Недјеља трећа поста, која још носи назив и КРСТОПОКЛОНА, молитвено је прослављена у нашем светом храму у Ливну. Скоро сви вјерници приступили су исповјести и светоме причешћу. Посебну радост донијели су нам наши ливњаци који силом прилика не живе у Ливну, али користе сваки слободан тренутак да дођу у завичај.

Занимљиво је, да Срби из Ливна, ма гдје год били, увјек су својим срцима у завичају, па уз своје земљаке који су остали на огњиштима, свим силама покушавају да сачувају све оно што је везано за Србство у овим крајевима.

Ослушкујући рјечи гуслра који пјева да „Громом бије громовник Илија, огњем пали Огњена Марија“, тако и удружење које носи ово свето име Огњене Марије, огњем искрене љубави и пожртвовања спаљује сваки заборав на ова вјековна српска огњишта.

Поклонивши се Богу и Његовом Часном Крсту, након литургије, отишли смо до родног мјеста проте Сундечића – свештеника, пјесника и државника – гдје смо се на кратко помолили у порушеном светоме храму и поклонили гробовима предака из села Голињева, гдје други рат ни један Србин није преживио.

Главу су дали али Крст нису дали.

Али поучени смислом Крста Христовог и тематиком Крстопоклоне недјеље, знамо да без Крста и његовог добровољног ношења на нашим плећима нема ни спасења. Као што је и Христос рекао: „Ко хоће да иде замном, нека узме Крст свој и ходи замном.“

Заиста је ова земља, земља светих мученика за Крст Часни и лијепо име Исусово.

о. Предраг Црепуља, парох лијевањски