Архиве категорија: Вести из Удружења

Божићни празници у Ливањском пољу

Са осам светих олтара наших парохија одјекну тропар Рождества Христовог.

Твојим рођењем Христе Боже, засија свету свјетлост Богопознања, јер се у тој свјетлости звијездом учаху они који звијездама служе, да се клањају Теби, Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока, Господе, слава Ти!

Иако се у Ливањском пољу, осим овог Рођења ретко када прослављају друга рођења међу православним Србима, на чијим огњиштима су махом остали старији људи, ипак се прошапутало, док се палио Бадњак:

Колико варница, толико срећица,

Колико варница, толико обновљених кућа,

Колико варница, толико дјечице…

Да ли ће поново бити наше дјечице под Динаром? Боже наш нестворени и безпочетни све је Теби могуће, Васкрсни спаљено, поврати протјеране, оживи заборављене, сабери расејане. Свемогући Боже, врати дјечији осмјех под Динару – једина је молитва Ливањског поља.

Малобројни православни вјерници Ливна и Ливањског поља са радошћу су дочекали Божић – празник Рођења Христовог – а са њим и своју родбину и земљаке, расејане по свету, који су дошли да у родном крају прославе Бадњи дан и Божић.

Бадњи дан смо започели Светом Литургијом у Губину, гдје су парохијани припремили бадњак који смо наложили након богослужења.

Потом смо се окупили с друге стране поља, у Врбичкој цркви, где смо се помолили Богу и наложили бадњак по лијепом, сунчаном дану.

У раним вечерњим сатима у старој богомољи града Ливна одслужили смо вечерњу службу на којој су нам се придружили и вјерници из сусједног Дувна. Након богослужења, заједно смо наложили бадњак испред ливањске цркве. Бадљи дан су окупљенима пјевањем и рецитацијама уљепшали наши најмлађи, полазници допунске школице српског језика ”Јован Сундечић”.

На крају дана, окупили смо се на заједничкој молитви и у храму Св. Илије у Црном Лугу гдје се окупило мноштво вјерника, како оних који живе у селима ове парохије тако и оних који су пристигли за овај празник. Захваљујући вредним организаторима, бадњак је провезен кроз сва села ове парохије, а за окупљене је припремљено вино, ракија и посно послужење.

На сам Божић Света Литургија је служена у Ливну, у храму Успења Пресвете Богородице. Празнично богослужење је окупило мало стадо великих људи, од којих су се многи овом приликом и причестили.

Све малишане који живе у нашим парохијама Удружење Огњена Марија Ливањска одлучило је да и ове године, уз помоћ наших приложника, обрадује Божићним пакетићима. Тако су пакетићи дјеци из ливањске парохије подијељени током Божићних богослужења, док ће дјеци из црнолушке парохије бити подијељени за Св. Саву.

Осим Удружења Огњена Марија Ливањска, пакетиће дјеци која су током Божићних празника пристигла из других крајева у Губину је подијелило Удружење Огњиште, а чланови ЦО Црни Луг су припремили пакетиће и за дјецу која су током празника боравили код своје фамилије у овој парохији.

свештеник Предраг Црепуља

 

Јавни позив – Програм помоћи одрживог повратка

Na osnovu člana 21. stav 3. Zakona o raseljenim licima i povratnicima u Federaciji Bosne i Hercegovine i izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine („Službene novine FBiH“, broj: 15/05) i Odluke o odobravanju realizacije Programa pomoći održivog povratka „Program pomoći zapošljavanju/ samozapošljavanju povratnika u poljoprivredi u periodu 2020 i 2021. godine“ broj:03-36-2-334/19 od 01.11.2019. godine, a u cilju planiranja, kvalitetne izrade i transparentne provedbe planova pomoći održivog povratka, u 2020. i 2021. godini Federalno ministarstvo raseljenih osoba i izbjeglica objavljuje

J A V N I   P O Z I V 

za podnošenje prijava za program pomoći održivog povratkaPodrška zapošljavanju/samozapošljavanju povratnika u poljoprivredi u periodu 2020. i 2021.godine

OBRASCI ZA PRIJAVU: 1. OBRAZAC PRIJAVE   2. PROJEKTNI PRIJEDLOG

ORIGINANI TEKST JAVNOG POZIVA I OBRAZACA ZA PRIJAVU MOŽETE PREUZETI OVDE: http://fmroi.gov.ba/v2/stranica.php?idstranica=16

79128675_2518336575113230_7725196528142254080_o

  1. Predmet javnog poziva

Podnošenje prijava fizičkih licapovratnika radi pružanja pomoći u zapošljavanju/samozapošljavanju u poljoprivredi na prostoru Bosne i Hercegovine, za sljedeće namjene/programe:

  • Dodjela poljoprivrednih mašina, mehanizacije i priključaka;
  • Dodjela plastenika;
  • Dodjela opreme za proizvodnju u poljoprivredi (oprema za pčelarstvo, mljekarstvo, tov pilića/brojlera, tov koka nosilja, sistemi za navodnjavanje i sl.);
  • Dodjela građevinskog materijala za obnovu i izgradnju stajskih objekata tipskog modela;
  • Dodjela građevinskog materijala za obnovu i izgradnju gospodarskih objekata;
  • Dodjela sadnica drvenastog i jagodičastog voća (zasad na minimalno 2 dunuma);
  • Dodjela finansijskih sredstava za realiazciju samostalnog projekta u iznosu do 5.000,00 KM, uključujući: Nabavka sitne i krupne stoke; Nabavka pčelinjih društava; Nabavka mašina, opreme i alata za održivost poljoprivrednog gazdinstva; i sl, kao i za druge namjene u poljoprivredi koje nisu obuhvaćene programima 1) – 6) ovog javnog poziva;

Fizička lica – povratnici mogu aplicirati samo za jedan od navedenih programa.

  1. Pravo učešća

Prijavu na Javni poziv mogu  podnijeti:

  • povratnici (fizička lica) na prostoru Bosne i Hercegovine koja izraze spremnost za lično učešće u sufinansiranju projekta, i to:
  • manjinski povratnici u entitet Republika Srspka
  • manjinski povratnici u entitet Federacija Bosne i Hercegovine
  • raseljena lica u Federaciji Bosne i Hercegovine koja su se vratila u mjesta povratka u Federaciji Bosne i Hercegovine
  • Povratnici u Brčko Distrikt Bosne i Hercegovine
  1. Učešće u sufinansiranju projekta se primjenjuje prema sljedećem obrascu:
  2. za program/namjenu pod rednim brojem 1), 2), i 3):
    1. Ako je ukupna vrijednost projekta do 30.000,00 KM, lično sufinansiranje je u iznosu od 30%;
    2. Ako je ukupna vrijednost projekta od 30.001,00 KM do 50.000,00 KM, lično sufinansiranje je u iznosu od 40%;
    3. Ako je ukupna vrijednost projekta preko 50.000,00 lično sufinansiranje je u iznosu od 50%;
  3. Za program/namjenu pod rednim brojem 4):

Ako aplikant aplicira za dodjelu građevinskog materijala za obnovu i izgradnju stajskog objekta tipskog modela (4×5 ili 6×5), lično sufinansiranje je u iznosu od  0 %, jer se ugradnja građevinskog materijala smatra ličnim učešćem aplikanta;

  1. Za program/namjenu pod rednim brojem 5):
    1. Ako je ukupna vrijednost projekta do 50.000,00 KM, i ako aplikant aplicira za dodjelu građevinskog materijala za obnovu i izgradnju gospodarskog objekta, lično sufinansiranje je u iznosu od 40 %;
    2. Ako je ukupna vrijednost projekta preko 50.000,00 KM, i ako aplikant aplicira za dodjelu građevinskog materijala za obnovu i izgradnju gospodarskog objekta, lično sufinansiranje je u iznosu od 50 %;
  2. Za program program/namjenu pod rednim brojem 6):

Ako je aplikant aplicirao za dodjelu sadnica, lično sufinansiranje je u iznosu od 0%, jer se priprema zemljišta, sadnja i dr.mjere smatraju ličnim učešćem;

  1. Za program/namjenu pod rednim brojem 7):
    1. Ako je aplikant aplicirao za dodjelu finansijskih sredstava za realiazciju samostalnog projekta u poljoprivredi, lično sufinansiranje je u iznosu od 0%;
  • Lično učešće u sufinansiranju projekta se računa kao finansijsko učešće korisnika u procentu od ukupne vrijednosti projekta za jednog korisnika, tj. od ukupne zbirne vrijednosti predmetne namjene za korisnika: mašine, priključka, opreme, plastenika, potrebnog građevinskog materijala za izgradnju ili obnovu gospodarskog objekta, i koje se dobavljaču robe/usluge/radova uplaćuje avansno.
  • Izuzetno, za program/namjenu pod rednim brojem 5) lično učešće u sufinansiranju projekta se može smatrati i ranije ulaganje korisnika u predmeni objekat, u procentu koji se utvrdi na osnovu predočenih dokaza: fakture, fiskalni računi , izvodi iz banke o plaćenim računima/fakturama ili izveštaj o procjeni vlastitog ulaganja sačinjen od strane stručnjaka/vještaka građevinske struke koja uključuje specifikaciju ugrađenih građevinskih materijala/radova sa pojedinačnim tržišnim cijenama.
  • Maksimalno učešće (sufinansiranje) Federalnog ministarstva raseljenih osoba i izbjeglica po jednom korisniku je:

  50.000,00 KM za program/namjenu pod brojem 1, 2 i 3).,

    7.000,00 KM za program/namjenu pod brojem 4).,

100.000,00 KM za program/namjenu pod brojem 5).,

    5.000,00 KM  za program/namjenu pod brojem 6 i 7) .

  • Korisnici programa pod rednim brojem 7) koji budu odabrani Odlukom ministra, prilikom potpisivanja ugovora dužni su predočiti predračun o namjeri kupovine predmetne donacije, a po utrošku sredstava dužni su ministarstvu opravdati donaciju fiskalnim računom o kupljenoj robi koja je predmet donacije. U slučaju da nisu u mogućnosti obezbjediti predračun o namjeri kupovine predmetne donacije, korisnici koji budu odabrani će prilikom potpisivanja ugovora priložiti kupoprodajni ugovor o kupovini predmetne donacije za koju je korisnik aplicirao, obostrano potpisan i ovjeren kod notara ili druge nadležne službe.

 

  1.  Opći Kriteriji

Prijava treba obavezno da sadrži slijedeće dokumente:

1). OBRAZAC PRIJAVE NA JAVNI POZIV

čitko popunjenu i potpisanu prijavu na Javni poziv, na obrascu koji je dostupan na web stranici Ministarstva www.fmroi.gov.ba ili se može preuzeti lično u prostorijama Ministarstva na adresi: Terezije 56. Sarajevo;

2). OBAVJEŠTENJE O EVIDENCIJI PREBIVALIŠTA ZA PODNOSIOCA PRIJAVE ( CIPS obrazac PBA-3)

Izdato u općini/opštini povratka od nadležnog organa (MUP-a), ne starija od tri mjeseca od dana podnošenja prijave po ovom javnom pozivu (original ili ovjerena fotokopija);

       3). UVJERENJE/ POTVRDU O OSTVARENOM POVRATKU

izdato od nadležnog organa za općinu/opštinu povratka (original ili ovjerena kopija). Uvjerenja se priznaju ako su izdata u jednoj od sljedećih institucija: Grad/Općina, Republički sekretarijat za raseljena lica i migracije Vlade RS, Vlada Brčko Distrikta BiH.

Izuzetno ukoliko navedeni nadležni organi ne izdaju predmetna uvjerenja, priznat će se i uvjerenje izdato od strane Mjesne zajednice uz priloženi dokaz od navedenih nadležnih institucija da više ne izdaju predmetna uvjerenja;

  4). IZJAVU O SPREMNOSTI SUFINANSIRANJA

U izjavi podnosilac prijave navodi da je spreman sufinansirati projekat prema uslovima iz javnog poziva, shodno ukupnoj vrijednosti projekta za koji je aplicirao. Izjava mora biti ovjerena od strane općinske službe za ovjeru potpisa ili kod notara.

Aplikanti koji apliciraju za program/namjenu pod rednim brojem 4, 6 i 7 nisu dužni dostavljati predmetnu izjavu.

   5). POSJEDOVNI LIST ILI ZK IZVADAK

Posjedovni list/ ZK izvadak mora biti izdat na:

– podnosioca prijave na javni poziv ili

– člana uže porodice uz obavezno dostavljanje dokaza o srodstvu, ili

– drugog vlasnika uz obavezno dostavljanje ugovora o zakupu ili korištenju zemljišta/posjeda (ugovor mora biti ovjeren kod nadleže institucije za ovjeru ugovora) kojim se dokazuje pravo raspolaganja adekvatnim zemljišnim posjedom.

Dokumenti koji se prilažu moraju biti original ili ovjerene kopije i ne mogu biti stariji od jedne godine od dana prijave na javni poziv.

Podnosilac prijave treba dostaviti dokaz o posjedovanju, odnosno pravu raspolaganja i korištenja adekvatnim zemljišnim posjedom minimalno za 5 dunuma, a  ako aplicira za poljoprivrednu mašinu „Traktor”, onda treba navedeni dokaz dostaviti minimalno za 20 dunuma.

                  6). KUĆNU LISTU

Izdatu u općini povratka nakon objave ovog Javnog poziva. Kućna lista treba biti original ili ovjerena kopija.

Svi punoljetni članovi domaćinsta trebaju imati priznat status povratnika.

 7).  IZJAVU O RANIJE KORIŠTENIM/ NEKORIŠTENIM SREDSTVIMA

U izjavi podnosilac prijave obavezno izjavljuje da li je on ili neko od prijavljenih na kućnoj listi bio ili nije bio korisnik finansijskih sredstava ili drugih oblika pomoći za održiv povratak od strane Federalnog ministarstva raseljenih osoba i izbjeglica ili od neke druge institucije ili organizacije. Ukoliko je neko bio korisnik, obavezno u izjavi navodi koju vrstu pomoći je dobio, za koje namjene i koje ukupne vrijednosti u KM.

Izjava mora biti ovjerena od strane općinske službe za ovjeru potpisa ili kod notara.

Tačnost izjave će provjeriti Ministarstvo, u slučaju da se utvrdi da je data Izjava u neskladu sa postojećom bazom podataka Ministarstva, ili je data lažna izjava, Ministarstvo zadržava pravo da aplikanta/ podnosioca prijave isključi iz dalje procedure Javnog poziva.

8) OBRAZAC – PROJEKTNI PRIJEDLOG/ IDEJA

čitko popunjen i potpisan projektni prijedlog/ideja, na obrascu koji je dostupan na web stranici Ministarstva www.fmroi.gov.ba ili se može preuzeti lično u prostorijama Ministarstva na adresi: Terezije 56. Sarajevo;

Uz prijavu na javni poziv aplikant obavezno prilaže narativni opis projekta ili projektnu ideju, koji treba da sadrži minimalno: vrstu i količinu donacije za koju aplicira, opis programa(donacije), procjenjenu vrijednost donacije (paušalno ili na osnovu predračuna), razlog zbog kojeg se prijavio na javni poziv, opis potrebe za navedenom donacijom, izvori finansiranja projekta (vlastita sredstva i ulaganja iz drugih izvora), mogući broj radno angažovanih lica nakon realizacije donacije, da li je već započet projekat ili je samo ideja i predviđeni finansijski efekti projekta. U projektu navesti transakcioni račun na koji će se sredstva doznačiti u slučaju da se ista odobre i naziv i adresu banke kod koje je isti otvoren. Uz projekat priložiti izvod/ugovor iz banke o otvorenom transakcijdkom računu podnosioca aplikacije.

               Dodatno će bodovati dokazi iz općih kriterija pod tačkom 7. i 8.

  1. Posebni kriteriji

Dokazi iz posebnih kriterija nisu obavezni ali će se na osnovu istih izvršiti bodovanje prijava:

  • UVJERENJE/ POTVRDA O PRIPADNOSTI RANJIVIM KATEGORIJAMA

Podnosilac prijave uz prijavu podnosi original ili ovjerenu kopiju Uvjerenja ili Potvrde izdate od nadležnog organa, kojim dokazuje da on ili drugo lice sa prijavljene kućne liste pripada odeđenoj ranjivoj kategoriji.

Ranjive kategorije koje će se bodovati su: šehidske porodice odnosno porodice poginulog borca, RVI, demobilisani borci, porodice nestalih, bivši logoraši, civilne žrtve rata, samohrane majke, osobe sa invaliditetom, porodice u kojima je žena nosioc domaćinstva.

  • DOKAZI O SOCIJALNOM STATUSU

Podnosilac prijave uz prijavu podnosi dokaze o radnom ili drugom statusu za sve čalnove sa kućne liste. Bodovat će se porodice koje su u stanju socijalne potrebe i koje imaju ispod prosječna primanja, i ako dostave dokaze za sve članove sa kućne liste  ( samo za one članove koje komisija verifkuje u općim kriterijima). Kao dokaz će se uzimati:

  • za lica koja su nezaposlena dostavlja se Uvjerenje nadležne općinske službe da se isti nalazi na evidenciji nezaposlenih osoba u općini povratka, ne starije od tri mjeseca od dana prijave na javni poziv;
  • Za lica koja su penzioneri dostavlja se Uvjerenje o visini penzije ili ček od penzije (ne stariji od tri mjeseca od dana prijave na javni poziv);
  • Za zaposlena lica dostavlja se Uvjerenje/Potvrda poslodavca o prosječnoj plaći u zadnja tri mjeseca od dana prijave na javni poziv.;
  • Za lica koja su u stanju socijalne potrebe i koja primaju neki od vidova socijalne pomoći dostavlja se Uvjerenje/ Potvrda nadležne općinske službe o visini mjesečnih primanja, ne starije od tri mjeseca od dana prijave na javni poziv;
  • Za starije osobe iznad 65 godina, i za lica koja nisu niti na jednoj evidenciji, a nemaju primanja, dostavlja se Izjava podnosioca na javni poziv sa naznakom o kome se radi sa kućne liste i u kojem je trenutno statusu (domaćica, poljoprivrednik i sl.). Izjava mora biti ovjerena od nadležnog općinskog organa nakon objave javnog poziva;
  • Za djecu i učenike sa kućne liste (maloljetnike) uzima se dokaz: rodni listovi za predškolsku djecu, odnosno Uvjerenje/ potvrda o pohađanju nastave za djecu školskog uzrasta izdata od nadležne ustanove.

Ukoliko podnosilac prijave ne dostavi dokaze za sve članove sa kućne liste po ovom posebnom kriteriju, aplikacija neće biti bodovana.

Dokumenti moraju biti original ili ovjerene kopije.

  • KUĆNA LISTA /MLADI I OBRAZOVANI

Bodovat će se samo članovi domaćinstva koji su navedeni na kućnoj listi i za koje se dostavi  obavezna dokumentacija ( samo za one članove koje komisija verifkuje u općim kriterijima):

  • za sve punoljetne članove sa kućne liste treba dostaviti Obavještenje o evidenciji prebivališta (CIPS obrazac PBA-3) izdato od nadležnog MUP-a u općini povratka, ne starije od 3 mjeseca od dana podnošenja prijave na javni poziv;
  • rodni listovi za predškolsku djecu, odnosno Uvjerenje/potvrda o pohađanju nastave za djecu školskog uzrasta izdata od nadležne ustanove;
  • za članove domaćinstva koji imaju minimalno VSS treba dostaviti ovjerenu kopiju diplome.

Dokumenta trebaju biti originali ili ovjerene kopije.

  • DOKAZ O REGISTRACIJI POLJOPRIVREDNOG GAZDINSTA

Uz prijavu na javni poziv aplikant prilaže dokaz:

Uvjerenje/potvrda izdata od nadležnog organa o registarciji komercijalnog ili nekomercijalnog (porodičnog) poljoprivrednog gazdinstva, original ili ovjerena kopija. Uvjerenje/Potvrda se vrednuje samo ako je izdata na podnosioca prijave ili na člana porodice sa kućne liste i ako je registarcija gazdinstva vezana za općinu povratka.

  1. Način izbora korisnika

Izbor projekata i korisnika pomoći po osnovu ovog Javnog poziva će vršiti Komisija koju će imenovati federalni ministar raseljenih osoba i izbjeglica.

Komisija će razmatrati prijave u skladu sa Procedurama koje će donijeti federalni ministar raseljenih osoba i izbjeglica, te u skladu sa odredbama ovog Javnog poziva.

Dostavljanje prijava se  vrši preporučeno poštom na adresu: 

Federalno  ministarstvo raseljenih osoba i izbjeglica

Hamdije Čemerlića 2, 71000  Sarajevo

sa naznakom „Prijava na Javni poziv za za podnošenje prijava za program „Podrška zapošljavanju/samozapošljavanju povratnika u poljoprivredi u periodu 2020. i 2021.godine“

 (Na poleđini koverte navesti ime i prezime podnosioca, tačnu adresu i broj telefona)

Rok za dostavljanje prijava na javni poziv ostaje otvoren 45. dana od dana objave Javnog poziva u dnevnim novinama.

Nepotpune, neblagovremene prijave, kao i prijave koje se ne odnose na ponuđene vrste pomoći neće se uzimati u razmatranje.

Dodatne informacije mogu se dobiti na tel: 033/205-543 g-din Nermin Lepenica.

Preliminarne, a nakon provedenog žalbenog postupka i konačne rang liste, po ovom javnom pozivu će biti objavljene na web stranici Federalnog ministarstva raseljenih osoba i izbjeglica, a obavijest o donošenju istih u dnevnim novinama u kojima je objavljen i ovaj javni poziv.

NAPOMENA

Prijave potencijalnih korisnika koji se nalaze na utvrđenim rang listama potencijalnih korisnika pomoći proisteklih iz predhodnog Javnog poziva iz programa održivog povratka „Podrška zapošljavanju/samozapošljavanju povratnika u poljoprivredi u peridou 2018 i 2019 godina“ se neće nastaviti rješavati nakon objavljivanja konačnih rang listi po ovom Javnom pozivu, odnosno sve navedene prijave će se smatrati nevažećim.

POSEBNA NAPOMENA

Svi aplikanti sa liste potencijalnih korisnika koji su ispunili uslove iz  Javnog poziva , koji se nalaze na Odluci o izmjeni Odluke o utvrđivanju konačne rang liste potencijalnih korisnika za program pomoći održivog povratka „Podrška zapošljavanju/samozapošljavanju povratnika u poljoprivredi u periodu 2018. i 2019.godineFBIH i Brčko Distrikt broj: Broj: 03-36-2-371-6786-2/17 od 08.10.2018.godine i na Odluci o izmjeni Odluke o utvrđivanju konačne rang liste potencijalnih korisnika za program pomoći održivog povratka „Podrška zapošljavanju/samozapošljavanju povratnika u poljoprivredi u periodu 2018. i 2019.godine“ Republika Srpska Broj: 03-36-2-371-6787-2/17 od 08.10.2018.godine, čiji zahtjevi nisu realizovani, imaju mogućnost prijave po ovom javnom pozivu na sljedeći način:

obavezni su samo dostaviti slijedeći dokument:

1). OBRAZAC PRIJAVE NA JAVNI POZIV

čitko popunjenu i potpisanu prijavu na Javni poziv, na obrascu koji je dostupan na web stranici Ministarstva www.fmroi.gov.ba ili se može preuzeti lično u prostorijama Ministarstva na adresi: Terezije 56. Sarajevo;

     U slučaju da su međuvremenu promjenje okolnosti po nekom od kriterija iz ovog Javnog poziva, istu mogu dokazati dostavljanjem novog dokumenta uz Prijavu na javni poziv, što će biti uzeto u razmatranje prilikom bodovanja.

M I N I S T A R

Edin Ramić

Broj: 03-36-2-334-1/19

Sarajevo, 09.12.2019. godine

Јавни позив за обнову кућа ФБиХ

Bosna i Hercegovina – FEDERACIJA BOSNE I HERCEGOVINE

FEDERALNO MINISTARSTVO RASELJENIH OSOBA I IZBJEGLICA

Na osnovu člana 56. Zakona o organizaciji organa uprave u Federaciji Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 35/05), člana 27. Zakona o raseljenim osobama i povratnicima u Federaciji Bosne i Hercegovine i izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 15/05), Uputstva o načinu i procedurama odabira korisnika projekata povratka i rekonstrukcije stambenih jedinica („Službeni glasnik BiH“,broj: 48/06), Federalno ministarstvo raseljenih osoba i izbjeglica objavljuje

J A V N I   P O Z I V

Izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine, raseljenim osobama u Bosni i Hercegovini i povratnicima u Federaciju Bosne i Hercegovine za podnošenje prijava za obnovu i rekonstrukciju stambenih jedinica u cilju povratka na područje općina Federacije Bosne i Hercegovine

OBRAZAC ZA PRIJAVU MOŽETE PREUZETI OVDE: Prijava FBiH-NOVA-2019

ORIGINALNU VERZIJU KONKURSA I OBRASCA MOŽETE PREUZETI I NA SAJTU MINISTARSTVA: http://fmroi.gov.ba/v2/stranica.php?idstranica=16

Javni poziv traje od 09.12.2019. godine do 17.01.2020. godine, i bit će objavljen u dnevnim novinama.

79373656_2518370465109841_4971049608575713280_o

Pomoć u obnovi i rekonstrukciji stambenih jedinica u cilju povratka dodjeljuje se u okviru implementacije Programa obnove stambenih jedinica dodjelom građevinskog materijala i sredstava za ugradnju i Programa obnove stambenih jedinica po sistemu „ključ u ruke“ raseljenim osobama i povratnicima u Federaciji Bosne i Hercegovine i izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine.

Sredstva će se osigurati iz Budžeta Federacije BiH „Transfer za raseljena lica i povratnike“, sredstava Kantona, općina, kreditnih sredstava i drugih donatora.

Implementator projekta je Federalno ministarstvo raseljenih osoba i izbjeglica, ili implementator definisan posebnim sporazumom.

KRITERIJI ZA ODABIR KORISNIKA ZA REKONSTRUKCIJU OBJEKATA

OPĆI KRITERIJI

Opći kriteriji su eliminatorni i obavezujući za sve korisnike pomoći

Opći kriteriji za utvrđivanje potencijalnih korisnika projekata povratka i rekonstrukcije stambenih jedinica:

  1. da je izbjeglica iz Bosne i Hercegovine, raseljena osoba u Bosni i Hercegovini ili povratnik sa prebivalištem u Federaciji Bosne i Hercegovine
  2. da je iskazao namjeru za povratkom,
  3. da je utvrđen status vlasništva ili stanarskog prava nad stambenom jedinicom koja je predmet rekonstrukcije,
  4. da je na dan 30.04.1991. godine imao prebivalište u stambenoj jedinici koja je predmet rekonstrukcije,
  5. da se stambena jedinica koja je predmet rekonstrukcije smatra neuvjetnom za stanovanje, u skladu sa odgovarajućim standardima o minimumu stambenih uvjeta,
  6. da on i članovi njegovog domaćinstva od 1991. godine nemaju na teritoriji BiH drugu stambenu jedinicu koja se smatra uvjetnom za stanovanje, a u skladu sa odgovarajućim standardima o minimumu stambenih uvjeta,
  7. da nije primio pomoć u rekonstrukciji, dovoljnu da zadovolji odgovarajuće standarde o minimumu stambenih

 

I.1.) Dokaz o statusu izbjeglice iz BiH, raseljene osobe u BiH i povratnika

  • Dokumenti kojima se dokazuje ispunjavanje općih kriterija da je potencijalni korisnik pomoći izbjeglica iz BiH, raseljena osoba u BiH i povratnik je potvrda nadležnog organa o statusu (za sve članove porodice prijavljene za pomoć u rekonstrukciji):
  1. izbjeglica iz BiH svoj status dokazuje odgovarajućom potvrdom (izbjeglička legitimacija/karton), uvjerenje o statusu izbjeglice iz BiH,
  2. raseljena osoba u BiH svoj status dokazuje potvrdom/pravosnažnim rješenjem nadležnog organa općine privremenog boravka o statusu raseljene osobe,
  3. povratnik svoj status dokazuje potvrdom nadležnog organa općine povratka o statusu povratka uz kopiju CIPS-ove potvrde o prijavi prebivališta izdate u mjestu prebivališta iz godine.

I.2.) Dokaz o namjeri za povratkom

  • Izjavom podnositelja, koja se ovjerava od strane nadležnog organa općine povratka, dokazuje se:
    1. da je iskazana namjera za povratkom,
    2. da je stambena jedinica koja je predmet rekonstrukcije neuvjetna za stanovanje u skladu sa odgovarajućim standardima o minimumu stambenih uvjeta,
    3. da korisnik /nositelj domaćinstva i članovi njegovog domaćinstva koji su prijavljeni za dobivanje pomoći u rekonstrukciji, od 1991. godine nemaju na teritoriju BiH drugu stambenu jedinicu koja se smatra uvjetnom za stanovanje, u skladu sa odgovarajućim standardima o minimumu stambenih uvjeta,
    4. da korisnik nije primio pomoć u rekonstrukciji, dovoljnu da zadovolji odgovarajući standard o minimumu stambenih uvjeta.

I.3.) Dokaz o vlasništvu/ stanarskom pravu

  • Dokumenti kojim se dokazuje vlasništvo/stanarsko pravo nad stambenom jedinicom koja je predmet rekonstrukcije su:
  1. ZK (zemljišno-knjižni) izvadak-izvod iz katastarske evidencije, posjedovni list ne stariji od 6 (šest) mjeseci, i / ili
  2. CRPC odluka-odluka Komisije za imovinske zahtjeve izbjeglice i raseljene osobe, i / ili
  3. Pravosnažno rješenje o povratku/stanarskog prava-rješenje nadležnog općinskog organa o povratku i / ili uvođenju u

I.4.) Dokaz o kretanju

  • Uvjerenjem o kretanju podnositelja zahtjeva za rekonstrukciju, koje izdaje nadležni organ unutarnjih poslova dokazuje se da je korisnik pomoći na dan 04.1991. godine imao prebivalište u stambenoj jedinici koja je predmet rekonstrukcije.

Potrebno je priložiti original uvjerenja o kretanju ili ovjerenu kopiju.

U izuzetnim slučajevima, kada se uvjerenjem o kretanju ne može pouzdano utvrditi prebivalište na dan 30.04.1991. godine, kao dokaz prebivališta pribavlja se izjava dva svjedoka, ovjerena od strane nadležnog organa općine povratka.

POSEBNI KRITERIJI

Ispunjavanje posebnih kriterija služi Komisiji za odabir korisnika kao osnova za formiranje rang liste korisnika, poštujući načela transparentnosti i jednakopravnosti pristupu pomoći za rekonstrukciju.

Posebni kriteriji su:

  1. Korisnik pomoći se vratio na svoje prijeratno prebivalište i živi u uvjetima koji su ispod utvrđenog stambenog minimuma, uključujući i korisnike koji privremeno borave u improviziranim naseljima, kampovima, kontejnerima i slično.
  2. Korisnik pomoći pripada određenim kategorijama kao što su:
    1. socijalna kategorija,
    2. osobe s onesposobljenjem/invaliditetom,
    3. samohrani roditelji, staratelji ili hranitelji porodice,
    4. porodice poginulih boraca,
    5. porodice nestalih osoba i
    6. bivši logoraši.
  3. Korisnici koji se nalaze u kolektivnim oblicima zbrinjavanja, alternativnom smještaju ili zadovoljavaju uvjete i ima/ostvaruje pravo na alternativni smještaj.
  4. Broj i starosna dob članova domaćinstva koji su se prijavili za povratak na svoje prijeratno prebivalište.

II.1.) Dokaz o povratku u prijeratno prebivalište

Povratak u prijeratno prebivalište dokazuje se CIPS-ovom potvrdom izdatom u mjestu prebivališta iz 1991.godine, kojom se dokazuje da korisnik ima prijavljeno prebivalište na adresi na kojoj se nalazi objekat/stambena jedinica koja je predmet rekonstrukcije i potvrda nadležnog općinskog organa ili drugog nadležnog organa da je povratnik.

II.2.) Dokaz o pripadnosti određenim skupinama

II.2.a) socijalna kategorija svoj status dokazuje relevantnim dokazima i to: posljednji ček od penzije, dokaz da se radi o korisniku socijalnih davanja od nadležnog centra za socijalni rad ili nadležne općinske službe za socijalnu i dječiju zaštitu, dokaz da se radi o civilnoj žrtvi rata i da ostvaruje/ne ostvaruje prihode po tom osnovu,

II.2.b.) status lica sa invaliditetom dokazuje se rješenjem koje se pribavlja od strane nadležnog organa (ratni vojni invalid, lica sa urođenim ili stečenim invaliditetom i sl.),

II.2.c.) status samohranog roditelja, staratelja ili hranitelja dokazuje se relevantnim dokazom koji se pribavlja od strane nadležnog centra za socijalni rad ili općinskog organa uprave, nadležnog za poslove socijalne i dječije zaštite kod kojeg se vodi službena evidencija,

II.2.d.) status šehidske porodice / porodice poginulih boraca dokazuje se potvrdom koja se pribavlja od strane nadležnog organa kod kojeg se vodi službena evidencija,

II.2.e.) status porodice nestale/ih osoba dokazuje se potvrdom koja se pribavlja od strane nadležnog organa kod kojeg se vodi službena evidencija,

II.2.f.) status bivšeg logoraša dokazuje se potvrdom koja se pribavlja od strane nadležnog organa kod kojeg se vodi službena evidencija.

II.3.) Dokaz o boravku u kolektivnim oblicima zbrinjavanja i alternativnom smještaju

  1. činjenica da se korisnik nalazi u kolektivnim oblicima zbrinjavanja, alternativnom smještaju dokazuje se potvrdom nadležnog organa na čijoj teritoriji se nalazi kolektivni centar ili alternativni smještaj.
  2. činjenica da korisnik zadovoljava uvjete i ima/ostvaruje pravo na alternativni smještaj dokazuje se potvrdom nadležnog organa općine, kantona, entiteta u kojem korisnik privremeno

II.4.) Dokaz o brojnosti porodice

Brojnost porodice koje imaju više članova domaćinstva i njihova starosna dob, koji su se prijavili za povratak, dokazuje se kućnom listom, ovjerenom od strane nadležnog općinskog organa.

Uz ovjerenu kućnu listu korisnik je dužan priložiti rodne listove za maloljetne članove, odnosno ovjerenu kopiju CIPS-ove potvrde o mjestu boravišta/prebivališta za punoljetne članove porodice.

Podnošenje prijava i dokumenata

Prijave za obnovu i rekonstrukciju stambenih jedinica u cilju povratka u okviru implementacije „Programa obnove stambenih jedinica dodjelom građevinskog materijala i sredstava za ugradnju“ i „Programa obnove stambenih jedinica po sistemu „ključ u ruke“ raseljenim osobama i povratnicima u Federaciju Bosne i Hercegovine i izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine sa potrebnom dokumentacijom kojom se dokazuje ispunjavanje svih općih i posebnih kriterija, mogu se dostaviti lično na Federalno ministarstvo raseljenih osoba i izbjeglica, ulica Hamdije Čemerlića 2, Sarajevo, svakim radnim danom od 08,00 do 16,00 sati,

ili poštom na adresu:

Federalno ministarstvo raseljenih osoba i izbjeglica, ulica Hamdije Čemerlića 2 71000 Sarajevo, sa naznakom:: „ZA JAVNI POZIV ZA DODJELU POMOĆI ZA OBNOVU I REKONSTRUKCIJU STAMBENIH JEDINICA U CILJU POVRATKA“.

Prijave za rekonstrukciju stambenih jedinica podnose se uz posebno popunjen obrazac koji će biti dostupan na šalterima općina boravka i općina povratka, u prostorijama Federalnog ministarstva raseljenih osoba i izbjeglica, Hamdije Čemerlića 2, na internet stranici Federalnog ministarstva raseljenih osoba i izbjeglica www.fmroi.gov.ba, gdje će biti objavljen i tekst Javnog poziva.

 

Prijave koje budu kompletne i dostavljene u roku iz prethodnog stava bit će uzete u razmatranje od strane Komisije za odabir korisnika.

Žalba: Žalbe se podnose Federalnom ministarstvu raseljenih osoba i izbjeglica, na adresu Hamdije Čemerlića 2, 71000 Sarajevo, u roku od 15 dana od dana javnog oglašavanja rang liste potencijalnih korisnika, koja će biti objavljena na oglasnoj ploči Federalnog ministarstva raseljenih osoba i izbjeglica, Kantona, Općina povratka i na internet stranici Federalnog ministarstva raseljenih osoba i izbjeglica www.fmroi.gov.ba.

Napomena: Za potencijalne korisnike koji se nalaze na rang listama po Javnom pozivu iz 2017. godine, a koji do sada nisu dobili pomoć u obnovi/rekonstrukciji stambene jedinice, potrebno je da podnesu novu ovjerenu Prijavu/Obrazac za dobivanje pomoći za rekonstrukciju stambene jedinice dodjelom građevinskog materijala ili obnova stambene jedinice po sistemu „ključ u ruke“ po Javnom pozivu iz 2019. godine, Federalnog ministarstva raseljenih osoba i izbjeglica.

Dokumentacija o ispunjavanju općih i posebnih kriterija za gore navedene potencijalne korisnike, će biti preuzeta sa Javnog poziva iz 2017. godine, te potencijalni korisnici sa rang liste neće biti u obavezi da ponovo dostavljaju istu osim ako su u međuvremenu imali neke promjene.

Također, prilikom obrade svakog pojedinačnog zahtjeva, Komisije za odabir korisnika će tražiti dopunu dokumentacije, ukoliko to bude bilo potrebno za navedene potencijalne korisnike sa rang liste.

Prijave/molbe/zahtjevi potencijalnih korisnika, koji se nalaze na utvrđenim rang listama iz 2017. godine, smatrati će se nevažećim, objavljivanjem rang listi po ovom Javnom pozivu.

 Konačne rang liste potencijalnih korisnika objavljene po Javnom pozivu iz 2019. godine, koristit će se za period od 2020. do 2021. godine.

M I N I S T A R

dr.sci. Edin Ramić.s.r.

Broj:04-36-1599-1/19

Sarajevo, 09.12.2019. godine

Културно вече у Сурчину

У петак, 13. децембра 2019. године, у хали ФК „Јединство“ у Сурчину свечано је отворена изложба „Срби Лвањског поља-трагови кроз векове“ и промовисана књига Буда Симоновића Огњена Марија ливањска. Такође, у оквиру ове свечаности, проглашени су добитници на конкурсу за ликовни и књижевни израз на тему „Завичај мојих предака“.

Организатор овог културног догађаја је Удружење Огњена Марија Ливањска, Београд и СО Сурчин.

На почетку вечери, скуп је благословио о. Немања Бошковић из Бечмена.

Пред више од стотину житеља Сурчина,  о књизи Огњена Марија ливањска говорио је аутор, Будо Симоновић, а у уметничком програму наступили су: Дарија и Глорија Илић, певачка крајишка група, Ђурђа Попопвић и Тодор Бошковић.

У поводу организације изложбе, присутнима се, испред Удружења ОМЛ, обратила Дијана Ковачић, члан УО Удружења.

Председник СО Сурчин, Стеван Шуша, који је са својим сарадницима присуствовао програму, отворио је изложбу о животу и заоставштини ливањских Срба.

О резултатима конкурса „Завичај мојих предака“ присутне је известила председник жирија, Јована Радић. Она је уручила награде ауторима најбољих радова: Мирку Катићу – за прозни рад, као и Андреи Стојић, Теодори Ждеро и Сандри Рацо – за ликовне радове. Такође, учесницима на конкурсу, који овога пута нису награђени: Маши Грабеж, Маши Кукобат, Вилдани Максић и Урошу Петровићу, председник жирија је уручила Захвалнице и књиге, као подстицај да и у наредном периоду учествују на сличним такмичењима.

Водитељ програма била је Весна Радета.

Захваљујемо се госпођи Сањи Караџић на подршци у реализацији овог догађаја, као и СО Сурчин и свима који су својим присуством показали интерес за живот и страдање Срба са подручја Ливна.

Резултати конкурса „Завичај мојих предака“

Жири за оцену радова пристиглих по конкурсу „Завичај мојих предака“, у саставу: Јована Радић, професор књижевности – председник жирија; Милош Ђуран, мозаичар; Радомир Врућинић, ђакон; Дијана Ковачић, економиста и Рада Шегрт, новинар, одржао је 5.12.2019.године састанак, прегледао пристигле радове такмичара и, у складу са актима Удружења ОМЛ, пропозицијама конкурса и Правилником о додељивању награде, утврдио да је на Конкурс пристигло укупно 10 радова од 8 аутора, те донео одлуку:

  1. Радови под шифрама „Звончићи“ и „Орлићи“ (укупно два ликовна и један књижевни рад) елиминишу се због одступања од пропизиција;
  2. Прва награда у области књижевности – кратка прича, додељује се раду под шифром „Коловођа“. Рад носи назив „Моја прича о Богдашима“, а аутор је Мирко Катић из Приједора, стар 14 година. Награду чини новчани износ од 5000,00 РСД, Плакета и књига.
  3. У области ликовног стваралаштва – цртежи:
  • Прва награда додељује се раду по шифром „Дом“. Аутор рада је Андреа Стојић из Бечмена. Награду чини новчани износ од 5000,00 РСД, Плакета и књига.
  • Друга награда додељије се раду под шифром „Краљица“. Аутор рада је Теодора Ждеро из Ливна, старости 16 година. Нагдару чини новчани износ од 3000,00 РСД, Плакета и књига.
  • Трећа награда додељује раду под шифром „Сан“. Аутор рада је Сандра Рацо, старости 10 година. Нагдару чини новчани износ од 2000,00 РСД, Плакета и књига.
  1. Сваки учесник у Конкурсу, без обзира на елиминацију или нижи пласман од трећег места, награђује се пригодном књигом и Захваницом.

Проглашење резултата Конкурса, додела награда добитницима и Захвалница учесницима обавиће се 13. децембра 2019. године, у Сурчину, у оквиру културног догађаја у организацији Удружења ОМЛ и СО Сурчин.

Председник жирија

Јована Радић

Божићно даривање – улепшајмо Божић нашој деци и старима!

Покажимо нашем народу у Ливну и Ливањском пољу да мислимо на њих!

Ближи се крај године, а то означава и почетак припрема за традиционално Божићно даривање наше деце и старих који живе у Ливањском пољу. Ово је седми пут да наше Удружење и СПЦО Лијевно покрећу акцију прикупљања средстава за куповину Божићних поклона за српску децу и самохрана старачка домаћинства на подручију Ливна и Ливањског поља.

Наша деца и наши стари у парохијама: Лијевањској, Губинској, Врбичкој и Црнолушкој, који опстају и чувају успомене на наше претке и наше детињство завређују нашу захвалност и заслужују да их обрадујемо сећањем, честитком и пригодним даром и за лепше и свечаније празничне дане рођења Христовог.

Као и ранијих година децу ћемо даривати пакетићима слаткиша, а наше старе и самохране пакетом основних животних намирница. Пакетићи ће бити припремљени за 30-ак наше деце и 40-ак старачких домаћинстава.

Обраћамо се људима који имају могућности и воље да помогну успеху ове акције прилозима које ће уплатити на рачуне Удружења:

У Србији: 160-380800-45, са позивом на број 31122019

У Српској: 55-172077032321-17 позив на број 31122019

За сва питања обратите се следећим особама:

  • Дијана Ковачић (dijana.p.kovacic@gmail.com) или 0038163 606 862
  • Никола Петровић (bonip.bg@gmail.com) или 0038164 615 5073;
  • Сава Шуњка (sunjkas@gmail.com) или 00381652990070.

Уплате из иностранства:

ЗА УПЛАТЕ У АМЕРИЧКИМ ДОЛАРИМА:

Intermediary:

CHASUS33

JPMORGAN CHASE BANK, N.A.

NEW YORK, NY, UNITED STATES

Account with institution:

DBDBRSBG

BANCA INTESA AD, BEOGRAD

MILENTIJA POPOVICA 7B

BEOGRAD, REPUBLIKA SRBIJA

Beneficiary:

/RS35160005400003537008

UDRUZENJE OGNJENA MARIJA LIVANJSKA

MILANA RAKICA 14

SURCIN

REPUBLIC OF SERBIA

ЗА УПЛАТЕ У ЕВРИМА:

Intermediary:

BCITITMM

INTESA SANPAOLO SPA

MILANO, ITALY

Account with institution:

DBDBRSBG

BANCA INTESA AD, BEOGRAD

MILENTIJA POPOVICA 7B

BEOGRAD, REPUBLIKA SRBIJA

Beneficiary:

/RS35160005400003538948

UDRUZENJE OGNJENA MARIJA LIVANJSKA

MILANA RAKICA 14

SURCIN

REPUBLIC OF SERBIA

 

ЗА УПЛАТЕ У КАНАДСКИМ ДОЛАРИМА:

Intermediary:

BOFMCAT2
BANK OF MONTREAL, THE
TORONTO, CANADA
Account with institution:

DBDBRSBG
BANCA INTESA AD, BEOGRAD
MILENTIJA POPOVICA 7B
BEOGRAD, REPUBLIKA SRBIJA
Beneficiary:

/RS35160005400003536232
UDRUZENJE OGNJENA MARIJA LIVANJSKA
Milana Rakica 14
Surcin
Republic of Serbia

Најава: У Сурчину додела награда и промоција књиге Огњена Марија Ливањска

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ

СА ПИСЦЕМ БУДОМ СИМОНОВИЋЕМ  О КЊИЗИ

OГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА

И

ДОДЕЛА НАГРАДА ПО КОНКУРСУ

ЗАВИЧАЈ МОЈИХ ПРЕДАКА

 

        У петак 13. децембра 2019. године

у 19 часова

Локација: балон Интеграл Сурчин, Бановачка 1

Током вечери, биће отворена и изложба Срби Ливањског поља – Трагови кроз векове!

Књижевно вече пратиће пригодан уметнички програм.

УЛАЗ СЛОБОДАН!

Организатори догађаја:

Удружење Огњена Марија Ливањска, Београд и

Градска општина Сурчин

 

О КЊИЗИ И ПИСЦУ

Они родом и пореклом из ливањског краја ову књигу доживљавају КЊИГОМ НАД КЊИГАМА, јер су међу њеним страницама горке и трагичне њихове личне и породичне судбине, за неке јасно спознате у свој пуноћи трагедије тек са страница ове књиге.

Потресне хронике о страдању српског народа од усташа у Ливну, Гламочу, Купресу, Пребиловцима и другим крајевима под НДХ постоје да стравично крвопролиће не прекрије густа копрена заборава.  Да се памти и да се не понови.

Књига Огњена Марија ливањска приказује усташке покоље, хладнокрвно извршене над Србима града Ливна и села на рубу Ливањског поља. Догодили су се првих дана хрватске нове државе, у пролеће и лето 1941. године. Страдања су се поновила током 1992. и 1993. године.

Два дана тог злог пролећа, носила су страшну судбину најмање 1600 Срба, жртава ирационалне мржње. Није поштеђена ни нејач. Било их је 673 млађих од 15, а чак 248 нису дочекали своју седму годину. И није било довољно да буду убијени метком. Морали су умирати у стравичним мукама, на 17 великих стратишта на том географски малом простору. Судбином, срећом и руком Божијом са сваког губилишта понеко се извукао рањен, измрцварен, али жив. Да пренесе шта се и како догодило. Они, које је аутор, скоро педесет година после тог страшног страдања затекао живе, главни су ликови књиге. Стварни и они и њихове судбине које су испричали аутору по реду и детаљима. О српском страдању сведоче и Хрвати и Муслимани, храбри у несретним ратним данима да помогну Србима и да аутору у перо испричају шта је и како је било. Тако је задовољено и старо правило римског права: „нека се чује и друга страна“.

То страшно сазнање о злу које се догодило над толиким народом без кривице, оптужба је за сва времена, али и обавеза нас који смо преостали од тог недокланог народа да не дозволимо да споменике над њиховим стратиштима и костима покрије коров, да памтимо то страдање и тим сећањем продужимо њихово постојање.

Прво издање Огњене Марија ливањске нашло пред публиком пре више од четврт века, а дужна пажња се поклања и новим издањима којих је било седам, јер протекле деценије нису избледеле њен садржај, нити потребу ливањских Срба да са поштовањем и пијететом према жртвама проносе светом истину.

Будо Симоновић, новинар и публициста из Подгорице, рођен је у селу Осреци-Манастир Морача. Завршио је српскохрватски језик и југословенску књижевност на београдском Филолошком факултету. У „Политици Експрес“ и „Илустрованој Политици“, у којима је више година радио као новинар, објавио је прве приче/сведочења ливањских страдалника, пре него што их је уобличио и издао у књизи Огњена Марија ливањска, 1991.године. До сада је, поред Огњене Марије ливањске, објавио двадесет књига: Мијат и МојсијеДо смрти и натрагНедоходу у походеЗеко малиНикад краја тамницамаЗадужбина патријарха и везираРијеч скупља од животаТајна острошког благаИскопања Кића ЈасеновцаРат и мир капетана Река, Отмица и друге, штампане у тиражу од преко 95.000 примерака. Приредио је и зборник: 125 година новинарства и 50 година Удружења новинара Црне Горе (1996).

„Обожавање“: Отварање изложбе слика Бојана Вељковића и Милоша Ђурана.

КАДА: СРЕДА 4. ДЕЦЕМБАР У 19.00

ГДЕ: Универзитетска библиотека Светозар Марковић, Булевар Краља Александра 71, Београд

Обожавање је чин религијске посвећености (девоције) углавном усмерене према божанству. Чин обожавања, ова двојица уметника, претварају у процес у коме свако у својој духовној вертикали надограђујући себе доприноси обожењу човека или обожавању Бога.

Било да је реч о Вељковићевим „Божијим људима“ или Ђурановим „Записима“ Обожавање означава њихов вид молитве или личне врсте обреда који се изједначава са богослужењем. Сва ова значења термина се своде на једно, дизање ентитета који се разматра на степен божанства од свега онога што се уопштено сматра божанством.

Социолошки, обожавање ван религије је процес у коме друштво обожава себе, као облик самовалоризације, самовредновања и самоочувања. Обожавање се дакле више не састоји од крвних жртви, уместо тога, оно се данас састоји од духовних жртава али и духовног уздигнућа. Стога обожавање у овом случају није процес који се чини само механички, већ је служба која се врши кроз дух ове двојице уметника .

Obozavanje

Дочек Часног Крста из Јерусалима у Ливну

У недељу 3. новембра Часни Крст из Јерусалима, дар Патријарха Иринеја, дочекан је у Ливну од стране свештенства и верника на Светој Архијерејској Литургији коју је служио Њ. П. Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије. Верујемо да ће овај радостан дан дуго памтити сви присутни, како гости тако и народ Ливна и Ливањског поља. У наставку преносимо текст објављен на сајту Српске Православне Цркве. Удружење Огњена Марија Ливањска се посебно захваљује г. Зорану Вучићу из Издавачке фондације Архиепископије београдско-карловачке, који је својим огромним трудом допринео овом великом догађају.

Часни Крст за спомен-капелу Свете великомученице Марине у Ливну даривао Патријарх српски Иринеј.

Његово Преосвештенство Eпископ бихаћко-петровачки г. Сергије началствовао је 3. новембра 2019. године светом Литургијом у храму Успења Пресвете Богородице у Ливну, уз саслужење протојереја-ставрофора Бранислава Поповића (Епархија сремска), Предрага Ћирковића (Епархија зворничко-тузланска) и Радослава Станковића, протопрезвитера Драгана Видовића, протонамесника Срђана Белензаде (манастир Веселиње), Милоша Црепуље, Митра Керлеца и Зорана Миловца, презвитера Савка Плавшића – старешине храма у Босанском Грахову, и ђакона Немање Рељића и Дејана Грчића.

Литургијско сабрање су својим појањем узвеличали  појци византијског хора Свети Роман Мелод из Брчког под вођством протојереја-ставрофора Александра Рељића.

Каже верни народ да не памти да је храм био испуњен као данас, и не памти када је била сабрана матица Мајка Србија са својим расејаним страдалним ливањског краја. Био је то најдирљивији сусрет оно мало осталих Срба у Ливну са сестринством фрушкогорског манастира Петковице, са децом Косова и Метохије из Ораховца и Велике Хоче, са Чуварима Христовог Гроба и потомцима страдалих Срба у Другом светском рату окупљених у Удружењу Огњена Марија Ливљанска.

У својој беседи епископ Сергије је казивао о свеопштем васкрсењу и часу када ће Христос у слави својој доћи да суди овоме свету. Између осталог, Преосвећени Владика је казао да су нама наши преци који су страдали као хришћани у првим вековима, оставили завет да се молимо њима, да крст њихове вере и љубави непрестано носимо у срцима својим како бисмо остали и опстали као народ Божји.

Божјом милошћу, Патријарх српски г. Иринеј даривао је Часни Крст из Јерусалима за спомен-капелу Свете великомученице Марине у Лијевну, у спомен на 1600 ливањских Срба мученички убијених на 17 стратишта од стране усташа 1941. године.

Потомци са свештенством су подигли 1991. године спомен-капелу којој се дарује тај Крст Христов. На Голготу је Часни Крст изнео и владици Сергеју предао потомак страдалних Срба г. Дејан Козомара. Часни Крст је, иначе, живописао Зоран Маслић, дрво је израдио Милан Никчевић, а постоље Милан Чигоја, сви из Београда.

Спомен капела је, нажалост, и у последњем рату деведесетих година била девастирана, а мошти узнемирене. Да васкрсење увек бива, сведочи нам и данас потпуно обновљена капела, где у белом мермеру почивају мошти мученика ливљанских, са уредно пописаним именима српских жена, деце, мушкараца мучки побијених и у оближње јаме бацаних; њихове  кривице није било сем да су Срби православне вере.

Организатор доношења Часног Крста из Јерусалима, као и његовог проношења по местима страдања Срба и дародавац Јеванђеља у окову је Издавачка фондација Архиепископије београдско-карловачке Српске Православне Цркве. За спомен-капелу су монахиње из Русије ручно изаткале плаштаницу која је дар породице Војновић. Плаштаницу су уручили Чувари Христовог Гроба.

У цркви су се са својим културно-уметничким програмом представили Епископу и верном народу ученици Основне школе „Јован Сундачић“ из Ливна и певачка група из Велике Хоче и Ораховице. Културно-уметнички програм припремила је наставница књижевности у Допунској школи српског језика која броји 12 ученика различитог узраста. Интересовање за ову наставу показују сем Срба и припадници других народа који живе у Ливну. Ову школу помаже часопис Светосавско звонце својим акцијама и часописима, док је Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону помогла организујући екскурзију за децу.

Часни Крст Господњи из Јерусалима и плаштаницу и дар капели Свете великомученице Марине верни су после свете Литургије литијски пренели у капелу.

Богоугодни разговори су настављени у парохијској сали, где је приређена трпеза љубави. За гостопримство у манастиру Рмњу, Босанском Грахову и Ливну, захвалио је у име свих прота Бранислав Поповић из Сремских Карловаца. Настојатељица манастира Пресвете Богородице Тројеручице мати Злата са сестринством и благочестивим народом из Србије помогла је српске светиње и страдална места којима су се поклонили христољубиви верни из матице. Преноћиште за педесетак верника у Босанском Грахову обезбедиле су српске породице, у сарадњи са г. Небојшом Мајсторовићем. -На великом гостољубљу у отежаним условима неизмериво смо благодарни својим домаћинима, поручили су гости из Србије.

Зорица Зец

У Сремској Митровици отворена изложба о Ливањским Србима

У читаоници градске библиотеке „Глигорије Возаревић“, у Сремској Митровици, 25. октобра 2019. године, у 18 часова, отворена је изложба „Срби Ливањског поља-трагови кроз векове“, аутора проф др Вељка Ђурића Мишине и др Радована Пилиповића.

Скуп су благословили протојереј колобарско-грбавички о.Жељко Ђурица и архијерејски намесник Сремске Митровице протојереј о.Саво Ракита. У свечаности отварања учествовали су: Моравка Тодић, црквени хор „Свети Сава“ са диригентом Јованком Иванић, глумци Душица Анојчић и Александар Крстајић, а изложбу је отворила Гордана Достанић, председик УО Удружења Огњена Марија ливањска.

Захваљујемо се и овим приликом учесницима у програму, гостима, као и љубазном особљу и управи градске библиотеке „Глигорије Возаревић“ чијим професионалним ангажовањем је реализован овај културни догађај.

Најава: Света Архијерејска Литургија и дочек Часног Крста у Ливну

Дар Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја,

Часни Крст

освештан у Јерусалиму

и целиван уснама хиљада верника од Београда, преко Јадовна, Јасеновца, Газиместана, Острога, Бара и многих светиња, свечано ће бити уручен Спомен-капели Свете Великомученице Марине у Ливну у спомен страдалим ливањским Србима.

Архијерејска литургија, коју служи Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Господин Сергије са свештенством, и примопредаја Часног Крста и Плаштанице из Свете руске земље, служиће се у Ливну у недељу

3. новембра 2019. године

у 9 часова.

Нека нас животворни Часни Крст сабере на заједничку молитву!

Plakat - Livno

НАЈАВА: у Сремској Митровици изложба о Ливањским Србима

plakat izložba sm

Библиотека ”Глигорије Возаровић” из Сремске Митровице и Удружење Огњена Марија Ливањска организују приказивање изложбе у Сремској Митровици, у Читаоници библиотеке. Изложба чији су аутори проф др Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић, до сада је приказана у више градова у Србији и иностранству.

Изложба архивских докумената, фотографија, артефаката из живота и прошлости Срба са подручја Ливна (Босна и Херцеговина)

 „СРБИ ЛИВАЊСКОГ ПОЉА-ТРАГОВИ КРОЗ ВЕКОВЕ“

25. октобар 2019. године у 18. часова, у читаоници Библиотеке ”Глигорије Возаровић у Сремској Митровици.

 ПОЗИВАМО ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ ДА ПРИСУСТВУЈУ ОВОМ ДОГАЂАЈУ

Позив: Прослава славе цркве Покрова Пресвете Богородице у Рујанима

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА

ПАРОХИЈА ГУБИНСКА

Позива све благочестиве парохијане, да својим присуством и учешћем

увеличају молитвено и литургијско славље,

које ће се одржати у СУБОТУ 19. октобра 2019. године с почетком у 10:00 часова,

у цркви Покрова Пресвете Богородице у Доњим Рујанима.

Након Свете Литургије извршиће се прелив гробова на гробљима у Горњим и Доњим Рујанима.

ДОБРО НАМ ДОШЛИ!

С Божијим благословом,

Управа парохије

Служен помен страдалима у Занасовићима

У суботу 5. октобра, на Задушнице, дан када се сећамо наших упокојених, парастос за све умрле сулужен је и у Храму Рођења Пресвете Богородице у Бугојну. Након службе, окупљени верници, предвођени својим свештеником о. Славишом Ђурићем, упутили су се у Занасовиће, да се и тамо помоле за душе невино страдалих, да их се сете.

У селу Занасовићима налази се највеће српско стратиште из Другог светског рата у општини Бугојно. На месту где данас стоји скроман споменик, Бугојанске усташе, предвођене Бранком Куштром, убиле су око 1700 православних Срба, пре свега из Бугојна и Скопаљске долине, али и Купреса, Ливна, Дувна и Гламоча. Међу страдалима су била и три угледна Ливњака – др Душан Митровић, лекар, судија Крсто Зубић и адвокат Ранко Маргетић – који су били међу првим српским жртвама у Ливну.

Под сивим небом и кишом која је падала, отац Славиша служио је помен Скопаљским мученицима пред малобројним верницима ове парохије. Окупивши се овом приликом, показали су да није тешко сећати се наших невино страдалих мученика.

Самом парастосу претходило је крчење терена око споменика, које је организовала СПЦО Бугојно. Само стратиште у Занасовићима деценијама је зарастало у дрвеће и шибље, тако да се сам споменик на овом месту и није могао видети док се не дође до њега. Око споменика налазиле су се лешине мртвих оваца, које су чобани ту остављали.

Захваљујући вредним људима предвођеним својим свештеником, простор око споменика је коначно прокрчен и очишћен од растиња и свега другог што не би требало да се налази на оваквом месту.

Надајмо се да ће ово бити само почетак обнове овог споменика и сећања на оне који су овде пострадали.

ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ: Сам са 1700 Срба>>>>

 

У Брчком промовисана књига ”Огњена Марија Ливањска”

Књига Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска, која је најкомплетнији приказ страдања Срба Ливањског поља 1941. године, пренето читалаштву кроз аутентична сведочења преживелих страдалника, доживела је седам издања. И после 28 година од своје прве промоције, она и даље буди пажњу јавности. Зато је, након више промоција у Србији, Републици Српској, Црној Гори, али и у Лондону, представљена и брчанској публици.

У суботу, 28. септембра 2019, након вечерње службе у цркви Свете Великомученице Недеље, на Мерајама, у сали парохијског дома, са благословом протојереја-ставрофора очева Миодрага Тошића и  Жељка Ђурице, одржана је промоција књиге Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска.

Организатори промоције, Удружење Огњена Марија Ливањска из Београда и Завичајно удружење Крајишника „Гора“ из Брчког представили су публици своје активности и циљеве обраћањем Младена Јоветића и Николе Петровића.

Организатори и домаћин промоције постарали су се да промоција, припремљена као разговор са аутором књиге о страдању Срба на подручју Ливна у време НДХ и током грађанског рата деведесетих, добије и оквир својеврсне, тематски уклопљене, мини-изложбе. Публици су приказане слике стратишта и страдалника ливањског краја представљене на шест паноа и кроз петнаестоминутни документарни филм базиран на снимцима рата и ексхумације и сахране страдалника пред сам почетак новог погрома.

У уметничком делу програма, на промоцији су наступили: дечији дует, Теодора и Анастасија Шарић, које су извеле две певачке нумере („Црвен цвете“ и „Расти расти мој зелени боре“), као и Теодора Тошић која је читала одломак из презентоване књиге и одрецитовала „Химну победника“, Јована Дучића.

Аутор је, готово пуна два сата држао пажњу аудиторијума, водећи нас сликовитим речима кроз живе догађаје током два историјска дана у Ливањском пољу, преносећи свој лични доживаљај сазнавања о овим злочинима и сусрета са преживелим страдалницима чије је аутентичне исказе пренео у књизи.

За књигу Огњена Марија ливањска, књигу-оптужницу и књигу-споменицу, потресно штиво о страдању 1600 ливањских Срба, уморених на најмонуструозније начине на 17 стратишта, Буду Симоновићу је, пре пет година, уручена повеља Добротвор српског народа.

И овом приликом, још једном се захваљујемо: аутору књиге, Буду Симоновићу, младим уметницама-учесницима промоције, као и свештенству парохије колобарско-грбавичке домаћину овог догађаја, којим смо упознали брачанску јавност о страдању наших предака и тако се, још једном, поклонили њиховим сенима.

Удружење ОМЛ и ЗУК „Гора“

Најава: Промоција књиге Огњена Марија Ливањска у Брчком

НИЈЕ ТЕШКО СЕЋАТИ СЕ – НЕ ЗАБОРАВИТЕ СТРАДАЊЕ СРПСКОГ НАРОДА

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ БУДА СИМОНОВИЋА

OГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА

 

        У суботу 28. септембра 2019. године

у 18 часова

у сали парохијског дома цркве Свете Великомученице Недеље на Мерајама, Брчко

На промоцији ће говорити аутор књиге Будо Симоновић.

УЛАЗ СЛОБОДАН

Korice cirilica2

Организатори догађаја:

Удружење Огњена Марија Ливањска, Београд

www.omlivanjska.com

Завичајно Удружење Крајишника ”Гора”, Брчко www.facebook.com/parohijakolobarskogrbavicka

 

О КЊИЗИ БУДА СИМОНОВИЋА, ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА

Они родом и пореклом из ливањског краја ову књигу доживљавају КЊИГОМ НАД КЊИГАМА, јер су међу њеним страницама горке и трагичне њихове личне и породичне судбине, за неке јасно спознате у свој пуноћи трагедије тек са страница ове књиге.

Потресне хронике о страдању српског народа од усташа у Ливну, Гламочу, Купресу, Пребиловцима и другим крајевима под НДХ постоје да стравично крвопролиће не прекрије густа копрена заборава.  Да се памти и да се не понови.

Књига Огњена Марија ливањска приказује усташке покоље, хладнокрвно извршене над Србима града Ливна и села на рубу Ливањског поља. Догодили су се првих дана хрватске нове државе, у пролеће и лето 1941. године. Страдања су се поновила током 1992. и 1993. године.

Два дана тог злог пролећа, носила су страшну судбину најмање 1600 Срба, жртава ирационалне мржње. Није поштеђена ни нејач. Било их је 673 млађих од 15, а чак 248 нису дочекали своју седму годину. И није било довољно да буду убијени метком. Морали су умирати у стравичним мукама, на 17 великих стратишта на том географски малом простору. Судбином, срећом и руком Божијом са сваког губилишта понеко се извукао рањен, измрцварен, али жив. Да пренесе шта се и како догодило. Они, које је аутор, скоро педесет година после тог страшног страдања затекао живе, главни су ликови књиге. Стварни и они и њихове судбине које су испричали аутору по реду и детаљима. О српском страдању сведоче и Хрвати и Муслимани, храбри у несретним ратним данима да помогну Србима и да аутору у перо испричају шта је и како је било. Тако је задовољено и старо правило римског права: „нека се чује и друга страна“.

То страшно сазнање о злу које се догодило над толиким народом без кривице, оптужба је за сва времена, али и обавеза нас који смо преостали од тог недокланог народа да не дозволимо да споменике над њиховим стратиштима и костима покрије коров, да памтимо то страдање и тим сећањем продужимо њихово постојање.

Прво издање Огњене Марија ливањске нашло пред публиком пре више од четврт века, а дужна пажња се поклања и новим издањима којих је било седам, јер протекле деценије нису избледеле њен садржај, нити потребу ливањских Срба да са поштовањем и пијететом према жртвама проносе светом истину.

Будо Симоновић, новинар и публициста из Подгорице, рођен је у селу Осреци-Манастир Морача. Завршио је српскохрватски језик и југословенску књижевност на београдском Филолошком факултету. У „Политици Експрес“ и „Илустрованој Политици“, у којима је више година радио као новинар, објавио је прве приче/сведочења ливањских страдалника, пре него што их је уобличио и издао у књизи Огњена Марија ливањска, 1991.године. До сада је, поред Огњене Марије ливањске, објавио више од десет књига: Мијат и Мојсије; До смрти и натраг; Недоходу у походе; Зеко мали; Никад краја тамницама; Задужбина патријарха и везира; Ријеч скупља од живота; Тајна острошког блага; Ископања Кића Јасеновца, Рат и мир капетана Река и друге. Приредио је и зборник: 125 година новинарства и 50 година Удружења новинара Црне Горе (1996).

Конкурс за награду ”Завичај мојих предака”

На основу члана 1. Правилника о додељивању награде „Завичај мојих предака“ и Одлуке Управног одбора од 23. августа 2019. године, Удружење Огњена Марија Ливањска, Београд објављује

КОНКУРС

ЗА НАГРАДУ „ЗАВИЧАЈ МОЈИХ ПРЕДАКА“

за најбоље радове младих аутора, у оквиру:

  • Књижевних врста (есеј, путопис, кратка прича, поезија);
  • Ликовног израза (сликање, цртежи, графика, вајарство);
  • Фотографије.

На конкурсу могу учествовати аутори млађи од 18 година, радовима о завичају, који се, у контексту овог Конкурса, односи на подручје општина Ливно и Грахово.

Један аутор може конкурисати у свакој области, са највише три рада.

За књижевни израз радови се достављају на српском језику и ћириличном писму, у 5 (пет) примерака, а дозвољена дужина појединачног рукописа је највише 10.000 словних карактера са размацима.

Уз радове ликовног израза и фотографије неопходно је доставити: оригинал рад са 4 (четири) фотографије/копије, као и краћи опис рада.

Упутство за достављање радова

1. Радови се достављају потписани шифром. Шифру можете сами формулисати по сопственом избору, и може укључивати слова и/или бројеве.

2. Подаци о аутору достављају се у посебној коверти насловљеној шифром, затвореној, у којој се налази попуњени образац са следећим подацима:

  • пуно име и презиме,
  • датум рођења,
  • адресу становања,
  • контакт: телефон, мејл адресу,
  • краћу биографију аутора.

ОБРАЗАЦ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ ОВДЕ: Obrazac za-prijavu na Konkurs OML

3. Коверту са подацима о аутору и саме радове ставити у другу, већу коверту и послати путем поште, на адресу: Удружење ОМЛ, Милана Ракића 14, 11271 Сурчин, са назнаком „За конкурс: Завичај мојих предака“.

Рок за достављање радова је 05. новембар 2019. године.

Радови се не враћају.

Жири ће изабрати у свакој категорији по три најбоља рада који ће бити награђени.

Информације о награђеним ауторима и делима биће објављене на страници Удружења www.omlivanjska.com и страницама завичајних удружења која покривају подручја завичаја по овом конкурсу, Извештају о годишњим активностима Удружења ОМЛ, као и листу Српско коло.

Радови који се објаве не хонораришу се, а објављују се под пуним именом аутора.

Награде ће бити уручене у оквиру свечане манифестације коју организује Удружење ОМЛ или на годишњој Скупштини Удружења ОМЛ.

Награде се, у свакој категорији, састоје од плакете и новчаних износа:

Прва награда: Златна плакета и новчани износ од 5000,00 РСД;

Друга награда: Сребрна плакета и новчани износ од 3000,00 РСД и

Трећа награда: Бронзана плакета и новчани износ од 2000,00 РСД

Контакт телефони Удружења ОМЛ за сва питања:   0646130103; 0646155073

У Београду, 05. септембра 2019.

Председник Удружења                                                                     Председник УО

Никола Петровић                                                                              Гордана Достанић

Упокојио се Мићо Радета

mico slikaСа жалошћу обавештавамо јавност да се МИЋО РАДЕТА, почасни члан Удружења ОМЛ, упокојио у Господу 22. августа т.г. у Београду.

Мићо Радета рођен је у Великом Губеру, у породици солунског добровољца Михајла, који је, као и бројни чланови његове фамилије, страдао у усташким злочинима над ливањским Србима, јула 1941. године.

Као потомак страдалника, године свог живота Мићо је посветио истраживању усташких злочина на подручју Ливањског поља, сакупљању и обједињавању података о стратштима, начину страдања и именима страдалника. Није га у том важном задатку, који је доделио сам себи, омела намера власти да се злочини прикрију.

Године 1990 постао је активни члан одбора за вађење костију страдалника из бројних јама и њихову сахрану у крипти новоизграђене капеле у порти ливањске православне цркве Успења Пресвете Богородице. О својим сазнањима и активностима сачинио је целовит писани материјал који је посветио својим страдалим рођацима, којих је, са очеве и мајчине стране, било преко две стотине.

Спискови страдалника, које је систематизовао и уредио Мићо Радета, постављени су 1991. години у крипти Спомен капеле-костурнице у Ливну и објављени су у књизи Буда Симоновића Огњена Марја ливањска.

У зебњи да вихор рата деведесетих не разнесе тај драгоцен и тешко сабран материјал, Мићо га је благовремено пребацио за Берлин. Касније је и сам, као и већина Срба тог подручја, притиснут силом напустио родни крај.

Допринос који је својим пожртвованим радом дао да се сачувају имена невиних цивилних жртава и евидентирају бројна стратишта диљем ливањског подручја, обавезује све потомке ливањских Срба да одају почаст и сачувају успомену на овог племенитог човека и дело које је за собом оставио опирући се притиску средине да се све препусти забораву.

Мићо Радета је сахрањен на гробљу Орловача у суботу 24. августа.

Хвала му за све и нека Господ да мира његовој напаћеној души!

 

 

Илиндан у Црном Лугу

Празник Светог пророка Илије, слава цркве у Црном Лугу, прослављен је свечано и ове године. Свету Литургију пред народом који се овом приликом окупио из свих крајева света служио је надлежни парох, отац Предраг Црепуља.

Додатну радост прослави храмовне славе унело је и крштење бебе Марије (Бранка) Иветић из Казанаца.

Овај празник увеличало је својим присуством и Српско културно-уметничко друштво Гаврило Принцип из Босанског Грахова, чији су чланови присуствовали Литургији и извели неколико традиционалних игара испред храма.

Илиндан остаје један од главних зборова на коме се окупља народ Ливањског поља и Босанског Грахова.

Молитвено сећање на Ливањске мученике

Историјске, политичке, економске, па и животне прилике… расејали су ливањске Србе преко седам гора и преко седам мора. Бројни потомци, али и они рођени на подручју Ливна, живе своје дане и године онако како им живот доноси, некад мирно, некад бурно, некада радосно, некад тужно… Некад им сетне мисли полете ка завичају, некад их неки звук или мирис врати у дане детињства и дедине куће, некад препричавају згоде и успомене, некад  пријатељима причају о својим коренима тамо под Динаром, Старетином, Цинцаром, Камешницом… над којима је небо најплавље и сунце најсјајније.

Али, 30. јула, сваке године мисао свакога од нас је иста. Упућена претку, брату, сестри, рођаку, породичном куму… чији је живот завршио силом у некој од бројних крашких безданки или у рупи мајдана шљунка. Тог дана смо, са давно усахнолом сузом, уједињени тугом, сећањем, пијететом и поносом што смо их имали и што смо од њих постали. Уједињени смо у Христу кога се они нису одрекли ни када су знали да се то плаћа животом.

Нису потомци заборавили муку и жртву ни после 78 година од страшног зверства које није штедело ни јаке, ни нејаке, па ни оне рођене тек који сат пре него што ће им живот већ после првих удаха пресећи нож. И ове године заједно смо се помолили Господу за преко 1600 душа узнетих у небо те зле 1941. године.

Потомци из Аустралије, са Флориде, из Београда, Новог Сада, Бања Луке… нису бројали километре. Дошли су да 30. јула, у заједници са онима који живе у Ливну и нашим парохом лијевањским оцем Предрагом Црепуљом, одрже централни помен у Спомен-капели и костурници у Ливну, пред моштима 1200 побијених.

На месту некадашњег споменика побијеним домаћинима из села Чапразлије, сада обележеном крстом, помен је служио парох губински, отац Предраг Црепуља. Молитвеном сећању, одржаном у подне 31. јула, присуствовало је петнестак потомака.

Два сата раније, у Губину је служена Света Литургија, након које је одржан помен страдалом оцу Ристу Ћатићу и његовим парохијанима из села Сајковић.

Истог дана, у поподневним сатима,свештеник Предраг Црепуља служио је парастос и на православном гробљу у Лиштанима.

Дана 1. августа, отац Предраг Црепуља одржао је помен на Барјаку, на гробном месту нејачи села Челебић, поклане у сеоској школи чија су тела потрпана у мајдане шљунка. За душе страдалника, са потомцима пристиглим из Новог Сада, Београда, Ливна… помолили су се и Василија Броћета, министар у влади Кантона 10, као и председник Удружења Граховљана, Бранко Триван.

Потомци који живе у Београду, сенима својих предака поклонили су се у београдској цркви Светог Марка, 28. јула, предвођени некадашњим парохом лијевањским, оцем Мирком Јамеџијом.

У Новом Саду у цркви Светих Кирила и Методија, 27. јула, помен страдалим ливањским Србима служио је отац Велимир Врућинић, родом Ливњак.

Бањалучани су се, дан уочи Огњене Марије, 29. јула, окупили у цркви Светог Јована Богослова и са парохом лијевањским, оцем Предрагом Црепуљом, поклонили сенима страдалника.

У авалском манастиру Богородице Тројеручице помен је одржан на дан свете Великомученице Марине, 30. јула.

Помен страдалим ливањским Србима служиће се 4. августа и у цркви Свете Великомученице Недеље у Брчком, након Свете Литургије која почиње у 9 сати.

Помени су одржани у организацији: Удружења Огњена Марија Ливањска, парохија: лијевањске, врбичке, губинске; подручних цркава: Светог Марка у Београду, Светих Кирила и Методија у Новом Саду, Светог Јована Богослова у Бања Луци, Свете Великомученице Недеље у Брчком, као и манастира Богородице Тројеручице на Авали.

Захваљујемо се свима који су на било који начин узели учешће у организацији и оглашавању овогодишњих помена нашим прецима.

Догодине у Ливну!

 

У Београду, на Илиндан, лета Господњег 2019.