Преносимо из Удружења грађана Јадовно 1941.
Позивамо Вас на премијеру дугометражног документарног филма у продукцији удружења грађана Јадовно 1941.
Мјесто и вријеме одржавања:
Бања Лука, Народно позориште Републике Српске, велика сцена,
Четвртак 26. априла у 20 часова
Улаз је бесплатан
Радујемо се Вашем доласку!
Душан Ј. Басташић
Предсједник удружења
ТРЕЈЛЕР ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ: https://www.youtube.com/watch?v=M_9YlTrEeHk
Дана, 2. априла 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије, посјетио је начелника општине Босанско Грахово, господина Душка Радуна.
Владика је претходно обишао храм светих апостола Петра и Павла и састао се са надлежним свештеником о. Савком Плавшићем.
У сусрету са начелником Радуном владика је разговарао о животу и раду нашег народа у Грахову и околини. Такође је било разговора о обиљежавању 100 годишњице од смрти Гаврила Принципа 1918-2018, јубилеја који ће бити организован покровитељством општине Грахово и обиљежен 29. априла ове године.
У повратку, владика је са својом пратњом обишао и гроб свештеномученика Милоша Билбије у Црном Лугу, који је мучки мучен од стране аустроугара 1916. године, а који ће ове године заједно са другим новомученицима бити предложен на редовном засједању Светог архијерејског Сабора за канонизацију у ред светих свештеномученика Цркве Христове.
Извор: Епархија бихаћко-петровачка.
Осма седница Скупштине Удружења одржаће се у Београду, у суботу 21. априла 2018. године у сали ресторана „Книн“ (бивши Раднички), Тошин бунар 190, Нови Београд, са почетком у 18 часова.
На седници ће се расправљати о Извештају о раду Удружења у 2017. години, као и плану рада за 2018. годину. Материјал за седницу доставља се члановима Удружења поштом и електронском поштом.
Очекујемо вас, да својим активном учешћем на Скупштини допринесете квалитетном раду.
Молимо чланове који не буду у могућности да лично присуствују Скупштини да за одлучивање на седници овласте другу особу, која присуствује седници.
Модел овлашћења
За гласање по свим тачкама Дневног реда на Осмој седници Скупштине Удружења Огњена Марија Ливањска овлашћујем ……………………………………………..
Давалац/даваоци овлашћења ……………………………………
У суботу 21. априла 2018, од 19.30 до 00.00 часова, у ресторану „Книн“ Тошин бунар 190, Нови Београд, одржаће се Ливањско вече, којим Удружење, на пригодан начин, обележава пет година рада.
Конзумација за вечеру и пиће износи 1800,00 РСД по особи. Уплате можете извршити на рачун Удружења бр 160-380800-45, позив на број 2104 до 19. априла 2018.
Очекујемо да ће некадашњи становници Ливна и села Ливањског поља, њихови пријатељи и рођаци, прилагодити своје обавезе како би у добром расположењу, дружењу и разговору провели Ливањско вече!
За више информација можете се обратити на телефон: 0646155073 или 063287876.
До ресторана „Книн“ можете користити ГСБ линије које саобраћају до станица Тошин бунар и Студентски град, као и БГ воз – станица Тошин бунар.
ПРЕНОСИМО ЈАВНИ ОГЛАС МИНИСТАРСТВА ЗА ИЗБЈЕГЛИЦЕ И РАСЕЉЕНА ЛИЦА (http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mirl/Pages/Default.aspx#collapsible2) ИЗ БАЊА ЛУКЕ ЗА ОБНОВУ КУЋА ЗА ОДАБРАНИ БРОЈ ОПШТИНА, МЕЂУ КОЈИМА СУ И ОПШТИНЕ ЛИВНО, БОСАНСКО ГРАХОВО, ГЛАМОЧ, ДРВАР И БОСАНСКИ ПЕТРОВАЦ.
ПРИЈАВЕ СЕ ПОДНОСЕ ДО 11. АПРИЛА 2018. године.
ПОТРЕБНО ЈЕ ПРЕУЗЕТИ И ПОПУНИТИ СЛЕДЕЋЕ ОБРАЗАЦ: Образац обнова кућа 2018
ЗА СВЕ ИНФОРМАЦИЈЕ ПОЗВАТИ МИНИСТАРСТВО У БАЊА ЛУЦИ НА БРОЈ ТЕЛЕФОНА: 051 338-723 (АКО ЗОВЕТЕ ИЗВАН БиХ: 00 387 51 338 723).
——————————————————————
Na osnovu člana 23. stav 1. Zakona o raseljenim licima, povratnicima i izbjeglicama u Republici Srpskoj („Službeni glasnik Republike Srpske“, br. 42/05 i 52/12), a u vezi sa realizacijom Programa rješavanja problema raseljenih lica, povratnika i izbjeglica za 2018. godinu, ministar za izbjeglice i raseljena lica Republike Srpske objavljuje
za dodjelu pomoći u obnovi i rekonstrukciji stambenih jedinica izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine, raseljenim licima u Bosni i Hercegovini i povratnicima u Republiku Srpsku i Federaciju Bosne i Hercegovine
Pomoć u obnovi i rekonstrukciji stambenih jedinica, u cilju povratka, dodjeljuje se u okviru implementacije projekata pomoći u izgradnji, dogradnji i sanaciji stambenih objekata po principu „ključ u ruke“ i projekata dodjele građevinsko-zanatskog materijala sa stimulativnim novčanim sredstvima i novčana pomoć, u skladu sa Standardima o minimumu stambenih uslova.
Implementator projekata je Ministarstvo za izbjeglice i raseljena lica Republike Srpske.
Opšti kriteriji za utvrđivanje potencijalnih korisnika pomoći za izgradnju i sanaciju stambenih jedinica su eliminatorni i obavezujući za sve korisnike:
Izbjeglice iz BiH, raseljene osobe u BiH i povratnici
Potvrda nadležnog organa o statusu izbjeglice iz BiH, raseljena lica i povratnika, ili drugi dokumenti na osnovu kojih se može utvrditi navedeni status.
Prijava za dobrovoljni povratak/ovjeren obrazac prijave, zahtjev za povrat imovine/stanarskog prava ili zahtjev za obnovu imovine.
Status o vlasništvu ili stanarskom pravu nad stambenom jedinicom koja je predmet rekonstrukcije dokazuje se sljedećim dokumentima:
Uvjerenjem o kretanju podnosioca prijave za dodjelu donacije pomoći za izgradnju i sanaciju stambenih jedinica, koje izdaje nadležni organ unutrašnjih poslova, dokazuje se da je korisnik pomoći na dan 30.04.1991. godine imao prebivalište u stambenoj jedinici koja je predmet rekonstrukcije. Potrebno je priložiti original uvjerenje o kretanju, ili ovjerenu kopiju.
Izuzetno od prethodnog stava raseljenim licima može se odobriti pomoć za izgradnju dislociranog objekta pod uslovom da ispunjavaju sljedeće uslove:
Izjava korisnika pomoći/nosioca domaćinstva da je stambena jedinica, koja je predmet rekonstrukcije, neuslovna za stanovanje u skladu sa standardima o minimumu stambenih uslova.
Izjava korisnika pomoći/nosioca domaćinstva (ovjeren obrazac izjave) da on i punoljetni članovi njegovog domaćinstva od 1991. godine, nemaju na teritoriji BiH drugu stambenu jedinicu koja se smatra uslovnom za stanovanje u skladu sa standardima o minimumu stambenih uslova.
Izjava korisnika pomoći/nosioca domaćinstva (ovjeren obrazac izjave) da on i punoljetni članovi njegovog domaćinstva od 1991. godine, nisu primili pomoć u rekonstrukciji dovoljnu da zadovolji standarde o minimumu stambenih uslova.
Vrednovanje se vrši na osnovu sljedećih kriterija:
Potvrda ili uvjerenje nadležnog organa opštine povratka na kojoj su naznačena imena i prezimena povratnika sa tačnom adresom povratka.
Potvrda nadležnog organa na kojoj su naznačeni svi članovi domaćinstva koji koriste alternativni smještaj.
Kućna lista korisnika pomoći ovjerena u opštini prebivališta/privremenog boravka ne starija od šest mjeseci uz fotokopije važećih ličnih karata za svakog punoljetnog člana navedenog na kućnoj listi o zajedničkom domaćinstvu i izvod iz matične knjige rođenih za maloljetne članove domaćinstva.
* * *
U skladu sa Procedurama za odabir korisnika i realizaciju projekata pomoći u izgradnji, dogradnji, sanaciji stambenih objekata po principu “ključ u ruke“ i Procedura za odabir korisnika i realizaciju projekata pomoći u dodjeli građevinsko-zanatskog materijala i Procedurama za dodjelu novčane pomoći, prijavu potencijalnih korisnika pomoći na Javni oglas mogu vršiti i lokalne zajednice, odsjeci Ministarstva, udruženja i druge humanitarne organizacije – projektni pristup.
Podnosilac prijedloga dužan je da za sve predložene potencijalne korisnike dostavi dokumentaciju kojom se dokazuje ispunjavanje opštih kriterija, te da izvrši rangiranje predloženih korisnika po prioritetu.
* * *
Prijava se, sa dokazima o ispunjavanju kriterija iz Javnog oglasa, preporučenom pismenom pošiljkom ili lično dostavlja na adresu Ministarstvo za izbjeglice i raseljena lica Republike Srpske –Odsjek Banja Luka, Trg Republike Srpske br. 1. Banja Luka u zapečaćenoj koverti sa naznakom:
Oglas ostaje otvoren 21 dan od dana objavljivanja.
Izbor korisnika pomoći vršiće se u skladu sa Procedurama za odabir korisnika i realizaciju projekata pomoći u izgradnji, dogradnji, sanaciji stambenih objekata po principu “ključ u ruke“ i Procedura za odabir korisnika i realizaciju projekata pomoći u dodjeli građevinsko-zanatskog materijala i Procedurama za dodjelu novčane pomoći.
Ministarstvo za izbjeglice i raseljena lica će zaprimljene prijave potencijalnih korisnika koristiti i prilikom implementacije drugih projekata dodjele pomoći.
Nepotpune i neblagovremene prijave neće biti uzete u obzir na razmatranje i rangiranje.
Preliminarna rang lista o izboru potencijalnih korisnika pomoći sa kriterijima korištenim tokom odabira korisnika biće objavljena na oglasnim tablama i web sajtu Ministarstva za izbjeglice i raseljena lica Republike Srpske i oglasnim tablama gradova i opština.
Pravo na prigovor na preliminarnu listu korisnici imaju u roku od 8 dana od dana objavljivanja preliminarne liste potencijalnih korisnika.
Za sve dodatne informacije možete se obratiti na broj tel. 051/338-723.
Broj: 18.04-07-192/18 MINISTAR
Datum: 22.03.2018. god.
Дана, 9. марта 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије извршио је канонску посету парохији Лијевањској.
У храму Успења Пресвете Богородице, владика Сергије је служио Свету Литургију пређеосвећених Дарова, уз саслужење протопрезвитера Слободана Кљајића, пароха гламочког, и ђакона Немање Рељића. За певницом су одговарали свештеници: Никола Пено, парох медљански; Мирослав Гаврић, парох герзовачко-бараћки; Срђан Белензада, парох веселињски; Милош Црепуља, парох пљевско-мујџићки; Предраг Црепуља, парох лијевањски, те вероучитељ Недељко Јакшић. Осим верног народа лијевањске парохије, богослужењу је присуствовао и знатан број верника из Гламоча и других крајева наше епархије. Током Свете Литургије, велики број присутних је приступио светим тајнама исповести и причешћа.
На крају Литургије, владика Сергије је поздравио присутни народ поучивши их о посту и молитви, осврнувши се и на своја сећања из Ливна из својих монашких дана, града у коме је тог дана први пут богослужио као епископ.
Светој Литургији су присуствовали и представници Општинског међурелигијског вијећа Ливна. Након богослужења, Управа парохије је за окупљене припремила пригодну вечеру у сали парохијског дома, којој су присуствовали представници Римокатоличке цркве и Исламске заједнице из Ливна.
Током ове посете Ливну, Његово Преосвештенство владика Сергије је такође обишао капелу Св. Великомученице Марине у којој се налазе свете мошти око 1000 ливањских Срба, невино пострадалих новомученика из другог светског рата. Током обиласка капеле, Његово Преосвештенство се упознао са током радова на обнови.
УДРУЖЕЊЕ ГРАХОВЉАНА
И ПРИЈАТЕЉА БОСАНСКОГ ГРАХОВА
позива Вас на
ЗАВИЧАЈНО ВЕЧЕ ГРАХОВЉАКА
У суботу, 24.марта 2018. године од 19:00 часова у хотелу Балашевић (Мишка Крањца 17а, Раковица)
Програм: Бенд Минђушари, школска фолклорна секција из Грахова, гуслар Владо Руњо, Лазо и Гоци
Специјални гост вечери Баја Мали Книнџа
за информације, резервације и продају карата контактирајте Удружење на
+381 63 237 268
+381 63 835 15 11
udruzenje.grahovljaka@gmail.com
https://www.facebook.com/grahovo.org/
Цена карте је 2000 динара
(у цену укључена вечера и неограничена конзумација домаћег пића)
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА
ПАРОХИЈА ЛИЈЕВАЊСКА
Позива све благочестиве парохијане, да својим присуством и учешћем
увеличају молитвено и литургијско окупљање,
које ће се одржати у ПЕТАК 9. марта 2018. године с почетком у 18:00 часова,
у цркви Успења Пресвете Богородице у Ливну.
Свету архијерејску литургију пређеосвећених дарова служиће Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Г. Сергије.
ДОБРО НАМ ДОШЛИ!
С Божијим благословом,
Управа парохије
Црква Успења Пресвете Богородице
На иницијативу једног борја парохијана Губинске парохије који су покренули иницијативу за изградњу новог конака-парохијског дома Управа парохије и Удружење Огњена Марија Ливањска су одлучили да подрже овај пројекат. Свој благослов овом пројекту дао је и Његово Преосвештенство епископ бихаћко-петровачки г. Сергије.
Изглед будућег конака
Нови конак – чији је пројектовани изглед приказан на овој слици – ће у приземљу имати једну велику салу са кухињом, која ће служити као место окупљања након богослужења, крштења, сахрана и других догађања. На првом спрату конака ће бити изграђено више соба које ће служити за све оне који желе да дођу и посете свој завичај а до сада нису имали где да преноће.
Састанак код Њ.П. епископа бихаћко-петровачког г. Сергија
Почетак радова планиран је за пролеће, а освећење темеља је предвиђено за Убрус када се прославља слава Губинске цркве. Укупна процењена вредност радова на изградњи конака износи око 108.000 евра. Договорено је да радове води и надзире одбор који ће чинити: отац Предраг Црепуља, парох губински; Милан Вуковљак; Лазо Пјачин; Недељко Вуковљак; Милош Дамњановић (испред УО Удружења ОМЛ).
Овом приликом позивамо све који могу да својим прилозима финансијски помогну успешну и скору изградњу конака. Имена особа и фирми које буду дали прилог ћемо објављивати на сајту Удружења. За прикупљање прилога по селима ће бити задужене следеће особе:
Испред парохије – отац Предраг Црепуља +387 66 467 609 или pegajanjanin@gmail.com
Казанци – Мирко Ињац +381 64 140 83 61
Сајковић – Жељко Росић +381 63 887 99 24
Губин – Недељко Вуковљак Баћа +43 664 153 1298 или +381 64 392 64 39
Прово – Синиша Добрица – +387 65 261 484
Чапразлије – Милован Маљковић Џими – +381 63 303 688
Сви прилози се могу предати овим особама или уплатити на рачуне Удружења Огњена Марија Ливањска:
За уплате из Србије: Сврха уплате – прилог за Губин; Прималац – Удружење ОМЛ; Рачун примаоца – 160-380800-45; Позив на број – 29082015
За уплате из БиХ: Сврха уплате – прилог за Губин; Прималац – Удружење ОМЛ; Рачун примаоца – 551-72077032321-17; Позив на број – 29082015.
– за уплате из иностранства потребне податке можете наћи овде:https://omlivanjska.com/about/uplata-clanarine-i-donacija/
У Банатском Деспотовцу, у осамдесетпетој години живота, преминула је Мара Јурић (рођена Лалић), родом из Доњих Рујана. Сахрана драге покојнице заказана је за 2. март 2018. године у 13 часова. Мара Јурић је била једна од 14-оро страдалника који су, након 42 дана, живи извађени из јаме Равни Долац на Динари, у коју је бачено 218 православних Срба из Горњих и Доњих Рујана. Вечан јој спомен, достојан блаженства!
Мара Јурић је недавно сведочила и емисији ”Квадратура Круга” посвећеној страдању Ливањских Срба: http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/2945609/.html
У наставку преносимо њену причу из књиге ”Огњена Марија Ливањска” аутора Буда Симоновића.
————————————————————————————————————
У Банатском Деспотовцу, недалеко од Љубе Лалић-Коњикушић, живи и њена млађа сестра Мара, наjмлађа од четрнаесторо коjи су прошли кроз девети круг паклених мукка у jами Равни долац и преживjели.
Удата за Стеву Јурића из Саjковића, окружена пажњом и љубављу троjе дjеце и шесторо унучади, а кршна Динарка свеjедно сjетна и потиштена и брига jоj не нестаjе с лица ни кад спава. Наjрадиjе ћути, поготову кад се спомену успомене.
Минуле су силне године, у даљини и времену, у широкоj воjвођанскоj равници, погубили се обриси Динаре и пространство Ливањског поља, али остао страх силни, као од jуче, коjи из сjећања недужног и неjаког дjетета ништа не може избрисати:
„Не волим и ниjе ми лако о томе да говорим jер сваки пут то изнова васкрсне као да jе jуче било. Не волим ни друге да слушам кад говоре о томе. Бих да заборавим, да се смирим, а оно се не да него ме мори несаницом и страхом чим склопим очи.
А шта сам jа друго могла упамтити сем страха. Била ми тек осма година…
Некако мало приjе тога, може бити ко jедан мjесец раниjе, умро ми отац Нико. Разбоље се и умриjе. Ја се већ тада наузела страве и ниjесам, чини ми се, ни плакала — као да се ниjе смjело.
Кад су одвели мушке памтим као сад, , али се ниjесам некако уплашила. Видим воде их све наше комшиjе, познаjем их све и никако не разумиjем зашто маjка плаче и кука. То ми jе за сво вриjеме било наjтеже: кад видим маjку да плаче, знам да jе нешто рђаво и сташно.
Тако и кад су кроз два дана дошли нас да тjераjу. Сви кукаjу и лелечу, а jа само стрепим да се не одвоjим од маjке. Таj страх jе био jачи и од жеђи, и од глади, и од бескраjног пута уз Динару. Боже, колика ми се Динара тада чинила! И сада кад се тога сjетим чини ми се да Динара небо тиче и да се нико никад на њен врх ниjе успео.
Сjећање се прекида близу jаме Равни долац, у оноj пећини из коjе су нас изводили и бацали у jаму. Ја сам се ту грчевито ухватила маjци за скут и више се ничега не сjећам. Ни како су нас довели до jаме, ни како су нас побацали — ништа.
Освиjестила сам се тек сjутрадан, прексjутри дан, jа то не знам ни колико jе прошло времена.
Мислим да сам прво уснула као да ме маjка притрпала поњавама, а мени студено. Ја сам се у томе изгледа нешто почела копрљати и мрдати. Отриjезнио ме глас сестре ми Љубе и снаjе Стане:
— Види наше Маре… она жива jадница…
Оне су ме некако избавиле испод мртвих и извукле у краj. Разбиjена глава расjечена нога, згњечена и изубиjана, мртачки жедна, студен освоjила, а jеднако гласа не пуштам. Премрла и страх ми узео глас…
Е, онда, дан по дан, мало по мало, навикнеш се на све. Љуба и Стана бринуле о мени. Све квасе бошче и некакве крпе од кошуља, бришу са њима росу са греде те ми квасе уста. Тако и себи а мени се стално чини да су крпе квасниjе тада, да оне ниjесу ни жедне као jа.
У неко доба неко нађе и jедну шерпу. Извадише из нечиjе торбе. Послиjе сам дознала да су успут ухватили и неко чобанче коjе jе имало шерпу и бацили и њега у jаму. Е онда ту шерпу поставе испод стиjене гдjе се вода слива и капље а ми се сjатимо около и броjимо капи и сатима чекамо да се на дну шерпе напуни гутљаj. Боже какво jе то мучење било. Једна шерпа, капи риjетке, а толико жедних уста…
Али, све jе било љепота док не почеше црви. Миле уз стиjену и падаjу одозго по нама. Падаjу и у шерпу и гамижу кроз оно мало воде, али ко то гледа — проциjедиш кроз зубе, сав срећан што те запао гутљаj…
А знаш како jе, нити то ко сад може описати, нити у то вjеровати. И мени то сад све личи и изгледа као некакав страшан и ружан сан, нешто што се некоме другоме догодило, или jе то тако зато што бих хтjела да све заборавим.
Но, од судбине се не може побjећи. Нит ко зна шта га може снаћи нит шта може издржати. Само не даj боже причекати, шта се може дочекати…“
* * *
Наjмлађа од четрнаесторо велемученика из jаме Равни долац, Мара Лалић, удата Јурић, како jе и по божjоj и по људскоj правди, надживjела jе стариjу сестру Љубу и jош се са бременом стравичних успомена виjе и рве у Банатском Деспотовцу, покушаваjући да заборави Динару и све оно што jе тамо доживjела приjе безмало седамдесет година…
Кад су одвели мушке памтим као сад, , али се нијесам некако уплашила. Видим воде их све наше комшије, познајем их све и никако не разумијем зашто мајка плаче и кука. То ми је за сво вријеме било најтеже: кад видим мајку да плаче, знам да је нешто рђаво и сташно.
Тако и кад су кроз два дана дошли нас да тјерају. Сви кукају и лелечу, а ја само стрепим да се не одвојим од мајке. Тај страх је био јачи и од жеђи, и од глади, и од бескрајног пута уз Динару. Боже, колика ми се Динара тада чинила! И сада кад се тога сјетим чини ми се да Динара небо тиче и да се нико никад на њен врх није успео.
Сјећање се прекида близу јаме Равни долац, у оној пећини из које су нас изводили и бацали у јаму. Ја сам се ту грчевито ухватила мајци за скут и више се ничега не сјећам. Ни како су нас довели до јаме, ни како су нас побацали — ништа.
Освијестила сам се тек сјутрадан, прексјутри дан, ја то не знам ни колико је прошло времена.
Мислим да сам прво уснула као да ме мајка притрпала поњавама, а мени студено. Ја сам се у томе изгледа нешто почела копрљати и мрдати. Отријезнио ме глас сестре ми Љубе и снаје Стане:
— Види наше Маре… она жива јадница…
Оне су ме некако избавиле испод мртвих и извукле у крај. Разбијена глава расјечена нога, згњечена и изубијана, мртачки жедна, студен освојила, а једнако гласа не пуштам. Премрла и страх ми узео глас…
Е, онда, дан по дан, мало по мало, навикнеш се на све. Љуба и Стана бринуле о мени. Све квасе бошче и некакве крпе од кошуља, бришу са њима росу са греде те ми квасе уста. Тако и себи а мени се стално чини да су крпе квасније тада, да оне нијесу ни жедне као ја.
У неко доба неко нађе и једну шерпу. Извадише из нечије торбе. Послије сам дознала да су успут ухватили и неко чобанче које је имало шерпу и бацили и њега у јаму. Е онда ту шерпу поставе испод стијене гдје се вода слива и капље а ми се сјатимо около и бројимо капи и сатима чекамо да се на дну шерпе напуни гутљај. Боже какво је то мучење било. Једна шерпа, капи ријетке, а толико жедних уста…
Али, све је било љепота док не почеше црви. Миле уз стијену и падају одозго по нама. Падају и у шерпу и гамижу кроз оно мало воде, али ко то гледа — проциједиш кроз зубе, сав срећан што те запао гутљај…
А знаш како је, нити то ко сад може описати, нити у то вјеровати. И мени то сад све личи и изгледа као некакав страшан и ружан сан, нешто што се некоме другоме догодило, или је то тако зато што бих хтјела да све заборавим.
Но, од судбине се не може побјећи. Нит ко зна шта га може снаћи нит шта може издржати. Само не дај боже причекати, шта се може дочекати…“
* * *
Најмлађа од четрнаесторо велемученика из јаме Равни долац, Мара Лалић, удата Јурић, како је и по божјој и по људској правди, надживјела је старију сестру Љубу и још се са бременом стравичних успомена вије и рве у Банатском Деспотовцу, покушавајући да заборави Динару и све оно што је тамо доживјела прије безмало седамдесет година…
Преузето са: http://jadovno.com/njmladja/?lng=cir#.WphxcSMwhhA
Годину дана након преузимања дужности, части и терета служења Богу и народу на парохијама лијевањској, губинској, врбичкој и црнолушкој, објављујемо једну ретросепективу нашег новог пароха, оца Предрага Црепуље.
Испод Динаре, дуж цјелог Ливањског поља према Шатору, па још од Дувна до Грахова, узимајући сва српска мјеста и села у свој загрљај, пружила се наша парохија. Лијевањска, да, тако јој је име.
Када би је покушали упоредити са неком личношћу, била би то најприје Света Богородица, јер, највећи број наших цркава је управо посвећен Богомајци. Али није само то разлог да је са Њом упоредимо.
Богородица је гледала свога Сина Исуса Христа како невино страда . Тако је и наша парохија видјела многу своју дјецу, на правди Бога уморену и усмрћену по разним јамама и мрачним пећинама.
Када би ишли даље, могли бисмо је упоредити још и са мајком девет Југовића, која је препукла од бола и туге за својом дјецом. Могли бисмо је упоредити и са Косовком Дјевојком. Као што Косовка тражаше по бојном пољу рањене јунаке, тако и наша парохија, једина још на овим просторима, пружа помоћ и утјеху Србима који овдје живе. Покушава да им извида и излијечи ране туге и самоће, али је и сама препуна ожиљака.
Упамтила је наша парохија много дана и земана, много људи, али много и нељуди. Понијела је много рана и ожиљака. Али, свака рана Њој, једна Христу мање.
Па све је, уосталом о Христу и ради Христа. Чини ми се, да из сваког сегмента Христовога живота, можемо наћи примјер и на нашој парохији:
– Христос се Рађа ради нас у пећини, а многи наши, ради Христа уснуше у пећини.
– Христову пећину је Звијезда показала људима, а наше пећине је дуго, дуго једна другачија звијезда скривала.
– Христос се ради нас Роди, а наши преци пострадаше за Њега, знајући да им душу нико неможе убити…
Па ево и на овај Бадњи дан и Божић, са бадњаком наложисмо и свете ћивоте наших светих мученика, који иако пострадаше на земљи, живе пред Богом вјечно. Тако док смо били на молитви, оком се могло пребројати двадесетак људи, али срцем се могло осјетити да се са нама моли још хиљаду и шест стотина душа. Ми грешни, они свети, ми неисповиђени, они исповиђени, ми непричешћени, а они причешћени. Исповидише се и причестише мукама које за Христа и ради Христа поднијеше, а Он их не заборави.
Свети мученици се моле за нас.
Тачно је и година мног службовања на парохији лијевањској, и за мене је нема љепше.
Овдје се мјешају херцеговци са далматинцима и крајишницима. Људи су још увјек, и упркос свему, пуни духа, неке радости и разборитости и воље за животом коју као такву, човјек може само овдје срести. Сваки пут се изнова радујем сусрету са овим људима.
Само, мало нас је остало у Ливањском крају. Многе је мука и невоља заувјек отргла од родног завичаја и однијела у далеки свијет. Мислим да је сваки понаособ, понио по грумен земље са собом, и да га чврсто стишће у десници када му мисли полете овамо, Динари, Шатору, Старетини, Ливну, дјетињству…
Све ми се чини, како вријеме одмиче, да има наде да се наши људи врате на огњишта, ако не, барем да обнове родне куће, да их обилазе и својој дјеци оставе. Да знају ко су, ђе су, и „оклен су никли.“
Многе ће и многе још Божиће прослављати Срби под Динаром, ако Бог да.
Сетимо се и стихова Алексе Шантића
‘Остајте овдје! Сунце туђег неба
Неће вас гријат ко што ово грије,
Грки су тамо залогаји хљеба
Гдје свога нема и гдје брата није.
Од мајке своје ко ће наћи бољу?!
А мајка ваша земља вам је ова.
Баците поглед по кршу и пољу ,
Свуда су гробља ваших
Прађедова.’
Јереј Предраг Црепуља, парох лијевањски
Празник великог српског светитеља и просветитеља, Светог Саве, прослављен је и ове године свечано у храму Успења Пресвете Богородице у Ливну. На светој литургији су се окупили како старији парохијани тако и најмлађи верници ове наше парохије, који овај дан славе и као своју школску славу. Један број окупљених верника је приступио светој тајни причести током свете литургије. Након службе, најмлађима који су се окупили у храму подељени су и светосавски пакетићи.
Празник Светог Саве се увек славио посебно свечано у Ливну. Још у време Аустроугарске управе у Босни и Херцеговини Ливањски Срби, предвођени својим свештеницима и трговцима, организовали су Светосавске приредбе и свечаности које су биле врло посећене и о којима је извештавала чак и штампа у Сарајеву.
Све до Другог светског рата, културно-уметнички програм и вечерња забава поводом дана Светог Саве одржавали су се у згради Српског пјевако-тамбурашког друштва ”Сундечић”, данашњој гимназији. Након Другог светског рата, молитвени и културно-уметнички део прославе су се одвијали у самој цркви.
У наставку доносимо запис из Љетописа парохије лијевањске о прослави Светог Саве пре 45 година, већ давне 1973. године.
————————————-
Из Љетописа парохије Лијевањске
Најпоштованији и најпосјећенији празник парохијана Лијевањске парохије. Вјерника мноштво једно. У цркву не могу сви да стану. Као и увјек ред да се упишу прилози, па целивање иконе Св.Саве. Милина погледати, црква увек пуна.
Ту су и млади дечаци обучени у новонаправљене стихаре. Жива дискусија ко ће шта да носи у опходу око храма. Почиње служба и жамора нестаје.
Видим како после завршетка кумови славског колача прилазе столу и чекају почетак читања славе. Ту су и малишани за које се кува још један славски колач и они су нестрпљиви. Читање Епископске посланице сви слушају, био је то букет савета и поука.
После свега драмски програм. Рецитација о Св.Сави и кнезу Лазару о Јефимији и многим српским великанима вјерници поздрављају бурним аплаузом.
Била је то свечаност каква се само једанпут годишње виђа у православној ливањској цркви. Сви су отишли задовољни пуни утисака о причама великана и најомиљенијег Српског светитеља Св.Саве.
Захваљујући труду и даривању добрих људи, Удружење Огњена Марија Ливањска већ низ година организује Божићно даривање за нашу децу и социјално угрожене парохијане. И овом приликом захваљујемо се свим приложницима који су нам омогућили да на овај скроман начин улепшамо Божићне празнике онима који и даље чувају пламен православља и српства у Ливањском пољу. Такође се захваљујемо члановима нашег Удружења из Бања Луке захваљујући чијем труду су пакетићи за децу и припремљени. Списак свих приложника можете наћи на крају ове вести, а посебно се захваљујемо нашим малим приложницима из Америке!
Божићни пакетићи су ове године припремљени за 30-ак малишана који живе на територији Ливањске и Црнолушке парохије, као и неколико деце из Купрешких села Малован и Равно, у којима веронауку предаје свештеник из Ливна. Божићни пакетићи у Ливну и Црном Лугу су деци подељени на Бадњи дан.
Осим пакетића за децу која живе у Ливну и Ливањском пољу, један број пакетића за децу која су дошла у посету својим породицама у Ливањском пољу припремио је г. Лазо Пјачин из Губина, уз помоћ г. Пере Рапајића из Бања Луке.
Божићни пакети за 40-ак старачких и социјално угрожених домаћинстава ће бити подељени у данима након Божића.
| ИМЕ | ПРИЛОГ |
| Никола, Јован, Илија и Лука Чулић (наши мали приложници из Америке) | 1.250.00 Америчких долара |
| Љиљана Врбавац
Дијана Ковачић |
3.000,00 дин.
6.000,00 дин. |
| Јован Пјешчић | 12.000,00 дин. |
| Љиљана Дамњановић | 10.000,00 дин. |
| Милош Дамњановић | 10.000,00 дин. |
| S N Export Import doo – Недјељко Вуковљак | 10.000,00 дин. |
| Бранка Дамњановић | 4.000,00 дин. |
| Ана Ј. Милојковић | 500,00 дин. |
| Саша Росић | 3.000,00 дин. |
| Жељко Росић | 2.000,00 дин. |
| Александар Радета | 30,00 КМ |
| Сава Шуњка | 3.000,00 дин. |
| Војислав Стојић | 2.000,00 дин. |
| Рада Шегрт | 2.000,00 дин. |
| Сања Докић | 50,00 КМ |
| Бранко Докић | 50,00 КМ |
| Гордана Достанић | 2.700,00 дин. |
| Милован Маљковић | 2.500,00 дин. |
| Синиша Јагодић | 1.000,00 дин. |
| Жељко Васић | 5.000,00 дин. |
| BOB doo | 15.000,00 дин. |
Наши мали приложници из Америке!
Празник Рођења Господа Исуса Христа је и ове године свечано прослављен у православним храмовима Ливна и Ливањског поља.
Бадњи дан је свануо са Светом Литургијом у цркви Успења Пресвете Богородице у Губину, на којој су се у јутарњим часовима окупили мештани Губинске парохије, како они који и даље живе у селима ове парохије, тако и они који су за празнике пристигли у своја села. Велики број верника је приступио светим тајнама исповести и причешћа. Након Свете Литургије, свечано је освећен и бадњак испред храма. У вечерњим сатима, Бадњак је у запаљен у порти цркве. Окупљени народ се након тога задржао на послужењу и дружењу у парохијском дому.
Након Губина, празнична служба је одржана и на другом крају поља, у цркви Силаска Светог Духа на Апостоле у Врбици. Након богослужења, отац Предраг и окупљени верници су запалили Бадњак који је претходно освећен.
Током Бадњег дана, вечерње богослужење је служено у цркви Успења Пресвете Богородице у Ливну, на коме се окупио верни народ Ливањске пархије. Током богослужења у цркви је освећен и Бадњак, који је потом запаљен у порти храма. Верници су се задржали у црквеној порти уз пуцкетање Бадњака и чашицу разговора.
У касним вечерњим сатима, богослужење је одржано и у цркви Светог Пророка Илије у Црном Лугу, након чега је и овде запаљен празнични Бадњак.
На сам Божић, Света Литургија је служена у храму Успења Пресвете Богородице у Ливну. Током Литургије, велики број верника ливањске парохију је приступио светима тајнама исповести и причешћа.
10.00 часова – Губин – Црква Успења Пресвете Богородице
12.00 часова – Врбица – Црква Силаска Светог Духа на Апостоле
17.00 часова – Ливно – Паљење Бадњака – Црква Успења Пресвете Богородице
19.00 часова – Црни Луг – Паљење Бадњака – Црква Св. Пророка Илије
8.00 часова – Ливно – Црква Успења Пресвете Богородице
8.00 часова – Ливно – Црква Успења Пресвете Богородице
8.00 часова – Ливно – Црква Успења Пресвете Богородице
10.00 часова – Ливно – Црква Успења Пресвете Богородице
Преносимо текст јавног позива за обнову кућа у Федерацији БиХ који је објавило Федерално министарство расељених особа и избјеглица.
Рок за подношење захтева за обнову кућа је 31.12.2017. године.
Потребно је до овог рока послати захтев са најближе поште, а сам захтев може бити примљен у Министарсву и након овог рока. Такође, наглашавамо да је битно да до наведеног рока (31.12.2017) сви заинтересовани поднесу захтев, чак и ако немају комплетирану неопходну документацију, те да ће надлежне комисије накнадно тражити допуну документације.
Образац за подношење захтева можете преузети кликом на овај линк:
или на сајту Федералног министарства: http://fmroi.gov.ba/v2/stranica.php?idstranica=16
За сва питања контактирати:
Sektor za raseljene osobe, povratnike, izbjeglice, readmisiju i dijasporu:
Vilsonovo šetalište 10, Sarajevo
Tel.: +387 33 64 88 80,
+387 33 64 88 81
Fax.: + 387 33 52 41 24
Email: izbjeglice@fmroi.gov.ba
Na osnovu člana 56. Zakona o organizaciji organa uprave u Federaciji Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 35/05), člana 27. Zakona o raseljenim osobama i povratnicima u Federaciji Bosne i Hercegovine i izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 15/05), Uputstva o načinu i procedurama odabira korisnika projekata povratka i rekonstrukcije stambenih jedinica („Službeni glasnik BiH“,broj: 48/06), Federalno ministarstvo raseljenih osoba i izbjeglica objavljuje
J A V N I P O Z I V
Izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine, raseljenim osobama u Bosni i Hercegovini i povratnicima u Federaciju Bosne i Hercegovine
za podnošenje prijava za obnovu i rekonstrukciju stambenih jedinica u cilju povratka na područje općina Federacije Bosne i Hercegovine
Pomoć u obnovi i rekonstrukciji stambenih jedinica u cilju povratka dodjeljuje se u okviru implementacije Programa obnove stambenih jedinica dodjelom građevinskog materijala i sredstava za ugradnju i Programa obnove stambenih jedinica po sistemu „ključ u ruke“ raseljenim osobama i povratnicima u Federaciji Bosne i Hercegovine i izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine.
Sredstva će se osigurati iz Budžeta Federacije BiH „Transfer za raseljena lica i povratnike“, sredstava Kantona, općina, kreditnih sredstava i drugih donatora. Implementator projekta je Federalno ministarstvo raseljenih osoba i izbjeglica, ili implementator definisan posebnim sporazumom.
KRITERIJI ZA ODABIR KORISNIKA ZA REKONSTRUKCIJU OBJEKATA OPĆI KRITERIJI
Opći kriteriji su eliminatorni i obavezujući za sve korisnike pomoći
Opći kriteriji za utvrđivanje potencijalnih korisnika projekata povratka i rekonstrukcije stambenih jedinica:
drugu stambenu jedinicu koja se smatra uvjetnom za stanovanje, a u skladu sa odgovarajućim standardima o minimumu stambenih uvjeta,
I.1.) Dokaz o statusu izbjeglice iz BiH, raseljene osobe u BiH i povratnika
– Dokumenti kojima se dokazuje ispunjavanje općih kriterija da je potencijalni korisnik pomoći izbjeglica iz BiH, raseljena osoba u BiH i povratnik je potvrda nadležnog organa o statusu (za sve članove porodice prijavljene za pomoć u rekonstrukciji):
legitimacija/karton), uvjerenje o statusu izbjeglice iz BiH,
I.2.) Dokaz o namjeri za povratkom
– Izjavom podnositelja, koja se ovjerava od strane nadležnog organa općine povratka, dokazuje se:
I.3.) Dokaz o vlasništvu/ stanarskom pravu
– Dokumenti kojim se dokazuje vlasništvo/stanarsko pravo nad stambenom jedinicom koja je predmet rekonstrukcije su:
mjeseci, i / ili
organa o povratku i / ili uvođenju u posjed.
I.4.) Dokaz o kretanju
– Uvjerenjem o kretanju podnositelja zahtjeva za rekonstrukciju, koje izdaje nadležni organ unutarnjih poslova dokazuje se da je korisnik pomoći na dan 30.04.1991. godine imao prebivalište u stambenoj jedinici koja je predmet rekonstrukcije.
Potrebno je priložiti original uvjerenja o kretanju ili ovjerenu kopiju.
U izuzetnim slučajevima, kada se uvjerenjem o kretanju ne može pouzdano utvrditi prebivalište na dan 30.04.1991. godine, kao dokaz prebivališta pribavlja se izjava dva svjedoka, ovjerena od strane nadležnog organa općine povratka.
POSEBNI KRITERIJI
Ispunjavanje posebnih kriterija služi Komisiji za odabir korisnika kao osnova za formiranje rang liste korisnika, poštujući načela transparentnosti i jednakopravnosti pristupu pomoći za rekonstrukciju.
Posebni kriteriji su:
smještaju ili zadovoljavaju uvjete i ima/ostvaruje pravo na alternativni smještaj.
II.1.) Dokaz o povratku u prijeratno prebivalište
Povratak u prijeratno prebivalište dokazuje se CIPS-ovom potvrdom izdatom u mjestu prebivališta iz 1991.godine, kojom se dokazuje da korisnik ima prijavljeno prebivalište na adresi na kojoj se nalazi objekat/stambena jedinica koja je predmet rekonstrukcije i potvrda nadležnog općinskog organa ili drugog nadležnog organa da je povratnik.
II.2.) Dokaz o pripadnosti određenim skupinama
II.2.a) socijalna kategorija svoj status dokazuje relevantnim dokazima i to: posljednji ček od penzije, dokaz da se radi o korisniku socijalnih davanja od nadležnog centra za socijalni rad ili nadležne općinske službe za socijalnu i dječiju
zaštitu, dokaz da se radi o civilnoj žrtvi rata i da ostvaruje/ne ostvaruje prihode po tom osnovu,
II.2.b.) status lica sa invaliditetom dokazuje se rješenjem koje se pribavlja od strane nadležnog organa (ratni vojni invalid, lica sa urođenim ili stečenim invaliditetom i sl.),
II.2.c.) status samohranog roditelja, staratelja ili hranitelja dokazuje se relevantnim dokazom koji se pribavlja od strane nadležnog centra za socijalni rad ili općinskog organa uprave, nadležnog za poslove socijalne i dječije zaštite kod kojeg se vodi službena evidencija,
II.2.d.) status šehidske porodice / porodice poginulih boraca dokazuje se potvrdom koja se pribavlja od strane nadležnog organa kod kojeg se vodi službena evidencija,
II.2.e.) status porodice nestale/ih osoba dokazuje se potvrdom koja se pribavlja od strane nadležnog organa kod kojeg se vodi službena evidencija,
II.2.f.) status bivšeg logoraša dokazuje se potvrdom koja se pribavlja od strane nadležnog organa kod kojeg se vodi službena evidencija.
II.3.) Dokaz o boravku u kolektivnim oblicima zbrinjavanja i alternativnom smještaju
smještaj dokazuje se potvrdom nadležnog organa općine, kantona, entiteta u kojem korisnik privremeno boravi.
II.4.) Dokaz o brojnosti porodice
Brojnost porodice koje imaju više članova domaćinstva i njihova starosna dob, koji su se prijavili za povratak, dokazuje se kućnom listom, ovjerenom od strane nadležnog općinskog organa.
Uz ovjerenu kućnu listu korisnik je dužan priložiti rodne listove za maloljetne članove, odnosno ovjerenu kopiju CIPS-ove potvrde o mjestu boravišta/prebivališta za punoljetne članove porodice.
Podnošenje prijava i dokumenata
Prijave za obnovu i rekonstrukciju stambenih jedinica u cilju povratka u okviru implementacije „Programa obnove stambenih jedinica dodjelom građevinskog materijala i sredstava za ugradnju“ i „Programa obnove stambenih jedinica po sistemu „ključ u ruke“ raseljenim osobama i povratnicima u Federaciju Bosne i Hercegovine i izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine sa potrebnom dokumentacijom kojom se dokazuje ispunjavanje svih općih i posebnih kriterija, dostaviti na protokol Federalnog ministarstva raseljenih osoba i izbjeglica, ul.Vilsonovo šetalište br.10
(kancelarija broj 22.) svakim radnim danom od 08,00 sati do 16,00 sati, ili poštom na
adresu: Federalno ministarstvo raseljenih osoba i izbjeglica, Vilsonovo šetalište 10, 71 000 Sarajevo, sa naznakom: „ZA JAVNI POZIV ZA DODJELU POMOĆI ZA OBNOVU I REKONSTRUKCIJU STAMBENIH JEDINICA U CILJU POVRATKA“.
Prijave za rekonstrukciju stambenih jedinica podnose se uz posebno popunjen obrazac koji će biti dostupan na šalterima općina boravka i općina povratka, u prostorijama Federalnog ministarstva raseljenih osoba i izbjeglica, Vilsonovo šetalište br. 10 i na internet stranici Federalnog ministarstva raseljenih osoba i izbjeglica www.fmroi.gov.ba, gdje će biti objavljen i tekst Javnog poziva.
Javni poziv traje od 27.11.2017. godine do 31.12.2017.godine, i bit će objavljen u dnevnim novinama
Prijave koje budu kompletne i dostavljene u roku iz prethodnog stava bit će uzete u razmatranje od strane Komisije za odabir korisnika.
На РТС1, у емисији Квадратура круга, 25.новембра ове године, приказано је страдање ливањских Срба лета 1941.године, кроз сведечење Маре Јурић и Милице Маљковић, преживелих страдалница из јаме Равни Долац, изнад села Рујана.
Снимке ексхумације више од две стотине страдалника из ове јаме, која је извршена педесет година након страдања, као и сахране моштију, а који су приказани у овом филму, сачинио је Будо Симоновић, новинар и публициста из Подгорице.
Сведочење већег броја ливањских Срба који су преживели усташки погром у коме је страдало више од 1600 Срба, сакупио је Будо Симоновић, чији чланци објављени у Илустрованој Политици 1990.године, су први јавно објављени текстови о овом страдању. Књига Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска, обајвљена 1991.године, у време ексхумације жртава, садржи аутентична сведочења преживелих, преведена је на енглески и до сада је имала седам издања.
Емисију можете погледати овде: http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/2945609/kvadratura-kruga-livno—jama-ravni-dolac.html
и овде:
Удружењe Српско-руски Мост из Бањалуке с благословом Његове Светости патријарха српског господина Иринеја реализовало је пројекат Душу нису убили који је промовисан на 62.Међународном сајму књиге у Београду а у суботу 2.12.2017 у 12 часоа биће промовисан у Народном позоришту Републике Српске у Бањалуци (улаз је слободан).
Пројекат се састоји од истоименог документарног филма ( продукција РТРС и Удружење Српско-руски Мост-трајања 82 минуте) и књиге свједочења “Душу нису убили” аутора Мире Лолић Мочевић ( новинара РТРС и публицисте) и историографске монографије “Затирање Срба у Босни и Херцеговини у 20.вијеку ” аутора доцента др Драге Мастиловића ( декана Филозофског факултета у Источном Сарајеву).
По први пут на једном мјесту о страдању српских цивила у Босни и Херцеговини у свим ратовима у 20.вијеку говоре 59 свједока,6 научних радника и историографска грађа, употпуњени видео записима и фотографијама.
Екипа документарног филма са историчаром Драгом Мастиловићем, пролази Босном и Херцеговином и преноси историјске податке, снима просторе најмасовнијих страдања, биљежећи у каквом су стању спомен простори, а о ономе што се на тим просторима дешавало, свједочиле су жртве из задња два рата и потомци страдалих из Великог рата.
Тражен је одговор на питања : Коме је сметао српски православни народ у БиХ који тамо живи најмање од 9. вијека (тј првог писаног извора), када, за кога је и гдје основан први концентарциони логор у Европи, колико је Срба ушло у 20. вијек у БиХ а колико изашло, зашто је страдала Српска православна црква у БиХ, на које начине су страдавали српски цивили, зашто су Сарајево и Сребреница симболи српског нестајања, са којих простора су Срби етнички очишћени и зашто нема правде у Босни и Херцеговини…
Документарни филм рађен је у копродукцији РТРС ( редитељ Мира Лолић Мочевић, камера Синиша Јалић, свјетло Ново Букша, тон Душко Јовановић, монтажа Биљана Шева, егд Љубиша Бајић, продуцент Александар Шевић, возач Милан Лујић) и Удружења Српско руски Мост ( главни продуцент проф Здравко Мочевић) под покровитељством Министарства просвјете и културе у Влади Републике Српске а књиге рађене под покровитељством Управе за сарадњу са Дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије и свесрдну подршку у изради филма ВДХ груп из Минхена.
Следеће суботе, 25. новембра, емитоваће се епизода емисије ”Квадратура круга” на Радио Телевизији Србије (РТС) која ће бити посвећена страдању Ливањских Срба 1941. године. У оквиру емисије, биће приказана и сведочења преживелих.
Иначе, емисија ”Квадратура круга” се емитује сваке суботе у 18.30 часова на РТС 1. Претходне епизоде ове емисије можете наћи овде:
http://www.rts.rs/page/tv/ci/series/17/rts-1/46/kvadratura-kruga.html
Ближи се крај године, а то означава и почетак припрема за традиционално Божићно даривање наше деце и старих који живе у Ливањском пољу. Ово је шести пут да наше Удружење и СПЦО Лијевно покрећу акцију прикупљања средстава за куповину Божићних поклона за српску децу и самохрана старачка домаћинства на подручију Ливна и Ливањског поља.
Наша деца и наши стари у парохијама: Лијевањској, Губинској, Врбичкој и Црнолушкој, који опстају и чувају успомене на наше претке и наше детињство завређују нашу захвалност и заслужују да их обрадујемо сећањем, честитком и пригодним даром и за лепше и свечаније празничне дане рођења Христовог.
Као и ранијих година децу ћемо даривати пакетићима слаткиша, а наше старе и самохране пакетом основних животних намирница. Пакетићи ће бити припремљени за 30-ак наше деце и 40-ак старачких домаћинстава.
Обраћамо се људима који имају могућности и воље да помогну успеху ове акције прилозима које ће уплатити на рачуне Удружења:
У Србији: 160-380800-45, са позивом на број 31122017
У Српској: 55-172077032321-17 позив на број 31122017
За сва питања обратите се следећим особама:
За уплате из иностранства у $:
Intermediary:
BCITUS33
INTESA SANPAOLO SPA (FORMERLY BANCA INTESA SPA NEW YORK)
NEW YORK, NY, UNITED STATES
Account with institution:
DBDBRSBG
BANCA INTESA AD, BEOGRAD
MILENTIJA POPOVICA 7B
BEOGRAD, REPUBLIKA SRBIJA
Beneficiary:
/RS35160005400000298760
UDRUZENJE OGNJENA MARIJA LIVANJSKA
VOJVODJANSKA 392E
SURCIN
REPUBLIC OF SERBIA
За уплате из иностранства у Еврима:
Intermediary:
BCITITMM
INTESA SANPAOLO SPA
MILANO, ITALY
Account with institution:
DBDBRSBG
BANCA INTESA AD, BEOGRAD
MILENTIJA POPOVICA 7B
BEOGRAD, REPUBLIKA SRBIJA
Beneficiary:
/RS35160005400000298760
UDRUZENJE OGNJENA MARIJA LIVANJSKA
VOJVODJANSKA 392E
SURCIN
REPUBLIC OF SERBIA
У парохијском дому цркве Светог Архангела Гаврила у Аранђеловцу, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, 4.новембра т.г. отворена је изложба „Срби Ливањског поља-трајање кроз векове“, аутора проф др Вељака Ђурића Мишине и Радована Пилиповића.
Уз богат уметнички програм изложбу је отворио протојереј Жељко Ђурица, коме се и овом приликом захваљујемо јер му километри од Брчког до Аранђеловца нису препрека да личним присуством покаже своју приврженост и подршку ливањским Србима.
Поздравним речима, добродошлицом и подсећањем на историју и заоставштину ливањских Срба гостима су се обратили: протојереј Милован Ранковић, старешина цркве Светог Архангела Гаврила; Гордана Достанић, председник УО Удружења ОМЛ; Немања Девић, историчар; и протојереј-ставрофор Жељко Ђурица.
У уметничком делу програма учествовали су: хор аранђеловачког удружења пензионера „Треће доба“ и Душан Важић, гуслар.
Изложбу ће 5. новембра т.г, посетити и Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован.
За овај упечатљив догађај још једном се захваљујемо протојереју Миловану Ранковићу, Љубици Радети, члану Удружења, за непосредно ангажовање на ораганизацији, учесницима у програму свечаног отварања, као и бројним присутним Аранђеловчанима.
Водитељ програма ове манифестације била је Оливера Радета.
Удружење Огњена Марија Ливањска 