На двије хиљаде квадратних километара површине, на територији двије Општине и четири парохије, Божић дочекује нешто више од двестотињак православних Срба.
Дјечијег плача има само у неколико кућа, у сватове се није скоро ишло, за прела нема цура ни момака а за мобе су „године многе а леђа нејака“. Година се иначе споро вуче кроз Доње Поље и све иде неким спорим, рекло би се и већ замореним темпом али вјерујте, великим празницима све оживи и све се разведри.
Два су разлога за радост. Први је свакако због празника а други разлог је дуго чекани сусрет са најмилијима, који далеко од родне груде успевају да дођу на огњиште само када су распусти, одмори или велики Празници.
Божићна радост сетна и забринута лица парохијана претвара у осмјех, дошао је ко је требао доћи, најприје Син Божији, превјечни Логос рођен од Дјеве а затим синови, кћери и унучићи који радошћу оживе цијело Ливањско Поље.
Бадњаци красе старе камене куће а радост краси иначе забринута лица ливњака и граховљака.
Бадњи дан и Божић у Ливну









На Бадњи дан сам прешао 240 километара и са својим народом заложио пет бадњака, пет ватри наде и свјетлости коју нам је Бог даровао својим оваплоћењем. Размишљам, треба само са Богом сарађивати па се од ватре вјере,наде и љубави коју је у нама Бог наложио, нашим трудом иста може разбуктати у неугасиви огањ који свако животно искушење превазилази . Као што злато ватром постаје чишће и вредније, или од метала ватром и чекићем постају најљепши предмети, па може и човјек.
Загријани Божијим пламеном требамо док је даха а и снаге у десници руци постајати бољи, јер је наша мјера раста Христос.
Да случајни пролазник наиђе Бадњим даном и Божићем кроз Ливањско поље видио би пет отворених цркава, пет упаљених бадњака, чуо би „Рождество Твоје..“ а након тога и она добро позната „Кад облаци крену с мора…“
Бадњи дан у Нуглашици и Црном Лугу













Осјети се да је Бог сишао међу људе. Кога год нешто упитам и замолим сви хоће. Па и без да ишта кажем, сјеку се бадњаци, чисте цркве, припремају колачићи, пите, кувано вино… као да сви желе да се окупљени народ што више задржи, разговори и запјева.
Сви се разиђемо кућама са закључком : „Како нам је мало потребно труда и воље да обогатимо свој живот, да свакодневницу учинимо посебном, и да дани живота не служе само за бројање и мјерење потрошеног времена већ за живљење.“
Бадњи дан у Губину






Наша свакогодишња зебња плаши нас и овог Божића, јер како се гаси пламен Бадњака тако се гаси и ентузијазам и радост код вјерника, враћају се старе навике, забринутост и сета, песимизам и успаваност.
Знајмо, да Бог може једном упаљену ватру вјечно држати упаљеном, човјек све буре и недаће уз Божју помоћ и својим рукама савладати, па и ми ливњаци и граховљаци и ја као јањанин међу вама.
Бадњи дан у Врбици

Зато са Богом и надом у 2023. годину!
Поздрављајући све своје парохијане,
МИР БОЖИЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ и додајем РОДИ а никада не умре нити може умријети.
Протојереј Предраг Црепуља
Парох лијевањски