Архиве категорија: Вести из Удружења

НАЈАВА: у Сремској Митровици изложба о Ливањским Србима

plakat izložba sm

Библиотека ”Глигорије Возаровић” из Сремске Митровице и Удружење Огњена Марија Ливањска организују приказивање изложбе у Сремској Митровици, у Читаоници библиотеке. Изложба чији су аутори проф др Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић, до сада је приказана у више градова у Србији и иностранству.

Изложба архивских докумената, фотографија, артефаката из живота и прошлости Срба са подручја Ливна (Босна и Херцеговина)

 „СРБИ ЛИВАЊСКОГ ПОЉА-ТРАГОВИ КРОЗ ВЕКОВЕ“

25. октобар 2019. године у 18. часова, у читаоници Библиотеке ”Глигорије Возаровић у Сремској Митровици.

 ПОЗИВАМО ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ ДА ПРИСУСТВУЈУ ОВОМ ДОГАЂАЈУ

Позив: Прослава славе цркве Покрова Пресвете Богородице у Рујанима

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА

ПАРОХИЈА ГУБИНСКА

Позива све благочестиве парохијане, да својим присуством и учешћем

увеличају молитвено и литургијско славље,

које ће се одржати у СУБОТУ 19. октобра 2019. године с почетком у 10:00 часова,

у цркви Покрова Пресвете Богородице у Доњим Рујанима.

Након Свете Литургије извршиће се прелив гробова на гробљима у Горњим и Доњим Рујанима.

ДОБРО НАМ ДОШЛИ!

С Божијим благословом,

Управа парохије

Служен помен страдалима у Занасовићима

У суботу 5. октобра, на Задушнице, дан када се сећамо наших упокојених, парастос за све умрле сулужен је и у Храму Рођења Пресвете Богородице у Бугојну. Након службе, окупљени верници, предвођени својим свештеником о. Славишом Ђурићем, упутили су се у Занасовиће, да се и тамо помоле за душе невино страдалих, да их се сете.

У селу Занасовићима налази се највеће српско стратиште из Другог светског рата у општини Бугојно. На месту где данас стоји скроман споменик, Бугојанске усташе, предвођене Бранком Куштром, убиле су око 1700 православних Срба, пре свега из Бугојна и Скопаљске долине, али и Купреса, Ливна, Дувна и Гламоча. Међу страдалима су била и три угледна Ливњака – др Душан Митровић, лекар, судија Крсто Зубић и адвокат Ранко Маргетић – који су били међу првим српским жртвама у Ливну.

Под сивим небом и кишом која је падала, отац Славиша служио је помен Скопаљским мученицима пред малобројним верницима ове парохије. Окупивши се овом приликом, показали су да није тешко сећати се наших невино страдалих мученика.

Самом парастосу претходило је крчење терена око споменика, које је организовала СПЦО Бугојно. Само стратиште у Занасовићима деценијама је зарастало у дрвеће и шибље, тако да се сам споменик на овом месту и није могао видети док се не дође до њега. Око споменика налазиле су се лешине мртвих оваца, које су чобани ту остављали.

Захваљујући вредним људима предвођеним својим свештеником, простор око споменика је коначно прокрчен и очишћен од растиња и свега другог што не би требало да се налази на оваквом месту.

Надајмо се да ће ово бити само почетак обнове овог споменика и сећања на оне који су овде пострадали.

ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ: Сам са 1700 Срба>>>>

 

У Брчком промовисана књига ”Огњена Марија Ливањска”

Књига Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска, која је најкомплетнији приказ страдања Срба Ливањског поља 1941. године, пренето читалаштву кроз аутентична сведочења преживелих страдалника, доживела је седам издања. И после 28 година од своје прве промоције, она и даље буди пажњу јавности. Зато је, након више промоција у Србији, Републици Српској, Црној Гори, али и у Лондону, представљена и брчанској публици.

У суботу, 28. септембра 2019, након вечерње службе у цркви Свете Великомученице Недеље, на Мерајама, у сали парохијског дома, са благословом протојереја-ставрофора очева Миодрага Тошића и  Жељка Ђурице, одржана је промоција књиге Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска.

Организатори промоције, Удружење Огњена Марија Ливањска из Београда и Завичајно удружење Крајишника „Гора“ из Брчког представили су публици своје активности и циљеве обраћањем Младена Јоветића и Николе Петровића.

Организатори и домаћин промоције постарали су се да промоција, припремљена као разговор са аутором књиге о страдању Срба на подручју Ливна у време НДХ и током грађанског рата деведесетих, добије и оквир својеврсне, тематски уклопљене, мини-изложбе. Публици су приказане слике стратишта и страдалника ливањског краја представљене на шест паноа и кроз петнаестоминутни документарни филм базиран на снимцима рата и ексхумације и сахране страдалника пред сам почетак новог погрома.

У уметничком делу програма, на промоцији су наступили: дечији дует, Теодора и Анастасија Шарић, које су извеле две певачке нумере („Црвен цвете“ и „Расти расти мој зелени боре“), као и Теодора Тошић која је читала одломак из презентоване књиге и одрецитовала „Химну победника“, Јована Дучића.

Аутор је, готово пуна два сата држао пажњу аудиторијума, водећи нас сликовитим речима кроз живе догађаје током два историјска дана у Ливањском пољу, преносећи свој лични доживаљај сазнавања о овим злочинима и сусрета са преживелим страдалницима чије је аутентичне исказе пренео у књизи.

За књигу Огњена Марија ливањска, књигу-оптужницу и књигу-споменицу, потресно штиво о страдању 1600 ливањских Срба, уморених на најмонуструозније начине на 17 стратишта, Буду Симоновићу је, пре пет година, уручена повеља Добротвор српског народа.

И овом приликом, још једном се захваљујемо: аутору књиге, Буду Симоновићу, младим уметницама-учесницима промоције, као и свештенству парохије колобарско-грбавичке домаћину овог догађаја, којим смо упознали брачанску јавност о страдању наших предака и тако се, још једном, поклонили њиховим сенима.

Удружење ОМЛ и ЗУК „Гора“

Најава: Промоција књиге Огњена Марија Ливањска у Брчком

НИЈЕ ТЕШКО СЕЋАТИ СЕ – НЕ ЗАБОРАВИТЕ СТРАДАЊЕ СРПСКОГ НАРОДА

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ БУДА СИМОНОВИЋА

OГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА

 

        У суботу 28. септембра 2019. године

у 18 часова

у сали парохијског дома цркве Свете Великомученице Недеље на Мерајама, Брчко

На промоцији ће говорити аутор књиге Будо Симоновић.

УЛАЗ СЛОБОДАН

Korice cirilica2

Организатори догађаја:

Удружење Огњена Марија Ливањска, Београд

www.omlivanjska.com

Завичајно Удружење Крајишника ”Гора”, Брчко www.facebook.com/parohijakolobarskogrbavicka

 

О КЊИЗИ БУДА СИМОНОВИЋА, ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА

Они родом и пореклом из ливањског краја ову књигу доживљавају КЊИГОМ НАД КЊИГАМА, јер су међу њеним страницама горке и трагичне њихове личне и породичне судбине, за неке јасно спознате у свој пуноћи трагедије тек са страница ове књиге.

Потресне хронике о страдању српског народа од усташа у Ливну, Гламочу, Купресу, Пребиловцима и другим крајевима под НДХ постоје да стравично крвопролиће не прекрије густа копрена заборава.  Да се памти и да се не понови.

Књига Огњена Марија ливањска приказује усташке покоље, хладнокрвно извршене над Србима града Ливна и села на рубу Ливањског поља. Догодили су се првих дана хрватске нове државе, у пролеће и лето 1941. године. Страдања су се поновила током 1992. и 1993. године.

Два дана тог злог пролећа, носила су страшну судбину најмање 1600 Срба, жртава ирационалне мржње. Није поштеђена ни нејач. Било их је 673 млађих од 15, а чак 248 нису дочекали своју седму годину. И није било довољно да буду убијени метком. Морали су умирати у стравичним мукама, на 17 великих стратишта на том географски малом простору. Судбином, срећом и руком Божијом са сваког губилишта понеко се извукао рањен, измрцварен, али жив. Да пренесе шта се и како догодило. Они, које је аутор, скоро педесет година после тог страшног страдања затекао живе, главни су ликови књиге. Стварни и они и њихове судбине које су испричали аутору по реду и детаљима. О српском страдању сведоче и Хрвати и Муслимани, храбри у несретним ратним данима да помогну Србима и да аутору у перо испричају шта је и како је било. Тако је задовољено и старо правило римског права: „нека се чује и друга страна“.

То страшно сазнање о злу које се догодило над толиким народом без кривице, оптужба је за сва времена, али и обавеза нас који смо преостали од тог недокланог народа да не дозволимо да споменике над њиховим стратиштима и костима покрије коров, да памтимо то страдање и тим сећањем продужимо њихово постојање.

Прво издање Огњене Марија ливањске нашло пред публиком пре више од четврт века, а дужна пажња се поклања и новим издањима којих је било седам, јер протекле деценије нису избледеле њен садржај, нити потребу ливањских Срба да са поштовањем и пијететом према жртвама проносе светом истину.

Будо Симоновић, новинар и публициста из Подгорице, рођен је у селу Осреци-Манастир Морача. Завршио је српскохрватски језик и југословенску књижевност на београдском Филолошком факултету. У „Политици Експрес“ и „Илустрованој Политици“, у којима је више година радио као новинар, објавио је прве приче/сведочења ливањских страдалника, пре него што их је уобличио и издао у књизи Огњена Марија ливањска, 1991.године. До сада је, поред Огњене Марије ливањске, објавио више од десет књига: Мијат и Мојсије; До смрти и натраг; Недоходу у походе; Зеко мали; Никад краја тамницама; Задужбина патријарха и везира; Ријеч скупља од живота; Тајна острошког блага; Ископања Кића Јасеновца, Рат и мир капетана Река и друге. Приредио је и зборник: 125 година новинарства и 50 година Удружења новинара Црне Горе (1996).

Конкурс за награду ”Завичај мојих предака”

На основу члана 1. Правилника о додељивању награде „Завичај мојих предака“ и Одлуке Управног одбора од 23. августа 2019. године, Удружење Огњена Марија Ливањска, Београд објављује

КОНКУРС

ЗА НАГРАДУ „ЗАВИЧАЈ МОЈИХ ПРЕДАКА“

за најбоље радове младих аутора, у оквиру:

  • Књижевних врста (есеј, путопис, кратка прича, поезија);
  • Ликовног израза (сликање, цртежи, графика, вајарство);
  • Фотографије.

На конкурсу могу учествовати аутори млађи од 18 година, радовима о завичају, који се, у контексту овог Конкурса, односи на подручје општина Ливно и Грахово.

Један аутор може конкурисати у свакој области, са највише три рада.

За књижевни израз радови се достављају на српском језику и ћириличном писму, у 5 (пет) примерака, а дозвољена дужина појединачног рукописа је највише 10.000 словних карактера са размацима.

Уз радове ликовног израза и фотографије неопходно је доставити: оригинал рад са 4 (четири) фотографије/копије, као и краћи опис рада.

Упутство за достављање радова

1. Радови се достављају потписани шифром. Шифру можете сами формулисати по сопственом избору, и може укључивати слова и/или бројеве.

2. Подаци о аутору достављају се у посебној коверти насловљеној шифром, затвореној, у којој се налази попуњени образац са следећим подацима:

  • пуно име и презиме,
  • датум рођења,
  • адресу становања,
  • контакт: телефон, мејл адресу,
  • краћу биографију аутора.

ОБРАЗАЦ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ ОВДЕ: Obrazac za-prijavu na Konkurs OML

3. Коверту са подацима о аутору и саме радове ставити у другу, већу коверту и послати путем поште, на адресу: Удружење ОМЛ, Милана Ракића 14, 11271 Сурчин, са назнаком „За конкурс: Завичај мојих предака“.

Рок за достављање радова је 05. новембар 2019. године.

Радови се не враћају.

Жири ће изабрати у свакој категорији по три најбоља рада који ће бити награђени.

Информације о награђеним ауторима и делима биће објављене на страници Удружења www.omlivanjska.com и страницама завичајних удружења која покривају подручја завичаја по овом конкурсу, Извештају о годишњим активностима Удружења ОМЛ, као и листу Српско коло.

Радови који се објаве не хонораришу се, а објављују се под пуним именом аутора.

Награде ће бити уручене у оквиру свечане манифестације коју организује Удружење ОМЛ или на годишњој Скупштини Удружења ОМЛ.

Награде се, у свакој категорији, састоје од плакете и новчаних износа:

Прва награда: Златна плакета и новчани износ од 5000,00 РСД;

Друга награда: Сребрна плакета и новчани износ од 3000,00 РСД и

Трећа награда: Бронзана плакета и новчани износ од 2000,00 РСД

Контакт телефони Удружења ОМЛ за сва питања:   0646130103; 0646155073

У Београду, 05. септембра 2019.

Председник Удружења                                                                     Председник УО

Никола Петровић                                                                              Гордана Достанић

Упокојио се Мићо Радета

mico slikaСа жалошћу обавештавамо јавност да се МИЋО РАДЕТА, почасни члан Удружења ОМЛ, упокојио у Господу 22. августа т.г. у Београду.

Мићо Радета рођен је у Великом Губеру, у породици солунског добровољца Михајла, који је, као и бројни чланови његове фамилије, страдао у усташким злочинима над ливањским Србима, јула 1941. године.

Као потомак страдалника, године свог живота Мићо је посветио истраживању усташких злочина на подручју Ливањског поља, сакупљању и обједињавању података о стратштима, начину страдања и именима страдалника. Није га у том важном задатку, који је доделио сам себи, омела намера власти да се злочини прикрију.

Године 1990 постао је активни члан одбора за вађење костију страдалника из бројних јама и њихову сахрану у крипти новоизграђене капеле у порти ливањске православне цркве Успења Пресвете Богородице. О својим сазнањима и активностима сачинио је целовит писани материјал који је посветио својим страдалим рођацима, којих је, са очеве и мајчине стране, било преко две стотине.

Спискови страдалника, које је систематизовао и уредио Мићо Радета, постављени су 1991. години у крипти Спомен капеле-костурнице у Ливну и објављени су у књизи Буда Симоновића Огњена Марја ливањска.

У зебњи да вихор рата деведесетих не разнесе тај драгоцен и тешко сабран материјал, Мићо га је благовремено пребацио за Берлин. Касније је и сам, као и већина Срба тог подручја, притиснут силом напустио родни крај.

Допринос који је својим пожртвованим радом дао да се сачувају имена невиних цивилних жртава и евидентирају бројна стратишта диљем ливањског подручја, обавезује све потомке ливањских Срба да одају почаст и сачувају успомену на овог племенитог човека и дело које је за собом оставио опирући се притиску средине да се све препусти забораву.

Мићо Радета је сахрањен на гробљу Орловача у суботу 24. августа.

Хвала му за све и нека Господ да мира његовој напаћеној души!