Архиве категорија: Вести из Удружења

Најава: Освећење споменика страдалима у Вуковском и црквено-народни сабор

Користимо прилику да обавестимо све Ливњаке и остале заинтересоване да ће се 9. августа ове године у Вуковском код Купреса одржати традиционални црквено-народни сабор. Света Литургија биће служена у цркви Благовести Пресвете Богородице у 10 часова.

Након Литургије, у 12 часова, обавиће се освећење обновљеног споменика испод цркве. Подсећања ради, на овом месту су сахрањене кости 185 Срба из села Вуковског, побијених од стране усташа 1941. године и покопаних у масовној гробници на Боровој Глави између Купреса и Ливна. Заједно са њима, побијено је и четворо ливањских Срба из села Поточани. Кости свих ових страдалника извађене су из масовне гробнице на Боровој Глави 1990. године и пренете у Вуковско. Била је ово прва велика и масовна ексхумација на овим просторима, после које су уследиле сличне акције у Ливну, Гламочу, Пребиловцима… Оригинални споменик подигнут на овом месту порушен је током последњег рата.

Вуковско најава

 

У 21. вијеку и даље без струје, ал’ је љубав према завичају јача од мрака

Сијалица још није засвијетлила у појединим српским селима у Ливањском кантону, али то није препрека да се људи враћају на своја огњишта. Тражили су постављање нисконапонске мреже, није им још то успјело, али не одустају.

ПРИРЕДИЛА: Јелена Дешић

20200801_130743ЛИВНО, 2. АВГУСТА /СРНА/ – Поједина српска повратничка села у општини Ливно, у Федерацији БиХ, и послије 25 година немају струју, иако су „куцали на многа врата“, али љубав према завичају подно Динаре којем се враћају побјеђује и мрак и неправду.

Према ријечима повратника, послије Одбрамбено-отаџбинског рата девастираним селима доњег Ливањског поља обновљена је електроенергетска мрежа и тако је створен један од битних предуслова за повратак.

Међутим, иако је то било предвиђено пројектом финансираним норвешком донацијом, струја никада није стигла у већи дио села Чапразлије и један дио села Прово.

У родно село Чапразлије надомак Ливна послије радног вијека проведеног далеко од Ливањског поља вратио се Душко Радић, који не крије ни љубав и радост према огњишу иако је у мраку у 21. вијеку јер у нову кућу не може да прикључи струју.

„Прије неколико година почео сам да градим кућу у Чапразлијама, гдје сам се вратио коријенима. Кућу сам направио својим рукама, ничију помоћ нисам тражио. Сада, када би требало да се уселим и уживам, не могу да прикључим струју“, рекао је Радић.

Богдан и Гордана Мрвић су међу онима који су Сурчин и Београд замијенили за родно село Прово.

„Кућу смо изградили и вратили смо се да овдје живимо ја и жена. Овдје нам је најљепше. И башту смо посадили. Али како живети без струје“, питају се Мрвићи.

Много пута до сада су повратници куцали на разна врата покушавајући да добију струју, али су увијек остављени на „неко чекање и обећање“.

„Можете ли замислити како је то да из мрака гледате села и засеоке који свијетле око вас? Не тражимо много, само струју, која је потребна за достојанствен живот у 21. вјеку“, рекао је Богдан Мрвић Срни.

У дијеловима Прова и Чапразлија тренутно је петнаестак кућа које су обновљене или се обнављају, али не могу да се прикључе на електро-мрежу, што је један од великих проблема у селима подно Динаре.

„Ишао сам у електродистрибуцију, направили су предрачун за постављање нисконапонске мреже и једне трафостанице, али и то неко мора да плати. Општина Ливно је конкурисала за та средства код федералног Министарства за расељена лица и избјеглице и сад чекамо да видимо шта ће бити. Чекамо, и чекамо, а вријеме пролази“, рекао је Срни Душко Радић.

Из Удружења „Огњена Марија Ливањска“, које окупља расељене Србе из Ливањског поља, апелују да институције помогну свима који би да се врате у ова села.

„Према нашим сазнањима, за електрификацију преосталих дијелова Чапразлија и Прова потребно је неких 67.000 евра. То стварно нису нека велика средства. Али, више од 20 година дио ових села због нечега чека да у њима засија сијалица“, рекла је Срни предсједник Управног одбора Удружења Гордана Достанић.

Према њеним ријечима, општина Ливно је поднијела захтјев федералном министарству, али није издвојила средства за суфинансирање пројекта електрификације, што тражи то министарство.

За повратнике је то, како је рекла, као борба са вјетрењачама, јер од свих надлежних траже да овај проблем буде ријешен и да се обезбиједе средства за електрификацију.

„У Прову и Чапразлијама се обнавља још покоја кућа, а мјештани се питају колико ли ће још да живе у мраку“, истакла је Достанићева.

Кривудавим путевима који воде у села Ливањског поља, гдје није важно када ћеш доћи само да дођеш, гдје се бура са Динаре заустави, а Сунце је исто лијепо и када излази и када залази, Срби су, иако су страдали, увијек остајали и борили се за оно што највише воле, а то је завичај.

И сада српски повратници са надом и вјером остају у мраку и даље чекају нека љепша сванућа.

(ИЗВОР: http://89.111.245.19/novosti/813645/u-21-vijeku-i-dalje-bez-struje–al%60-je-ljubav-prema-zavicaju-jaca-od-mraka.htm?fbclid=IwAR1FEQQr0lltlk1sklCC2xHWsMqY3OYBcQdVZmZZ-_3fOQmCEYad5xdbedQ)

Сећање на Ливањске новомученике

На празник Свете Великомученице Марине – Огњене Марије – у Ливну је служена Света Литургија у капели и спомен-костурници посвећеној овој светитељки. У капели се налазе мошти преко 1.000 ливањских новомученика, пострадалих од усташа управо у данима око Огњене Марије 1941. године.

На богослужењу су се окупили потомци страдалих, али и други верници који су дошли да се поклоне моштима наших новомученика. Свету Литургију служили су свештеници Жељко Ђурица, бивши парох ливањски, Срђан Белензада, парох веселињски, Митар Керлец, парох бабићки, Предраг Црепуља, парох ливањски и ђакон Дејан Грчић. Православне Ливњаке посебно је обрадовао велики број верника пристиглих из Босанског Грахова тог дана, као и мноштво деце. Светој Литургији присуствовала је и Василија Броћета, министарка рада, здравства, прогнаних и социјалне заштите у Влади Кантона 10.

У својој беседи, отац Предраг подсетио је окупљене на страдање које је задесило ливањске Србе током 1941. године. Прогон Срба у Ливну и Ливањском пољу почео је са успоставом НДХ у априлу 1941. године. Међу првим жртвама усташког терора били су парох губински отац Ристо Ћатић са 11 својих парохијана који су бачени у јаму крај Ливна 6. јуна 1941. године. У наредним недељама, наставило се са одвођењем и убијањем виђенијих ливањских Срба, да би злочини достигли свој врхунац у данима око Огњене Марије. Усташе су у овом кратком периоду убиле нешто више од 1.600 Срба из Ливна и Ливањског поља. У јаме широм Ливањског поља бацано је живо и старо и младо, па чак и тек рођена деца. Отац Предраг је окупљене подсетио и да су потомци страдалих чекали 50 година да кости својих предака изваде из јама и масовних гробница широм овог краја. Тек 1991. године оне су положене у капелу посвећену Св. Великомученици Марини у порти старе цркве Успења Пресвете Богородице у овом граду. Због тога је, како је рекао отац Предраг, ова капела у народу и названа ‘костурница’, но можда би бољи назив за њу био ‘моштаница’, јер у њој нису кости, већ мошти наших новомученика, који нас заступају пред Господом.

Молитвена окупљања у знак сећања на ливањске мученике настављена су и следећих дана. Тако је 31. јула служена Света Литургија у цркви Успења Пресвете Богородице у Губину, након које је служен помен на гробу свештеника Ристе Ћатића и његових страдалих парохијана.

Након Литургије у Губину, верници су се окупили и у селу Чапразлије, где је, код порушеног споменика, служен помен за 28 мештана овог села, који су 30. јула 1941. године бачени у јаму Самогреду. Након рата, њихове мошти су извађене из ове јаме и сахрањене у заједничкој гробници у самом селу. Парохија Ливањска и Удружење Огњена Марија Ливањска планирају да на месту порушеног споменика из комунистичког периода подигну нови споменик у знаку крста.

У суботу 1. августа, Света Литургија је служена и у селу Челебић, на једном од највећих стратишта у Ливањском пољу. У овом селу је у данима око Огњене Марије побијено преко 400 православних Срба. Док је један број мушкараца бачен у јаму Бикушу изнад села, највећи део мештана убијен је у школи те покопан у масовној гробници на узвишењу Барјак. Управо на овом месту, унутар зидова споменика подигнутог после Другог светског рата, служена је Света Литургија. Парох ливањски, отац Предраг Црепуља, истакао је да, као што су први Хришћани служили Литургије на местима страдања, тако и ми, на овом месту, служимо Свету Литургију над моштима страдалих. Разлика је пак, како је истакао, у томе што су први Хришћани страдали од многобожаца, док су наши преци страдали од оних који себе такође називају хришћанима. Богослужењу су присуствовали и представници Удружења Јадовно 1941.

Свете Литургије и молитвена окупљања у славу ливањских новомученика одржана су и у Новом Саду, Брчком, те у манастиру Богородице Тројеручице на Авали. Због пандемије корона вируса, традиционални помени нису се ове године одржали у Београду и Бања Луци.

Brcko 1

Новомученици ливањски, молите Бога за нас!

Удружење Огњена Марија Ливањска

НАЈАВА: Сећање на Ливањске мученике

Са крајем јула, ближе се и дани када се сећамо наших предака пострадалих у данима око Огњене Марије 1941. године. Од тада, на тужну годишњицу, молитвеним окупљањима сећамо се њих и тог мученичког страдања. Где год да смо данас на планети, ми њихови потомци, помолићемо се за њихове душе заједно или сами, у храму или покрај споменика на неком од њихових стратишта.

Злог лета 1941. године, жене и деца су живи бацани у јаме Динаре, Старетине, Тушнице, Камешнице…, мушкараци су побијени код села Пролог, нејач села Челебић побијена је у сеоској школи, а убијани су и на ливади Трновац, на подручју Купреса…, Преко 1600 цивилних жртава, од тек рођених до у старости онемоћалих нестало је тих дана, око Огњене Марије. Нестале су заувек целе српске породице, а у неким селима од тога дана све до данас више нема ни једног Србина. Педесет година након овог злочина потмци су достојно, у Спомен капели у Ливну, сахранили мошти страдалника извађене из већине јама.

Ове године дочекујемо ту тужну годишњицу у условма пандемија корона вируса која се проширила читавим светом. Имајући то у виду, мере за спречавање ширења вируса које су прописали државни органи, те у консултацијама са црквеним властима, одлучено је да се неће служити уобичајени парастоси у Београду и Бања Луци. Позивамо вас да ове године сећање на наше мученике обележите на начин примерен вашем осећању и околностима у средини у којој живите

Традиционална богослужења ће се одржати на следећим местима, те позивамо све оне који могу, да узму учешћа:

  • Ливну, 30. јула Света Литургија у 10 сати, у Спомен капели-костурници;
  • Авала – Манастир Богородице Тројеручице, 30. јул, Света Литургија у 8 сати са поменом у наставку;
  • Губину, 31.јула Света Литургија у 10 сати и парастос код гроба оца Ристе Ћатића и његових 12 парохијана;
  • Чапразлијама, 31.јула у 13.30 сати, парастос на месту срушеног споменика страдалима у јами Самогред;
  • Челебићу, 1. августа Света Литургија у 10 сати, на спомен гробљу на Барјаку.
  • Брчко, 2. августа Света Литургија и парастос са почетком у 9 сати у цркви Св. Вел. Недеље (Мераја)
  • Нови Сад, 2. августа Света Литургија и парастос, црква Св. Ћирила и Методија у Телепу

Парохија Лијевањска и Удружење Огњена Марија Ливањска

Патријарх примио представнике Удружења Огњена Марија Ливањска

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 17. јула 2020. године у Патријаршији српској у Београду представнике Удружења Огњена Марија Ливањска.

Са благословом Његове Светости Патријарха, Удружење Огњена Марија Ливањска, у сарадњи са Телевизијом Храм и храмом Светог Саве на Врачару, недавно је београдској публици представило кратак историјски пресек живота ливањских Срба кроз изложбу, докуметарни филм и књигу о мученичком страдању лета 1941. године.

На благослову и широкој подршци том догађају, као и на непосредној помоћи Фонда Патријарха српског Павла у осликавању спомен-капеле Свете великомученице Марине, у порти православне цркве у Ливну у чијој крипти су похрањене мошти ливањских мученика, патријарху Иринеју најискренију захвалност ливањских Срба пренео је председник Удружења г. Никола Петровић.

Током разговора Његова Светост Патријарх је исказао интересовање и бригу за живот верника на подручју парохија ливањске, црнолушке, врбичке и губинске, тако да му је предочено стање о животу српске заједнице у Ливну, као и основне активности Удружења Огњена Марија Ливањска усмеране ка обнови верских и културних објеката и напорима да се одржи активна веза између расељених и домицилних ливањских Срба.

Исказана пажња Његове Светости Патријарха за живот Срба и активности Удружења Огњена Марија Ливањска, као и Његов благослов за даље деловање на пољу ширења истине о ливањским Србима јачају дух и уливају додатну снагу на путу достојне обнове и проналажења правог приступа будућем раду.

Пријему су присуствовали: председник Удружења Огњена Марија Ливањска г. Никола Петровић, гђа. Гордана Достанић, председник управног одбора Удружења, др Милош Дамњановић, ђакон Радомир Врућинић, професор Богословије Светог Саве у Београду, као и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић.

Извор: http://www.spc.rs/sr/patrijarh_primio_predstavnike_udruzhenja_ognjena_marija_livanjska

 

Фотогалерија: Кула Старца Вујадина и панорама Ливна

У овој фотогалерији можете наћи неколико слика куле Старца Вујадина изнад Ливна као и слике града сликане са Куле и изнад Застиња током јула 2020. године.

Фотогалерија: Слике обновљене Ливањске цркве

Као што смо већ раније известили (видети: ) почетком марта ове године започети су радови на темељној обнови Ливањске цркве Успења Пресвете Богородице, најстаријег православног храма на територији ливањског поља. Овом приликом доносимо фотогалерију са сликама на којима можете видети изглед цркве након обнове.

Радовима који се тренутно изводе обухваћено је:

  • Обијање старе и постављање нове фасаде на цркви;
  • Обијање дотрајалог зидног и плафонског малтера у унутрашњости цркве и набацивање новог малтера;
  • Кречење цркве;
  • Чишћење и санација старих камених подних плоча;
  • Чишћење и фарбање унутрашње дрвенарије;
  • Електроинсталатерски радови;
  • Чишћење гарежи и поправка степеница у унутрашњости звоника;
  • Остали радови, као што је фарбање врата и постављање заштитних решетки на звонику исл.

Радови су финансирани пре свега од стране Епархија бихаћко-петровачке, средствима обезбеђеним бригом и трудом нашег епископа, Њ.П. г. Сергија, као и средствима Парохије лијевањске и појединих верника.

У наредном периоду, преостаје нам још да прикупимо средства за набавку појединих делова унутрашњег инвентара, као што су стасидије (клупе) за народ и певнице, палионице за свеће, итд. Биће размотрена и набавка нових звона, имајући у виду да су постојећа напукла због пада током паљења звоника. Можда и најбитније, предстоји нам повратак икона на иконостас наше цркве. Осим тога, предвиђени су и радови на уређењу црквене порте.

Црква

Звоник

Порта

 

Покошено православно гробље у Голињеву

У оквиру своје широке мисије, која обухвата како неговање сећања на пострадале ливањске Србе тако и чување њихове материјалне и духовне заоставштине, Удружење Огњена Марија Ливањска је преузло на себе и одржавање гробља и цркве у селу Голињеву код Ливна.

У свим другим приликама, Удружење и парохија Лијевањска позивају и очекују од становника, расељених и потомака да се укључе у одржавање својих цркава и гробаља. Ипак, као што је већини добро познато, када је Голињево у питању, потомака скоро да и нема, јер је комплетно православно становништво овог села побијено у данима око Огњене Марије 1941. године.

Имајући то у виду, током јула су цркву и гробље обишли отац Предраг Црепуља, парох лијевањски, и Милош Дамњановић испред Удружења, те ангажовали особу из Ливна која је покосила гробље и покупила траву. У ову сврху је из средстава Удружења издвојено 150 КМ.

Удружење је спремно да свима који желе да организују кошење својих гробаља пружи подршку на терену.

 

Почели радови на ограђивању гробља у Губеру

Почетком јула 2020. године, започети су радови на изградњи новог оградног зида на православном гробљу у Губеру. Као први корак, уклоњен је стри, дотрајали зид. Планираним радовима, биће саливен нови бетонски зид и постављена нова капија на гробљу.

Радове изводи фирма Roco Commerce doo из Ливна, чија понуда је одабрана као најповољнија. Према понуди, за извођење радова потребно је 40,430.20 КМ. До сада је прилозима оних чији су преци сахрањени на овом гробљу прикупљено 32,182.00 КМ. За успешан завршетак радова потребно је прикупити нешто више од 8,000 КМ.

Списак појединачних приложника можете наћи овде: https://omlivanjska.com/projekti/grobljeguber/prilozniciguber/

Све који до сада нису уплатили свој прилог молимо да то ураде што пре, ради успешног завршетка радова:

Прилоге можете уплатити на следећи начин:

за уплате из Србије: Сврха уплате – Прилог за Губерско гробље; Прималац – Удружење ОМЛ; Рачун примаоца: 160-380800-45; Позив на број – 09012018.

за уплате из БиХ: Сврха уплате – Прилог за Губерско гробље; Прималац – Удружење ОМЛ; Рачун примаоца: 551-72077032321-17; Позив на број – 09012018.

за уплате из иностранства потребне податке можете наћи овде: https://omlivanjska.com/about/uplata-clanarine-i-donacija/

За сва питања и прилоге у готовини, молимо вас да контактирате неког од следећих особа:

  • у Ливну – Боро Пажин: +387 63 979 700 или +387 34 202 216
  • у Бања Луци – Бранко Лаганин: brankolaganin@gmail.com или + 387 65 926 019
  • у Србији – Ратко Пажин (Сремска Каменица): +381 63 863 0456 или Дијана Ковачић (рођ. Покрајац): +381 63 606 862

 

Погледајте ФИЛМ: Страдање и васкрсење ливањских Срба

Позивамо вас да одгледате документарни филм Страдање и васкрсење ливањскх Срба, аутора ђакона Радомира Врућинића. Филм је сниман у Ливањском пољу током 2018. године, а садржи и разговоре са многим актерима који су живи сведоци или истраживачи истине о страдању ливањских Срба.

Уласком немачких трупа у Загреб, 10. априла 1941. године проглашена је Независна Држава Хрватска под вођством Анте Павелића и усташког покрета. Већ током априла, власти НДХ доносе расне законе, којима се Срби, Јевреји и друге нехрватске заједнице стављају ван закона. Са проглашењем НДХ, долази и до успоставе усташке власти у Ливну и околини.

Убиства су почела већ 6. јуна 1941. године, када је у јаму бачен Губински свештеник Ристо Ћатић са 12 парохијана. Хапсе се и убијају најугледнији и најбогатији Срби у Ливну – лекари, судије, адвокати, свештеници и трговци – да би се народ обезглавио. Крајем јула почиње масовно убијање српског народа, а кулминација злочина се догодила у данима око Огњене Марије, 30. јула 1941. године. Ливањски Срби су бацани у јаме Динаре, Голије, Старетине, Тушнице, Камешнице, мушкарци побијени код села Пролог, нејач побијена у челебићкој школи, на ливади Трновац, на подручју Купреса…., њих преко 1600, од тек рођених до у старости онемоћалих. Тих дана, око Огњене Марије, нестале су заувек целе српске породице, а у неким селима од тога дана све до данас више нема ни једног Србина.

Година 1941., тешка и мучна, болна и тужна, крвава и црна, страдална и мученичка. За ливањске Србе, тешко да постоје било које друге асоцијације, које им се и данас јаве и од самог њеног помена.

Почетком августа 1991. године, мошти ливањских мученика положене су у капелу која је посвећена Светој великомученици Марини. Том приликом, заупокојену Свету Литургију служио је блаженопочивши Његова Светост Патријарх српски г. Павле са епископима СПЦ.

Парохија Ливањска и Удружење Огњена Марија Ливањска традиционално окупља прогнане Србе из ливањског краја на овај празник у славу пострадалих предака чувајући на тај начин сећање на њих уз наду у Васкрсење мртвих и веру да се такви злочини више никада и никоме неће поновити, а да ће срушени домови прогнаних Срба бити обновљени како би расељени ливњаци након више од две деценије изгнанства могли да наставе живот у свом завичају.

Књига Огњена Марија Ливањска представљена на скупу библиотекара

У библиотеци манастира Велика Ремета, у оквиру библиотекарског скупа „Манастири и библиотеке чувари културне баштине“, синоћ је представљена књига Буда Симоновића Огњена Марија ливањска. Представљање књиге пратио је и део изложбе „Срби Ливањског поља-тарагови кроз векове“.

Након благослова игумана манастира Велика Ремета, оца Стефана, Вера Новаковић, директор Српске читаонице у Иригу, отворила је скуп, а потом је Весна Петровић, библиотекар из Сремске Митровице, представила рад и чланове управе Удружења Огњена Марија Лиањска.

О књизи су говорили: Гордана Достанић и Милош Дамњановић, а одломак из књиге читала је Ђурђа Поповић. Испред Удружења скупу су присуствовала и председник Удружења Никола Петровић и Дијана Ковачић. Игуман Стефан се обратио присутнима речима о страдању Срба, њиховој жртви и односу потомака према том страдању.

И синоћни догађај је показао да су наши пострадали преци живи све док потомци не дозвољавају да њихова сведочења и њихова опомињућа жртва буду сахрањени у таму заборава.

Захваљујемо се игуману Стефану и домаћинима скупа библиотекарима што су нам омогућили да представимо Удружење ОМЛ и са њима поделимо сећање на наше мученике.

ПРЕНОСИМО: Дођите на Јадовно 22. августа 2020. јер нисмо заборавили!

Једанаесту годину за редом, 79 година од страдања, са благословом Епископа горњокарловачког Г. Г. Герасима обележићемо „Дан сећања на Јадовно 1941 – 2020.“

1

Часни крст над масовном гробницом у Смиљану. ФОТО: Никола Зајц

У суботу 22. августа, окупићемо се око 11 часова код Шаранове јаме на Велебиту где ће у 12 часова бити служен парастос.

Након тога, упутићемо се узбрдо, мученичком стазом јадовничком, око 7,5 км до места некадашњег сабирног логора Јадовно у Чачића долцу где смо подигли Часни крст 2012. године.

Недалеко од места логора, налази се девастирани споменик подигнут на бетонском плочом покривеној јами у којој и данас леже мошти жртава. Ту смо 2018. године подигли Часни крст.

2

Часни крст над бетонском плочом покривеној јами. ФОТО: Никола Зајц

На повратку, упутићемо се у Смиљан до цркве Св. Петра и Павла у кругу меморијалног центра Никола Тесла. Уз саму цркву налази се масовна гробница са телесним остацима преко 550 Срба из Смиљана и околине побијених током Другог св. рата уз коју смо 2018. године подигли Часни крст.

Настављамо пут према Манастиру у селу Медак, посвећеног Усјековању главе Светог Јована Крститеља где ће бити приређен ручак.

3

Манастир у селу Медак, посвећен Усјековању главе Светог Јована Крститеља. ФОТО: Никола Зајц.

Удружење Јадовно 1941. из Бањалуке је организатор молитвеног окупљања. Није предвиђено да у организацији суделују било која друга удружења, већа, савези, координације и слично.

За учеснике настојимо обезбедити што повољнију цену превоза аутобусима:

– из Београда и Новог Сада 1.000 динара. Уплате као донација на рачун удружења Јадовно 1941. за Србију: 285-2075090000001-63 код Sberbank Beograd.

– из Бања Луке, Градишке, Приједора, Козарске Дубице и Новог Града 15 КМ. Уплате као донација на рачун удружења Јадовно 1941. у Бањалуци: 5672412700008152 код SBERBANK AD, Бања Лука.

Молитвено сабрање на Велебиту је пријављено и одобрено од стране полицијске станице Госпић чији ће радници обезбеђивати скуп.

ПРИЈАВА ЗА ПУТОВАЊЕ ЈЕ ОБАВЕЗНА:

Заинтересовани за пут са подручја Бања Луке, Приједора и Новог Града, треба да се јаве на број телефона Сандре Благић, секретара удружења Јадовно 1941. у Српској: +387 66 686 364  или путем електронске поште: sandra.blagic@jadovno.com или  udruzenje@jadovno.com .

-Заинтересовани за пут са подручја Козарске Дубице, Кнежице и Градишке, треба да се јаве на број телефона организатора: Славица Дрвеница +387 65 964 433 или путем електронске поште: drvenica.slavica@gmail.com

Заинтересовани за пут са подручја Београда и Новог Сада, треба да се пријаве путем телефона председнику удружења Јадовно 1941. за Србију Вељку Ђиновићу +381 64 4216 548 или путем електронске поште: djinovicveljko@gmail.com или udruzenje@jadovno.com .

Заинтересовани за пут са осталих подручја, могу да се јаве на број телефона удружења Јадовно 1941. у Српској: +387 66 686 364 или путем електронске поште: udruzenje@jadovno.com ради координације плана путовања.

Душан Ј.Басташић

предсједник удружења

Сандра Благић

секретар удружења

ИЗВОР: https://jadovno.com/poziv-dodjite-na-jadovno-22-avgusta-2020-jer-nismo-zaboravili/

Прослављена слава Врбичке цркве

Притисла је тама Тројичин храм у Врбици и сва села Врбичке парохије. Ове године, на празник Силаска Светог Духа на Апостоле, тачније Духовски понедељак, обележена је слава храма у Врбици који је од прије десетак година и манастиром проглашен. Црни облаци који задњих тридесетак година владају бескрајно плавим небом ливањског краја, као да не мисле скорије отићи.

Густа киша, потпомогнута јаком југовином, опустела села Челебић, Бојмунте, Радановце, Врбицу, Богдаше и Бастасе чинила је још тужнијим и безнадежнијим. Не вјерујем да ће доћи дан када неће нико доћи својој цркви на овај празник, али увек са стрепњом крећем ка њему, не знајући да ли ћу и кога још срести.

Вјерујући су пронашли пут из Новог Сада, Панчева, Београд, Козарске Дубице, Бања Луке и других крајева где живе расељени и показали да не одустају од својих коријена. Нама који смо дошли тога јутра ништа није ишло на руку, али после Свете Литургије, сунце побједи кишне облаке а међу нама наступи радост. Нас тридесетак са оцем Предрагом извојевасмо побједу над тамом, па макар то било на један дан, вјерујући да Господ неће заборавити никада нас и наша села.

Зазвонила су звона са врбичке цркве опет. Одслужена је Света Литургија, а после, ми окупљени око трпезе, дуго смо разговарали, па и запјевали. Све нам је то улило наду да наши људи никада неће заборавити одакле су, а томе сведочи и чињеница да се увијек од некуда појаве они које смо можда заувјек отписали или нисмо ни знали да постоје.

Тако су ове године све нас који смо дошли од срца угостили Милорад (Мишо) Росић и његов брат Предраг, који заједно са Гораном (Саве) Јовић припремише богату трпезу за све нас и понудише помоћ око обнове манастирског конака.

Иако су породице из нашег крај препознатљиве као сточарске и земљорадничке, породице сељака су изњедриле и неке који су нама на понос. Међу нама је тог дана био и проф. Бранко Докић који је увјек и на сваком мјесту истицао приврженост својој Врбици и ливањском крају у цјелини.

У разговору о обнови конака, проф. Докић нас је обавјестио да смо због новонасталих економских и пандемијских компликација, остали без донације за асфалтирања пута до Врбичког храма, али да је добијена понуда у износу од €3.500 за извођење истих радова, те да је породица Докић спремна да сноси трећину вриједности овог посла.

Представник Удружења Огњена Марија Ливањска је информисао присутне да константно траје акција прикупљања средстава за  обнову манастирског конака и да се на рачуну Удружења тренутно налази 100.270,00 динара намјенских средстава за врбички храм. И овом приликом су прикупљена средства која ће се утрошити на обнову конака.

Треба рећи да је, на одушевљење свих, храм био свечанији него икада. Наш парох, отац Предраг је у врбичку цркву донео певнице и клупе из ливањске цркве, која доживљава велику обнову и на тај начин оснажио вјеру врбичких парохијана.

Не могу облаци заувјек остати на небу, синуће сунце и звониће звона са врбичке цркве, а ви нам браћо и сестре дођите.

Никола Петровић

 

 

 

 

Одржано културно вече посвећено ливањским Србима у Храму Светог Саве на Врачару

У ораганизацији Храма Светог Саве на Врачару, ТВ Храма и Удружења Огњена Марија Ливањска из Београда, у петак 20. јуна т.г, у Крипти Храма Светог Саве публици је речју и сликом представљен историјски пресек живота и стваралаштва ливањских Срба, манифестацијом под називом „Срби Ливањског поља-трагови кроз векове“.

Ову манифестацију помогли су: аутор књиге Огњена Марија ливањска Будо Симоновић; аутор филма о страдању ливањских Срба ђакон Радомир Врућинић, професор Богословије Свети Сава; аутори изложбе проф др Вељко Ђурић Мишна и др Радован Пилиповић и Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону РС.

У уметничком делу програма учествовали су: првакиња драме Народног позоришта, Наташа Нинковић, појци Храма Светог Саве, Дарија и Глорија Илић, а програм је водила Весна Радета.

На изложбеним паноима приказан је својеврсни историјски пресек од преднемањићког периода до данашњих дана, а излагањем говорника нарочито је осветљено стварање институција и очување верског и националног идентитета и интегритета у врло тешким околностима за српски живаљ током османске и аустроугарске владавине Босном. Тако су ливањски Срби још пре 200 година покренули и финансирали рад прве српске школе у Босни, а пре 160 година издејствовали дозволу и саградили ливањску православну цркву посвећену Успењу Пресвете Богородице, коју су верници опремили вредним иконама и црквеним сасудама из Русије, Венеције, Јерусалима, Грчке. Ливањска црква и њена богата збирка од 54 иконе, као и Плаштаница и предмети од метала од културне и историјске вредности проглашени су 2004. године националним спомеником Босне и Херцеговине.

Страдање у беспризорним злочинима усташа у данима око Огњене Марије 1941. године задесило је сваку српску породицу на подручју Ливна и оставило траг и на генерације које су долазиле. Исповести преживелих страдалника сабране су у књизи Буда Симоновића Огњена Марија ливањска. Прилог ове књиге, коју можемо назвати књигом-опоменом и књигом-сведочанством је списак имена 1589 цивилних жртава. Та имена, међу којима готово половину чине деца до петнаест година старости, сакупљали су прикривено и дуго потомци који се нису мирили да политика чувања братства-јединства треба да почива на скривању злочина над невиним цивилима.

Страдање у Независној Држави Хрватској је и централна тема синоћ приказаног документарног филма ђакона Радомира Врућинића, професора Богословије Свети Сава.

Они који су чудом преживели дубоке крашке јаме и својом физичком и снагом свога духа наставили да живе и рађају, нису могли опоравити демографску слику Срба, додатно ослабљену колонизацијом, појединачним исељавањем и новим погромом у грађанском рату 90-тих, те је данас у општини Ливно тек стотинак српских домова. Тој бројчано малој заједници потребна је снага свих нас да се на достојан начин очува свеукупна више векова стварана културна и духовна заоставштина, а предачки гробови отргну од корова. Да сачува заоставштину стварану вековима, Парохији лијевањској помажу, пре свега, они који данас живе далеко од Ливна, а сабрани су око Удружења Огњена Марија Ливањска. Ипак, то је и задатак целокупне српске заједнице јер је баштина ливањских Срба део целокупног културног богатства.

Манифестација је завршена беседом Његовог Преосвештенства Епископа ремезијанског Г. Стефана.

Порука ове манифестације је да у нашој свести треба да остане, као изворно сведочанство, и све оно чиме су наши преци одуховили своје постојање. Нашу биолошку снагу, ослабљену кобним последицама великих ратова, поновљених злочина до истребљења, беле куге, не треба додатно слабити препуштањем негативном утицају популистичких приступа који традицију и баштину сврставају у конзервативне и застареле облике.

Овом приликом организатори се још једном захваљују свима који на било који начин, личним ангажовањем или присуством допринели одржавању ове манифестације.

Управни одбор Удружења Огњена Марија Ливањска

Одржана 10. скупштина Удружења Огњена Марија Ливањска

У суботу 13. јуна т.г. у сали Удружења Милутин Миланковић у Београду одржана је Десета седница Скупштине Удружења Огњена Марија Ливањска. Скуп је благословио отац Мирко Јамеџија.

Милош Дамњановић је отворио седницу и поздравио чланове Удружења.

Након усвајања Дневног реда, избора чланова радних тела, чланови Удружења усвојили су следећа акта:

– Верификацију пријема у чланство нових 16 чланова,

– Записник са Девете Скупштине,

– Годишњи извештај о раду са финансијским извештајем за 2019. годину,

– План рада за 2020. годину.

На седници се разговарало о разним питањима везаним за живот Срба на подручју Ливна и Ливањског поља, начину решавања правно административних и имовинских питања, о пројектима Удружења које треба финализирати, као и новим активностима које треба предузети како у области положаја и живота ливањских Срба, тако и очувања свеколике српске баштине. Ана Кришто, члан Удружења ОМЛ из Ливна детаљније је известила присутне о раду Допунске школе српског језика и књижевности „Јован Сундечић“, као и активностима у вези са првим пробама фолклорне групе уз кореографску помоћ КУД „Будућност“ из Гламоча.

Овом приликом Удружење ОМЛ се захваљује Удружењу Милутин Миланковић које је уступило своје просторије за одржавање наше Скупштине.

Усвојени извештај о раду у 2019. години са планом активности за 2020. годину можете наћи овде: https://omlivanjska.com/about/izvestaji-i-akta/

Управни одбор

 

 

 

 

 

 

 

 

НАЈАВА: Живот и духовна заоставштини Ливањских Срба – Храм Св Саве, Врачар

Удружење Огњена Марија Ливањска Вас позива на културни догађај

 

СРБИ ЛИВАЊСКОГ ПОЉА-ТРАГОВИ КРОЗ ВЕКОВЕ

 

У суботу, 20. јуна. 2020. године у 19 часова

У Крипта Спомен-Храма Светог Саве на Врачару, Београд

 

Током вечери, публика ће имати прилике да присуствује представљању књиге Огњена Марија Ливањска у разговору са аутором Будом Симоновићем. Након тога ће бити одржана пројекција филма о Србима Ливањског поља, аутора ђакона Радомира Врућинића. Присутни ће такође моћи и да погледају и зложбу Срби Ливањског поља – трагови кроз векове аутора др Вељка Ђурића и др Радована Пилиповића.

Улаз слободан

plakat kripta

ПОЗИВ: Слава Врбичке цркве – Тројице

                         СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА

ПАРОХИЈА ВРБИЧКА

Позива све благочестиве парохијане из села Врбичке парохије – од Челебића до Бастаса – као и остали верни народ да својим присуством и учешћем

увеличају молитвено и литургијско славље,

које ће се одржати у ПОНЕДЕЉАК 8. јуна 2020. године с почетком у 10:00 часова,

у цркви Силаска Светог Духа на Апостоле у Врбици.

ДОБРО НАМ ДОШЛИ!

С Божијим благословом,

Управа парохије

20190406_113810

Позив на годишњу скупштину Удружења Огњена Марија Ливањска

Управни одбор Удружења Огњена Марија Ливањска, Београд упућујe члановима Удружења

П О З И В

За Десету седницу Скупштине Удружења, која ће се одржати Београд у суботу 13. јуна 2020. године у сали Удружења Милутин Миланковић, улица Поп Лукина 1Б (код Бранковог моста), са почетком у 17 часова.

Уз позив који вам је упућен за седницу 13. марта т.г, а која је одложена због увођења ванредних мера владе РС, достављен вам је следећи материјал:

  1. Извештај о раду Удружења у 2019. године
  2. Предлог плана рада Удружења за 2020. годину

Финасијски извештај биће уручен чланивима пред почетак седнице Скупштине.

Надамо се да ћете ускладити своје обавазе на начин који ће вам омогућити лично присуство и активно учешће на Скупштини, са предлозима, сугестијама и питањима од значаја за квалитетнији рад Удружења и добробит нашег завичаја и нашег народа.

До улице Поп Лукина можете доћи коришћењем аутобуских линија које саобраћају до станице Бранков мост (ЕКО 1; 15; 16; 27Е; 60; 65; 67; 68; 71; 72; 75; 77; 84; 95), као и тамвајске линије и аутобуске до станице Стари савски мост (7; 9; 11).

За више информација: 0646155073 или 0646130103.

До скорог виђења

Председник Удружења                                                                  Председник УО

Никола Петровић ср                                                                 Гордана Достанић ср

Преносимо: Упокојио се наш брат у Христу Небојша Мајсторовић

20200511-112738-178_222_26_5-911У Господу се 10. маја 2020. године, у Недељу раслабљеног и на дан Спаљивања моштију св. Саве на Врачару, упокојио наш брат у Христу Небојша Мајсторовић (1958-2020), часни и Христољубиви Крајишник. Небојша је десет година живота подарио изградњи, физичкој и духовној, добробити и свакодневном животу манастира Пресвете Богородице Тројеручице у рипањском засеоку Дробњаци, помогао мати Злати у небројеним ситуацијама. Значајно је помогао Удружењу „Огњена Марија Ливањска“, како се не би заборавило на хиљаде невиних Срба пострадалих од усташа. Проучавао је историју, а најзаслужнији је за обретење моштију проте Милана Билбије из Грахова, пострадалог од Аустроугара. Веран својој парохијској цркви св. Петке на Чукаричкој падини, давао је увек од срца и са љубављу.

Небојша Мајсторовић је много урадио за радио „Слово љубве“ и наше слушалаштво. Благодарећи њему имали смо прилику да чујемо драгоцене звучне записе бројних духовника, слике манастирског живота, па и речи поуке и опомене шта значи бити у Христу. Мењао је и по неколико аутобуса градског саобраћаја, само да донесе драгоцени снимак беседе и поуке. И никад му није тешко пало, никад нисмо могли чути било какав уздах, осетити напор. Намучен и напаћен, али увек насмејан и пун неке детиње радости. Трпео без гласа, крио од других у колико је тешком здравственом стању, сачувао богобојажљивост, али и храброст и чврстину. О вредноћи, скромности, упорности и трудољубивости – сви смо понешто научили управо од њега.

О детаљима молитвеног испраћаја нашег брата Небојше Мајсторовића, посебно ћемо обавестити наше слушаоце, када будемо имали више података. Његов син Бранко нека је поносан што је имао таквог оца!

Нека Господ упокоји душу новопрестављеног брата Небојше и подари му Царство Небеско!

Извор: Радио „Слово љубве“, http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=22605

Фото: приватна архива Мати Злате