Duž sjevernog ruba Ždralovca, s južne strane planine Staretine, prostire se selo Vrbica. Ime sela nema ništa zajedničko s listopadnim drvetom vrba (deminutiv – vrbica). Naime, žitelji susjednih sela, koji su pravoslavne vjeroispovijesti, ranije su na dan Vrbice (Lazareva subota), dolazili u crkvu da posvete grančicu vrbe – vrbicu. Docnije, oko crkve, nastalo je naselje, koje su po ovome crkvenome običaju, prozvali Vrbica.

Selo se nastavlja na Radanovce, a proteže se prema Bogdašima i Bastasima. Sa jedne strane Staretina, a sa druge dio zemljišta Ždralovca čini okvir ovog sela, a pogotovo Bogdaša i Bastasa.

Stanovništvo je isključivo srpske nacionalnosti. Obradivo zemljište je oskudnije na ovom terenu, u odnosu na dosad spomenuta sela. Ždralovački dio polja nije melioriran, tokom godine je pod vodom i do sada neobrađivan. Prema jednom podatku, poslije Drugog svjetskog rata, sa terena ovih sela iseljeno je u Vojvodinu, u sela i bližu okolicu Bačke Palanke, 38 porodica. Iseljavanje je teklo i kasnije po raznim osnovama. Mladost se u svim selima malo zadržavala i rijetko planirala da ovdje živi. Sliku ovih sela je donekle izmijenio asfaltni put, koji je izgrađen 80-tih godina 20-og vijeka.

Toponimi na području Vrbice su: Ajmanice, Alajđuš, Babaluša, Blatovica, Breza, Bukov do, Bunaruša, Busike, Cvijanuše, Čemeruša, Ćair, Ćoruša, Debeli lug, Duga njiva, Duge, Eldovine, Galuša, Govnuša voda, Grab, Grevulja, Groblje, Heljdovina, Imela, Jaružica, Jasen, Jasenovac, Jasenje, Kalabuša, Klenuša, Košarište, Kratelj, Kremeršnica, Kulašice, Kulica, Luka, Meduša, Milošinovac, Nuglo, Okratine, Okrugljaš, Okrutine, Osoje, Otoka, Palučak, Panjevi, Petrovaca, Poljaruša, Polje, Potočina, Prisap, Pristap, Rakita, Riškuša, Seline, Skladovi, Slatke bare, Virovi potok. Virovi voda, Virovi, Vjenac, Vrbički lug, Vrbički pod, Vrlet, Vujanuše, Zeluša, Zvijanuše.

U Vrbici su živele ili žive srpske porodice:

VUJIČIĆ –  poreklom su iz Crne Gore. Slave Svetog Nikolu;

VULIĆ – doselili su se iz Bitelića kod Sinja. Slave Svetog Jovana;

DOKIĆ – najstariji rod u selu. Veruje se da su oni jedna od retkih porodica ovog kraja koja nikada nije bežala sa svog ognjišta, sve do 1994. godine kada su proterani iz sela. Slave Svetog Jovana;

ERCEG – poreklom su iz Hercegovine. Slave Svetog Luku;

JOVIĆ – doselili su se iz Bitelića kod Sinja. Slave Svetog Jovana;

ROSIĆ – doselili su se iz Otišića kod Vrlike. Slave Svetog Jovana;

ŠUNJKA – prema porodičnom predanju došli su iz Crne Gore u okolinu Zadra i tamo su promenili prezime, iz Obad(ović) u Šunjka. Iz zadarskog kraja preselili su se u okolinu Vrlike, a odatle u Livanjsko polje. Njihovi preci su slavili Svetog Jovana, a kasnije, posle stradanja tokom zime kada su išli u nabavku pića za slavu, promenili su slavu i slave Svetog Iliju.

Zastinje je selo iza prvih stena  kod Dumana, na starom putu od Livna prema Glamoču, po čemu je i dobilo ime (iza stina). Selo se pominje pod imenom Istnjane u turskom izvoru iz 1604. godine, a pod današnjim imenom spominje se 1741. godine. Begovska porodica Ljubunčić je tu imala kuće od preseljenja Kadri-bega Ljubunčića iz sela Ljubunčić u Zastinje, krajem 18. veka . Glavni deo sela je u podnožju planine Krug, a napaja se iz izvora: Bosonuša, Crnogorčevo i Jahefendića vrilo. U selu je srpsko Pravoslavno groblje, koje koriste i Srbi iz grada Livna.

U selu su nekada živele srpske porodice:

LOVREN – došli su iz okoline Glamoča. Slave Svetog Đurđa;

MALJKOVIĆ – došli iz Prova. Slave Svetog Jovana Krstitelja;

PAŽIN – došli su iz Gubera (Piragića doca). Slave Svetog Đurđa;

TODOROVIĆ – ranije su se prezivali Poplašen. Prezime su promenili prema imenu jednog od predaka. Prema nekim izvorima vode poreklo sa Kupreške visoravni. Slave Svetog Jovana Krstitelja;

CRNOGORAC – u Zastinje su došli iz Čelebića. Vode poreklo od Petrovića i, kao što se i po njihovom prezimenu može videti, doseljeni su iz Crne Gore, najpre u Dalmaciju (Otišić), pa u Livanjsko polje. Neki, po dolasku u Livanjsko polje zadržali prezime Petrović, a neki promenili u Crnogorac. Sudeći po njihovom starom prezimenu, slavi i oblasti porekla, Crnogorci koji žive u više sela Livanjskog polja mogli bi biti srodnici Petrovića iz Otišića. Slave Sabor Svetog Arhanđela Mihaila;

Dosta ranije, u Zastinju su živele i porodice: Poplašen, Čulić, Komljenović (po nekim izvorima Komjenović), Ždero, Marić, Rosić i Bošković.

Kao što imena mnogih naselja u Livanjskom polju nisu poznata iz ranijih perioda, tako isto nije poznato kako se ranije nazivalo selo Žabljak, koje se pod tim imenom susreće tek iz vremena turske vladavine. Selo se nalazi nedaleko od Livna, s obje strane puta za Duvno, i na samome izvorištu istoimene ponornice. Naziv rijeke potiče od obilja žaba u njoj.

Selo dobija ime zbog lokacije uz istoimenu rječicu, gdje je bilo mnogo žaba. Današnji žabljak se djeli na Gornji i Donji. Granicu između ova dva sela čini asfaltni put, što vodi između Livna prema Duvnu. Stanovništvo Donjeg Žabljaka (činili su) Hrvati i Srbi a Gornjeg Hrvati, Srbi i Muslimani.

U selu su nekada živele srpske porodice:

ARNAUT – u Žabljak su došli iz Gubera (do Gubera kao i Arnaut u Guberu);

BOŠNJAK – došli su iz Prisoja. Slave Svetog Arhangela Mihaila;

BOBUŠIĆ – nema podataka o njihovom poreklu;

VULETA – nema podatka o njihovom poreklu. Slave Svetog Đurđa;

ŽDERO – došli su iz Zastinja, posle Drugog svetskog rata. Slave Svetog Jovana;

LOVREN – nema podataka o njihovom poreklu;

MITRANIĆ – nema podataka o njihovom poreklu. Slave Svetog Đurđa;

MARIĆ – došli su sa Kupreške visoravni, iz Donjeg Malovana. Slave Svetog Đurđa;

NENADIĆ – došli su iz Glamoča. Slave Svetog Nikolu.

———————————————————————-

Izvori: http://www.lijevno.com i http://www.relax-livno.com

Поводом празника и славе цркве, 2.августа 2012.год. служена је Света Литургија у цркви Светог Пророка Илије у Црном Лугу. Кум и домаћин био је господин Милан Жмико с породицом, прошлогодишњи кум на освећењу цркве у Пеуљама. Пјевањем и одговарањем литургијско славље увеличали су парох граховски, протонамјесник Александар Рељић, богослов Немања Росић и господин Мирко Марић, представник Секретаријата за вјере Републике Српске.

Важно је поменути, да је претходни дан, у Пеуљама служена Света Литургија и парастос за покојног Дмитра Гашића, који се упокојио 10. маја, ове године у Лондону. Својим трудом и залагањем он је дао велики допринос обнови цркве Светог Великомученика Георгија у Пеуљама. Парастосу је присуствовао његов син Марко Гашић из Лондона, те овом приликом преузео архијерејску похвалницу за свога оца.

Свима који су допринјели обнови и окупљању нашег вјерног народа, Управа парохије упућује ријечи хвале и жели свако добро од Господа.

———————————————————

Извор: http://www.lijevno.com