Архиве категорија: Вести из Удружења

Илиндан у Црном Лугу

Илиндан – слава цркве у Црном Лугу и највећи црквено-народни сабор у Ливањском пољу – прослављен је и ове године достојанствено и уз велики број народа, како оних који и данас живе на овим просторима, тако и оних које је живот расејао далеко од ових прелепих крајева.

Свечана прослава Илиндана почела је Светом Литургијом у храму Светог Пророка Илије коју су служили отац Жељко Ђурица, бивши парох лијевањски, отац Савко Плавшић, парох граховски, и отац Предраг Црепуља, парох лијевањски и црнолушки. Током Свете Литургије један број верника, како деце тако и старијих, је приступио светим тајнама исповести и причешћа.

У својој беседи окупљенима, честитајући славу, отац Жељко је подсетио на речи Светог Владике Николаја Жичког упућене православном српском народу – да је важно да са сложимо, умножимо и обожимо. Посебно је нагласио да, ако је већ некада тешко да се умножимо, а посебно сложимо, свакако није и не може бити тешко да се обожимо. Поздрављајући окупљене у своје, и име управе парохије, отац Предраг се осврнуо на важност црквено-народних зборова, истичући да су се у нашој прошлости на њима и краљеви крунисали. Захвалио се свештенству и народу који су дошли и увеличали овај велики празник, а посебно г. Душку Радуну, начелнику општине Босанско Грахово и овогодишњем куму црквене славе, који је са породицом спремио славски колач и кољиво.

Након богослужења, верници су се задржали око цркве уз освежење и у дружењу. Народно весеље поводом Илиндана је трајало до касно у ноћ.

У Београду служен парастос страдалим Ливњацима

У недељу 6. августа 2017. године, у цркви Св. Марка у Београду служен је парастос свим Ливањским Србима побијеним у лето 1941. године од стране усташа, као и онима страдалима током последњег рата 1992-1995 године. Помен страдалима су служили отац Мирко Јамаџија, бивши парох лијевањски, и ђакон Радомир Врућинић, родом из Губера код Ливна. И поред велике врућине, у заједничком молитвеном сећању окупило се око 50 верника, потомака страдалих.

У својој беседи, отац Мирко се осврнуо на чињеницу да се ових дана сећамо великог страдања не само српског народа у Ливну и Ливањском пољу, већ и у Крајини и многим деловима Босне и Херцеговине, али да признање и покајање за почињене злочине на страни оних који су их починили и даље изостаје. Окупљенима је скренуо пажњу и на важност истрајавања у чувању сећања на њихове страдале претке.

Након парастоса, окупљени су се задржали у дружењу у парохијској сали цркве Св. Марка. Овим богослужењем је завршен овогодишњи циклус окупљања у знак сећања на Ливањске мученике.

Парастоси страдалима у Ливањском пољу

Неговање сећања на православне Србе страдале у Ливањском пољу током Другог светског рата настављено је, након централног окупљања у Ливну за Огњену Марију, парастосима који су служени у Чапразлијама, Челебићу и на Шаторском језеру.

У поподневним часовима 31. јула, на разрушеном спомен-гробљу у Чапразлијама, помен страдалима из овог села служио је парох лијевањски, отац Предраг Црепуља, пред групом окупљених верника. На овом месту је сахрањено 28 мештана овог села које су усташе бациле у јаму Самогреда 30. јула 1941. године, западно од овог села. Двадесет година касније, њихови земни остаци пренети су и положени у гробницу у Чапразлијама, над којом је подигнут споменик. Током претходног рата, споменик је порушен, али кости пострадалих и даље почивају на овом месту. Обнова споменика је планирана за скору будућност.

Следећег дана, 1. августа, на другој страни ливањског поља, отац Предраг Црепуља је, пред 20-ак окупљених, служио помен пострадалима из овог села на обновљеном спомен-гробљу на Барјаку. На овом месту је сахрањена велика већина од преко 400 цивила – махом жена и деце – из Челебића и околних села које су усташе на Огњену Марију сакупили у сеоској школи и ту поклали, те њихова тела сахранили на Барјаку, на месту данашњег споменика. Претходног дана, мушке становнике овог села су исто тако сакупили у сеоској школи и одвели свезане до јаме Бикуше, у коју су их бацили. Поздрављајући окупљене, отац Предраг је истакао важност окупљања у заједничкој молитви и сећању на наше мученички пострадале претке, истакавши да су се и рани хришћани окупљали управо на местима где су били сахрањени или пострадали први хришћански мученици.

У поподневним часовима 1. августа, молитвено окупљање је одржано и поред крста на Шаторском језеру, у знак сећања на све православне Србе пострадале на овој планини током Другог светског рата. На парастосу су служили отац Жељко Ђурица, парох колобарско-грбавички и бивши парох лијевањски, отац Савко Плавшић, парох граховски, и отац Предраг Црепуља, парох лијевањски.

Света Литургија и окупљање у Губину

У понедељак 31. јула, служена је Света Литургија у храму Успења Пресвете Богородице у Губину. По већ устаљној традицији, у оквиру Илинданских окупљања широм Ливањског поља, народ Губинске парохије се сабира око свог храма баш на овај тадум. Свету Литургију, пред 30-ак окупљених парохијана, како оних који живе у селима ове парохије тако и оних који су расејани у другим местима, служио је отац Предраг Црепуља, парох губински.

На крају Свете Литургије, окупљени народ је са својим свештеником кренуо ка споменицима страдалима из Другог светског рата и рата 1992-1995 године. На месту где се налази споменик оцу Ристи Ћатићу и његовим парохијанима побијеним од стране усташа током Другог светског рата, као и нови споменик палима у последњем рату, одслужен је помен.

Након тога, окупљени народ се задржао на дружењу и чашици разговора у порти овог храма.

Сећање на Ливањске мученике

У данима око Огњене Марије, православни Срби Ливна и Ливањског поља окупљају се молитвено у сећању на своје претке који су невино страдали почетком Другог светског рата од усташа, у највећем броју у данима око празника ове светитељке.

Као и увек, централна комеморација одржана је 30. јула, на Огњену Марију, у Капели и спомен-костурници Св. Великомученице Марине у Ливну. Пред више од 60 окупљених верника, махом потомака страдалих, Свету Литургију служили су отац Жељко Ђурица, парох колобарско-грбавички и бивши парох лијевањски, и отац Предраг Црепуља, парох лијевањски. За певницом је одговарао отац Срђан Белензада, парох веселињски. На крају Свете Литургије, служен је и помен страдалима. У својој беседи, отац Жељко је подсетио окупљене да, као што је телу потребна здрава храна, тако је и души потребно да се храни, те да, окупљајући се у заједничкој молитви и сећању заправо хранимо и душе своје. Осврћући се на Ливањске новомученике, отац Жељко је истакао да је битно да их народ препознаје и прославља као свете мученике, а да ће их онда и наша Црква препознати и прославити као такве. Поздрављајући окупљене, отац Предраг се захвалио свима који су тог дана дошли у Ливно да присуствују Светој Литургији, подсећајући да су се и први хришћани окупљали на местима страдања првих мученика. Након богослужења, окупљени народ и свештенство су се задржали на дружењу у парохијском дому.

Претходног дана, у суботу 29. јула, расељени Ливањски Срби окупили су се у Бања Луци на парастосу који је, у цркви Св. Јована Богослова на Лаушу, служио отац Мирко Јамаџија, бивши парох Ливањски. Обраћајући се окупљенима, отац Мирко се запитао какво је зло могло спровести такав злочин, те истакао важност чувања сећања на све невино страдале, како 1941. године, тако и у рату 1992-1995. године.

На Огњену Марију су парастоси служени и у Новом Саду, у манастиру Богородице Тројеручице на Авали, а у наредним данима ће бити служени и у Губину, Чапразлијама, Челебићу и Београду.

Прва усташка убиства ливањских Срба почела су већ у мају 1941. године, хватајући замах у јуну и јулу, да би свој врхунац достигла у данима око Огњене Марије. У Ливну и околним селима побијено је око 1600 православних Срба. У појединим селима, као што је Голињево, побијено је комплетно српско становништво, док је у другим селима само мањи број успео преживети. Међу највећим стратиштима су били ливада крај села Пролог, јама Равни Долац и школа у Челебићу.

Капела и спомен-костурница посвећена Св. Великомученици Марини саграђена је током 1991. године, као вечно почивалиште за мошти пострадалих, које су те године извађене из јама и са других стратишта ливањског поља и положене у костурницу. Током рата 1992-1995, овај храм је претрпео значајна оштећења, док су мошти мученика узнемирене. У овој години, када се навршава 76 година од овог великог страдања и 26 година од почетка изградње капеле и вађења костију наших предака из јама, успешно се приводе крају радови на уређењу капеле, у оквиру чега је и фрескописана захваљујући средствима добијеним од Фонда Патријарха Павла при Патријаршији у Београду.

Захвалница

По молби члана нашег Удружења Милоша Никше, објављујемо његову захвалницу свима који су помогли да се његов прадеда, Јово (Николе) Црногорац из Челебића, упише у књигу умрлих општине Ливно. Такође, скрећемо пажњу и другима да на овај начин могу уписати своје претке у књиге умрлих Босне и Херцеговине.

 

З А Х В А Л Н И Ц А

Поштовани,

Поводом проглашења, по мајчиној наследној линији, мога прадеде, Црногорац (Никола) Јово, умрлим лицем у Општинском суду у Ливну, несталог у рејону села Челебић код Ливна у Босни и Херцеговини на верски празник Огњена Марија, дана 30.07.1941. године, као и накнадног уписа у матичне књиге умрлих за село Челебић у општини Ливно за 1941. годину, на овај скроман начин:

захваљујем се:

  1. ШУЊКА (Владимир) Душану родом из села Челебић општина Ливно, сада живи у селу Мељак општина Барајево у граду Београду, сведоку у Српској православној цркви у Ливну
  2. МИЛУТИН (Никола) Душану родом из села Челебић општина Ливно, сада живи у општина Сурчин у граду Београду, сведоку у Српској православној цркви у Ливну
  3. ПАЖИН (Лазо) Душану родом из села Застиње општина Ливно, сада живи у у општини Нови Београд у граду Београду, сведоку у Општинском суду у Ливну
  4. РАДЕТА (Васо) Драги родом из села Губер општина Ливно, сада живи у Ливну, сведоку у Општинском суду у Ливну
  5. ДОСТАНИЋ, рођено Цвијетић, (Жика) Гордани родом из Сремске Митровице, сада живи у граду Београду, извору писаних информација које се налазе у Архиву Босне и Херцеговине у Сарајеву.

Изузетно се захваљујем:

  1. ЦРНОГОРАЦ (Перо) Радету родом из села Челебић општина Ливно, сада живи у селу Заклопача општина Гроцка у граду Београду, извору усмених информација, сведоку у Српској православној цркви у Ливну и иницијатору свих активности у вези писања родослова породице Црногорац из села Челебић – општина Ливно у Босни и Херцеговини и подршке да се не забораве моји преци из родног краја моје покојне мајке Маре, кћерке Црногорац (Јово) Саве.

 

С поштовањем,

Београд, 24. јул 2017. године

НИКША (Симо) Милош

родом из Сремска Митровице,

који сада живи у Београду.

Молитвено сећање на ливањске Србе убијене 1941. године

svomЛета 1941. године, а највише у данима око Огњене Марије, усташе су побиле више од 1600 Срба по бројним јамама Динаре, Голије, Старетине, Тушнице, Камешнице, код села Пролог, у челебићкој школи, на ливади Трновац, у шуми Копривници, код Куперешких врата и на Боровој глави, у Засеновићима код Бугојна… Страдали су сви, од тек рођених до старих и немоћних. Велики број њих су живи бачени у јаме да тамо умиру данима. Тих дана заувек су нестале целе српске породице, а у неким селима од тога дана све до данас више нема Срба. Након педесет година, 1991. године, потомци су извадили мошти страдалника из већине јама и сахранили их у спомен-капели саграђеној у порти лијевањске православне цркве. Само годину дана касније те мошти су узнемирене и разбацане око оскрнављене спомен-капеле и запаљене лијевањске православне цркве. Епархија бихаћко-петровачка, Парохија лијевањска и потомци страдалника обновили су Спомен-капелу и поново у крипту положили мошти мученика.

Српска православна црквена општина и Удружење Огњена Марија Ливањска позивају вас да присуствује молитвеном сећању на невине жртве, које ће се одржати по следећем распореду:

  • Бања Лука, 29. јула у 17.00 – црква Светог Јована Богослова (Лауш), помен ће служити свештеник Предраг Црепуља;
  • Ливно, 30. јула у 10 часова – Спомен-капела Свете великомученице Марине, Свету Литургију и помен ће служити свештеник Предраг Црепуља и присутно свештенство;
  • Нови Сад, 30. јула у 11 часова – црква Светих Кирила и Методија (Телеп), помен након Свете Литургије ће служити свештеник Велимир Врућинић;
  • Авала, 30. јула у 10.30 часова – манастир Богородице Тројеручице, помен ће служити свештеник Војо Билбија;
  • Чапразлије, 31. јула у 12 часова – помен код порушеног споменика страдалима ће служити свештеник Предраг Црепуља;
  • Челебић, 1. августа у 10 часова – спомен гробље на Барјаку, помен ће служити свештеник Предраг Црепуља;
  • Београд, 6. август у 11.30 – црква Светог Марка, помен ће служити свештеник Мирко Јамеџија.