Укупно прикупљена средства (на дан 16.7.2025)

ВАЛУТА	УКУПНО ПРИКУПЉЕНО
Евро	4.980,00
КМ	1.250,00
Динар	234.000,00
Канадски долари	15.000,00
Амерички долари	300,00

Имена појединачних приложника можете погледати овде: https://omlivanjska.com/projekti/projekatgolinjevo/prilogolinjevo/

Молимо све људе добре воље заинтересоване да допринесу обнови цркве у Голињеву да контактирају Синишу Јагодића (sinisa.jagodic@gmail.com или +381 64 12 85 705) или Милоша Дамњановића (milosd83@gmail.com или +381 63 287 876) који су испред Удружења задужени за реализацију овог пројекта, или оца Ангеларија Гаврића (angelarije98@gmail.com или +387 66 332 048) испред парохије Лијевањске.

За уплате из Србије: Сврха уплате – донација за цркву у Голињеву; Прималац – Удружење ОМЛ; Рачун примаоца – 160-380800-45; Позив на број – 30092014.

За уплате из БиХ: Сврха уплате – донација за цркву у Голињеву; Прималац – Удружење ОМЛ; Рачун примаоца – 551-72077032321-17; Позив на број – 30092014.

За уплате из иностранства потребне податке можете наћи овде: https://omlivanjska.com/about/uplata-clanarine-i-donacija/

Пројекат обнове цркве у Голињеву

О православној цркви у Голињеву

Православна црква у Голињеву припада Парохији лијевањској Епархије бихаћко-петровачке. Када је у питању година изградње православне цркве у Голињеву, једино што се поуздано може рећи је да је црква изграђена пре Другог светског рата. Није познато ком светитељу или празнику је посвећена, као и да ли је икада освећена. Црква је спаљена током Другог светског рата, а након његовог завршетка обнова није била могућа. До недавно, једини траг ове цркве су биле зидине без крова које су заједно са околним гробљем зарастале у дрвеће. Заједно са гробљем, и живим сећањем, ово је био једини траг постојања православних Срба који су у овом селу живели некада. До Другог светског рата, у овом селу су живеле 232 православне српске душе, које су усташе побиле током 1941. године. Обновом ове цркве, буквално из пепела, парохија Лијевањска и Удружење Огњена Марија Ливањска желе сачувати сећање на некадашње православне становнике овог села – међу којима има и великана српскога рода – њихово постојање, страшно страдање, али и истрајност и опстанак српског православног народа у Ливањском пољу.

У овом селу, пре скоро два века рођен је велики српски свештеник, песник и дипломата Јован Сундечић. Имајући у виду трагична дешавања Другог светског рата, горка је иронија да је Сундечић, као песник, заговарао братство Срба и Хрвата, и свих јужних словена. Као књижевник и борац за национално освешћење словена у Далмацији, где га је школовање одвело из завичаја, пада у немилост Аустроугарских власти. Након тога, 1864. године прелази на Цетиње, где постаје лични секретар књаза Николе, а касније и дипломата његовог двора.

Гробље и црква и данас опстају али до скоро заборављени и у лошем стању. Зарасли у праву шуму, са великом муком су уопште и лоцирани 2013. године. Међутим, имало се шта пронаћи – иако без крова, зидине цркве су више од 70 година одолевале природи, сведочећи о труду и знању који су уложили мајстори који су је градили. На гробљу се налази двадесетак фино обрађених и лепо декорисаних крстова. Велики део гробова се приказивао тек након детаљне претраге терена, осим једног надгробног крста који је поносно пркосио израслој шуми и њеним покушајима да и њега обори. То је надгробни крст који је себи, за живота са својим синовима, подигао Иле Митровић 1937. године. Изгледа да Иле Митровић није дочекао да ту буде и сахрањен – по свему судећи, са својим синовима Павом, Пером и Радетом убијен је у Прологу, док му је жена Милица бачена у јаму Камешницу са већином Срба из Голињева.

Одмах по лоцирању ове цркве и гробља, кренуло се са планирањем њене обнове. Парохија Лијевањска и Удружење Огњена Марија Ливањска су у првој фази покренули акцију крчења терена. На сликама које следе, можете видети првобитно стање цркве и гробља, као и изглед након делимичног крчења терена. Након тога је уследила обнова цркве.

Досадашњи ток обнове

Током лета 2018. године, захваљујући помоћи општине Гламоч, г. Ненада Лилића и других приложника, црква је стављена под кров, и уграђена су врата и прозори.

1. септембра те године служена је и прва Света Литургија након Другог светског рата у овој цркву (види: Прва Литургија у Голињеву код Ливна након осам деценија).

Следеће године, саливена је бетонска подна плоча, постављена нова фасада на цркви и измалтерисани и окречени унутрашњи зидови.

Током 2024. године, постављена је часна трпеза у олтару цркве.

Даљи планирани радови

Током 2025. године, Парохија лијевањска и Удружење Огњена Марија Ливањска желе да подигну плафон у цркви. Након тога, уследило би поплочавање пода цркве и постављање иконостаса, те набавка мањег звона, чиме би се највећи део радова привео крају.