У читаоници градске библиотеке „Глигорије Возаревић“, у Сремској Митровици, 25. октобра 2019. године, у 18 часова, отворена је изложба „Срби Ливањског поља-трагови кроз векове“, аутора проф др Вељка Ђурића Мишине и др Радована Пилиповића.
Скуп су благословили протојереј колобарско-грбавички о.Жељко Ђурица и архијерејски намесник Сремске Митровице протојереј о.Саво Ракита. У свечаности отварања учествовали су: Моравка Тодић, црквени хор „Свети Сава“ са диригентом Јованком Иванић, глумци Душица Анојчић и Александар Крстајић, а изложбу је отворила Гордана Достанић, председик УО Удружења Огњена Марија ливањска.
Захваљујемо се и овим приликом учесницима у програму, гостима, као и љубазном особљу и управи градске библиотеке „Глигорије Возаревић“ чијим професионалним ангажовањем је реализован овај културни догађај.
Дар Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја,
Часни Крст
освештан у Јерусалиму
и целиван уснама хиљада верника од Београда, преко Јадовна, Јасеновца, Газиместана, Острога, Бара и многих светиња, свечано ће бити уручен Спомен-капели Свете Великомученице Марине у Ливну у спомен страдалим ливањским Србима.
Архијерејска литургија, коју служи Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Господин Сергије са свештенством, и примопредаја Часног Крста и Плаштанице из Свете руске земље, служиће се у Ливну у недељу
3. новембра 2019. године
у 9 часова.
Нека нас животворни Часни Крст сабере на заједничку молитву!
Библиотека ”Глигорије Возаровић” из Сремске Митровице и Удружење Огњена Марија Ливањска организују приказивање изложбе у Сремској Митровици, у Читаоници библиотеке. Изложба чији су аутори проф др Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић, до сада је приказана у више градова у Србији и иностранству.
Изложба архивских докумената, фотографија, артефаката из живота и прошлости Срба са подручја Ливна (Босна и Херцеговина)
„СРБИ ЛИВАЊСКОГ ПОЉА-ТРАГОВИ КРОЗ ВЕКОВЕ“
25. октобар 2019. године у 18. часова, у читаоници Библиотеке ”Глигорије Возаровић у Сремској Митровици.
ПОЗИВАМО ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ ДА ПРИСУСТВУЈУ ОВОМ ДОГАЂАЈУ
У суботу 5. октобра, на Задушнице, дан када се сећамо наших упокојених, парастос за све умрле сулужен је и у Храму Рођења Пресвете Богородице у Бугојну. Након службе, окупљени верници, предвођени својим свештеником о. Славишом Ђурићем, упутили су се у Занасовиће, да се и тамо помоле за душе невино страдалих, да их се сете.
У селу Занасовићима налази се највеће српско стратиште из Другог светског рата у општини Бугојно. На месту где данас стоји скроман споменик, Бугојанске усташе, предвођене Бранком Куштром, убиле су око 1700 православних Срба, пре свега из Бугојна и Скопаљске долине, али и Купреса, Ливна, Дувна и Гламоча. Међу страдалима су била и три угледна Ливњака – др Душан Митровић, лекар, судија Крсто Зубић и адвокат Ранко Маргетић – који су били међу првим српским жртвама у Ливну.
Под сивим небом и кишом која је падала, отац Славиша служио је помен Скопаљским мученицима пред малобројним верницима ове парохије. Окупивши се овом приликом, показали су да није тешко сећати се наших невино страдалих мученика.
Самом парастосу претходило је крчење терена око споменика, које је организовала СПЦО Бугојно. Само стратиште у Занасовићима деценијама је зарастало у дрвеће и шибље, тако да се сам споменик на овом месту и није могао видети док се не дође до њега. Око споменика налазиле су се лешине мртвих оваца, које су чобани ту остављали.
Захваљујући вредним људима предвођеним својим свештеником, простор око споменика је коначно прокрчен и очишћен од растиња и свега другог што не би требало да се налази на оваквом месту.
Надајмо се да ће ово бити само почетак обнове овог споменика и сећања на оне који су овде пострадали.
Књига Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска, која је најкомплетнији приказ страдања Срба Ливањског поља 1941. године, пренето читалаштву кроз аутентична сведочења преживелих страдалника, доживела је седам издања. И после 28 година од своје прве промоције, она и даље буди пажњу јавности. Зато је, након више промоција у Србији, Републици Српској, Црној Гори, али и у Лондону, представљена и брчанској публици.
У суботу, 28. септембра 2019, након вечерње службе у цркви Свете Великомученице Недеље, на Мерајама, у сали парохијског дома, са благословом протојереја-ставрофора очева Миодрага Тошића и Жељка Ђурице, одржана је промоција књиге Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска.
Организатори промоције, Удружење Огњена Марија Ливањска из Београда и Завичајно удружење Крајишника „Гора“ из Брчког представили су публици своје активности и циљеве обраћањем Младена Јоветића и Николе Петровића.
Организатори и домаћин промоције постарали су се да промоција, припремљена као разговор са аутором књиге о страдању Срба на подручју Ливна у време НДХ и током грађанског рата деведесетих, добије и оквир својеврсне, тематски уклопљене, мини-изложбе. Публици су приказане слике стратишта и страдалника ливањског краја представљене на шест паноа и кроз петнаестоминутни документарни филм базиран на снимцима рата и ексхумације и сахране страдалника пред сам почетак новог погрома.
У уметничком делу програма, на промоцији су наступили: дечији дует, Теодора и Анастасија Шарић, које су извеле две певачке нумере („Црвен цвете“ и „Расти расти мој зелени боре“), као и Теодора Тошић која је читала одломак из презентоване књиге и одрецитовала „Химну победника“, Јована Дучића.
Аутор је, готово пуна два сата држао пажњу аудиторијума, водећи нас сликовитим речима кроз живе догађаје током два историјска дана у Ливањском пољу, преносећи свој лични доживаљај сазнавања о овим злочинима и сусрета са преживелим страдалницима чије је аутентичне исказе пренео у књизи.
За књигу Огњена Марија ливањска, књигу-оптужницу и књигу-споменицу, потресно штиво о страдању 1600 ливањских Срба, уморених на најмонуструозније начине на 17 стратишта, Буду Симоновићу је, пре пет година, уручена повеља Добротвор српског народа.
И овом приликом, још једном се захваљујемо: аутору књиге, Буду Симоновићу, младим уметницама-учесницима промоције, као и свештенству парохије колобарско-грбавичке домаћину овог догађаја, којим смо упознали брачанску јавност о страдању наших предака и тако се, још једном, поклонили њиховим сенима.
Они родом и пореклом из ливањског краја ову књигу доживљавају КЊИГОМ НАД КЊИГАМА, јер су међу њеним страницама горке и трагичне њихове личне и породичне судбине, за неке јасно спознате у свој пуноћи трагедије тек са страница ове књиге.
Потресне хронике о страдању српског народа од усташа у Ливну, Гламочу, Купресу, Пребиловцима и другим крајевима под НДХ постоје да стравично крвопролиће не прекрије густа копрена заборава. Да се памти и да се не понови.
Књига Огњена Марија ливањска приказује усташке покоље, хладнокрвно извршене над Србима града Ливна и села на рубу Ливањског поља. Догодили су се првих дана хрватске нове државе, у пролеће и лето 1941. године. Страдања су се поновила током 1992. и 1993. године.
Два дана тог злог пролећа, носила су страшну судбину најмање 1600 Срба, жртава ирационалне мржње. Није поштеђена ни нејач. Било их је 673 млађих од 15, а чак 248 нису дочекали своју седму годину. И није било довољно да буду убијени метком. Морали су умирати у стравичним мукама, на 17 великих стратишта на том географски малом простору. Судбином, срећом и руком Божијом са сваког губилишта понеко се извукао рањен, измрцварен, али жив. Да пренесе шта се и како догодило. Они, које је аутор, скоро педесет година после тог страшног страдања затекао живе, главни су ликови књиге. Стварни и они и њихове судбине које су испричали аутору по реду и детаљима. О српском страдању сведоче и Хрвати и Муслимани, храбри у несретним ратним данима да помогну Србима и да аутору у перо испричају шта је и како је било. Тако је задовољено и старо правило римског права: „нека се чује и друга страна“.
То страшно сазнање о злу које се догодило над толиким народом без кривице, оптужба је за сва времена, али и обавеза нас који смо преостали од тог недокланог народа да не дозволимо да споменике над њиховим стратиштима и костима покрије коров, да памтимо то страдање и тим сећањем продужимо њихово постојање.
Прво издање Огњене Марија ливањске нашло пред публиком пре више од четврт века, а дужна пажња се поклања и новим издањима којих је било седам, јер протекле деценије нису избледеле њен садржај, нити потребу ливањских Срба да са поштовањем и пијететом према жртвама проносе светом истину.
Будо Симоновић, новинар и публициста из Подгорице, рођен је у селу Осреци-Манастир Морача. Завршио је српскохрватски језик и југословенску књижевност на београдском Филолошком факултету. У „Политици Експрес“ и „Илустрованој Политици“, у којима је више година радио као новинар, објавио је прве приче/сведочења ливањских страдалника, пре него што их је уобличио и издао у књизи Огњена Марија ливањска, 1991.године. До сада је, поред Огњене Марије ливањске, објавио више од десет књига: Мијат и Мојсије; До смрти и натраг; Недоходу у походе; Зеко мали; Никад краја тамницама; Задужбина патријарха и везира; Ријеч скупља од живота; Тајна острошког блага; Ископања Кића Јасеновца, Рат и мир капетана Река и друге. Приредио је и зборник: 125 година новинарства и 50 година Удружења новинара Црне Горе (1996).
На основу члана 1. Правилника о додељивању награде „Завичај мојих предака“ и Одлуке Управног одбора од 23. августа 2019. године, Удружење Огњена Марија Ливањска, Београд објављује
КОНКУРС
ЗА НАГРАДУ „ЗАВИЧАЈ МОЈИХ ПРЕДАКА“
за најбоље радове младих аутора, у оквиру:
Књижевних врста (есеј, путопис, кратка прича, поезија);
На конкурсу могу учествовати аутори млађи од 18 година, радовима о завичају, који се, у контексту овог Конкурса, односи на подручје општина Ливно и Грахово.
Један аутор може конкурисати у свакој области, са највише три рада.
За књижевни израз радови се достављају на српском језику и ћириличном писму, у 5 (пет) примерака, а дозвољена дужина појединачног рукописа је највише 10.000 словних карактера са размацима.
Уз радове ликовног израза и фотографије неопходно је доставити: оригинал рад са 4 (четири) фотографије/копије, као и краћи опис рада.
Упутство за достављање радова
1. Радови се достављају потписани шифром. Шифру можете сами формулисати по сопственом избору, и може укључивати слова и/или бројеве.
2. Подаци о аутору достављају се у посебној коверти насловљеној шифром, затвореној, у којој се налази попуњени образац са следећим подацима:
3. Коверту са подацима о аутору и саме радове ставити у другу, већу коверту и послати путем поште, на адресу: Удружење ОМЛ, Милана Ракића 14, 11271 Сурчин, са назнаком „За конкурс: Завичај мојих предака“.
Рок за достављање радова је 05. новембар 2019. године.
Радови се не враћају.
Жири ће изабрати у свакој категорији по три најбоља рада који ће бити награђени.
Информације о награђеним ауторима и делима биће објављене на страници Удружења www.omlivanjska.com и страницама завичајних удружења која покривају подручја завичаја по овом конкурсу, Извештају о годишњим активностима Удружења ОМЛ, као и листу Српско коло.
Радови који се објаве не хонораришу се, а објављују се под пуним именом аутора.
Награде ће бити уручене у оквиру свечане манифестације коју организује Удружење ОМЛ или на годишњој Скупштини Удружења ОМЛ.
Награде се, у свакој категорији, састоје од плакете и новчаних износа:
Прва награда: Златна плакета и новчани износ од 5000,00 РСД;
Друга награда: Сребрна плакета и новчани износ од 3000,00 РСД и
Трећа награда: Бронзана плакета и новчани износ од 2000,00 РСД
Контакт телефони Удружења ОМЛ за сва питања: 0646130103; 0646155073
Са жалошћу обавештавамо јавност да се МИЋО РАДЕТА, почасни члан Удружења ОМЛ, упокојио у Господу 22. августа т.г. у Београду.
Мићо Радета рођен је у Великом Губеру, у породици солунског добровољца Михајла, који је, као и бројни чланови његове фамилије, страдао у усташким злочинима над ливањским Србима, јула 1941. године.
Као потомак страдалника, године свог живота Мићо је посветио истраживању усташких злочина на подручју Ливањског поља, сакупљању и обједињавању података о стратштима, начину страдања и именима страдалника. Није га у том важном задатку, који је доделио сам себи, омела намера власти да се злочини прикрију.
Године 1990 постао је активни члан одбора за вађење костију страдалника из бројних јама и њихову сахрану у крипти новоизграђене капеле у порти ливањске православне цркве Успења Пресвете Богородице. О својим сазнањима и активностима сачинио је целовит писани материјал који је посветио својим страдалим рођацима, којих је, са очеве и мајчине стране, било преко две стотине.
Спискови страдалника, које је систематизовао и уредио Мићо Радета, постављени су 1991. години у крипти Спомен капеле-костурнице у Ливну и објављени су у књизи Буда Симоновића Огњена Марја ливањска.
У зебњи да вихор рата деведесетих не разнесе тај драгоцен и тешко сабран материјал, Мићо га је благовремено пребацио за Берлин. Касније је и сам, као и већина Срба тог подручја, притиснут силом напустио родни крај.
Допринос који је својим пожртвованим радом дао да се сачувају имена невиних цивилних жртава и евидентирају бројна стратишта диљем ливањског подручја, обавезује све потомке ливањских Срба да одају почаст и сачувају успомену на овог племенитог човека и дело које је за собом оставио опирући се притиску средине да се све препусти забораву.
Мићо Радета је сахрањен на гробљу Орловача у суботу 24. августа.
Хвала му за све и нека Господ да мира његовој напаћеној души!
Празник Светог пророка Илије, слава цркве у Црном Лугу, прослављен је свечано и ове године. Свету Литургију пред народом који се овом приликом окупио из свих крајева света служио је надлежни парох, отац Предраг Црепуља.
Додатну радост прослави храмовне славе унело је и крштење бебе Марије (Бранка) Иветић из Казанаца.
Овај празник увеличало је својим присуством и Српско културно-уметничко друштво Гаврило Принцип из Босанског Грахова, чији су чланови присуствовали Литургији и извели неколико традиционалних игара испред храма.
Илиндан остаје један од главних зборова на коме се окупља народ Ливањског поља и Босанског Грахова.
Историјске, политичке, економске, па и животне прилике… расејали су ливањске Србе преко седам гора и преко седам мора. Бројни потомци, али и они рођени на подручју Ливна, живе своје дане и године онако како им живот доноси, некад мирно, некад бурно, некада радосно, некад тужно… Некад им сетне мисли полете ка завичају, некад их неки звук или мирис врати у дане детињства и дедине куће, некад препричавају згоде и успомене, некад пријатељима причају о својим коренима тамо под Динаром, Старетином, Цинцаром, Камешницом… над којима је небо најплавље и сунце најсјајније.
Али, 30. јула, сваке године мисао свакога од нас је иста. Упућена претку, брату, сестри, рођаку, породичном куму… чији је живот завршио силом у некој од бројних крашких безданки или у рупи мајдана шљунка. Тог дана смо, са давно усахнолом сузом, уједињени тугом, сећањем, пијететом и поносом што смо их имали и што смо од њих постали. Уједињени смо у Христу кога се они нису одрекли ни када су знали да се то плаћа животом.
Нису потомци заборавили муку и жртву ни после 78 година од страшног зверства које није штедело ни јаке, ни нејаке, па ни оне рођене тек који сат пре него што ће им живот већ после првих удаха пресећи нож. И ове године заједно смо се помолили Господу за преко 1600 душа узнетих у небо те зле 1941. године.
Потомци из Аустралије, са Флориде, из Београда, Новог Сада, Бања Луке… нису бројали километре. Дошли су да 30. јула, у заједници са онима који живе у Ливну и нашим парохом лијевањским оцем Предрагом Црепуљом, одрже централни помен у Спомен-капели и костурници у Ливну, пред моштима 1200 побијених.
На месту некадашњег споменика побијеним домаћинима из села Чапразлије, сада обележеном крстом, помен је служио парох губински, отац Предраг Црепуља. Молитвеном сећању, одржаном у подне 31. јула, присуствовало је петнестак потомака.
Два сата раније, у Губину је служена Света Литургија, након које је одржан помен страдалом оцу Ристу Ћатићу и његовим парохијанима из села Сајковић.
Истог дана, у поподневним сатима,свештеник Предраг Црепуља служио је парастос и на православном гробљу у Лиштанима.
Дана 1. августа, отац Предраг Црепуља одржао је помен на Барјаку, на гробном месту нејачи села Челебић, поклане у сеоској школи чија су тела потрпана у мајдане шљунка. За душе страдалника, са потомцима пристиглим из Новог Сада, Београда, Ливна… помолили су се и Василија Броћета, министар у влади Кантона 10, као и председник Удружења Граховљана, Бранко Триван.
Потомци који живе у Београду, сенима својих предака поклонили су се у београдској цркви Светог Марка, 28. јула, предвођени некадашњим парохом лијевањским, оцем Мирком Јамеџијом.
У Новом Саду у цркви Светих Кирила и Методија, 27. јула, помен страдалим ливањским Србима служио је отац Велимир Врућинић, родом Ливњак.
Бањалучани су се, дан уочи Огњене Марије, 29. јула, окупили у цркви Светог Јована Богослова и са парохом лијевањским, оцем Предрагом Црепуљом, поклонили сенима страдалника.
У авалском манастиру Богородице Тројеручице помен је одржан на дан свете Великомученице Марине, 30. јула.
Помен страдалим ливањским Србима служиће се 4. августа и у цркви Свете Великомученице Недеље у Брчком, након Свете Литургије која почиње у 9 сати.
Помени су одржани у организацији: Удружења Огњена Марија Ливањска, парохија: лијевањске, врбичке, губинске; подручних цркава: Светог Марка у Београду, Светих Кирила и Методија у Новом Саду, Светог Јована Богослова у Бања Луци, Свете Великомученице Недеље у Брчком, као и манастира Богородице Тројеручице на Авали.
Захваљујемо се свима који су на било који начин узели учешће у организацији и оглашавању овогодишњих помена нашим прецима.
У прилогу доносимо текст и слике о екскурзији наших малих Ливњака, полазника допунске школе српског језика и књижевности ”Јован Сундечић”, која функционише при парохији лијевањској, а коју је подржало Удружење Огњена Марија Ливањска.
Крајем јуна, ђаци допунске школице за српски језик и књижевност „Јован Сундечић“ из Ливна, ишли су на студијски излет упознавања са дијелом Херцеговине, те посјетом Манастиру Житомислић. Путујући врелом Херцеговином, чули смо жубор ријека, видјели камен и крш који у врелини Сунца поклањају ријеткости попут шипака, смокава, кошћела и мандарина које нигдје немају такву медена слаткоћу као под херцеговачким небом. У музејима су наши ђаци научили понешто о дивном граду Мостару, о градњи и бивствовању Старог моста, којим су и прошетали, подсјећајући се давних времена, заната, начина живота, обичаја и легенди тога краја. У Шантићевом парку ђаци су научили понешто о Шантићу, Ћоровићу и Дучићу, великанима српске књижевности. Занимљиво је било чути како су живјели и књижевно дјеловали заједно у овом дивном граду на обалама Неретве. Осмијех је дјеци измамио и податак да је супруга Алексе Шантића била Ливањка, из градске трговачке породице!
Излет се наставио посјетом локалитету Радимља са стећцима, гдје су ђаци допунске школице за српски језик и књижевност били у прилици да чују историјске чињенице о овом вриједном археолошком налазишту, али и да, под својим прстићима осјете дах прошлог времена, знатижељним лијепим дјечјим очима виде орнаменте које су стотинама годинама уназад правиле вриједне руке људи сличне оној са најпознатијег Стећка са ове локације, руке подигнуте у поздрав добродошлице, онако како би, у знак добродошлице и исказивање пријатељства, требале бити раширене руке људи наше дивне земље. Наше мале звркове ни највеће сунце није спријечило да се играју и забављају, те су, чим су нанијели заштитну крему, наставили са игром, показујући да је здрав дух заиста у здравом тијелу.
Цртице из Херцеговине се настављају – опчинио нас је Столац. Ријеку Брегаву одликује ријетки феномен. Наиме, у самом центру града се рачва и прави мало ријечно острво, да би се, играјући се испод камења стољетног моста поново саставила и наставила свој пут. Наш дивни возач Ковач буса, господин Ивица, који је, гле случаја, Херцеговац, приуштио нам је незабораван обилазак овог дивног градића. Причао нам је о животу у том граду прије рата, показао остатке старог града, градско купалиште, мале правоугаоне воденице распоређене као пакетићи на путу ка Беговини, насељу специфичном по каменим крововима. Врвио је Столац ове суботе људима и одзвањао веселим смијехом купача и прскањем Брегаве испод стопала разиграних малих Херцеговаца. И наши ђаци су се освјежили, водом из чесме, јер нисмо ни помислили да ћемо наићи на ову малу оазу, смјештену у кршу и камену, у подножју старих камених кула, које су, као стражари времена, поносно стајали на врху брежуљака док смо ишли према Почитељу.
У Стоцу смо посјетили и малу, приватну Винарију Даорсон, примјер рада марљивих и способних Херцеговаца, који су љубазно и стрпљиво одговарали на питања наших љубопитљивих знатижељника. Ђаци су видјели гдје и како се прави вино, гдје се чува…Винарија је добила име по остацима града чије поријекло датира од времена прије Христа, налази се поред Стоца, а и данас одузима дах посјетиоцима који се чуде како је прецизно и скоро до савршенства био изграђен.
На крају нашег студијског излета, дочекао нас је циљ нашег пута-манастир Житомислић! Чак и наши мали ђаци, до тада разиграни, осјетили су смирај крочивши на манастирски посјед. Благодат се осјетила на лицу монаха који нам је показао ризницу музеја, испричавши нам о огромној вриједности црквених предмета и икона. Поштовање према свештенослужитељским књигама се огледало на лицима малих анђела наше школе, који су након разгледања музеја присуствовали Вечерњој служби у Манастиру Житомислић, посвећеном Благовијестима. У унутрашњости самог Манастира није дозвољено фотографисање, а дјечица су са пажњом слушала Службу, главице окрећући да разгледају унутрашњост малог Манастира живописаног фрескама које имају огромну духовну и умјетничку вриједност. Мошти светаца које се налазе у овој Светињи и молитве малог братства су нас испратиле на пут кућама.
Од срца се у име свих родитеља чији су ђаци ишли на овај излет захваљујемо Удружењу Огњена Марија Ливањска, које нам је омогућило овај излет, обезбиједивши нам превоз, храну, пиће, воду, сладоледе, грицкалице и слаткише које су ђаци пожељели, ручак…. И најважније, показали да не заборављају своје мале земљаке, да цијене њихов рад и труд на очувању матерњег језика и културе, али и да подржавају грађење мостова културом, вјером и љубављу.
Након 78 година од великих страдања која су задесила српски народ Ливна и Ливањског поља, као и 27 година од почетка страдања у последњем грађанском рату, Ливањски Срби почели су са окупљањима током којих се сећају својих мученички пострадалих предака.
У суботу 27. јула, у цркви Св. Кирила и Методија на Телепу у Новом Саду, окупили су се ливњаци који живе у Новом Саду и околини. Молитвено сећање предводио је отац Вилимир Врућинић.
Следећег дана, у недељу 28. јула, служен је парастос за све пострадале у храму Св. Марка у Београду. Пред 50-ак окупљених Ливњака и њихових потомака, богослужење је предводио отац Мирко Јамеџија, бивши парох ливањски. У својој беседи, отац Мирко се сетио зверског и безумног убијања недужног српског народа током злих дана лета 1941. године. Такво страдање, према његовим речима, упоредиво је са прогоном и страдањем првих хришћана у Римским временима.
Прва усташка убиства ливањских Срба почела су већ у мају 1941. године, хватајући замах у јуну и јулу, да би свој врхунац достигла у данима око Огњене Марије. У Ливну и околним селима побијено је око 1600 православних Срба. У појединим селима, као што је Голињево, побијено је комплетно српско становништво, док је у другим селима само мањи број успео преживети. Међу највећим стратиштима су били ливада крај села Пролог, јама Равни Долац и школа у Челебићу.
Удружење Огњена Марија Ливањска се захваљује свима који су присуствовали овом молитвеном сећању на наше претке. Овим још једном сведочимо да није тешко сећати се, и да ја то најмање што су наши преци заслужили својим мучеништвом.
У наредним данима, помени и парастоси ће се служити у Ливну, Бања Луци, на Авали, у Чапразлијама и Челебићу. Позивамо све оне који могу да нам се придруже у овим молитвеним окупљањима.
РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА
Новом Саду, 27. јула у 9 сати, парастос у цркви Светих Кирила и Методија на Телепу;
Београду, 28. јула у 12.30 сати, парастос у цркви Светог Марка;
Бања Луци, парастос у цркви Светог Јована Богослова на Лаушу, 29. јула у 17 сати;
Манастиру Богородице Тројеручице на Авали, парастос 30. јула у 10 сати;
Ливну, 30. јула Света Литургија у 10 сати, у Спомен капели-костурници;
Губину, 31.јула Света Литургија у 10 сати и парастос код гроба оца Ристе Ћатића и његових 12 парохијана;
Чапразлијама, 31.јула у 13 сати, парастос на месту срушеног споменика страдалима у јами Самогред;
Челебићу, 1. августа Света Литургија у 10 сати, на спомен гробљу на Барјаку.
Брчко, 4. августа Света Литургија и парастос са почетком у 9 сати у цркви Св. Вел. Недеље (Мераја)
Потомци и поштоваоци ливањских Срба, које су усташе сурово побиле лета 1941. године, помолиће се за њихове душе и ове, 2019. године, у више места у Србији, Републици Српској и Федерацији БиХ.
Злог лета 1941. године, жене и деца су живи бацани у јаме Динаре, Старетине, Тушнице, Камешнице…, мушкараци су побијени код села Пролог, нејач села Челебић побијена је у сеоској школи, а убијани су и на ливади Трновац, на подручју Купреса…, Преко 1600 цивилних жртава, од тек рођених до у старости онемоћалих нестало је тих дана, око Огњене Марије. Нестале су заувек целе српске породице, а у неким селима од тога дана све до данас више нема ни једног Србина.
Педесет година након овог злочина потмци су достојно, у Спомен капели у Ливну, сахранили мошти страдалника извађене из већине јама. Нажалост, за њих није било мира и већ наредне године су разбацане око оскрнављене Спомен-капеле и запаљене лијевањске православне цркве. Упорни потомци страдалника, Епархија бихаћко-петровачка и Парохија лијевањска обновили су Спомен-капелу и поново у крипту положили мошти мученика.
Парохија Лијевањска и Удружење Огњена Марија Ливањска позивају вас да се заједно помолимо нашим мученицима, на богослужењима која ће се одржати у:
Новом Саду, 27. јула у 9 сати, парастос у цркви Светих Кирила и Методија на Телепу;
Београду, 28. јула у 12.30 сати, парастос у цркви Светог Марка;
Бања Луци, парастос у цркви Светог Јована Богослова на Лаушу, 29. јула у 17 сати;
Манастиру Богородице Тројеручице на Авали, парастос 30. јула у 10 сати;
Ливну, 30. јула Света Литургија у 10 сати, у Спомен капели-костурници;
Губину, 31.јула Света Литургија у 10 сати и парастос код гроба оца Ристе Ћатића и његових 12 парохијана;
Чапразлијама, 31.јула у 13 сати, парастос на месту срушеног споменика страдалима у јами Самогред;
Челебићу, 1. августа Света Литургија у 10 сати, на спомен гробљу на Барјаку.
Брчко, 4. августа Света Литургија и парастос са почетком у 9 сати у цркви Св. Вел. Недеље (Мераја)
Парохија Лијевањска и Удружење Огњена Марија Ливањска
Празник Силаска Светог Духа на Апостоле, слава Врбичке цркве и парохије која обухвата села од Челебића до Бастаса, прослављен је и ове године, скромно али радосно уз окупљање верника који живе у, или потичу из села ове парохије. Свету Литургију пред окупљенима служио је надлежни парох, отац Предраг Црепуља.
Поздравивши вернике који су се окупили на овај велики празник, отац Предрагје поручио да се заједно молимо Богу и надамо да наше цркве неће остати заборављене, те да ће, осим оних који ту живе, окупљати и оне многобројне који су расејани по свету макар неколико пута у години.
Црква Силаска Светог Духа на Апостоле у Врбици саграђена је између два светска рата на темељима порушене дрвене цркве, саграђене од брвана. Црква је 1929. године осветио Митрополит дабробосански Петар Зимоњић. Као најстарији парох врбички спомиње се Теодор Козомара.
Црква је 1989. године обновљена и освећена 1990. године од стране Епископа далматинског Николаја. Запаљена је у току рата 1994. године а обновљена након 2000. године трудом госпође Марије Лежер из Канаде, у спомен на њеног племенитог мужа, Марка Лежера, који је као официр СФОР-а службовао на овим просторима.
Парохија Губинска обавештава све вернике, а посебно оне чији су покојници сахрањени на православном гробљу у Губину, да ће се у суботу 15. јуна, на Задушнице, извршити прелив гробова. Парастос за све који су сахрањени на овом гробљу служиће се у 10 сати у цркви Успења Пресвете Богородице у Губину. Окупимо се да се заједно и молитвено сетимо наших предака!
Десету годину за редом, 78 година од страдања, са благословом Епископа горњокарловачког Г. Г. Герасима обележићемо
„Дан сећања на Јадовно 1941 – 2019.“
У суботу 15. јуна, окупићемо се око 11 часова код Шаранове јаме на Велебиту где ће у 12 часова бити служен парастос.
Након тога, упутићемо се узбрдо, мученичком стазом јадовничком, око 7,5 км до места некадашњег сабирног логора Јадовно у Чачића долцу где смо подигли Часни крст 2012. године.
Недалеко од места логора, налази се девастирани споменик подигнут на бетонском плочом покривеној јами у којој и данас леже мошти жртава. Ту смо прошле године подигли Часни крст.
Удружење Јадовно 1941. из Бањалуке је организатор молитвеног окупљања. Није предвиђено да у организацији суделују било која друга удружења, већа, савези, координације и слично.
За учеснике настојимо обезбедити што повољнију цену превоза аутобусима:
– из Београда и Новог Сада 1.000 динара. Уплате као донација на рачун удружења Јадовно 1941. за Србију: 285-2075090000001-63 код Sberbank Beograd.
– из Бања Луке, Градишке, Приједора, Козарске Дубице и Новог Града 15 КМ. Уплате као донација на рачун удружења Јадовно 1941. у Бањалуци: 5672412700008152 код SBERBANK AD, Бања Лука.
Молитвено сабрање на Велебиту је пријављено и одобрено од стране полицијске станице Госпић чији ће радници обезбеђивати скуп.
ПРИЈАВА ЗА ПУТОВАЊЕ ЈЕ ОБАВЕЗНА:
–Заинтересовани за пут са подручјаБања Луке, Приједора и Новог Града, треба да се јаве на број телефона Сандре Благић, секретара удружења Јадовно 1941. у Српској: +387 66 686 364 или путем електронске поште: sandra.blagic@jadovno.com или udruzenje@jadovno.com .
-Заинтересовани за пут са подручја Козарске Дубице, Кнежице и Градишке, треба да се јаве на број телефона организатора: Славица Дрвеница +387 65 964 433 или путем електронске поште: drvenica.slavica@gmail.com
–Заинтересовани за пут са подручја Београда и Новог Сада, треба да се пријаве путем телефона председнику удружења Јадовно 1941. за Србију Вељку Ђиновићу +381 64 4216 548 или путем електронске поште: djinovicveljko@gmail.com или udruzenje@jadovno.com .
–Заинтересовани за пут са осталих подручја, могу да се јаве на број телефона удружења Јадовно 1941. у Српској: +387 66 686 364 или путем електронске поште: udruzenje@jadovno.com ради координације плана путовања.
У просторијама Српског културног центра „Свети Сава“ у Суботици, 16. маја т.г. отворена је ижложба „Срби Ливањског поља-трагови кроз векове“, аутора проф др Вељка Ђурића Мишине и др Радована Пилиповића. Изложбу је отворио Душко Ћутило, директор Покрајинског фонда за помоћ избеглим и расељеним лицима.
У оквиру свечаности отварања изложбе одржана је промоција књиге Буда Симоновића Огњена Марија ливањска. Поред аутора, Буда Симоновића, о страдању ливањских Срба у првим месецима од проглашења Независне Државе Хрватске, поред аутора, говорили су и Бојан Арбутина и Слободан Вучинић, а Ђурђица Поповић је прочитала део из књиге. У уметничком делу програма учествовале су ученице Правно-правне школе из Београда.
Бројна публика је са пажњом слушала о животу и богатој културној баштини ливањских Срба.
За организацију овог упечатљивог догађаја захваљујемо се свим учесницима, а нарочито љубазном особљу СКЦ „Свети Сава“ у Суботици на челу са директором Миланом Мародићем.
Одбор за ограђивње сеоског гробља у Челебићу са задовољством саопштава да су кренули радови на ограђивању православног дела сеоског гробља на Барјаку. Радове изводи Весо Катић из Богдаша, и очекује се да ће бити приведени крају до краја маја.
Овом лприликом позвамо све Челебићане и њихове потомке који још увек нису уплатили свој прилог да то учине што пре, новчаним уплатама било на рачун Удружења ОМЛ број: 160-380800-45 са позивом на број 30062013 или директно прилогом неком од чланова одбора помогну овај важан пројекат.
Са жалошћу обавештавамо јавност да се МИЋО РАДЕТА, почасни члан Удружења ОМЛ, упокојио у Господу 22. августа т.г. у Београду.
Потомци и поштоваоци ливањских Срба, које су усташе сурово побиле лета 1941. године, помолиће се за њихове душе и ове, 2019. године, у више места у Србији, Републици Српској и Федерацији БиХ.
Удружење Огњена Марија Ливањска 