIXazoE

Удружење Јадовно 1941. осму годину за редом организује обиљежавање „Дана сјећања на Јадовно 1941.“.

Са благословом Његовог Преосвештенства, Eпископа горњокарловачког г. Герасима, у суботу 01. јула 2017. поводом седамдесет и шесте годишњице од страдања, биће обиљежен „Дан сјећања на Јадовно 1941-2017.“ Без обзира што се ово стратиште данас налази ван граница Србије и Српске, сматрамо нашом дужношћу да његујемо културу сјећања на наше страдалнике, без обзира гдје су пострадали.

У суботу 01. јула 2017, над Шарановом јамом на Велебиту, са почетком у 11 часова, биће служен парастос за 38.010 православних Срба, побијених у комплексу логора НДХ, Госпић – Јадовно – Паг.

Након молитве упутићемо се узбрдо, око 5км до јаме под Гргиним бријегом (налази се уз сам пут) гдје ћемо уз јаму поставити Часни крст и служити кратки помен. Крст ћемо ако Бог да освештати дан прије у Храму Св. Саве на Врачару.

Наставићемо пјешке још око 2 км до мјеста некадашњег сабирног логора Јадовно у Чачића долцу. На том мјесту гдје смо поставили Часни крст 2012. године, задржаћемо се око сат времена.

На повратку, упутићемо се у Меморијални центар Никола Тесла у Смиљану одакле ћемо наставити према селу Медак гдје ће уз светињу, Манастир посвећен Усековању главе Св. Јована бити организовано послужење за ходочаснике.

Одатле слиједи повратак нашим кућама.

Удружење Јадовно 1941, учествује уз Епархију горњокарловачку као суорганизатор молитвеног окупљања уз ангажовање својих људских и техничких капацитета.

За учеснике ће бити обезбјеђен бесплатан превоз аутобусима из Београда, Новог Сада, Бања Луке, Приједора и Новог Града.

Молитвено сабрање на Велебиту је пријављено и одобрено од стране полицијске станице Госпић чији ће радници обезбјеђивати скуп.

-Заинтересовани за пут са подручја Бање Луке, Приједора и Новог Града, треба да се јаве на број телефона удружења Јадовно 1941. у Српској: +387 51 333 500 или путем електронске поште: udruzenje@jadovno.com .

-Заинтересовани за пут са подручја Београда, треба да се јаве Вељку Ђиновићу, на телефон: +381 64 421 6548 или путем електронске поште: djinovicveljko@gmail.com или udruzenje@jadovno.com

-Заинтересовани за пут са подручја Новог Сада, треба да се пријаве Удружењу ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца „Обилић“ Нови Сад путем електронске поште: srpskidobrovoljci.ns.1912.1918@gmail.com или на бројеве телефона +381 60 764 15 64 или 064/153-59-36 или 064/671-5881

-Заинтересовани за пут са осталих подручја, могу да се јаве на број телефона удружења Јадовно 1941. у Српској: +387 51 333 500 или путем електронске поште: udruzenje@jadovno.com ради координације плана путовања.

Због ограниченог буџета и трошкова финансирања Сабрања, молимо све оне који могу помоћи, да то и учине.

Како у властитом аранжману доћи из правца Београда или Бањалуке? Којим путем од Госпића до споменика код Шаранове јаме, мјеста окупљања? Погледајте карте..

Пођимо на Јадовно, јер нисмо заборавили!

Душан Ј. Басташић

Предсједник УГ Јадовно 1941. Бања Лука

Везане вијести:

Најава на Фејсбук страници удружења Јадовно 1941.

Погледајте како је било на Јадовну прошле године..

Галерија фотографија са обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941 – 2016.

Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Атанасије је данас, 16. јуна 2017. године у Епископију у Босанском Петровцу примио у посјету парохија лијевљанског Пречасног јереја Предрага Црепуљу и Милоша Дамњановића из Удружења „Огњена Марија Ливањска“ из Београда.
​Повод за данашњи сусрет јесте почетак фрескописања Спомен храма Свете Великомученице Марине са костурницом у Ливну. Познато је да завичајно удружење „Огњена Марија Ливањска“, чије је сједиште у Београду, дужи низ година својим програмима и акцијама активно учествује, изналази средства и помаже црквене општине у обнављању храмова Српске Православне Цркве – Епархије бихаћко-петровачке на простору Ливна и Ливањског поља, као и у харитативним дјелатностима према повратничким православним породицама у парохијама лијевљанској, врбичко-губинској и црнолушкој. Заједничким снагама Епископ Атанасије и ово заједничко удружење изнашли су новчана средства за фрескопис спомен капеле у Ливну. По благослову Епископа капелу ће осликавати Проф. Мр Горан М. Јанићијевић, ванредни професор и помоћник директора за наставу Академије Српске Православне Цркве за уметност и консеравцију у Београду. У овој капели похрањене су мошти православних Срба Ливна и Ливањских села убијених 1941. године. Мошти су из јама извађене 1991. године а том приликом Његова Светост Блаженопочивши Патријарх Српски Павле је 11. августа 1991. године над моштима мученика служио опијело.

У суботу 3. јуна у просторијама ресторана Наша трпеза, на чукаричкој падини одржан је састанка становника села Челебић на којем се разговарало о неколико тема:

-рад одбора села Челебић
-одржавање Спомен гробља и гробља на Баријаку
-израда плоче са именима страдалих на Спомен гробљу
-ограда гробља на Баријаку
-база података Челебић

Челебић је најстрадалније српско село у Ливањском пољу. Нажалост, њих
око четири стотине из Другог светског рата и 11 из овог задњег, као да нису
довољни да пробуде свест код оних који треба само да се сећају. А сећати се није тешко. Мало је Челебићана остало, а и од оног мало што је остало,Челебић постаје све даљи. Циљ рада одбора села Челебића, као и Удружења Огњена Марија Ливањска, управо јесте да сачувамо сећање на наш завичај и наше страдале претке. Имајући ово у виду, Одбор ће наставити свој рад и поново се састати крајем јуна.

Одбор села Челебић

У Богородичиној цркви, слава је и милост, на парохији губинској служити Литургију увијек је нешто посебно.Човјек не може а да не осјети колико је праведних душа из овога светога храма молитве Богу узносило.

Када би ова светиња могла говорити, вјероватно би нам причала о праведним душама које су се у Њој Богу молиле, о дивним свештеницима -вођама и учитељима српскога народа који су ту службовали, о храбром проти Ристи, о вјенчањима и крштењима, о црквено-народним зборовима…

Мала Богородичина црквица од камена сада, као нека старица чека и дозива своју дјецу која су се расула по цијеломе свијету, чека их и за њих се Богу моли. Моли се да не забораве ко су и одакле су, да памте своје коријене, огњиште и млијеко које их је задоило. Ма гдје били да се на њих може поносити.

Уз Божију помоћ и ове 2017.године на празник Светога Василија Острошког окупили смо се у нашем светоме храму, да се Богу и Светоме Василију помолимо. Дошао је ко је могао доћи, али ма колико мало парохијана да дође, они са собом донесу радост и расположење које их рекло би се и највише одржава у овим тешким временима.

Радост је такође настављена крштењем нашег Василија Пајчина, који је дошао да се крсти и завјетује Богу на своме родном огњишту и у родној груди, нека га Бог благослови и подари сваким добром.

Ова наша мала парохија, мала је, али је увијек радна и активна. У плану су припреме за санацију старе подзиде испред звоника, која прети да се уруши, па је помоћ сваке врсте добро дошла.

Са Божијим благословом, Ваш парох Предраг Црепуља.

ПРЕДСТАВНИШТВО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Установа за унапређење економске, научно-техничке, културне и спортске сарадње између Републике Српске и Републике Србије

Београд, 18.05.2017. године

П О З И В

1. Представништво Републике Српске у Србији овим путем обавјештава сва завичајна удружења из Републике Српске која су регистрована на територији Републике Србије да се у 2017. години организује спортска манифестација у малом фудбалу под називом: „ЗАВИЧАЈНИ КУП РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ“.
2. Представништво Републике Српске у Србији овим путем позива завичајна удружења на што веће укључивање чланства у спортску манифестацију „ЗАВИЧАЈНИ КУП РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ„.
3. Право учешће на купу имају сва завичајна удружења из Републике Српске и физичка лица и екипе која живе, раде или воде поријекло са простора Републике Српске у Србији.
4. Такмичења у „ЗАВИЧАЈНОМ КУП-у РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ“ почињу у јуну 2107. прва фаза групних такмичења игра се у 4 регионална центра: Београд, Суботица, Нови Сад и Зрењанин.
5. „ЗАВИЧАЈНИ КУП РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ“ игра се у три категорије: пионири годиште 2003, 2004, сениори 18+, и ветерани 36 +. Куп се игра се по систему 5+1 ветерани и пионири, сениори играју систем 4+ 1 и игра се 2 x 20 минута.
6. Пријава екипа за учешће на „ЗАВИЧАЈНОМ КУПУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ“ врши се на адресу: liga.drina.una@gmail.com
   

ЗА СПОРТСКИ РЕГИОН БЕОГРАДА ………………….. liga.drina.una@gmail.com

ЗА СПОРТСКИ РЕГИОН ЗРЕЊАНИНА ……………….. nikola.sarac98@yahoo.com

ЗА СПОРТСКИ РЕГИОН НОВОГ САДА ………………..subundesliga@gmail.com

ЗА СПОРТСКИ РЕГИОН СУБОТИЦЕ …………………….kkenpi.subotica@gmail.com

   У пријави обавезно навести:

   а.   назив матичног завичајног удружења,

   б.   назив екипе,

   ц. адреса и мјесто,

    д. категорија екипе,

   е.   име и презиме капитена и контакт телефон,

   ф. е-маил адреса екипе или удружења.

7. Спортску манифестацију „ЗАВИЧАЈНИ КУП РЕУБЛИКЕ СРПСКЕ“ организује и контролише организациони одбор купа на челу са Млађеном Цицовићем, директором Представништва Републике Српске у Србији. Спортски одбор завичајног купа Републике Српске планира, спроводи и контролише такмичење у купу.
8. Пријаве екипа обавезно извршити на већ наведене е-адресу у времену до 20. јуна 2017. године.
9. На основу броја пријављених екипа организоваће се регионално такмичење и квалификације према регионалој припадности.
10. Четврфинална такмичења и полуфинале купа играће се у мјесецу августу.
11. Супер финале „ЗАВИЧАЈНОГ КУПА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ“ за пионире, сениоре и ветеране игра се у септембру током манифестације „ДАНИ СРПСКЕ У СРБИЈИ“.

Свим екипама учесницама желимо пуна успјеха у такмичењима за освајање титуле побједника „ЗАВИЧАЈНОГ КУПА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ“.

У Београду, 18. маја 2017. године

ДИРЕКТОР

Млађен Цицовић

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР ЗАВИЧАЈНОГ КУП-А РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

ПРАВИЛА И ПРОПОЗИЦИЈЕ ЗАВИЧАЈНОГ КУПА :

1. Право пријављивања и учешћа на „ЗАВИЧАЈНОМ КУПУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ“ имају сва завичајна удружења са простора Републике Српске која су регистрована у Србији, појединци и групе који живе или раде у Србији и воде поријекло са простора Републике Српске, како би завичајни куп испунио циљ и карактер такмичења.
2. Регионални спортски центри такмичења купа су Београд, Нови Сад, Суботица и Зрењанин. Свака екипа, за регионална такмичења пријављује минимално 8 а максимално 14 играча. Списак играча се не може мијењати до краја такмичења и пријављени играчи не могу наступати за друге екипе. Побједничка екипа у регионалним центрима учествује у даљњим такмичењима.
3. За четвртфинална, полуфинална и финална такмичења, регионални спортски одбор пријављује првопласиране екипе у квалификацијама у свим категоријама. Пријављени списак играча у екипама се не може мијењати до краја такмичења у купу. Право на пријаву екипе са регионалног такмичења имају само овлашћени регионални спортски одбори. За финална такмичења регионални спортски одбор пријављује максимално 12 играча плус два голмана за све категорије. За све екипе у финалним утакмицама пожељно је да имају једнобразне дресове са називима екипе.
4. Регионални спортски одбори током квалификација праве план и програм играња, медицинске заштите, извјештавања и сарадње са локалним медијима, контроле суђења и правила игре. Трошкове квалификација, спортске опреме и реквизита по регионалним центрима сносе регионални одбори. Котизација за учешће у 2017. години износи 500,00 динара по екипи.
5. Куп се игра по систему 5+1 за ветеране и пионире. Сениори играју по систему                4 + 1. Игра се 2 пута по 15 минута у елиминационим утакмицама. Четврфиналне и финалне утакмице играју се 2 пута по 20 минута. Пионири и ветерани играју са лоптом величине број 5 а сениори лоптом број 4 .
6. Право наступа за ветеране имају играчи са навршених 36 година и старији. Право наступа за пионире имају деца рођена у 2003. и 2004. године. За сениоре могу да играју само играчи са навршених 18 година.
7. Сва такмичења у купу играју се према правилима и пропозицијама Фудбалског савеза Србије (ФСС) за мали фудбал и футсал. Групна такмичења по спортским центрима, четвртфинале, полуфинале и финале купа суди судијски пар судија из ФСС.
8. Завичајни куп Републике Српске организује, спроводи и контролише Организациони Одбор и спортски одбор „ЗАВИЧАЈНОГ КУПА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ“ на челу са предсједником одбора Млађеном Цицовићем.
9. Промоција купа и конференције за медије одржаће се по регионалним центрима на почетку такмичења у организацији регионалних спортских одбора, спортског одбора купа и Представништва Републике Српске у Србији. Током такмичења, регионални одбори ће организовати сарадњу са локалним медијима и редовно извјештавање Одбора купа о одиграним утакмицама. Спортски одбор купа ће у сарадњи са Представништвом Републике Српске организовати медијску покривеност на националном нивоу у Србији и Републици Српској.
10. Сви играчи морају бити усмено упознати пре утакмице, преко капитена и спортских одбора, да је основни циљ „ЗАВИЧАЈНОГ КУПА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ„, јачање веза и пријатељства и упознавање младих из Републике Српске који живе и раде у Србији, промоција Републике Српске и родног завичаја . Посебан циљ је промоција здравог спортског живота и фер-плеј игра између свих играча и екипа „ЗАВИЧАЈНОГ КУПА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ„.
11. Сви играчи и учесници ове спортске манифестације који не могу спортски да поднесу пораз, уносе немир и тензију међу играче и екипе, не треба да се пријављују и не могу наступати на завичајном купу Републике Српске.
12. Екипама побједницима „ЗАВИЧАЈНОГ КУПА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ“ на крају такмичења биће уручене награде, медаље и пехари од стране највиших државних личности Републике Српске на дан финала купа.
13. Мото „ЗАВИЧАЈНОГ КУПА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ“ је:

„ИГРАЈМО ЗА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ“

Предсједник Организационог одбора

                                                                                              Млађен Цицовић

У галерији Центра за културу Семберија у Бијељини, 25.априла т.г. отворена је

изложба „Срби Ливањског поља-трајање кроз векове“, аутора проф др Вељака Ђурића Мишне и Радована Пилиповића.

Уз богат уметнички програм изложбу је отворио Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г.Хризостом, коме се и овом приликом захваљујемо.

Гостима су се обратили: Дијана Ковачић, члан УО Удружења ОМЛ; Радован Пилиповић, директор Архива СПЦ у својству ко-аутора изложбе, као и Александар Радета, члан управе Удружења ОМЛ-подружнице Бања Лука.

У уметничком делу програма учествовали су: хор Србадија из Бијељине, мушка певачка група Крајишници, као и песник Радован Бикић.

Изложба ће бити отворена до 28. априла т.г.

За овај упечатљив догађај још једном се захваљујемо: директорки Центра Љиљи Еркић, кустосу Милијанку Михољчићу, управници хора Србадија Десанки Тракиловић, уметницима и учесницима у програму, као и о.Жељку Ђурици и Синиши Јањићу на свесрдној помоћи у организацији.

Најрадоснији хришћански празник – Васкрс – и ове године је свечано прослављен у ливањском пољу, где се верни народ окупио на богослужењима, предвођен својим новим парохом, очем Предрагом Црепуљом.

Самом Васкрсу претходио је период поста и празничних богослужења која се нижу у сусрет овом радосном празнику. Тако се на Лазареву Суботу у Ливањском храму Успења Пресвете Богородице окупио мањи бој верника обележивши празник четвородневног Лазара, кога је Господ васкрсао из мртвих након четири дана. На вечерњем богослужењу освећене су врбине гранчице које су, након освећења, подељене нашој деци.

На Велики Петак, дан када се сећамо распећа Господа Исуса Христа на часни крст, у Ливањском храму служено је вечерње богослужење са изношењем плаштанице, којој се верни народ поклонио.

Следећег дана, на Велику Суботу, у својим храмовима окупио се верни народ доњег Ливањског поља. У 10 часова служена је Света Литургија у храму Успења Пресвете Богородице у Губину. Велики број окупљених је овом приликом приступио светим тајнама исповести и причешћа. На крају богослужења, освећена су и Васкршња јаја.

Након тога, на заједничкој молитви у храму Силаска Светог Духа на Апостоле са својим свештеником окупио се и верни народ парохије Врбичке.

Сам Васкрс прослављен је најсвечаније у храму Успења Пресвете Богородице у Ливну. Велики број верника који су се постом припремали приступили су светим тајнама исповести и причешћа. Најмлађим парохијанима, који су на овај дан посебно испунили храм, подељени су пакетићи које је припремило Удружење Огњена Марија Ливањска које окупља расељене ливањске Србе и њихове потомке.

У поподневним сатима, Васкршња радост је испунила и храм Светог Пророка Илије у Црном Лугу, где су се верници ове парохије окупили на вечерњем богослужењу. Овом приликом су пакетићи припремљени од стране Удружења Огњена Марија Ливањска обрадовали и најмлађе парохијане црнолушке парохије.

У сврху очувања сећања на допринос Срба друштвеном, приврдном и културном развоју ливњског подручја, као и подизање српских институција, очување верске и националне припадности под влашћу моћних царевина, сећања на невине цивилне жртве… Удружење Огњена Марија Ливањска наставља са приказивањем изложбе „Срби Ливањског поља-трајање кроз векове“.

Свечано отварање ове изложбе, намењене публици у Бијељини, одржаће се 25.априла т.г, у галеријском простору Центра за културу Семберија, са почетком у 19 часова.