Српски православни живаљ под Динаром и у Ливањском пољу, рекло би се, судбина никада није штедјела. Но, није ред да сву кривицу пребацујемо на судбину, која чак и не постоји. Праведније је да кажемо, да су дух и вјеру ових несаломивих кршних горштака покушавали да саломе и погазе неки мање храбрији и мање поштенији људи. Но, Бог је праведни Судија, па нека Његова Буде задња.

Много пута борци за слободу, али много пута и издани и остављени, постајали су избјеглице и напуштали своја огњишта. Али занимљиво је да су се увијек враћали родном селу и родној Динари. Рекло би се, нити они могу без Динаре, али богами ни Динара не може без њих.

Ево милошћу Божијом, а трудом наших добрих људи са губинске парохије, и њихових пријатеља из других мјеста освештали смо темеље, покрај наше свете цркве у Губину, милост је и слава.

Темељи, које освештасмо  су за  нови црквено-народни дома који подижемо на нашој парохији. Али не само то.То су и темељи нове наде и нове воље за повратак на своје и својима.

У исто вријеме док заједнички подижемо конак, многе куће се полако али видно обнављају и санирају. Све су ближе дани, када ће наша села бити, барем у овим љетним данима пуна људи, пјесме и весеља.

Пуна села а пуне и душе.

Велики труд  наших подинарца, који  улажу за своја села и своје људе неће остати заборављен ни код људи а камоли код Бога, код кога је све записано у вјечну књигу.

Јесте, драга браћо и сестре, да нас је живот разбацао по цијеломе свијету, али, када се пожелимо и присјетимо живота у родном крају, треба да дођемо и испунимо срцу жељу, па макар то било и на кратко, на пар дана, једном годишње, колико се може. Битнији је тај осјећај, када пролазиш кроз родно село а  свако те  препознаје, дал по оку, по гласу, по челу, по говору. То је  осјећај када је срце веће од Динаре, а око бистрије од Шаторског језера.

То нико нема право да нам одузме и ускрати..

Наш нови Конак ће бити од користи свима. Његова врата ће бити отворена за сваког добронамјерника и доброжелатеља.

Надамо се, да ће се уз Божију помоћ, већ за Божић у њему проломити чувена „Ајде се, сине, прекрсти и реци Христос Се Роди!“

Овом значајном датуму посвећујем ове стихове:

 

Под Динаром народу и Богу,

Обнављамо своју богомољу,

Јер све браћа кад се сложе могу,

Под Троглавом у Ливањском пољу.

Када дођеш са поносом реци,

Ову Цркву од камена што је,

Градили су с трудом наши преци,

Сад ја градим за потомке своје.

Нећу дати корову и трави,

Да избрише траг дјетињства мога,

Све ћу као поддинарац прави,

Ја пренјети на унука свога.

Без Динаре живјети не могу,

На свијету нигдје није боље,

Да са браћом запјевати могу

Враћам ти се Ој Ливањско поље

 

Парох лијевљански и администратор губински

Јереј Предраг Црепуља