Парохија Лијевањска обавештава све вернике, а посебно оне чији су покојници сахрањени на православном гробљу у Губеру, да ће се у понедељак 21. маја, на празник Св. Јована Богослова, извршити прелив гробова. Парастос за све који су сахрањени на овом гробљу служиће се у 10 сати. Окупимо се да се заједно и молитвено сетимо наших предака!

У плану је и изградња новог оградног зида за ово гробље, о чему ће сви потомци сахрањених на овом гробљу бити накнадно обавештени!

Управа Парохије Лијевањске

Удружење грађана Јадовно 1941.  има част да вас позове на пројекцију дугометражног документарног филма „Крст над јамом“ аутора Душана Басташића и премијерно приказивање изложбе уметничке фотографије „Тамо где праведници почивају“ аутора Николе Зајца.

Време и место одржавања:

Понедељак, 21. мај у 18 часова

Београд, Палилула, Центар за културу Влада Дивљан, сцена и фоаје Стаменковић Митрополита Петра 8 .

Улаз је бесплатан.
Радујемо се Вашем доласку!

Трејлер филма и каталог изложбе:

У Београду 21. маја, филм „Крст над јамом“ и изложба „Тамо где праведници почивају“

УГ Јадовно 1941. у сарадњи са Мисијским фондом Епархије зворничко-тузланске има част да вас позове на пројекцију дугометражног документарног филма „Крст над јамом“ у Бијељини.

Мјесто одржавања: Епархијски културни центар у Бијељини

Вријеме одржавања: 18. часова

Улаз је бесплатан.
Радујемо се Вашем доласку!

Трејлер за филм можете погледати овдје:

Документарни филм „Крст над јамом“ 10. маја у Бијељини

Чланови Удружења Огњена Марија Ливањска настоје да се, присуством и активним учешћем, одазову позивима на бројне манифестације у организацији државних и органа локалне самоуправе, других удружења и појединаца.

Крајем априла ове године Удружење је, преко својих представника, присуствовало на неколико свечаности поводом обележавања сто година од смрти Гаврила Принципа. Представници Удружења су, као и увек, сами сносили све путне трошкове.

Члан Управног одбора Удружења, Жељко Росић, присуствовао је свечаном обележавању стогодишњице смрти Гаврила Принципа у Босанском Грахову, месту Принциповог рођења, у организацији општине управе и Епархије бихаћко-петровачке. Њ. П. Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије служио је свету архијерејску литургију тим поводом у цркви Св. Апостола Петра и Павла. Након тога, испред некадашњег дома Гаврило Принцип одржан је свечани скуп, током кога се икупљенима обратило више говорника, међу којима начелник општине Босанско Грахово г. Душко Радун, као и Њ. П. Епископ Сергије. У оквиру програма обележавања положени су венци, посећена је родна кућа Гаврила Принципа и гробови његових родитеља, а уприличен је пригодан културно-уметнички програм. Од званичника манифестацији су присуствовали: Младен Иванић, члан Председништва БиХ; Миленко Савановић, министар рада и борачко инвалидске заштите Српске; Миодраг Линта, народни посланик Скупштине Републике Србије, као и Огњен Бјелић, покрајински секретар за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу.

У оквиру званичног програма обележавања годишњице ослобођења логора Матхаузен, представници више удружења из Србије су обишли некадањши аустроугарски логор у Терезину, у коме је скончао Гаврило Принцип, као и околна војничка гробља на којима је сахрањено више хиљада српских војника из Првог светског рата.

Посета Терезину и разгледање сталне изложбене поставке у његовом спомен холу имала је карактер обележавања сто година смрти Гаврила Принципа, који је овде преминуо 28. априла 1918. године. Почаст овој значајној историјској личности одата је полагањем венаца. Венац Удружења положио је Аљоша Вулета, члан Управног одбора Удружења, који је присуствовао целокупној посети.

Осим Терезина, ходочасници су обишли и Војно и цивилно гробље у Великом Међеру са 5153 српских војника, које се налази поред некадашњег аустроугарског логора Нађмеђер.

Такође су посетили и некадашњи логор Јиндриховице са гробљем где је сахрањено 7.289 српских војних и цивилних жртава (за више детаља погледати: https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%99%D0%B5_%D1%83_%D0%88%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0%D0%BC%D0%B0)

На Правном факултету у Београду одржана је 27. априла т.г. промоција трећег издања књиге Оливера Ињца Велике адвокатске одбране. Промоцију је отворио декан Правног факултета, проф. др Сима Аврамовић, а о књизи и аутору говорили су: др Вељко Делибашић, адвокат; Радослав Недић адвокат, дипломата и књижевник и Илија Радуловић, адвокат, професор етике и судија.

Аутор књигe, господин Ињац, приликом поздравног говора, поменуо је и рад нашег Удружења и истакао да је са поносом његов члан, обзиром да је његова породица из села Казанци у Ливањском пољу.

Промоцији су присуствовали и: Југослав Тинтор, председник АК Београда; кћерка Вељка Ковачевића, адвоката који је бранио учеснике Сарајевског атентата; проф. др Нада Ковачевић – Вујичић, као и Дијана Ковачић, члан УО Удружења Огњена Марија Ливањска и други.

Парохија Лијевањска обавештава све вернике, а посебно оне чији су покојници сахрањени на православном гробљу у Застињу, да ће се на Марковдан, у уторак 8. маја, извршити прелив гробова. Парастос за све који су сахрањени на овом гробљу служиће се у 10 сати. На овом гробљу се налази и капела посвећена Светом јеванђелисти и апостолу Марку. Окупимо се да се заједно и молитвено сетимо наших предака!

Управа Парохије Лијевањске

У суботу 21. априла т.г. у сали ресторана „Книн“, Нови Боград одржана је Осма седница Скупштине Удружења Огњена Марија Ливањска. Скуп je благословиo отац Мирко Јамеџија.

Овогодишња Скупштина је поред редовоног, радног, имала и својеврсни свечарски карактер, обележавањем првог јубилеја, пет година рада Удружења. У ту сврху је за чланове Удружења и јавност, израђен и извештај о раду Удружења од оснивања до краја 2017. године.

Након усвајања Дневног реда, избора чланова радних тела и читања писма-честитике Његовог Преосвештенства Митрополита бихаћко-петровачког Господина Сергија, Скупштина је усвојила следећа акта:

– Пријем у чланство нових 6 чланова,

– Записник са Седме Скупштине,

– Одлуку о додели Плакета Удружења за изузетно ангажовање у раду Удружења за протеклих пет година рада

– Годишњи извештај о раду са финансијским извештајем за 2017. годину,

– План рада за 2018. годину и

– Одлуку о изабору чланова Управног одбора за наредни двогодишњи период.

У конструктивној атмосфери разговарало се о новим активностима које би могле допринети бољем положају ливањских Срба, активнијем укључењу у решавање питања од интереса за живот српске заједнице, као и омасовљавању чланства Удружења.

Једногласном одлуком Плакета Удружења додељена је:

• Јовану Пјешчићу из Београда, који континуирано помаже рад Удружења учешћем у бројним пројектима
• Ненаду Лилићу из Едмонтона, Канада, за допринос пројекту обнове цркве у Голињеву, срушене 1941. године
• Синиши Видовићу из Бања Луке, за допринос обнови-завршетку Спомен-капеле, костурнице, у Ливну
• Мирославу и Николи Чулићу из Илиониса, САД, за подршку пројектима даривања деце са подручја Ливна, као и даривању полиелеја за Спомен-капелу, костурницу, у Ливну.

Управни одбор Удружења убудуће ће чинити: Никола Петровић – по функцији, Председника Удружења; Милош Дамњановић; Дијана Ковачић; Синиша Јагодић, Љиљана Радић; Аљоша Вулета; Влада Маљковић; Жељко Росић и Гордана Достанић.

Досадашњим члановима УО, Драгану Гаћиновићу и Оливери Радета, који су били чланови УО од почетка рада Удружења, а иступили су из личних разлога, Скупштина се захваљују на великом ангажовању и значајном доприносу раду Удружења.

Након исцрпљеног дневног реда, чланови Удружења, њихови гости и пријатељи наставили су дружење уз краћи културно-уметнички програм у коме су учествовали: рецитатири у певачка група Правно-пословне школе – по програму вероучитељице Невене Антошин; инструментална музичка група из Сурчина; проф. др Никола Рамић; Група „Губин“, а приказан је и краћи документарни филм о млиновима ливањског поља који је снимио и припремио Миле Вујчић. Водитељ програма била је Јована Радић.

Свечана атмосфера била је прави амбијент и прилика да се Удружење захвали оцу Жељку Ђурици на шеснастогодишњем службовању у парохијама лијевањској, губинској, врбичкој и црнолушкој, као и на активном доприносу раду Удружења од његовог оснивања. У знак захвалнсти, а за сећање на службовање у Ливну оцу Жељку је уручена уметничка слика, уље на платну са мотивом Ливна.

Уз крајишку ојкачу дружење је потрајало до поноћи.

Преносимо из Удружења грађана Јадовно 1941.

Позивамо Вас на премијеру дугометражног документарног филма у продукцији удружења грађана Јадовно 1941.

Мјесто и вријеме одржавања:

Бања Лука, Народно позориште Републике Српске, велика сцена,

Четвртак 26. априла у 20 часова

Улаз је бесплатан

Радујемо се Вашем доласку!

Душан Ј. Басташић

 Предсједник удружења

ТРЕЈЛЕР ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ: https://www.youtube.com/watch?v=M_9YlTrEeHk

Дана, 2. априла 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије, посјетио је начелника општине Босанско Грахово, господина Душка Радуна.

Владика је претходно обишао храм светих апостола Петра и Павла и састао се са надлежним свештеником о. Савком Плавшићем.

У сусрету са начелником Радуном владика је разговарао о животу и раду нашег народа у Грахову и околини. Такође је било разговора о обиљежавању 100 годишњице од смрти Гаврила Принципа 1918-2018, јубилеја који ће бити организован покровитељством општине Грахово и обиљежен 29. априла ове године.

У повратку, владика је са својом пратњом обишао и гроб свештеномученика Милоша Билбије у Црном Лугу, који је мучки мучен од стране аустроугара 1916. године, а који ће ове године заједно са другим новомученицима бити предложен на редовном засједању Светог архијерејског Сабора за канонизацију у ред светих свештеномученика Цркве Христове.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка.

ОДРЖАВАЊЕ СКУПШТИНЕ УДРУЖЕЊА

Осма седница Скупштине Удружења одржаће се у Београду, у суботу 21. априла 2018. године у сали ресторана „Книн“ (бивши Раднички), Тошин бунар 190, Нови Београд, са почетком у 18 часова.

На седници ће се расправљати о Извештају о раду Удружења у 2017. години, као и плану рада за 2018. годину. Материјал за седницу доставља се члановима Удружења поштом и електронском поштом.

Очекујемо вас, да својим активном учешћем на Скупштини допринесете квалитетном раду.

Молимо чланове који не буду у могућности да лично присуствују Скупштини да за одлучивање на седници овласте другу особу, која присуствује седници.

Модел овлашћења

За гласање по свим тачкама Дневног реда на Осмој седници Скупштине Удружења Огњена Марија Ливањска овлашћујем …………………………………………….. 

Давалац/даваоци овлашћења ……………………………………

ЛИВАЊСКО ВЕЧЕ

У суботу 21. априла 2018, од 19.30 до 00.00 часова, у ресторану „Книн“ Тошин бунар 190, Нови Београд, одржаће се Ливањско вече, којим Удружење, на пригодан начин, обележава пет година рада.

Конзумација за вечеру и пиће износи 1800,00 РСД по особи. Уплате можете извршити на рачун Удружења бр 160-380800-45, позив на број 2104 до 19. априла 2018.

Очекујемо да ће некадашњи становници Ливна и села Ливањског поља, њихови пријатељи и рођаци, прилагодити своје обавезе како би у добром расположењу, дружењу и разговору провели Ливањско вече!

За више информација можете се обратити на телефон: 0646155073 или 063287876.

До ресторана „Книн“ можете користити ГСБ линије које саобраћају до станица Тошин бунар и Студентски град, као и БГ воз – станица Тошин бунар.

ПРЕНОСИМО ЈАВНИ ОГЛАС МИНИСТАРСТВА ЗА ИЗБЈЕГЛИЦЕ И РАСЕЉЕНА ЛИЦА (http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mirl/Pages/Default.aspx#collapsible2) ИЗ БАЊА ЛУКЕ ЗА ОБНОВУ КУЋА ЗА ОДАБРАНИ БРОЈ ОПШТИНА, МЕЂУ КОЈИМА СУ И ОПШТИНЕ ЛИВНО, БОСАНСКО ГРАХОВО, ГЛАМОЧ, ДРВАР И БОСАНСКИ ПЕТРОВАЦ.

ПРИЈАВЕ СЕ ПОДНОСЕ ДО 11. АПРИЛА 2018. године.

ПОТРЕБНО ЈЕ ПРЕУЗЕТИ И ПОПУНИТИ СЛЕДЕЋЕ ОБРАЗАЦ: Образац обнова кућа 2018

ЗА СВЕ ИНФОРМАЦИЈЕ ПОЗВАТИ МИНИСТАРСТВО У БАЊА ЛУЦИ НА БРОЈ ТЕЛЕФОНА: 051 338-723 (АКО ЗОВЕТЕ ИЗВАН БиХ: 00 387 51 338 723).

——————————————————————

Na osnovu člana 23. stav 1. Zakona o raseljenim licima, povratnicima i izbjeglicama u Republici Srpskoj („Službeni glasnik Republike Srpske“, br. 42/05 i 52/12), a u vezi sa realizacijom Programa rješavanja problema raseljenih lica, povratnika i izbjeglica za 2018. godinu, ministar za izbjeglice i raseljena lica Republike Srpske objavljuje

J A V N I   O G L A S

za dodjelu pomoći u obnovi i rekonstrukciji stambenih jedinica izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine, raseljenim licima u Bosni i Hercegovini i povratnicima u Republiku Srpsku i Federaciju Bosne i Hercegovine

Pomoć u obnovi i rekonstrukciji stambenih jedinica, u cilju povratka, dodjeljuje se u okviru implementacije projekata pomoći u izgradnji, dogradnji i sanaciji stambenih objekata po principu „ključ u ruke“ i projekata dodjele građevinsko-zanatskog materijala sa stimulativnim novčanim sredstvima i novčana pomoć, u skladu sa Standardima o minimumu stambenih uslova.

Implementator projekata je Ministarstvo za izbjeglice i raseljena lica Republike Srpske.

• Povratnici SRPSKE nacionalnosti i ostali, prijave za dodjelu pomoći u obnovi i rekonstrukciji stambenih jedinica na području gradova i opština u Federaciji Bosne i Hercegovine mogu podnijeti za: grad Mostar; opštine: Bosanski Petrovac, Čapljina, Drvar, GLAMOČ, GRAHOVO, Maglaj, Ravno, Stolac, LIVNO, Odžak, Kalesija, Vareš, Sanski Most i
• Povratnici hrvatske nacionalnosti i ostali, prijave za dodjelu pomoći u obnovi i rekonstrukciji stambenih jedinica u cilju povratka na područje gradova i opština u Republici Srpskoj mogu podnijeti za: gradove: Banjaluka, Doboj, Prijedor; opštine: Brod, Derventa, Gradiška, Kotor Varoš, Laktaši, Modriča, Mrkonjić Grad, Oštra Luka, Pelagićevo, Prnjavor, Šamac, Teslić i
• Povratnici bošnjačke nacionalnosti i ostali, prijave za dodjelu pomoći u obnovi i rekonstrukciji stambenih jedinica u cilju povratka na područje gradova i opština u Republici Srpskoj mogu podnijeti za: gradove: Doboj, Prijedor, Zvornik; opštine: Bratunac, Brod, Derventa, Prnjavor, Osmaci, Modriča, Novi Grad, Srebrenica, Teslić, Vlasenica i
• Interno raseljena lica srpske nacionalnosti i pripadnici nacionalnih manjina i ostali, prijave za dodjelu pomoći u obnovi i rekonstrukciji stambenih jedinica na području gradova i opština u Republici Srpskoj mogu podnijeti za: gradove: Banjaluka, Zvornik, Trebinje, opštine: Brod, Gradiška, Modriča, Mrkonjić Grad, Šipovo, Srebrenica, Laktaši, Kotor Varoš, Foča, Ljubinje, Kneževo i

Kriteriji za odabir korisnika pomoći su:

Opšti kriteriji za utvrđivanje potencijalnih korisnika pomoći za izgradnju i sanaciju stambenih jedinica su eliminatorni i obavezujući za sve korisnike:

1. Korisnik pomoći je izbjeglica iz BiH, raseljeno lice u BiH ili povratnik;
2. Korisnik pomoći je iskazao namjeru za povratkom;
3. Utvrđen status vlasništva, ili stanarsko pravo nad stambenom jedinicom koja je predmet rekonstrukcije;
4. Korisnik pomoći je na dan 30.04.1991. godine imao prebivalište u stambenoj jedinici koja je predmet rekonstrukcije;
5. Stambena jedinica korisnika pomoći koja je predmet rekonstrukcije, smatra se neuslovnom za stanovanje u skladu sa standardima o minimumu stambenih uslova;
6. Korisnik pomoći/nosilac domaćinstva i članovi njegovog domaćinstva od 1991. godine nemaju na teritoriji BiH drugu stambenu jedinicu koja se smatra uslovnom za stanovanje, u skladu sa standardima o minimumu stambenih uslova;
7. Korisnik pomoći nije primio pomoć u rekonstrukciji, dovoljnu da zadovolji standarde o minimumu stambenih

Dokumenti koje je potrebno dostaviti uz prijavu za oglas vezano za opšte kriterije:

1. Potvrda nadležnog organa o statusu (za sve članove povratničke porodice prijavljene za pomoć u rekonstrukciji)

Izbjeglice iz BiH, raseljene osobe u BiH i povratnici

Potvrda nadležnog organa o statusu izbjeglice iz BiH, raseljena lica i povratnika, ili drugi dokumenti na osnovu kojih se može utvrditi navedeni status.

2. Prijava za dobrovoljni povratak

Prijava     za    dobrovoljni     povratak/ovjeren     obrazac     prijave,     zahtjev    za    povrat imovine/stanarskog prava ili zahtjev za obnovu imovine.

3      Dokaz o vlasništvu/stanarskom pravu

Status o vlasništvu ili stanarskom pravu nad stambenom jedinicom koja je predmet rekonstrukcije dokazuje se sljedećim dokumentima:

1. ZK (zemljišno-knjižni) izvadak;
2. Izvod iz katastarske evidencije ne stariji od 6 mjeseci;
3. Rješenje o povratu imovine/stanarskog

4      Uvjerenje o kretanju

Uvjerenjem o kretanju podnosioca prijave za dodjelu donacije pomoći za izgradnju i sanaciju stambenih jedinica, koje izdaje nadležni organ unutrašnjih poslova, dokazuje se da je korisnik pomoći na dan 30.04.1991. godine imao prebivalište u stambenoj jedinici koja je predmet rekonstrukcije. Potrebno je priložiti original uvjerenje o kretanju, ili ovjerenu kopiju.

Izuzetno od prethodnog stava raseljenim licima može se odobriti pomoć za izgradnju dislociranog objekta pod uslovom da ispunjavaju sljedeće uslove:

1. da je vlasnik/posjednik parcele na koju dislocira stambeni objekat,
2. da ispunjava kriterije navedene u tačkama 5, 6 i

5      Potpisana i ovjerena izjava korisnika pomoći

Izjava korisnika pomoći/nosioca domaćinstva da je stambena jedinica, koja je predmet rekonstrukcije, neuslovna za stanovanje u skladu sa standardima o minimumu stambenih uslova.

6      Potpisana i ovjerena izjava korisnika pomoći

Izjava korisnika pomoći/nosioca domaćinstva (ovjeren obrazac izjave) da on i punoljetni članovi njegovog domaćinstva od 1991. godine, nemaju na teritoriji BiH drugu stambenu jedinicu koja se smatra uslovnom za stanovanje u skladu sa standardima o minimumu stambenih uslova.

7      Potpisana i ovjerena izjava korisnika pomoći

Izjava korisnika pomoći/nosioca domaćinstva (ovjeren obrazac izjave) da on i punoljetni članovi njegovog domaćinstva od 1991. godine, nisu primili pomoć u rekonstrukciji dovoljnu da zadovolji standarde o minimumu stambenih uslova.

Posebni kriteriji

Vrednovanje se vrši na osnovu sljedećih kriterija:

• Korisnik pomoći se vratio na svoje prijeratno prebivalište (spontani povratnik) i živi u uslovima koji su ispod utvrđenog stambenog
• Korisnik pomoći pripada određenim kategorijama, kao što su:

1. socijalne kategorije;
2. osobe sa invaliditetom;
3. nezaposlena lica;
4. samohrani roditelji;
5. maloljetna djeca bez roditeljskog staranja;
6. penzioneri;
7. porodice poginulog borca;
8. porodice nestalih osoba i bivši logoraši.

• Korisnik pomoći boravi u kolektivnom smještaju (tranzitno-prihvatni i kolektivni centri), alternativnom smještaju, ili ostvaruje pravo na alternativni smještaj.
• Broj i starosna dob članova porodice korisnika pomoći koji su se prijavili za dobijanje pomoći za rekonstrukciju i povratak u

Dokumenti koje je potrebno dostaviti uz prijavu za oglas vezano za posebne kriterije:

1. Korisnici koji su se vratili na svoje prijeratno prebivalište i porodice u procesu povratka;

Potvrda ili uvjerenje nadležnog organa opštine povratka na kojoj su naznačena imena i prezimena povratnika sa tačnom adresom povratka.

2. Korisnik pomoći pripada određenim skupinama

• socijalne kategorije – rješenje/odluka nadležnog Centra za socijalni rad da je stalni korisnik pomoći od Centra za socijalni rad;
• osobe sa invaliditetom – uvjerenje nadležnog organa/institucije;
• nezaposlena lica – potvrda nadležne ustanove za zapošljavanje;
• samohrani roditelj – izvod iz matične knjige umrlih;
• maloljetna djeca bez roditeljskog staranja – potvrda/uvjerenje nadležnog Centra za socijalni rad;
• penzioneri – rješenje/odluka nadležnog organa/institucije, ili ček od penzije;
• porodice poginulih boraca – uvjerenje nadležnog organa/institucije;
• porodice nestalih osoba i bivši logoraši – uvjerenje nadležnog organa/institucije.

3. Korisnik se nalazi u kolektivnom smještaju (tranzitno-prihvatni i kolektivni centri), alternativnom smještaju, ili ostvaruje pravo na alternativni smještaj

Potvrda nadležnog organa na kojoj su naznačeni svi članovi domaćinstva koji koriste alternativni smještaj.

4. Porodice koje imaju više članova zajedničkog domaćinstva i njihova starosna dob

   Kućna lista korisnika pomoći ovjerena u opštini prebivališta/privremenog boravka ne starija od šest mjeseci uz fotokopije važećih ličnih karata za svakog punoljetnog člana navedenog na kućnoj listi o zajedničkom domaćinstvu i izvod iz matične knjige rođenih za maloljetne članove domaćinstva.

*    *    *

U skladu sa Procedurama za odabir korisnika i realizaciju projekata pomoći u izgradnji, dogradnji, sanaciji stambenih objekata po principu “ključ u ruke“ i Procedura za odabir korisnika i realizaciju projekata pomoći u dodjeli građevinsko-zanatskog materijala i Procedurama za dodjelu novčane pomoći, prijavu potencijalnih korisnika pomoći na Javni oglas mogu vršiti i lokalne zajednice, odsjeci Ministarstva, udruženja i druge humanitarne organizacije – projektni pristup.

Podnosilac prijedloga dužan je da za sve predložene potencijalne korisnike dostavi dokumentaciju kojom se dokazuje ispunjavanje opštih kriterija, te da izvrši rangiranje predloženih korisnika po prioritetu.

*    *    *

Prijava se, sa dokazima o ispunjavanju kriterija iz Javnog oglasa, preporučenom pismenom pošiljkom ili lično dostavlja na adresu Ministarstvo za izbjeglice i raseljena lica Republike Srpske –Odsjek Banja Luka, Trg Republike Srpske br. 1. Banja Luka u zapečaćenoj koverti sa naznakom:

ZA JAVNI POZIV – NE OTVARAJ!

Oglas ostaje otvoren 21 dan od dana objavljivanja.

Izbor korisnika pomoći vršiće se u skladu sa Procedurama za odabir korisnika i realizaciju projekata pomoći u izgradnji, dogradnji, sanaciji stambenih objekata po principu “ključ u ruke“ i Procedura za odabir korisnika i realizaciju projekata pomoći u dodjeli građevinsko-zanatskog materijala i Procedurama za dodjelu novčane pomoći.

Ministarstvo za izbjeglice i raseljena lica će zaprimljene prijave potencijalnih korisnika koristiti i prilikom implementacije drugih projekata dodjele pomoći.

Nepotpune i neblagovremene prijave neće biti uzete u obzir na razmatranje i rangiranje.

Preliminarna rang lista o izboru potencijalnih korisnika pomoći sa kriterijima korištenim tokom odabira korisnika biće objavljena na oglasnim tablama i web sajtu Ministarstva za izbjeglice i raseljena lica Republike Srpske i oglasnim tablama gradova i opština.

Pravo na prigovor na preliminarnu listu korisnici imaju u roku od 8 dana od dana objavljivanja preliminarne liste potencijalnih korisnika.

Za sve dodatne informacije možete se obratiti na broj tel. 051/338-723.

Broj: 18.04-07-192/18                                                                            MINISTAR

Datum: 22.03.2018. god.

Davor Čordaš

Дана, 9. марта 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије извршио је канонску посету парохији Лијевањској.
У храму Успења Пресвете Богородице, владика Сергије је служио Свету Литургију пређеосвећених Дарова, уз саслужење протопрезвитера Слободана Кљајића, пароха гламочког, и ђакона Немање Рељића. За певницом су одговарали свештеници: Никола Пено, парох медљански; Мирослав Гаврић, парох герзовачко-бараћки; Срђан Белензада, парох веселињски; Милош Црепуља, парох пљевско-мујџићки; Предраг Црепуља, парох лијевањски, те вероучитељ Недељко Јакшић. Осим верног народа лијевањске парохије, богослужењу је присуствовао и знатан број верника из Гламоча и других крајева наше епархије. Током Свете Литургије, велики број присутних је приступио светим тајнама исповести и причешћа.
На крају Литургије, владика Сергије је поздравио присутни народ поучивши их о посту и молитви, осврнувши се и на своја сећања из Ливна из својих монашких дана, града у коме је тог дана први пут богослужио као епископ.
Светој Литургији су присуствовали и представници Општинског међурелигијског вијећа Ливна. Након богослужења, Управа парохије је за окупљене припремила пригодну вечеру у сали парохијског дома, којој су присуствовали представници Римокатоличке цркве и Исламске заједнице из Ливна.
Током ове посете Ливну, Његово Преосвештенство владика Сергије је такође обишао капелу Св. Великомученице Марине у којој се налазе свете мошти око 1000 ливањских Срба, невино пострадалих новомученика из другог светског рата. Током обиласка капеле, Његово Преосвештенство се упознао са током радова на обнови.

УДРУЖЕЊЕ ГРАХОВЉАНА
И ПРИЈАТЕЉА БОСАНСКОГ ГРАХОВА
позива Вас на

ЗАВИЧАЈНО ВЕЧЕ ГРАХОВЉАКА

У суботу, 24.марта 2018. године од 19:00 часова у хотелу Балашевић (Мишка Крањца 17а, Раковица)
Програм: Бенд Минђушари, школска фолклорна секција из Грахова, гуслар Владо Руњо, Лазо и Гоци
Специјални гост вечери Баја Мали Книнџа

за информације, резервације и продају карата контактирајте Удружење на

+381 63 237 268
+381 63 835 15 11

udruzenje.grahovljaka@gmail.com
https://www.facebook.com/grahovo.org/

Цена карте је 2000 динара
(у цену укључена вечера и неограничена конзумација домаћег пића)

На иницијативу једног борја парохијана Губинске парохије који су покренули иницијативу за изградњу новог конака-парохијског дома Управа парохије и Удружење Огњена Марија Ливањска су одлучили да подрже овај пројекат. Свој благослов овом пројекту дао је и Његово Преосвештенство епископ бихаћко-петровачки г. Сергије.

Изглед будућег конака

Нови конак – чији је пројектовани изглед приказан на овој слици – ће у приземљу имати једну велику салу са кухињом, која ће служити као место окупљања након богослужења, крштења, сахрана и других догађања. На првом спрату конака ће бити изграђено више соба које ће служити за све оне који желе да дођу и посете свој завичај а до сада нису имали где да преноће.

Састанак код Њ.П. епископа бихаћко-петровачког г. Сергија

Почетак радова планиран је за пролеће, а освећење темеља је предвиђено за Убрус када се прославља слава Губинске цркве. Укупна процењена вредност радова на изградњи конака износи око 108.000 евра. Договорено је да радове води и надзире одбор који ће чинити: отац Предраг Црепуља, парох губински; Милан Вуковљак; Лазо Пјачин; Недељко Вуковљак; Милош Дамњановић (испред УО Удружења ОМЛ).

Овом приликом позивамо све који могу да својим прилозима финансијски помогну успешну и скору изградњу конака. Имена особа и фирми које буду дали прилог ћемо објављивати на сајту Удружења. За прикупљање прилога по селима ће бити задужене следеће особе:

Испред парохије – отац Предраг Црепуља +387 66 467 609 или pegajanjanin@gmail.com

Казанци – Мирко Ињац +381 64 140 83 61

Сајковић – Жељко Росић +381 63 887 99 24

Губин – Недељко Вуковљак Баћа +43 664 153 1298 или +381 64 392 64 39

Прово – Синиша Добрица – +387 65 261 484

Чапразлије – Милован Маљковић Џими – +381 63 303 688

Сви прилози се могу предати овим особама или уплатити на рачуне Удружења Огњена Марија Ливањска:

За уплате из Србије: Сврха уплате – прилог за Губин; Прималац – Удружење ОМЛ; Рачун примаоца – 160-380800-45; Позив на број – 29082015

За уплате из БиХ: Сврха уплате – прилог за Губин; Прималац – Удружење ОМЛ; Рачун примаоца – 551-72077032321-17; Позив на број – 29082015.

– за уплате из иностранства потребне податке можете наћи овде:https://omlivanjska.com/about/uplata-clanarine-i-donacija/

У Банатском Деспотовцу, у осамдесетпетој години живота, преминула је Мара Јурић (рођена Лалић), родом из Доњих Рујана. Сахрана драге покојнице заказана је за 2. март 2018. године у 13 часова. Мара Јурић је била једна од 14-оро страдалника који су, након 42 дана, живи извађени из јаме Равни Долац на Динари, у коју је бачено 218 православних Срба из Горњих и Доњих Рујана. Вечан јој спомен, достојан блаженства!

Мара Јурић је недавно сведочила и емисији ”Квадратура Круга” посвећеној страдању Ливањских Срба: http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/2945609/.html 

У наставку преносимо њену причу из књиге ”Огњена Марија Ливањска” аутора Буда Симоновића. 

————————————————————————————————————

Најмлађа

У Банатском Деспотовцу, недалеко од Љубе Лалић-Коњикушић, живи и њена млађа сестра Мара, наjмлађа од четрнаесторо коjи су  прошли кроз девети круг паклених мукка у jами Равни долац и преживjели.

Удата за Стеву Јурића из Саjковића, окружена пажњом и љубављу троjе дjеце и шесторо унучади, а кршна Динарка свеjедно сjетна и потиштена и брига jоj не нестаjе с лица ни кад спава. Наjрадиjе ћути, поготову кад се спомену успомене.
Минуле су силне године, у даљини и времену, у широкоj воjвођанскоj равници, погубили се обриси Динаре и пространство Ливањског поља, али остао страх силни, као од jуче, коjи из сjећања недужног и неjаког дjетета ништа не може избрисати:
„Не волим и ниjе ми лако о томе да говорим jер сваки пут то изнова васкрсне као да jе jуче било. Не волим ни друге да слушам кад говоре о томе. Бих да заборавим, да се смирим, а оно се не да него ме мори несаницом и страхом чим склопим очи.
А шта сам jа друго могла упамтити сем страха. Била ми тек осма година…
Некако мало приjе тога, може бити ко jедан мjесец раниjе, умро ми отац Нико. Разбоље се и умриjе. Ја се већ тада наузела страве и ниjесам, чини ми се, ни плакала — као да се ниjе смjело.

Кад су одвели мушке памтим као сад, , али се ниjесам некако уплашила. Видим воде их све наше комшиjе, познаjем их све и никако не разумиjем зашто маjка плаче и кука. То ми jе за сво вриjеме било наjтеже: кад видим маjку да плаче, знам да jе нешто рђаво и сташно.
Тако и кад су кроз два дана дошли нас да тjераjу. Сви кукаjу и лелечу, а jа само стрепим да се не одвоjим од маjке. Таj страх jе био jачи и од жеђи, и од глади, и од бескраjног пута уз Динару. Боже, колика ми се Динара тада чинила! И сада кад се тога сjетим чини ми се да Динара небо тиче и да се нико никад на њен врх ниjе успео.
Сjећање се прекида близу jаме Равни долац, у оноj пећини из коjе су нас изводили и бацали у jаму. Ја сам се ту грчевито ухватила маjци за скут и више се ничега не сjећам. Ни како су нас довели до jаме, ни како су нас побацали — ништа.
Освиjестила сам се тек сjутрадан, прексjутри дан, jа то не знам ни колико jе прошло времена.
Мислим да сам прво уснула као да ме маjка притрпала поњавама, а мени студено. Ја сам се у томе изгледа нешто почела копрљати и мрдати. Отриjезнио ме глас сестре ми Љубе и снаjе Стане:
— Види наше Маре… она жива jадница…
Оне су ме некако избавиле испод мртвих и извукле у краj. Разбиjена глава расjечена нога, згњечена и изубиjана, мртачки жедна, студен освоjила, а jеднако гласа не пуштам. Премрла и страх ми узео глас…
Е, онда, дан по дан, мало по мало, навикнеш се на све. Љуба и Стана бринуле о мени. Све квасе бошче и некакве крпе од кошуља, бришу са њима росу са греде те ми квасе уста. Тако и себи а мени се стално чини да су крпе квасниjе тада, да оне ниjесу ни жедне као jа.
У неко доба неко нађе и jедну шерпу. Извадише из нечиjе торбе. Послиjе сам дознала да су успут ухватили и неко чобанче коjе jе имало шерпу и бацили и њега у jаму. Е онда ту шерпу поставе испод стиjене гдjе се вода слива и капље а ми се сjатимо около и броjимо капи и сатима чекамо да се на дну шерпе напуни гутљаj. Боже какво jе то мучење било. Једна шерпа, капи риjетке, а толико жедних уста…
Али, све jе било љепота док не почеше црви. Миле уз стиjену и падаjу одозго по нама. Падаjу и у шерпу и гамижу кроз оно мало воде, али ко то гледа — проциjедиш кроз зубе, сав срећан што те запао гутљаj…
А знаш како jе, нити то ко сад може описати, нити у то вjеровати. И мени то сад све личи и изгледа као некакав страшан и ружан сан, нешто што се некоме другоме догодило, или jе то тако зато што бих хтjела да све заборавим.
Но, од судбине се не може побjећи. Нит ко зна шта га може снаћи нит шта може издржати. Само не даj боже причекати, шта се може дочекати…“

*   *   *

Наjмлађа од четрнаесторо велемученика из jаме Равни долац, Мара Лалић, удата Јурић,  како jе и по божjоj и по људскоj правди, надживjела jе стариjу сестру Љубу и jош се са бременом  стравичних успомена виjе и рве у Банатском Деспотовцу, покушаваjући да заборави Динару и све оно што jе тамо доживjела приjе безмало седамдесет година…

Годину дана након преузимања дужности, части и терета служења Богу и народу на парохијама лијевањској, губинској, врбичкој и црнолушкој, објављујемо једну ретросепективу нашег новог пароха, оца Предрага Црепуље. 

Испод Динаре, дуж цјелог Ливањског поља према Шатору, па још од Дувна до Грахова, узимајући сва српска мјеста и села у свој загрљај, пружила се наша парохија. Лијевањска, да, тако јој је име.

Када би је покушали упоредити са неком личношћу, била би то најприје Света Богородица, јер, највећи број наших цркава је управо посвећен Богомајци. Али није само то разлог да је са Њом упоредимо.

Богородица је гледала свога Сина Исуса Христа како невино страда . Тако је и наша парохија видјела многу своју дјецу, на правди Бога уморену и усмрћену по разним јамама и мрачним пећинама.

Када би ишли даље, могли бисмо је упоредити још и са мајком девет Југовића, која је препукла од бола и туге за својом дјецом. Могли бисмо је упоредити и са Косовком Дјевојком. Као што Косовка тражаше по бојном пољу рањене јунаке, тако и наша парохија, једина још на овим просторима, пружа помоћ и утјеху Србима који овдје живе. Покушава да им извида и излијечи ране туге и самоће, али је и сама препуна ожиљака.

Упамтила је наша парохија много дана и земана, много људи, али много и нељуди. Понијела је много рана и ожиљака. Али, свака рана Њој, једна Христу мање.

Па све је, уосталом о Христу и ради Христа. Чини ми се, да из сваког сегмента Христовога живота, можемо наћи примјер и на нашој парохији:

– Христос се Рађа ради нас у пећини, а многи наши, ради Христа уснуше у пећини.

– Христову пећину је Звијезда показала људима, а наше пећине је дуго, дуго једна другачија звијезда скривала.

– Христос се ради нас Роди, а наши преци пострадаше за Њега, знајући да им душу нико неможе убити…

Па ево и на овај Бадњи дан и Божић, са бадњаком наложисмо и свете ћивоте наших светих мученика, који иако пострадаше на земљи, живе пред Богом вјечно. Тако док смо били на молитви, оком се могло пребројати двадесетак људи, али срцем се могло осјетити да се са нама моли још хиљаду и шест стотина душа. Ми грешни, они свети, ми неисповиђени, они исповиђени, ми непричешћени, а они причешћени. Исповидише се и причестише мукама које за Христа и ради Христа поднијеше, а Он их не заборави.

Свети мученици се моле за нас.

Тачно је и година мног службовања на парохији лијевањској, и за мене је нема љепше.

Овдје се мјешају херцеговци са далматинцима и крајишницима. Људи су још увјек, и упркос свему, пуни духа, неке радости и разборитости и воље за животом коју као такву, човјек може само овдје срести. Сваки пут се изнова радујем сусрету са овим људима.

Само, мало нас је остало у Ливањском крају. Многе је мука и невоља заувјек отргла од родног завичаја и однијела у далеки свијет. Мислим да је сваки понаособ, понио по грумен земље са собом, и да га чврсто стишће у десници када му мисли полете овамо, Динари, Шатору, Старетини, Ливну, дјетињству…

Све ми се чини, како вријеме одмиче, да има наде да се наши људи врате на огњишта, ако не, барем да обнове родне куће, да их обилазе и својој дјеци оставе. Да знају ко су, ђе су, и „оклен су никли.“

Многе ће и многе још Божиће прослављати Срби под Динаром, ако Бог да.

Сетимо се и стихова Алексе Шантића

‘Остајте овдје! Сунце туђег неба

Неће вас гријат ко што ово грије,

Грки су тамо залогаји хљеба

Гдје свога нема и гдје брата није.

Од мајке своје ко ће наћи бољу?!

А мајка ваша земља вам је ова.

Баците поглед по кршу и пољу ,

Свуда су гробља ваших

Прађедова.’

Јереј Предраг Црепуља, парох лијевањски

Празник великог српског светитеља и просветитеља, Светог Саве, прослављен је и ове године свечано у храму Успења Пресвете Богородице у Ливну. На светој литургији су се окупили како старији парохијани тако и најмлађи верници ове наше парохије, који овај дан славе и као своју школску славу. Један број окупљених верника је приступио светој тајни причести током свете литургије. Након службе, најмлађима који су се окупили у храму подељени су и светосавски пакетићи.

Празник Светог Саве се увек славио посебно свечано у Ливну. Још у време Аустроугарске управе у Босни и Херцеговини Ливањски Срби, предвођени својим свештеницима и трговцима, организовали су Светосавске приредбе и свечаности које су биле врло посећене и о којима је извештавала чак и штампа у Сарајеву.

Све до Другог светског рата, културно-уметнички програм и вечерња забава поводом дана Светог Саве одржавали су се у згради Српског пјевако-тамбурашког друштва ”Сундечић”, данашњој гимназији. Након Другог светског рата, молитвени и културно-уметнички део прославе су се одвијали у самој цркви.

У наставку доносимо запис из Љетописа парохије лијевањске о прослави Светог Саве пре 45 година, већ давне 1973. године.

————————————-

Из Љетописа парохије Лијевањске

27. јануара 1973 године, на Светог Саву

Најпоштованији и најпосјећенији празник парохијана Лијевањске парохије. Вјерника мноштво једно. У цркву не могу сви да стану. Као и увјек ред да се упишу прилози, па целивање иконе Св.Саве. Милина погледати, црква увек пуна.

Ту су и млади дечаци обучени у новонаправљене стихаре. Жива дискусија ко ће шта да носи у опходу око храма. Почиње служба и жамора нестаје.

Видим како после завршетка кумови славског колача прилазе столу и чекају почетак читања славе. Ту су и малишани за које се кува још један славски колач и они су нестрпљиви. Читање Епископске посланице сви слушају, био је то букет савета и поука.

После свега драмски програм. Рецитација о Св.Сави и кнезу Лазару о Јефимији и многим српским великанима вјерници поздрављају бурним аплаузом.

Била је то свечаност каква се само једанпут годишње виђа у православној ливањској цркви. Сви су отишли задовољни пуни утисака о причама великана и најомиљенијег Српског светитеља Св.Саве.

Захваљујући труду и даривању добрих људи, Удружење Огњена Марија Ливањска већ низ година организује Божићно даривање за нашу децу и социјално угрожене парохијане. И овом приликом захваљујемо се свим приложницима који су нам омогућили да на овај скроман начин улепшамо Божићне празнике онима који и даље чувају пламен православља и српства у Ливањском пољу. Такође се захваљујемо члановима нашег Удружења из Бања Луке захваљујући чијем труду су пакетићи за децу и припремљени. Списак свих приложника можете наћи на крају ове вести, а посебно се захваљујемо нашим малим приложницима из Америке!

Божићни пакетићи су ове године припремљени за 30-ак малишана који живе на територији Ливањске и Црнолушке парохије, као и неколико деце из Купрешких села Малован и Равно, у којима веронауку предаје свештеник из Ливна. Божићни пакетићи у Ливну и Црном Лугу су деци подељени на Бадњи дан.

Осим пакетића за децу која живе у Ливну и Ливањском пољу, један број пакетића за децу која су дошла у посету својим породицама у Ливањском пољу припремио је г. Лазо Пјачин из Губина, уз помоћ г. Пере Рапајића из Бања Луке.

Божићни пакети за 40-ак старачких и социјално угрожених домаћинстава ће бити подељени у данима након Божића.

СПИСАК ПРИЛОЖНИКА

Наши мали приложници из Америке!

Празник Рођења Господа Исуса Христа је и ове године свечано прослављен у православним храмовима Ливна и Ливањског поља.

Бадњи дан је свануо са Светом Литургијом у цркви Успења Пресвете Богородице у Губину, на којој су се у јутарњим часовима окупили мештани Губинске парохије, како они који и даље живе у селима ове парохије, тако и они који су за празнике пристигли у своја села. Велики број верника је приступио светим тајнама исповести и причешћа. Након Свете Литургије, свечано је освећен и бадњак испред храма. У вечерњим сатима, Бадњак је у запаљен у порти цркве. Окупљени народ се након тога задржао на послужењу и дружењу у парохијском дому.

Након Губина, празнична служба је одржана и на другом крају поља, у цркви Силаска Светог Духа на Апостоле у Врбици. Након богослужења, отац Предраг и окупљени верници су запалили Бадњак који је претходно освећен.

Током Бадњег дана, вечерње богослужење је служено у цркви Успења Пресвете Богородице у Ливну, на коме се окупио верни народ Ливањске пархије. Током богослужења у цркви је освећен и Бадњак, који је потом запаљен у порти храма. Верници су се задржали у црквеној порти уз пуцкетање Бадњака и чашицу разговора.

У касним вечерњим сатима, богослужење је одржано и у цркви Светог Пророка Илије у Црном Лугу, након чега је и овде запаљен празнични Бадњак.

На сам Божић, Света Литургија је служена у храму Успења Пресвете Богородице у Ливну. Током Литургије, велики број верника ливањске парохију је приступио светима тајнама исповести и причешћа.