Свако ко пође у Ливањско поље, у родни крај, у време Божићних празника, помало је оптерећен бригама – пут је дуг, а временски услови непредвидиви и често лоши. Међутим, независно од тога да ли се Ливањском пољу приђе из правца Гламоча, Купреса или Гавриловог Грахова, све дилеме око тога да ли је требало кренути на пут нестају када се, док се смењују туга па радост, приближи нечему далеком а познатом, угледа Динара, завичај и родно место. Напослетку, када путник стигне до своје куће, можда још увек осети чврст загрљај родитеља, баке или старог ђеда. Загрљај велик као Динара, широк као Ливањско поље. Настаје сједињење, истинска љубав и радост. Ово је само део онога што сваке године у време Божића, када се празнује рођење Сина Божијег, доживе они који се врате и они који их чекају.

Радост предстојећег празника почела је да се осећа већ на Бадњи дан кад се на јутарњој литургији окупио народ Губинске парохије на богослужењу у својој цркви, која је баш ове године освећена након дуге обнове. Вредни парохијани су Бадњак посекли и донели до цркве уз помоћ коња већ у јутарњим сатима. На литургији, коју је служио о. Жељко Ђурица, ‘српски учитељ’ како га неки Губињани зову, причестиo се верни народ и понеко дете. Након службе, у парохијском дому се разменила понека реч, па се са Бадњаком у руци кренуло пут својих кућа, да се не угаси ватра и припреми још по нешто за сутрашњи празник.

У предвечерњим сатима било је предвиђено паљење бадњака испред православних цркава широм Ливањског поља. У 17 часова је почело богослужење у ливањском храму Успења Пресвете Богородице, након којег је уследило освећење бадњака. Осим верног народа из Ливна и околних села, богослужењу је присуствовао и велики број верника из села доњег Ливањског поља, који су дошли и поред незапамћеног невремена. Оно што је заиста било неуобичајено за наше крајеве је веома јака киша која је била праћена грмљавином, временских услова којих се ни најстарији несећају. Нажалост, због јаке кише паљење Бадњака није било могуће у Ливну, али је зато запаљен у Црном Лугу, Губину и Врбици.

И у цркви Св. Илије у Црном Лугу се окупио велики број верника на богослужењу нешто касније, у 19 часова, након чега је у порти цркве запаљен Бадњак.

У касним вечерњим сатима, отац Жељко је успео стићи и у Врбицу, у цркву Силаска Светог Духа на Апостоле, где се са верним народом задржао у заједничкој молитви, након које је и овде освећен Бадњак. Врата овог храма се ретко отварају јер педесетак остарелих становника ове парохије тешко стижу до њега. Међутим, њихова деца и унуци се, већ неколико година уназад, труде да удахну живот и у ову парохију. Тако је било и на ово Бадње вече. Ове године, припрему храма и сечење Бадњака обавио је Марко Шуњка из Врбице.

На сам празник рођења Сина Божијег, света литургија служена је у Ливну, пред скромним бројем верника, већина којих се и причестила током службе.

Следећег дана, на празник Сабора Пресвете Богородице, богослужење је одржано у Врбичкој цркви.

Радост Божића је тако ушла у све православне домове Ливањског поља, где су укућани изломили чесницу, омрсили се цицваром, а пре тога огледали да виде има ли их и идућег Божића. Уз добро наложену ватру, печење, вино и разне друге ђаконије, славило се три дана, по обичају. Они који су дошли из далека овим боравком су окрепили душе своје, али и дали снагу онима које су обилазили, који остају да чувају породична огњишта. Ово задње је можда и важније јер, како једном рече наш епископ Атанасије, долази време зимско, време глухоће за оне који остају…

(текст приредио: Никола Петровић)