КАДА: СРЕДА 4. ДЕЦЕМБАР У 19.00

ГДЕ: Универзитетска библиотека Светозар Марковић, Булевар Краља Александра 71, Београд

Обожавање је чин религијске посвећености (девоције) углавном усмерене према божанству. Чин обожавања, ова двојица уметника, претварају у процес у коме свако у својој духовној вертикали надограђујући себе доприноси обожењу човека или обожавању Бога.

Било да је реч о Вељковићевим „Божијим људима“ или Ђурановим „Записима“ Обожавање означава њихов вид молитве или личне врсте обреда који се изједначава са богослужењем. Сва ова значења термина се своде на једно, дизање ентитета који се разматра на степен божанства од свега онога што се уопштено сматра божанством.

Социолошки, обожавање ван религије је процес у коме друштво обожава себе, као облик самовалоризације, самовредновања и самоочувања. Обожавање се дакле више не састоји од крвних жртви, уместо тога, оно се данас састоји од духовних жртава али и духовног уздигнућа. Стога обожавање у овом случају није процес који се чини само механички, већ је служба која се врши кроз дух ове двојице уметника .