У недељу 26. јануара, Српска Православна Црквена Општина Лијевањска је скромно али свечано прославила празник Светог Саве, српског просветитеља, државника и првог архиепископа аутокефалне Српске Православне Цркве.

Како и доликује, прослава је почела Светом Литургијом у храму Успења Пресвете Богородице у Ливну, где се окупило мноштво верника ове мале заједнице. У својој беседи, отац Предраг Црепуља, парох лијевањски, подсетио је окупљене вернике на живот и дело Светог Саве, а посебно на његов рад на утемељењу Српске Православне Цркве широм српских земаља, као и живе вере код народа.

На крају Свете Литургије, освећен је и преломљен и славски колач, уз кољиво које је освећено. Традиционално, за Светог Саву су се спремала два славска колача – један од стране одраслих, а други од стране деце. Ове године, наша деца су спремила свој колач и свечано преломила са својим свештеником и осталим окупљенима.

Након Литургије, верници су прешли у салу парохијског дома, у коме је одржана Божићно-Светосавска приредба. Приредбу су извели ученици допунске школе српског језика и књижевности ”Јован Сундечић”, која функционише при нашој парохији, уз организацију Ане Кришто, који води рад школице. Окупљени су имали прилику да виде и чују игре, рецитације, песме, као и одломке из Летописа парохије лијевањске, у којима се описивало прослављање Светог Саве и Божића у неким прошлим временима.

На крају приредбе, нашим малишанима су подељени пакетићи које је за њих припремило Удружење Огњена Марија Ливањска.

Снимке са приредбе можете погледати на нашем Youtube-е каналу.

Са осам светих олтара наших парохија одјекну тропар Рождества Христовог.

Твојим рођењем Христе Боже, засија свету свјетлост Богопознања, јер се у тој свјетлости звијездом учаху они који звијездама служе, да се клањају Теби, Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока, Господе, слава Ти!

Иако се у Ливањском пољу, осим овог Рођења ретко када прослављају друга рођења међу православним Србима, на чијим огњиштима су махом остали старији људи, ипак се прошапутало, док се палио Бадњак:

Колико варница, толико срећица,

Колико варница, толико обновљених кућа,

Колико варница, толико дјечице…

Да ли ће поново бити наше дјечице под Динаром? Боже наш нестворени и безпочетни све је Теби могуће, Васкрсни спаљено, поврати протјеране, оживи заборављене, сабери расејане. Свемогући Боже, врати дјечији осмјех под Динару – једина је молитва Ливањског поља.

Малобројни православни вјерници Ливна и Ливањског поља са радошћу су дочекали Божић – празник Рођења Христовог – а са њим и своју родбину и земљаке, расејане по свету, који су дошли да у родном крају прославе Бадњи дан и Божић.

Бадњи дан смо започели Светом Литургијом у Губину, гдје су парохијани припремили бадњак који смо наложили након богослужења.

Потом смо се окупили с друге стране поља, у Врбичкој цркви, где смо се помолили Богу и наложили бадњак по лијепом, сунчаном дану.

У раним вечерњим сатима у старој богомољи града Ливна одслужили смо вечерњу службу на којој су нам се придружили и вјерници из сусједног Дувна. Након богослужења, заједно смо наложили бадњак испред ливањске цркве. Бадљи дан су окупљенима пјевањем и рецитацијама уљепшали наши најмлађи, полазници допунске школице српског језика ”Јован Сундечић”.

На крају дана, окупили смо се на заједничкој молитви и у храму Св. Илије у Црном Лугу гдје се окупило мноштво вјерника, како оних који живе у селима ове парохије тако и оних који су пристигли за овај празник. Захваљујући вредним организаторима, бадњак је провезен кроз сва села ове парохије, а за окупљене је припремљено вино, ракија и посно послужење.

На сам Божић Света Литургија је служена у Ливну, у храму Успења Пресвете Богородице. Празнично богослужење је окупило мало стадо великих људи, од којих су се многи овом приликом и причестили.

Све малишане који живе у нашим парохијама Удружење Огњена Марија Ливањска одлучило је да и ове године, уз помоћ наших приложника, обрадује Божићним пакетићима. Тако су пакетићи дјеци из ливањске парохије подијељени током Божићних богослужења, док ће дјеци из црнолушке парохије бити подијељени за Св. Саву.

Осим Удружења Огњена Марија Ливањска, пакетиће дјеци која су током Божићних празника пристигла из других крајева у Губину је подијелило Удружење Огњиште, а чланови ЦО Црни Луг су припремили пакетиће и за дјецу која су током празника боравили код своје фамилије у овој парохији.

свештеник Предраг Црепуља

У недељу 3. новембра Часни Крст из Јерусалима, дар Патријарха Иринеја, дочекан је у Ливну од стране свештенства и верника на Светој Архијерејској Литургији коју је служио Њ. П. Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије. Верујемо да ће овај радостан дан дуго памтити сви присутни, како гости тако и народ Ливна и Ливањског поља. У наставку преносимо текст објављен на сајту Српске Православне Цркве. Удружење Огњена Марија Ливањска се посебно захваљује г. Зорану Вучићу из Издавачке фондације Архиепископије београдско-карловачке, који је својим огромним трудом допринео овом великом догађају.

Часни Крст за спомен-капелу Свете великомученице Марине у Ливну даривао Патријарх српски Иринеј.

Његово Преосвештенство Eпископ бихаћко-петровачки г. Сергије началствовао је 3. новембра 2019. године светом Литургијом у храму Успења Пресвете Богородице у Ливну, уз саслужење протојереја-ставрофора Бранислава Поповића (Епархија сремска), Предрага Ћирковића (Епархија зворничко-тузланска) и Радослава Станковића, протопрезвитера Драгана Видовића, протонамесника Срђана Белензаде (манастир Веселиње), Милоша Црепуље, Митра Керлеца и Зорана Миловца, презвитера Савка Плавшића – старешине храма у Босанском Грахову, и ђакона Немање Рељића и Дејана Грчића.

Литургијско сабрање су својим појањем узвеличали  појци византијског хора Свети Роман Мелод из Брчког под вођством протојереја-ставрофора Александра Рељића.

Каже верни народ да не памти да је храм био испуњен као данас, и не памти када је била сабрана матица Мајка Србија са својим расејаним страдалним ливањског краја. Био је то најдирљивији сусрет оно мало осталих Срба у Ливну са сестринством фрушкогорског манастира Петковице, са децом Косова и Метохије из Ораховца и Велике Хоче, са Чуварима Христовог Гроба и потомцима страдалих Срба у Другом светском рату окупљених у Удружењу Огњена Марија Ливљанска.

У својој беседи епископ Сергије је казивао о свеопштем васкрсењу и часу када ће Христос у слави својој доћи да суди овоме свету. Између осталог, Преосвећени Владика је казао да су нама наши преци који су страдали као хришћани у првим вековима, оставили завет да се молимо њима, да крст њихове вере и љубави непрестано носимо у срцима својим како бисмо остали и опстали као народ Божји.

Божјом милошћу, Патријарх српски г. Иринеј даривао је Часни Крст из Јерусалима за спомен-капелу Свете великомученице Марине у Лијевну, у спомен на 1600 ливањских Срба мученички убијених на 17 стратишта од стране усташа 1941. године.

Потомци са свештенством су подигли 1991. године спомен-капелу којој се дарује тај Крст Христов. На Голготу је Часни Крст изнео и владици Сергеју предао потомак страдалних Срба г. Дејан Козомара. Часни Крст је, иначе, живописао Зоран Маслић, дрво је израдио Милан Никчевић, а постоље Милан Чигоја, сви из Београда.

Спомен капела је, нажалост, и у последњем рату деведесетих година била девастирана, а мошти узнемирене. Да васкрсење увек бива, сведочи нам и данас потпуно обновљена капела, где у белом мермеру почивају мошти мученика ливљанских, са уредно пописаним именима српских жена, деце, мушкараца мучки побијених и у оближње јаме бацаних; њихове  кривице није било сем да су Срби православне вере.

Организатор доношења Часног Крста из Јерусалима, као и његовог проношења по местима страдања Срба и дародавац Јеванђеља у окову је Издавачка фондација Архиепископије београдско-карловачке Српске Православне Цркве. За спомен-капелу су монахиње из Русије ручно изаткале плаштаницу која је дар породице Војновић. Плаштаницу су уручили Чувари Христовог Гроба.

У цркви су се са својим културно-уметничким програмом представили Епископу и верном народу ученици Основне школе „Јован Сундачић“ из Ливна и певачка група из Велике Хоче и Ораховице. Културно-уметнички програм припремила је наставница књижевности у Допунској школи српског језика која броји 12 ученика различитог узраста. Интересовање за ову наставу показују сем Срба и припадници других народа који живе у Ливну. Ову школу помаже часопис Светосавско звонце својим акцијама и часописима, док је Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону помогла организујући екскурзију за децу.

Часни Крст Господњи из Јерусалима и плаштаницу и дар капели Свете великомученице Марине верни су после свете Литургије литијски пренели у капелу.

Богоугодни разговори су настављени у парохијској сали, где је приређена трпеза љубави. За гостопримство у манастиру Рмњу, Босанском Грахову и Ливну, захвалио је у име свих прота Бранислав Поповић из Сремских Карловаца. Настојатељица манастира Пресвете Богородице Тројеручице мати Злата са сестринством и благочестивим народом из Србије помогла је српске светиње и страдална места којима су се поклонили христољубиви верни из матице. Преноћиште за педесетак верника у Босанском Грахову обезбедиле су српске породице, у сарадњи са г. Небојшом Мајсторовићем. -На великом гостољубљу у отежаним условима неизмериво смо благодарни својим домаћинима, поручили су гости из Србије.

Зорица Зец

Дар Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја,

Часни Крст

освештан у Јерусалиму

и целиван уснама хиљада верника од Београда, преко Јадовна, Јасеновца, Газиместана, Острога, Бара и многих светиња, свечано ће бити уручен Спомен-капели Свете Великомученице Марине у Ливну у спомен страдалим ливањским Србима.

Архијерејска литургија, коју служи Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Господин Сергије са свештенством, и примопредаја Часног Крста и Плаштанице из Свете руске земље, служиће се у Ливну у недељу

3. новембра 2019. године

у 9 часова.

Нека нас животворни Часни Крст сабере на заједничку молитву!

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА

ПАРОХИЈА ГУБИНСКА

Позива све благочестиве парохијане, да својим присуством и учешћем

увеличају молитвено и литургијско славље,

које ће се одржати у СУБОТУ 19. октобра 2019. године с почетком у 10:00 часова,

у цркви Покрова Пресвете Богородице у Доњим Рујанима.

Након Свете Литургије извршиће се прелив гробова на гробљима у Горњим и Доњим Рујанима.

ДОБРО НАМ ДОШЛИ!

С Божијим благословом,

Управа парохије

У суботу 5. октобра, на Задушнице, дан када се сећамо наших упокојених, парастос за све умрле сулужен је и у Храму Рођења Пресвете Богородице у Бугојну. Након службе, окупљени верници, предвођени својим свештеником о. Славишом Ђурићем, упутили су се у Занасовиће, да се и тамо помоле за душе невино страдалих, да их се сете.

У селу Занасовићима налази се највеће српско стратиште из Другог светског рата у општини Бугојно. На месту где данас стоји скроман споменик, Бугојанске усташе, предвођене Бранком Куштром, убиле су око 1700 православних Срба, пре свега из Бугојна и Скопаљске долине, али и Купреса, Ливна, Дувна и Гламоча. Међу страдалима су била и три угледна Ливњака – др Душан Митровић, лекар, судија Крсто Зубић и адвокат Ранко Маргетић – који су били међу првим српским жртвама у Ливну.

Под сивим небом и кишом која је падала, отац Славиша служио је помен Скопаљским мученицима пред малобројним верницима ове парохије. Окупивши се овом приликом, показали су да није тешко сећати се наших невино страдалих мученика.

Самом парастосу претходило је крчење терена око споменика, које је организовала СПЦО Бугојно. Само стратиште у Занасовићима деценијама је зарастало у дрвеће и шибље, тако да се сам споменик на овом месту и није могао видети док се не дође до њега. Око споменика налазиле су се лешине мртвих оваца, које су чобани ту остављали.

Захваљујући вредним људима предвођеним својим свештеником, простор око споменика је коначно прокрчен и очишћен од растиња и свега другог што не би требало да се налази на оваквом месту.

Надајмо се да ће ово бити само почетак обнове овог споменика и сећања на оне који су овде пострадали.

ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ: Сам са 1700 Срба>>>>

На основу члана 1. Правилника о додељивању награде „Завичај мојих предака“ и Одлуке Управног одбора од 23. августа 2019. године, Удружење Огњена Марија Ливањска, Београд објављује

КОНКУРС

ЗА НАГРАДУ „ЗАВИЧАЈ МОЈИХ ПРЕДАКА“

за најбоље радове младих аутора, у оквиру:

• Књижевних врста (есеј, путопис, кратка прича, поезија);
• Ликовног израза (сликање, цртежи, графика, вајарство);
• Фотографије.

На конкурсу могу учествовати аутори млађи од 18 година, радовима о завичају, који се, у контексту овог Конкурса, односи на подручје општина Ливно и Грахово.

Један аутор може конкурисати у свакој области, са највише три рада.

За књижевни израз радови се достављају на српском језику и ћириличном писму, у 5 (пет) примерака, а дозвољена дужина појединачног рукописа је највише 10.000 словних карактера са размацима.

Уз радове ликовног израза и фотографије неопходно је доставити: оригинал рад са 4 (четири) фотографије/копије, као и краћи опис рада.

Упутство за достављање радова

1. Радови се достављају потписани шифром. Шифру можете сами формулисати по сопственом избору, и може укључивати слова и/или бројеве.

2. Подаци о аутору достављају се у посебној коверти насловљеној шифром, затвореној, у којој се налази попуњени образац са следећим подацима:

• пуно име и презиме,
• датум рођења,
• адресу становања,
• контакт: телефон, мејл адресу,
• краћу биографију аутора.

ОБРАЗАЦ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ ОВДЕ: Obrazac za-prijavu na Konkurs OML

3. Коверту са подацима о аутору и саме радове ставити у другу, већу коверту и послати путем поште, на адресу: Удружење ОМЛ, Милана Ракића 14, 11271 Сурчин, са назнаком „За конкурс: Завичај мојих предака“.

Рок за достављање радова је 05. новембар 2019. године.

Радови се не враћају.

Жири ће изабрати у свакој категорији по три најбоља рада који ће бити награђени.

Информације о награђеним ауторима и делима биће објављене на страници Удружења www.omlivanjska.com и страницама завичајних удружења која покривају подручја завичаја по овом конкурсу, Извештају о годишњим активностима Удружења ОМЛ, као и листу Српско коло.

Радови који се објаве не хонораришу се, а објављују се под пуним именом аутора.

Награде ће бити уручене у оквиру свечане манифестације коју организује Удружење ОМЛ или на годишњој Скупштини Удружења ОМЛ.

Награде се, у свакој категорији, састоје од плакете и новчаних износа:

Прва награда: Златна плакета и новчани износ од 5000,00 РСД;

Друга награда: Сребрна плакета и новчани износ од 3000,00 РСД и

Трећа награда: Бронзана плакета и новчани износ од 2000,00 РСД

Контакт телефони Удружења ОМЛ за сва питања:   0646130103; 0646155073

У Београду, 05. септембра 2019.

Председник Удружења                                                                     Председник УО

Никола Петровић                                                                              Гордана Достанић

Празник Светог пророка Илије, слава цркве у Црном Лугу, прослављен је свечано и ове године. Свету Литургију пред народом који се овом приликом окупио из свих крајева света служио је надлежни парох, отац Предраг Црепуља.

Додатну радост прослави храмовне славе унело је и крштење бебе Марије (Бранка) Иветић из Казанаца.

Овај празник увеличало је својим присуством и Српско културно-уметничко друштво Гаврило Принцип из Босанског Грахова, чији су чланови присуствовали Литургији и извели неколико традиционалних игара испред храма.

Илиндан остаје један од главних зборова на коме се окупља народ Ливањског поља и Босанског Грахова.

Историјске, политичке, економске, па и животне прилике… расејали су ливањске Србе преко седам гора и преко седам мора. Бројни потомци, али и они рођени на подручју Ливна, живе своје дане и године онако како им живот доноси, некад мирно, некад бурно, некада радосно, некад тужно… Некад им сетне мисли полете ка завичају, некад их неки звук или мирис врати у дане детињства и дедине куће, некад препричавају згоде и успомене, некад  пријатељима причају о својим коренима тамо под Динаром, Старетином, Цинцаром, Камешницом… над којима је небо најплавље и сунце најсјајније.

Али, 30. јула, сваке године мисао свакога од нас је иста. Упућена претку, брату, сестри, рођаку, породичном куму… чији је живот завршио силом у некој од бројних крашких безданки или у рупи мајдана шљунка. Тог дана смо, са давно усахнолом сузом, уједињени тугом, сећањем, пијететом и поносом што смо их имали и што смо од њих постали. Уједињени смо у Христу кога се они нису одрекли ни када су знали да се то плаћа животом.

Нису потомци заборавили муку и жртву ни после 78 година од страшног зверства које није штедело ни јаке, ни нејаке, па ни оне рођене тек који сат пре него што ће им живот већ после првих удаха пресећи нож. И ове године заједно смо се помолили Господу за преко 1600 душа узнетих у небо те зле 1941. године.

Потомци из Аустралије, са Флориде, из Београда, Новог Сада, Бања Луке… нису бројали километре. Дошли су да 30. јула, у заједници са онима који живе у Ливну и нашим парохом лијевањским оцем Предрагом Црепуљом, одрже централни помен у Спомен-капели и костурници у Ливну, пред моштима 1200 побијених.

На месту некадашњег споменика побијеним домаћинима из села Чапразлије, сада обележеном крстом, помен је служио парох губински, отац Предраг Црепуља. Молитвеном сећању, одржаном у подне 31. јула, присуствовало је петнестак потомака.

Два сата раније, у Губину је служена Света Литургија, након које је одржан помен страдалом оцу Ристу Ћатићу и његовим парохијанима из села Сајковић.

Истог дана, у поподневним сатима,свештеник Предраг Црепуља служио је парастос и на православном гробљу у Лиштанима.

Дана 1. августа, отац Предраг Црепуља одржао је помен на Барјаку, на гробном месту нејачи села Челебић, поклане у сеоској школи чија су тела потрпана у мајдане шљунка. За душе страдалника, са потомцима пристиглим из Новог Сада, Београда, Ливна… помолили су се и Василија Броћета, министар у влади Кантона 10, као и председник Удружења Граховљана, Бранко Триван.

Потомци који живе у Београду, сенима својих предака поклонили су се у београдској цркви Светог Марка, 28. јула, предвођени некадашњим парохом лијевањским, оцем Мирком Јамеџијом.

У Новом Саду у цркви Светих Кирила и Методија, 27. јула, помен страдалим ливањским Србима служио је отац Велимир Врућинић, родом Ливњак.

Бањалучани су се, дан уочи Огњене Марије, 29. јула, окупили у цркви Светог Јована Богослова и са парохом лијевањским, оцем Предрагом Црепуљом, поклонили сенима страдалника.

У авалском манастиру Богородице Тројеручице помен је одржан на дан свете Великомученице Марине, 30. јула.

Помен страдалим ливањским Србима служиће се 4. августа и у цркви Свете Великомученице Недеље у Брчком, након Свете Литургије која почиње у 9 сати.

Помени су одржани у организацији: Удружења Огњена Марија Ливањска, парохија: лијевањске, врбичке, губинске; подручних цркава: Светог Марка у Београду, Светих Кирила и Методија у Новом Саду, Светог Јована Богослова у Бања Луци, Свете Великомученице Недеље у Брчком, као и манастира Богородице Тројеручице на Авали.

Захваљујемо се свима који су на било који начин узели учешће у организацији и оглашавању овогодишњих помена нашим прецима.

Догодине у Ливну!

У Београду, на Илиндан, лета Господњег 2019.

У прилогу доносимо текст и слике о екскурзији наших малих Ливњака, полазника допунске школе српског језика и књижевности ”Јован Сундечић”, која функционише при парохији лијевањској, а коју је подржало Удружење Огњена Марија Ливањска.

Крајем јуна, ђаци допунске школице за српски језик и књижевност „Јован Сундечић“ из Ливна, ишли су на студијски излет упознавања са дијелом Херцеговине, те посјетом Манастиру Житомислић. Путујући врелом Херцеговином, чули смо жубор ријека, видјели камен и крш који у врелини Сунца поклањају ријеткости попут шипака, смокава, кошћела и мандарина које нигдје немају такву медена слаткоћу као под херцеговачким небом. У музејима су наши ђаци научили понешто о дивном граду Мостару, о градњи и бивствовању Старог моста, којим су и прошетали, подсјећајући се давних времена, заната, начина живота, обичаја и легенди тога краја. У Шантићевом парку ђаци су научили понешто о Шантићу, Ћоровићу и Дучићу, великанима српске књижевности. Занимљиво је било чути како су живјели и књижевно дјеловали заједно у овом дивном граду на обалама Неретве. Осмијех је дјеци измамио и податак да је супруга Алексе Шантића била Ливањка, из градске трговачке породице!

Излет се наставио посјетом локалитету Радимља са стећцима, гдје су ђаци допунске школице за српски језик и књижевност били у прилици да чују историјске чињенице о овом вриједном археолошком налазишту, али и да, под својим прстићима осјете дах прошлог времена, знатижељним лијепим дјечјим очима виде орнаменте које су стотинама годинама уназад правиле вриједне руке људи сличне оној са најпознатијег Стећка са ове локације, руке подигнуте у поздрав добродошлице, онако како би, у знак добродошлице и исказивање пријатељства, требале бити раширене руке људи наше дивне земље. Наше мале звркове ни највеће сунце није спријечило да се играју и забављају, те су, чим су нанијели заштитну крему, наставили са игром, показујући да је здрав дух заиста у здравом тијелу.

Цртице из Херцеговине се настављају – опчинио нас је Столац. Ријеку Брегаву одликује ријетки феномен. Наиме, у самом центру града се рачва и прави мало ријечно острво, да би се, играјући се испод камења стољетног моста поново саставила и наставила свој пут. Наш дивни возач Ковач буса, господин Ивица, који је, гле случаја, Херцеговац, приуштио нам је незабораван обилазак овог дивног градића. Причао нам је о животу у том граду прије рата, показао остатке старог града, градско купалиште, мале правоугаоне воденице распоређене као пакетићи на путу ка Беговини, насељу специфичном по каменим крововима. Врвио је Столац ове суботе људима и одзвањао веселим смијехом купача и прскањем Брегаве испод стопала разиграних малих Херцеговаца. И наши ђаци су се освјежили, водом из чесме, јер нисмо ни помислили да ћемо наићи на ову малу оазу, смјештену у кршу и камену, у подножју старих камених кула, које су, као стражари времена, поносно стајали на врху брежуљака док смо ишли према Почитељу.

У Стоцу смо посјетили и малу, приватну Винарију Даорсон, примјер рада марљивих и способних Херцеговаца, који су љубазно и стрпљиво одговарали на питања наших љубопитљивих знатижељника. Ђаци су видјели гдје и како се прави вино, гдје се чува…Винарија је добила име по остацима града чије поријекло датира од времена прије Христа, налази се поред Стоца, а и данас одузима дах посјетиоцима који се чуде како је прецизно и скоро до савршенства био изграђен.

На крају нашег студијског излета, дочекао нас је циљ нашег пута-манастир Житомислић! Чак и наши мали ђаци, до тада разиграни, осјетили су смирај крочивши на манастирски посјед. Благодат се осјетила на лицу монаха који нам је показао ризницу музеја, испричавши нам о огромној вриједности црквених предмета и икона. Поштовање према свештенослужитељским књигама се огледало на лицима малих анђела наше школе, који су након разгледања музеја присуствовали Вечерњој служби у Манастиру Житомислић, посвећеном Благовијестима. У унутрашњости самог Манастира није дозвољено фотографисање, а дјечица су са пажњом слушала Службу, главице окрећући да разгледају унутрашњост малог Манастира живописаног фрескама које имају огромну духовну и умјетничку вриједност. Мошти светаца које се налазе у овој Светињи и молитве малог братства су нас испратиле на пут кућама.

Од срца се у име свих родитеља чији су ђаци ишли на овај излет захваљујемо Удружењу Огњена Марија Ливањска, које нам је омогућило овај излет, обезбиједивши нам превоз, храну, пиће, воду, сладоледе, грицкалице и слаткише које су ђаци пожељели, ручак…. И најважније, показали да не заборављају своје мале земљаке, да цијене њихов рад и труд на очувању матерњег језика и културе, али и да подржавају грађење мостова културом, вјером и љубављу.

Управа допунске школе ”Јован Сундечић” у Ливну

Након 78 година од великих страдања која су задесила српски народ Ливна и Ливањског поља, као и 27 година од почетка страдања у последњем грађанском рату, Ливањски Срби почели су са окупљањима током којих се сећају својих мученички пострадалих предака.

У суботу 27. јула, у цркви Св. Кирила и Методија на Телепу у Новом Саду, окупили су се ливњаци који живе у Новом Саду и околини. Молитвено сећање предводио је отац Вилимир Врућинић.

Следећег дана, у недељу 28. јула, служен је парастос за све пострадале у храму Св. Марка у Београду. Пред 50-ак окупљених Ливњака и њихових потомака, богослужење је предводио отац Мирко Јамеџија, бивши парох ливањски. У својој беседи, отац Мирко се сетио зверског и безумног убијања недужног српског народа током злих дана лета 1941. године. Такво страдање, према његовим речима, упоредиво је са прогоном и страдањем првих хришћана у Римским временима.

Прва усташка убиства ливањских Срба почела су већ у мају 1941. године, хватајући замах у јуну и јулу, да би свој врхунац достигла у данима око Огњене Марије. У Ливну и околним селима побијено је око 1600 православних Срба. У појединим селима, као што је Голињево, побијено је комплетно српско становништво, док је у другим селима само мањи број успео преживети. Међу највећим стратиштима су били ливада крај села Пролог, јама Равни Долац и школа у Челебићу.

Удружење Огњена Марија Ливањска се захваљује свима који су присуствовали овом молитвеном сећању на наше претке. Овим још једном сведочимо да није тешко сећати се, и да ја то најмање што су наши преци заслужили својим мучеништвом.

У наредним данима, помени и парастоси ће се служити у Ливну, Бања Луци, на Авали, у Чапразлијама и Челебићу. Позивамо све оне који могу да нам се придруже у овим молитвеним окупљањима.

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА

• Новом Саду, 27. јула у 9 сати, парастос у цркви Светих Кирила и Методија на Телепу;
• Београду, 28. јула у 12.30 сати, парастос у цркви Светог Марка;
• Бања Луци, парастос у цркви Светог Јована Богослова на Лаушу, 29. јула у 17 сати;
• Манастиру Богородице Тројеручице на Авали, парастос 30. јула у 10 сати;
• Ливну, 30. јула Света Литургија у 10 сати, у Спомен капели-костурници;
• Губину, 31.јула Света Литургија у 10 сати и парастос код гроба оца Ристе Ћатића и његових 12 парохијана;
• Чапразлијама, 31.јула у 13 сати, парастос на месту срушеног споменика страдалима у јами Самогред;
• Челебићу, 1. августа Света Литургија у 10 сати, на спомен гробљу на Барјаку.
• Брчко, 4. августа Света Литургија и парастос са почетком у 9 сати у цркви Св. Вел. Недеље (Мераја)

Потомци и поштоваоци ливањских Срба, које су усташе сурово побиле лета 1941. године, помолиће се за њихове душе и ове, 2019. године, у више места у Србији, Републици Српској и Федерацији БиХ.

Злог лета 1941. године, жене и деца су живи бацани у јаме Динаре, Старетине, Тушнице, Камешнице…, мушкараци су побијени код села Пролог, нејач села Челебић побијена је у сеоској школи, а убијани су и на ливади Трновац, на подручју Купреса…, Преко 1600 цивилних жртава, од тек рођених до у старости онемоћалих нестало је тих дана, око Огњене Марије. Нестале су заувек целе српске породице, а у неким селима од тога дана све до данас више нема ни једног Србина.

Педесет година након овог злочина потмци су достојно, у Спомен капели у Ливну, сахранили мошти страдалника извађене из већине јама. Нажалост, за њих није било мира и већ наредне године су разбацане око оскрнављене Спомен-капеле и запаљене лијевањске православне цркве. Упорни потомци страдалника, Епархија бихаћко-петровачка и Парохија лијевањска обновили су Спомен-капелу и поново у крипту положили мошти мученика.

Парохија Лијевањска и Удружење Огњена Марија Ливањска позивају вас да се заједно помолимо нашим мученицима, на богослужењима која ће се одржати у:

• Новом Саду, 27. јула у 9 сати, парастос у цркви Светих Кирила и Методија на Телепу;
• Београду, 28. јула у 12.30 сати, парастос у цркви Светог Марка;
• Бања Луци, парастос у цркви Светог Јована Богослова на Лаушу, 29. јула у 17 сати;
• Манастиру Богородице Тројеручице на Авали, парастос 30. јула у 10 сати;
• Ливну, 30. јула Света Литургија у 10 сати, у Спомен капели-костурници;
• Губину, 31.јула Света Литургија у 10 сати и парастос код гроба оца Ристе Ћатића и његових 12 парохијана;
• Чапразлијама, 31.јула у 13 сати, парастос на месту срушеног споменика страдалима у јами Самогред;
• Челебићу, 1. августа Света Литургија у 10 сати, на спомен гробљу на Барјаку.
• Брчко, 4. августа Света Литургија и парастос са почетком у 9 сати у цркви Св. Вел. Недеље (Мераја)

Парохија Лијевањска и Удружење Огњена Марија Ливањска

Празник Силаска Светог Духа на Апостоле, слава Врбичке цркве и парохије која обухвата села од Челебића до Бастаса, прослављен је и ове године, скромно али радосно уз окупљање верника који живе у, или потичу из села ове парохије. Свету Литургију пред окупљенима служио је надлежни парох, отац Предраг Црепуља.

Поздравивши вернике који су се окупили на овај велики празник, отац Предрагје поручио да се заједно молимо Богу и надамо да наше цркве неће остати заборављене, те да ће, осим оних који ту живе, окупљати и оне многобројне који су расејани по свету макар неколико пута у години.

Црква Силаска Светог Духа на Апостоле у Врбици саграђена је између два светска рата на темељима порушене дрвене цркве, саграђене од брвана. Црква је 1929. године осветио Митрополит дабробосански Петар Зимоњић. Као најстарији парох врбички спомиње се Теодор Козомара.

Црква је 1989. године обновљена и освећена 1990. године од стране Епископа далматинског Николаја. Запаљена је у току рата 1994. године а обновљена након 2000. године трудом госпође Марије Лежер из Канаде, у спомен на њеног племенитог мужа, Марка Лежера, који је као официр СФОР-а службовао на овим просторима.

ПАРОХИЈА ВРБИЧКА

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА

ПАРОХИЈА ГУБИНСКА

Позива све благочестиве парохијане, да својим присуством и учешћем

увеличају молитвено и литургијско славље,

које ће се одржати поводом празника Св. Василија Острошког у НЕДЕЉУ 12. маја 2019. године с почетком у 10:00 часова,

у цркви Успења Пресвете Богородице у Губину

ДОБРО НАМ ДОШЛИ!

С Божијим благословом,

Управа парохије

СКЦ Свети Сава Суботица и Удружење Огњена Марија Ливањска организују приказивање изложбе у Суботици, у просторијама СКЦ Свети Сава. Изложба чији су аутори проф др Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић, до сада је приказана у више градова у Србији и иностранству.

У оквиру свечаности отварања изложбе биће одржана промоција седмог издања књиге Буда Симоновића Огњена Марија ливањска.

Изложба архивских докумената, фотографија, артефаката из живота и прошлости Срба са подручја Ливна (Босна и Херцеговина)

 „СРБИ ЛИВАЊСКОГ ПОЉА-ТРАЈАЊЕ КРОЗ ВЕКОВЕ“

16.маја 2019. године у 19. часова, у СКЦ Свети Сава у Суботици.

Потврђено је учешће др Вељка Ђурића Мишине и Буда Симоновића

 ПОЗИВАМО ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ ДА ПРИСУСТВУЈУ ОВОМ ДОГАЂАЈУ

Због оштећења насталих на крову парохијског дома у Врбици, током новембра 2018. године изведени су хитни радови на реконструкцији крова. Ипак, лоши временски услови захтевали су да део радова буде одгођен за пролеће ове године.

Тако, са првим лепим данима, изведени су преостали радови на крову парохијског дома у Врбици. У оквиру изведених радова, подашчан је и поново покривен кров помоћне просторији (42 квад. метра). Такође, на целом објекту су поправљени и причвршћени громобрани и олуци, те скинуте оплате са ластавица. Поломљен цреп и преостали грађевински материјал су уклоњени, те очишћена порта и сам парохијски дом.

Овим радовима је завршена реконструкција крова, али не и сви предвиђени радови на парохијском дому, као и самој порти. Извршени радови су само почетак веће реконструкције парохијског дома коју би требало извести, јер је за довођење овог објекта у сврху преноћишта потребно још много тога. У наредном периоду било би потребно заменити постојеће дрвене прозоре и врата ПВЦ столаријом; поставити ламинат преко постојећих дрвених подова; изглетовати и окречити унутрашње зидове. Процењена вредност радова на уређењу унутрашњости парохијског дома износи око 2.900,00 евра.

Осим тога, потребно је уредити путни прилаз цркви и парохијском дому. У оквиру тога, предвиђено је асфалтирање прилазног пута. Фирма Роко Комерц из Ливна је понудила да о свом трошку изведе све припремне радове за асфалтирање, док би асфалтирање пута у дужини од 150 метара износило око 5.000,00 евра.

Зато још једном апелујемо пре свега на парохијане Врбичке парохије из села од Челебића до Бастаса, чланове удружења ОМЛ и све друге који могу, да помогну да овај историјски споменик – који је, осим парохијског дома некада служио и као школа – доведемо у пристојно стање.

Више о радовима изведеним јесенас можете наћи овде: https://omlivanjska.com/2018/12/02/radoviparohijskivrbica/

СПИСАК ПРИЛОЖНИКА

Велики Четвртак – 17.00 – Ливно – црква Успења Пресвете Богородице

Велики Петак – 17.00 – Ливно – црква Успења Пресвете Богородице – изношење плаштанице

Велика Субота – 10.00 – Губин – црква Успења Пресвете Богородице – Света Литургија

Васкрс – 10.00 – Ливно – црква Успења Пресвете Богородице – Света Литургија

Након богослужења, у парохијском дому ће бити одржано такмичење у туцању јајима и приредба коју ће извести ђаци допунске школе српског језика и књижевности ”Јован Сундечић” која функционише при парохији Лијевањској. Добо нам дошли!

Васкрс – 13.00 – Врбица – црква Силаска Светог Духа на апостоле – Васкршња молитва

Васкрс – 14.00 – Црни Луг – црква Св. пророка Илије – Васкршња молитва