Коме смета успомена на 405 жртава Челебића и околних села?

Мир и радост који се још увек осећају након божићних и новогодишњих празника, као и белу зимску идилу, узнемирила је ненадана тама. Тама у виду црног спреја којим је нека рука нашла за сходно да ишара плочу на споменику који чува сећање на 405 православних Срба из Челебића и околних села побијених од усташа 1941. године.

Ова плоча, чију слику доносимо у прилогу, чува сећање на људе побијене у данима око Огњене Марије, 1941. године – жене, децу, мушкарце, цивиле, побијене у челебићкој школи или бачене у јаму Бикушу. Споменик и плочу који су већ страдали у ратним и поратним дејствима, обнављали смо са много труда и љубави од 2013. године као дуг прецима. Од комшија није било примедби, чак је било и подршке.

Питамо се ЗАШТО? Каквом уму може сметати успомена на невине жртве?! На месту где су закопане кости преко три стотине страдалих (преостале жртве се налазе у јами Бикуши изнад села), неко је нашао за сходно да спомен-плочу оскрнави баш оним симболима које су носили они који су их ту и закопали…

Верујемо да се оваквог потеза стиде сви људи који у Бога верују и Бога се плаше. Позивамо полицију и остале надлежне органе да овај напад истраже, а локалне, жупанијске и остале нивое власти да га најоштрије осуде. Тама мржње која се овде показала никада и никоме није донела добро.

Удружење Огњена Марија Ливањска

______________________________________________________________________________

Kome smeta uspomena na 405 žrtava Čelebića i okolnih sela?

Mir i radost koji se još uvek osećaju nakon božićnih i novogodišnjih praznika, kao i belu zimsku idilu, uznemirila je nenadana tama. Tama u vidu crnog spreja kojim je neka ruka našla za shodno da išara ploču na spomeniku koji čuva sećanje na 405 pravoslavnih Srba iz Čelebića i okolnih sela pobijenih od ustaša 1941. godine.

Ova ploča, čiju sliku donosimo u prilogu, čuva sećanje na ljude pobijene u danima oko Ognjene Marije, 1941. godine – žene, decu, muškarce, civile, pobijene u čelebićkoj školi ili bačene u jamu Bikušu. Spomenik i ploču koji su već stradali u ratnim i poratnim dejstvima, obnavljali smo sa mnogo truda i ljubavi od 2013. godine kao dug precima. Od komšija nije bilo primedbi, čak je bilo i podrške.

Pitamo se ZAŠTO? Kakvom umu može smetati uspomena na nevine žrtve?! Na mestu gde su zakopane kosti preko tri stotine stradalih (preostale žrtve se nalaze u jami Bikuši iznad sela), neko je našao za shodno da spomen-ploču oskrnavi baš onim simbolima koje su nosili oni koji su ih tu i zakopali…

Verujemo da se ovakvog poteza stide svi ljudi koji u Boga veruju i Boga se plaše. Pozivamo policiju i ostale nadležne organe da ovaj napad istraže, a lokalne, županijske i ostale nivoe vlasti da ga najoštrije osude. Tama mržnje koja se ovde pokazala nikada i nikome nije donela dobro.

Udruženje Ognjena Marija Livanjska