Potomci mučenički postradalih Srba iz Livna i Livanjskog polja, pobijenih od strane ustaša najmasovnije tokom leta 1941. godine, okupili su se i ove, kao i svake godine na pomenima koji se u danima uoči Sv. Velikomučenice Marine – Ognjene Marije, krajem jula, održavaju u Beogradu, Banja Luci i Livnu. Na taj način verni potomci ispunjavaju svoju dužnost prema pretcima, istrajavajući u želji da se njihovo postojanje i stradanje ne prepusti zaboravu.
U nedelju 28. jula, Udruženje Ognjena Marija Livanjska je organizovalo pomen u crkvi Sv. Marka u Beogradu. Pred oko 80-ak okupljenih bivših stanovnika Livna i sela Livanjskog polja, parastos žrtvama iz Drugog svetskog rata, kao i rata 1992-1995 služio je bivši paroh Lijevanjski, otac Mirko Jamedžija. Obraćajući se okupljenima, otac Mirko se osvrnuo na stradanja srpskog naroda u Livanjskom polju i podsetio okupljene da je i prećutkivanje ili prikrivanje zločina takođe – zločin. Nakon pomena, okupljeni su se zadržali na razgovoru u parohijskom domu.
Narednog dana, Udruženje Ognjena Marija Livanjska je preko svoje banjalučke podružnice organizovalo istim povodom pomen u crkvi Sv. Jovana Preteče na Laušu. I pored izuzetne vrućine, na pomenu koji je služio paroh Lijevanjski otac Željko Đurica okupilo se oko 40 ljudi. Okupljeni su se nakon pomena zadržali u druženju sa ocem Željkom, a ovom prilikom se razgovaralo i o planovima i aktivnostima Udruženja.
Na samu Ognjenu Mariju, 30. jula, Sveta Liturgija i pomen žrtvama je služen u kapeli spomen-kosturnici posvećenoj Sv. Velikomučenici Marini, koja se nalazi u porti pravoslavne crkve u Livnu. Bogosluženju je prisustvovalo oko 45 vernika i potomaka postradalih iz Livna i sela Livanjskog polja, od kojih su nekolicina ovim povodom došli iz Banja Luke i Beograda. Obraćajući se okupljenima, otac Željko je podsetio na stradanja Srba u Livanjskom polju i naglasio okupljenima da se netreba plašiti onih koji mogu da nam unište tela, već onih koji nam mogu uništiti naše duše.
U danima oko Ognjene Marije, krajem jula i početkom avgusta 1941. godine, najveći broj od ukupno 1600 naših predaka postradao je u zločinima počinjenim od strane ustaških snaga. Tim zločinima su zatvorene mnoge kuće, uništene cele porodice i rodovi, dok je srpski narod zauvek nestao iz jednog broja sela Livanjskog polja. Oko 250 žrtava nije napunilo ni šest godina života.
UDRUŽENJE OGNJENA MARIJA LIVANJSKA
————————————————————————–
Потомци мученички пострадалих Срба из Ливна и Ливањског поља, побијених од стране усташа најмасовније током лета 1941. године, окупили су се и ове, као и сваке године на поменима који се у данима уочи Св. Великомученице Марине – Огњене Марије, крајем јула, одржавају у Београду, Бања Луци и Ливну. На тај начин верни потомци испуњавају своју дужност према претцима, истрајавајући у жељи да се њихово постојање и страдање не препусти забораву.
У недељу 28. јула, Удружење Огњена Марија Ливањска је организовало помен у цркви Св. Марка у Београду. Пред око 80-ак окупљених бивших становника Ливна и села Ливањског поља, парастос жртвама из Другог светског рата, као и рата 1992-1995 служио је бивши парох Лијевањски, отац Мирко Јамеџија. Обраћајући се окупљенима, отац Мирко се осврнуо на страдања српског народа у Ливањском пољу и подсетио окупљене да је и прећуткивање или прикривање злочина такође – злочин. Након помена, окупљени су се задржали на разговору у парохијском дому.
Наредног дана, Удружење Огњена Марија Ливањска је преко своје бањалучке подружнице организовало истим поводом помен у цркви Св. Јована Претече на Лаушу. И поред изузетне врућине, на помену који је служио парох Лијевањски отац Жељко Ђурица окупило се око 40 људи. Окупљени су се након помена задржали у дружењу са оцем Жељком, а овом приликом се разговарало и о плановима и активностима Удружења.
На саму Огњену Марију, 30. јула, Света Литургија и помен жртвама је служен у капели спомен-костурници посвећеној Св. Великомученици Марини, која се налази у порти православне цркве у Ливну. Богослужењу је присуствовало око 45 верника и потомака пострадалих из Ливна и села Ливањског поља, од којих су неколицина овим поводом дошли из Бања Луке и Београда. Обраћајући се окупљенима, отац Жељко је подсетио на страдања Срба у Ливањском пољу и нагласио окупљенима да се нетреба плашити оних који могу да нам униште тела, већ оних који нам могу уништити наше душе.
У данима око Огњене Марије, крајем јула и почетком августа 1941. године, највећи број од укупно 1600 наших предака пострадао је у злочинима почињеним од стране усташких снага. Тим злочинима су затворене многе куће, уништене целе породице и родови, док је српски народ заувек нестао из једног броја села Ливањског поља. Око 250 жртава није напунило ни шест година живота.
УДРУЖЕЊЕ ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА
Удружење Огњена Марија Ливањска 