Једна од области деловања у оквиру циљева постављених Статутом и другим актима Удружења Огњена Марија Ливањска,односи се и на пружање помоћи српском становништву Ливањског поља којена том подручију опстаје и привређује, често у врло тешким условима. Постизање резултата на овом пољу деловања, осим директне помоћи становницима, може додатно мотивисати повратак Срба на своја имања.

У том смислу, Удружење ОМЛ усмерило је једну од својих активности на решавање проблема водоснадбевања.

Надлежне власти Кантона 10 израдиле су Пројекат водоснадбевања, али њиме нису обухваћена села пре рата претежно насељена православним становништвом. Тако је кантоналним приступом угашена и нада становника ових села да ће почетком 21. века добити воводовод. Суочени са овом чињеницом становници села бивше МЗ Челебић нису клонули већ су се, још једној од многих неправди, супротсавили одлучношћу да самостално, привремено и делимично реше ово питање и обезбеде снадбевање водом барем за напајање ситне стоке. Као и код већине сеоског становништва Ливањског поља и код становника Челебића, Бојмуната, Врбице и Богдаша претежна привредна делатност је сточарство. Нажалост, и у савременим технолошким околностима која располажу низом техничких решења, основни проблем у овој делатности је и даље снадбевање водом у летњем, сушном,  периоду.

Сточарство, претежно овчарство, последњих година је главна делатност и стабилан економски ослонац неколико повратничких породица, те се број грла ситне стоке, нарочито оваца, повећава. Тако породице Ђоке Шуњке, Луке Шуњке, Лазе Катића и Милојка Козоморе имају укупно око хиљаду оваца, а у пролеће (у време јагњења) тај број буде и близу хиљаду и петсто. Но, рад ових породица није остао само у оквирима обезбеђења личне породичне економске сигурности. Својим проактивном приступом у свакој врсти помоћи, па и уступањем одређеног броја оваца или јагањаца неопходног за оснивање нових стада, директно су помогли друге повратничке породице и омогућили им развој сопствених пољопривредних домаћинстава. Са друге стране, подршка ових породица активностима Српске Православне Цркве утицала је на враћање самоуверености и моралног поверења у живот од сопственог рада на подручију које су Срби напустили под ратним околностима и притисцима.

Ово су само неки од бројних разлога због којих је Удружење ОМЛ одлучило да пружи подршку напорима ових породица. Чланови Удружења су боравком на терену и у непосредном контакту са становништвом разумели потребу водоснадбевања и хитност реакције на решавању тог проблема. Обзиром да ова активност није конкретизована Планом рада Удружења за 2013. годину, недостајали су финансијски извори за постизање трајнијег решења. Ипак, одређене активности су покренуте. Тако је у марту 2013.године одређена локација за постављање бране-насипа на водотоку реке Јаруге испред понора у Врбици, на месту на коме је иначе предвиђена изградња бране. Природне временске околности, односно летњи период када на том подручију нема воде што омогућава извођење радова, диктирале су почетак и завршетак радова. Сачињен је мини-пројекат и предрачун радова, а прикупљено је, за само неколико дана, 1.800,00 КМ, чак нешто више од суме потребне за реализацију. Приложници за изградњу врбичке бране су:

1. Миле Л. Вујичић – 200 КМ
2. Бранко Докић– 100 КМ
3. Драган Јовић – 400 КМ
4. Фахрудин Милак– 100 КМ
5. Никола Петровић – 200 КМ
6. Веселин Шуњка – 400 КМ
7. Лука Шуњка – 200 КМ
8. Светозар Шуњка – 100 КМ
9. Страхиња Шуњка – 100 КМ

За извођача радова изабрана је „Сепарација Пржине“ д.о.о. Ливно, власника Ивана и Стипе Келића, који су и до сада пружали значајну помоћ у реализацији наших пројеката.

Радови на изградњи насипа дужине од 80 метара, висне 4,5 метра, а ширине у доњем делу 9 метара, а у врху 3 метра, почели су средином августа, а завршени већ почетком септембра. Са првим јесењим данима пристизале су прве количине воде у акумулацију и назирала се и контура језера, што је развијало идеје о порибљавању, прављењу излетишта и купалишта. Киша која је непрестано падала од 17. до 22. новембра нагло је пунила водом акумулацију и створено је прелепо језеро ширине око 100 метара, а дужине преко 1,5 километар. Нажалост, највиши ниво воде достигнут у ноћи између 20. и 21. новембра довео је и до попуштања бране, односно њеног пуцања у средишњем делу, у ширини од око 5 метара.

Значај ове акумулације захтева професионалан приступ, те је у току израда Пројекта бране у Врбици. Због ширег социјалног и привредног значаја за српску популацију Ливањског поља, Скупштини Удружења ОМЛ биће предложено да у План рада за 2014.годину уврсти и реализацију Пројекта бране у Врбици, уз обезбеђење финансијских средстава прикупљањем прилога преко рачуна Удружења, као и подношењем захтева надлежним државним институцијама Федерације БиХ, Републике Српске, Републике Србије и локалне самоуправе општине Ливно.

————————————————————————

Projekat izgradnje brane u Vrbici – pomoć Srpskom stanovništvu Livanjskog polja

Jedna od oblasti delovanja u okviru ciljeva postavljenih Statutom i drugim aktima Udruženja Ognjena Marija Livanjska, odnosi se i na pružanje pomoći srpskom stanovništvu Livanjskog polja koje na tom područiju opstaje i privređuje, često u vrlo teškim uslovima. Postizanje rezultata na ovom polju delovanja, osim direktne pomoći stanovnicima, može dodatno motivisati povratak Srba na svoja imanja.

U tom smislu, Udruženje OML usmerilo je jednu od svojih aktivnosti na rešavanje problema vodosnadbevanja.

Nadležne vlasti Kantona 10 izradile su Projekat vodosnadbevanja, ali njime nisu obuhvaćena sela pre rata pretežno naseljena pravoslavnim stanovništvom. Tako je kantonalnim pristupom ugašena i nada stanovnika ovih sela da će početkom 21. veka dobiti vovodovod. Suočeni sa ovom činjenicom stanovnici sela bivše MZ Čelebić nisu klonuli već su se, još jednoj od mnogih nepravdi, suprotsavili odlučnošću da samostalno, privremeno i delimično reše ovo pitanje i obezbede snadbevanje vodom barem za napajanje sitne stoke. Kao i kod većine seoskog stanovništva Livanjskog polja i kod stanovnika Čelebića, Bojmunata, Vrbice i Bogdaša pretežna privredna delatnost je stočarstvo. Nažalost, i u savremenim tehnološkim okolnostima koja raspolažu nizom tehničkih rešenja, osnovni problem u ovoj delatnosti je i dalje snadbevanje vodom u letnjem, sušnom,  periodu.

Stočarstvo, pretežno ovčarstvo, poslednjih godina je glavna delatnost i stabilan ekonomski oslonac nekoliko povratničkih porodica, te se broj grla sitne stoke, naročito ovaca, povećava. Tako porodice Đoke Šunjke, Luke Šunjke, Laze Katića i Milojka Kozomore imaju ukupno oko hiljadu ovaca, a u proleće (u vreme jagnjenja) taj broj bude i blizu hiljadu i petsto. No, rad ovih porodica nije ostao samo u okvirima obezbeđenja lične porodične ekonomske sigurnosti. Svojim proaktivnom pristupom u svakoj vrsti pomoći, pa i ustupanjem određenog broja ovaca ili jaganjaca neophodnog za osnivanje novih stada, direktno su pomogli druge povratničke porodice i omogućili im razvoj sopstvenih poljoprivrednih domaćinstava. Sa druge strane, podrška ovih porodica aktivnostima Srpske Pravoslavne Crkve uticala je na vraćanje samouverenosti i moralnog poverenja u život od sopstvenog rada na područiju koje su Srbi napustili pod ratnim okolnostima i pritiscima.

Ovo su samo neki od brojnih razloga zbog kojih je Udruženje OML odlučilo da pruži podršku naporima ovih porodica. Članovi Udruženja su boravkom na terenu i u neposrednom kontaktu sa stanovništvom razumeli potrebu vodosnadbevanja i hitnost reakcije na rešavanju tog problema. Obzirom da ova aktivnost nije konkretizovana Planom rada Udruženja za 2013. godinu, nedostajali su finansijski izvori za postizanje trajnijeg rešenja. Ipak, određene aktivnosti su pokrenute. Tako je u martu 2013.godine određena lokacija za postavljanje brane-nasipa na vodotoku reke Jaruge ispred ponora u Vrbici, na mestu na kome je inače predviđena izgradnja brane. Prirodne vremenske okolnosti, odnosno letnji period kada na tom područiju nema vode što omogućava izvođenje radova, diktirale su početak i završetak radova. Sačinjen je mini-projekat i predračun radova, a prikupljeno je, za samo nekoliko dana, 1.800,00 KM, čak nešto više od sume potrebne za realizaciju. Priložnici za izgradnju vrbičke brane su:

Mile L. Vujičić – 200 KM

Branko Dokić– 100 KM

Dragan Jović – 400 KM

Fahrudin Milak– 100 KM

Nikola Petrović – 200 KM

Veselin Šunjka – 400 KM

Luka Šunjka – 200 KM

Svetozar Šunjka – 100 KM

Strahinja Šunjka – 100 KM

Za izvođača radova izabrana je „Separacija Pržine“ d.o.o. Livno, vlasnika Ivana i Stipe Kelića, koji su i do sada pružali značajnu pomoć u realizaciji naših projekata.

Radovi na izgradnji nasipa dužine od 80 metara, visne 4,5 metra, a širine u donjem delu 9 metara, a u vrhu 3 metra, počeli su sredinom avgusta, a završeni već početkom septembra. Sa prvim jesenjim danima pristizale su prve količine vode u akumulaciju i nazirala se i kontura jezera, što je razvijalo ideje o poribljavanju, pravljenju izletišta i kupališta. Kiša koja je neprestano padala od 17. do 22. novembra naglo je punila vodom akumulaciju i stvoreno je prelepo jezero širine oko 100 metara, a dužine preko 1,5 kilometar. Nažalost, najviši nivo vode dostignut u noći između 20. i 21. novembra doveo je i do popuštanja brane, odnosno njenog pucanja u središnjem delu, u širini od oko 5 metara.

Značaj ove akumulacije zahteva profesionalan pristup, te je u toku izrada Projekta brane u Vrbici. Zbog šireg socijalnog i privrednog značaja za srpsku populaciju Livanjskog polja, Skupštini Udruženja OML biće predloženo da u Plan rada za 2014.godinu uvrsti i realizaciju Projekta brane u Vrbici, uz obezbeđenje finansijskih sredstava prikupljanjem priloga preko računa Udruženja, kao i podnošenjem zahteva nadležnim državnim institucijama Federacije BiH, Republike Srpske, Republike Srbije i lokalne samouprave opštine Livno.