У петак 5. априла, у храму Успења Пресвете Богородице у Ливну служена је Света Литургија Пређеосвећених Дарова. Богослужење је предводио отац Слободан Кљајић, парох гламочки, уз саслужење оца Срђана Белензаде, пароха веселињског. Свету тајну исповести вршио је отац Никола Пено, парох медљански, док су за певницом одговарали свештеници Предраг Црепуља, парох лијевањски, и Жељко Ракита, парох пљевско-мујџићки.
Мало, али у вери велико, стадо било је ојачано верницима из Гламоча, као и онима пристиглим из Србије. Већина присутних је приступила светим тајнама исповест и причешћа.
Након богослужења, у капели-костурници свете великомученице Марине отпеван је тропар ливањским мученицима.
Свештенство и верници су се потом окупили у сали парохијског дома на заједничкој вечери коју су спремиле вредне ливањске жене.
Свечаном Светосавском Академијом одржаном у Дрвару 16. фебруара започело је обиљежавање 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве у Епархији бихаћко-петровачкој.
На Академији је активно учествовао и дио ђака школице српског језика и књижевности из Ливна. Ливањски малишани су топло дочекани и угошћени. У пуној сали Дрварског Радничког дома, представили су се ”Азбуком”, којој је као модел послужила азбука владике Атанасија Јевтића. Мали ђаци су исту са посебним ентузијазмом прилагодили појмовима са подручја Епархије бихаћко-петровачке. Мноштво комплимената су добили јер су сами на часовима правили слова азбуке којима су презентовали појмове свога завичаја, а која ће сада красити простор парохијске сале у којем се одвија настава.
Видео снимак извођења ”Азбуке” можете погледати овде:
Дан након приредбе, вриједни ђаци са својом професорком су у сали Парохијског дома родитељима и другим парохијанима показали своју тачку, забавили их веселим дјечијим плесовима и пјесмом, те почастили колачима које су добили на поклон од вриједних дрварских парохијанки, као знак захвалности и симпатија за мале госте из Ливна.
У недељу 17.02.2019 у просторијама српских завичајних удуржења кантона 10 на Новом Београду одржан је састанак Челебићана.
На позив Одбора за изградњу ограде на гробљу у Челебићу одазавло се 12 Челебићана. Разговарало се о неколико тачака дневног реда:
– извештај о раду Одбора између две седнице;
– начину информисања Челебићана и њиховој мотивацији да подрже пројекат изградње нове ограде;
– пројекат изградње нове ограде;
– информисање о прикупљеним средствима;
– разно.
На састанку је Славко Вујановић је одржао уводну реч, рекавши да је извођач радова Весо Катић већ у другој половини марта спреман да крене са радовима и указао на чињеницу да нема довољно средстава ни за прву фазу радова, те да се мора појачати рад на прикупљању средстава да се цео пројекат неби довео у питање.
Истакао је да код људи које је Одбор контактирао постоји воља за учешћем али је конкретан прилив средстава и даље скроман. Душко Шуњка је присутне упознао са пројектом за изградњу оградног зида и гробљанске капеле који је израдио, представивши присутнима како би то све изгледало. Овај пројекат је на састанку и усвојен као меродаван за извођење радова.
Договорено је да сви присутни покушају обавестити чланове својих фамилија, комшија и пријатеља Челебића да се укључе у овај пројекат.
До 01.03.2019 чланови Одбора ће посетити Челебић и у сарадњи са црквеном Општином Лијевно обавити техничке и административне припреме за почетак радова.
Једна од тачака дневног реда је била и (не)рад старог Одбора села Челебић у оквиру Удружења ОМЛ. Већ скоро две године блокиран је рад због неактивности трочланог одбора, те су се сви сагласили да су се стекли услов за избор новог Одбора села Челебић у оквиру Удружења ОМЛ.
Још једном се моле сви Челебићани да својим новчаним уплатама било на рачун Удружења ОМЛ број: 160-380800-45 са позивом на број 30062013 или директно прилогом неком од чланова одбора помогну овај важан пројекат.
Наредни састанак је договорен за 17.03.2019, до кад ће се знати коначни детаљи око изградње ограде и коначан списак приложника, на основу чега ће бити донета коначна одлука о томе да ли се може кренути у реализацију пројекта.
Састанак је потрајао скоро два сата, а на инсистирање Војина Шуњке дружење је настављено у оближњем ресторану.
Удружење Огњена Марија Ливањска и Парохија Лијевањска су и ове, као и претходних година, покренули сада већ традиционалну акцију прикупљања прилога за Божићно даривање све српске деце која живе у Ливну и Ливањском пољу, као и за старачка домаћинства која живе у тешким условима.
Након још једне успешно спроведене акције, остаје нам само да се захвалимо свима који су дали своје прилоге. Захваљујући вама и вашим прилозима, Удружење је наше малишане даривало пакетићима за Светог Саву. Пакети старијим суграђанима ће бити подељени од стране пароха лијевањског, оца Предрага Црепуље, приликом обиласка кућа и свећења водице. Од преосталих средстава ће бити припремљени дечији пакетићи за Васкрс и подржане друге активности везане за рад школе српског језика и књижевности ”Јован Сундечић”.
Још једном се захваљујемо свим приложницима, чија имена објављујемо у оквиру ове вести!
ИМЕ ПРИЛОЖНИКА
ПРИЛОГ
Никола, Јован, Илија и Лука Чулић (мали приложници из Америке)
Празник Светог Саве, српског светитеља и просветитеља, свечано је прослављен у Ливну у овој години када наша Црква слави 800 година своје аутокефалности, коју је Свети Сава утемељио, поставши њен први архиепископ.
Прослава је почела Светом Литургијом у храму Успења Пресвете Богородице, коју је служио парох лијевањски, отац Предраг Црепуља. И поред великог снега и хладног времена у цркви се окупило доста верника, како старијих тако и деце, која овај дан славе и као своју школску славу.
У Ливну од недавно при парохији функционише обновљена допунска школа српског језика и књижевности ”Јован Сундечић”. После Свете Литургије, дванаесторо деце која похађају ову школу извела су приредбу за окупљене одрасле парохијане.
У топлој, готово породичној атмосфери, деца су присутнима показала да су, и те како, свесна значаја овог празника. Приредба је код присутних гостију покренула бујицу емоција, јер је била постављена као прича у којој је малој групи полазника школе Свети Сава верно дочаран као принц из лозе Немањића, да би старија група песмом и причом приказала како се млади Растко свега одриче, те посвећује свој живот Богу и своме роду. За време приредбе, деца су показала и део материјалног богатства овог краја, који се налази у музејској поставци у оквиру парохијске сале.
Посебно емотивно је било представљање сваког ђака школе ”Јован Сундечић” окупљенима од стране њихове професорке, госпође Ане Кришто, која је указала на таленте и способности које они поседују. Многима од окупљених је ово измамило сузе. Госпођа Кришто је похвалила и успехе наше деце не само у оквиру школе ”Јован Сундечић”, већ и у граду у коме живе, истичући да су успешни спортисти, ђаци генерације, освајачи медаља, полазници музичких школа, те учесници у културним и друштвеним дешавањима у Ливну.
Видео снимци са Светосавске литургије и приредбе у Ливну
На крају, деца су са својим свештеником уздигла и пресекла славски колач који су припремили за овај празник. Нашој деци подељени су светосавски пакетићи које је Удружење Огњена Марија Ливањска припремило за све малишане из целог ливањског поља. За све окупљене приређено је послужење и окрепљење након приредбе.
Можемо рећи да су полазници школе ”Јован Сундечић” из Ливна показали да су они искрице вере и наде који својим пламеном, те Божијом вољом и промишљу, чувају нашу живу цркву у овом граду. Окупљањем на Литругији и приредбом, наставили су обичај по коме се Свети Сава увек славио посебно свечано у Ливну. Наиме, још у време Аустроугарске управе у Босни и Херцеговини Ливањски Срби, предвођени својим свештеницима и трговцима, организовали су Светосавске приредбе и свечаности које су биле врло посећене и о којима је извештавала чак и штампа у Сарајеву. Све до Другог светског рата, културно-уметнички програм и вечерња забава поводом дана Светог Саве одржавали су се у згради Српског пјевачко-тамбурашког друштва ”Сундечић”, данашњој гимназији. Након Другог светског рата, молитвени и културно-уметнички део прославе су се одвијали у самој цркви.
Вест о прослави Светог Саве у Ливну која је изашла у Вечерњим Новостима можете прочитати овде:
Бадњи дан и Божић, дани када славимо рођење нашег Господа Исуса Христа, прослављени су свечано и радосно у парохијама широм Ливањског поља, од Ливна до Пеуља. Богослужења су одржава у храмовима у Ливну, Губину, Врбици и Црном Лугу, окупљајући оне православне Србе који и даље живе на својим огњиштима, као и оне који се труде да их обиђу и удахну им макар мало живота током великих празника у години.
На Бадњи дан, Света Литургија је служена у цркви Успења Пресвете Богородице у Губину, где се окупило мноштво народа из ове парохије. Један број верника је приступио и светим тајнама исповести и причешћа. Након Литургије, освећен је бадњак који су мештани околних српских села унели у порту храма.
Након Свете Литургије у Губину, богослужење је одржано и у Врбичкој цркви посвећеној Силаску Светог Духа на Апостоле. И овде су се верници окупили да поделе радост Бадњег дана и заједно наложе бадњак испред свога храма.
У поподневним сатима, вечерње богослужење је окупило верни народ лијевањске парохије у храму Успења Пресвете Богородице у Ливну, коме су присуствовали и верници из Дувна. Посебну радост овом окупљању дала су наша деца, која су за Бадњи дан припремила и приредбу са рецитацијама, припремљену у оквиру школе српског језика и књижевности, коју под окриљем парохије води Ана Кришто.
У вечерњим сатима, на богослужењу су се окупили и верници црнолушке парохије. Након службе у храму Св. Пророка Илије у Црном Лугу, испред храма је освећен и запаљен бадњак, а припремљено је и послужење за окупљене.
На сам Божић, празнична Литургија је служена у Ливну. Већина верника је приступила светим тајнама исповести и причешћа.
Пред крај 2018. године, користимо прилику да поделимо са свима списак приложника за обнову гробља у Губеру.
Током ове године, покренута је акција прикупљања прилога за обнову Губерског гробља, пре свега за изградњу новог оградног зида око гробља. Писма су послата поштом већини оних чији чланови породице су сахрањени на Губерском гробљу.
Подсећања ради, није одређен конкретан износ који би требало уплатити по гробном месту, кући или породици, већ је свима остављено на вољу да уплате прилог у складу са њиховим могућностима и осећајем обавезе и одговорности према прецима, свесно имајући у виду да нису сви они који су дужни да уплате свој прилог истих материјалних могућности.
Списак појединачних уплата до 28.12.2018. године можете наћи испод.
Удружење Огњена Марија Ливањска и парохија Ливањска су ове, као и задњих неколико година, уочи Божића покренули акцију прикупљања прилога за Божићне пакетиће за нашу децу, као и за старачка домаћинства која живе у тешким условима. Акција још увек траје, а пред крај 2018. године користимо прилику да се захвалимо свима који су до сада дали свој допринос овој акцији, закључно са 31.12.2018. године. Списак приложника се налази на крају текста.
Све оне који још нису уплатили прилог а имају жељу и намеру позивамо да то учине у наредним данима када дочекујемо Божић, дан када празнујемо рођење нашег Господа Исуса Христа. Уплате се могу извршити и након Божића, јер ће део средстава бити искориштен за Васкршње даривање.
Уплате се могу извршити на следеће рачуне:
У Србији: 160-380800-45, са позивом на број 31122018
У Српској: 55-172077032321-17 позив на број 31122018
У времену када заборављамо себе, своје коријене и свој идентитет, поразно је да чувамо само оно што нам се отворено напада. Оно што нам се отворено не напада, ми као да заборављамо, као да потискујемо из сјећања, иако добро знамо да „тиха вода бријег рони“.
Тако је са Крајином, која је одувијек чувала друге, а данас је на маргини нашег постојања. Крајина је као остарјела и брижна старица коју су, чини се, и властита дјеца заборавила.
Кости наших предака разасуте су широм Крајине. Нема ниједне стопе ове мученичке земље на којој није проливена крв у борби за постојање, а то је и данас наша једина мисао – да опстанемо, да нас има тамо гдје нас је одувијек било.
Демографски суноврат, са којим смо суочени непуне три деценије, пријети да Крајину избрише са мапе српског животног простора. Тамо гдје смо сваком злу одолијевали вијековима, за протекле три деценије смо доведени на ивицу егзистенције. Постајемо мањина у сопственој земљи, странци на родном огњишту…
Да илуструјем. У односу на 1991. годину у Бихаћу нас је мање за више од 13 хиљада, у Санском Мосту готово 20 хиљада, док нас је на подручју Ливна свега 438 од предратних готово четири хиљаде; на подручју Кључа нема нас ни хиљаду, у Босанској Крупи нас је осам пута мање него прије тридесет година, док је иста или слична ситуација у другим градовима и селима наше страдалне Епархије. Статистика, у овом случају, јесте наше најцрње огледало у којем се осликава дубина нашег понора.
Ми овдје нисмо од јуче, већ од памтивијека. О томе најбоље свједоче светиње којима се дичимо. Древни Рмањ, тихи свједок нашег трајања, данас се налази на мети оних који би да га нема. Нове кадије, са истим аршинима као у отоманско доба, урушавају нашу духовну стечевину.
На стратиштима, Шушњару и Гаравицама, на којима почивају наши преци, убијени злочиначком руком, није нам дозвољено ни да подигнемо спомен-храмове, који би нас довијека опомињалу на њихову жртву.
Зато је Рмањ наша Грачаница, Веселиње наши Дечани, Бихаћ наш Призрен, Ливно наш Ораховац, Дрвар наш Звечан, Гаравице наш Газиместан…
Господ нас није довео у историју да бисмо били пуки посматрачи властите националне пропасти, већ да се сложимо, обожимо и умножимо, како бисмо себе сачували у Крајини, како бисмо је предали онима који ће доћи послије нас.
Све наше очи упрте су у Српску и Србију, у Бањалуку и Београд, у њихове грађане, у њихове институције. Наша је нада у Господу, а вјера у братску помоћ не умире.
Све док трајемо борићемо се за Крајину, ми који у њој живимо, али је братска помоћ од судбинског значаја, како не бисмо остали без колијевке.
Опустошена ратовима, Крајина не смије остати пуста, јер много је оних који јој дугују сопствени идентитет, сачуван у много тежим и суровијим временима. Зато не смијемо одустати од борбе за наше право у нашој Крајина, за наше постојање на нашој дједовини.
Ако заборавимо Крајину, изгубићемо сами себе. Онда ће Крајина бити наш крај, а не почетак, као што је то увијек бивала.
Ако заборавимо Ћопића, кога ћемо се сјећати?
Ако презремо Принципа, слободу нећемо имати!
Ако изгубимо Рмањ, ни Студеница нам више неће бити иста!
Ако се одрекнемо Крајине, бићемо нико и ништа у вијекове!
Изложба „Срби ливањског поља-трајање кроз векове“, коју су већ имали прилике да виде становници: Београда, Бања Луке, Новог Сада, Бијељине, Лондона, Аранђеловца, Панчева, биће приказана и у Кикинди.
Свечано отварање одржаће се у петак, 21. децембра 2018. године, у Културном центру Кикинда, са почетком у 19. часова.
Аутори изложбе су: проф. др Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић, а организатори Удружење Огњена Марија Ливањска и Културни центар Кикинда.
У програму свечаности отварања изложбе учествоваће: Душко Ћутило, директор Фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима, отац Предраг Црепуља, парох Лијевањски, представници организатора изложбе, КУД „Извор“ из Накова, као и женски ансамбл „Мелозми“ КЦ Кикинда.
Позивамо све зантересоване да присуствују свечаном отварању или да погледају изложбу која ће бити отворена до 28. децембра т.г.
У периоду од 13.-20.11.2018. године изведена је хитна поправка крова и кровне конструкције на Парохијском дому у Врбици.
Као што су Удружење ОМЛ и Управа парохије већ обавестили јавност, услед невремена у октобру ове године, дошло је до значајног оштећења крова Парохијског дома у Врбици, што је захтевало и хитну поправку како би се спречило даље пропадање самог објекта. Управа парохије врбичке, на челу са надлежним парохом о. Предрагом Црепуљом, и чланови Удуржења ОМЛ су дефинисали неопходне радове и донели одлуку да се крене са поправком, првом након послератне обнове дома. Понуде су прибављене од три извођача, а прихваћена је понуда Весе Катића из Богдаша, који је и до сада често изводио сличне радове у Ливањском пољу. Треба посебно истаћи велики уступак овог човека који је због недостатка средстава прихватио да изведе радове а да му се накнадно исплате средства за ту услугу.
Радови који су извршени на објекту обухватају :
– скидање црепа са крова површине 210м2;
– скидање летви са свих рогова и преглед рогова;
– малтерисање димњака и опшивање лимом;
– бетонирање окапнице целом дужином обе ластавице ширине 15цм;
– подашчавање целог крова, прекривање фолијом подлетве и летве;
Укупна цена изведених радова је 5.623,00 КМ, од чега је 3.023,00 КМ потрошено на материјал а 2.600,00 КМ на дневнице мајстора и помоћних радника.
Радови су извршени у веома тешким временским условима, па нису до краја урађени, тако да је део крова на остави која се налази са бочне стране објекта остао незавршен али ће бити изведен на пролеће.
Иако се један број парохијана Врбичке парохије одазвао апелу да прилозима помогну хитну обнову Парохијског дома, сва неопходна средства нису била прикупљена пре почетка радова. Због наступајуће зиме и хитности радова, Удружење ОМЛ је из нераспоређених средстава (чланарина, прилога без посебне намене, итд) позајмило недостајућа средства за извођење радова. Све прилоге који су прикупљени за радове на парохијском дому у Врбици (како током ове године, тако и након освећења Врбичке цркве 2014. године) наводимо на крају овог текста.
Током претходних година, за радове на парохијском дому у Врбици наменски је прикупљено 116.000,00 динара, 625,00 евра и 1.472,00 КМ.
Дуг према извођачима тренутно износи 550,00 евра, те молимо све који имају могућности а до сада то нису учинили да уплате своје прилоге.
Извршени радови су само почетаквеће реконструкције парохијског дома коју би требало извести, јер је за довођење овог објекта у сврху преноћишта потребно још много тога. У наредном периоду било би потребно заменити постојеће дрвене прозоре и врата ПВЦ столаријом; поставити ламинат преко постојећих дрвених подова; изглетовати и окречити унутрашње зидове. Процењена вредност радова на уређењу унутрашњости парохијског дома износи око 2.900,00 евра.
Осим тога, потребно је уредити путни прилаз цркви и парохијском дому. У оквиру тога, предвиђено је асфалтирање прилазног пута. Фирма Роко Комерц из Ливна је понудила да о свом трошку изведе све припремне радове за асфлатирање, док би асфалтирање пута у дужини од 150 метара износило око 5.000,00 евра.
Зато још једном апелујемо пре свега на парохијане Врбичке парохије из села од Челебића до Бастаса, чланове удружења ОМЛ и све друге који могу, да помогну да овај историјски споменик – који је, осим парохијског дома некада служио и као школа – доведемо у пристојно стање.
На крају, препоручујемо вам и један кратак филм о ратној школи која је функционисала у парохијском дому, само једном делићу богате историје овог споменика у коме су се након Другог светског рата многе генерације образовале:
ПРИЛОЗИ ЗА ПАРОХИЈСКИ ДОМ 2018. ГОДИНЕ
ИМЕ
ПРИЛОГ
Драган Јовић
12.000,00 дин.
Мићо Шуњка
6.500,00 дин
Петар (Војин) Докић
10.000,00 дин
Санела Докић-Савићевић Ракија
10.000,00 дин
Сава Шуњка
12.000,00 дин.
Рада Шегрт
7.000,00 дин.
Удружење Граховљана и Ливљана
12.000,00 дин.
Лазар Вулић (Сириг)
23.500,00 дин
Бранко Вујичић
5.000,00 дин.
Сања Докић-Мрша
100,00 КМ
Бранко Докић
192,00 КМ
Весо Катић
100,00 КМ
ПРИЛОЗИ ИНСТИТУЦИЈА (2016.год.)
ИМЕ
ПРИЛОГ
Општина Ливно
1.000,00 КМ
ПРИЛОЗИ ПРИКУПЉЕНИ ПРИЛИКОМ ОСВЕЋЕЊА ВРБИЧКЕ ЦРКВЕ 2014. ГОДИНЕ
Покажимо нашем народу у Ливну и Ливањском пољу да мислимо на њих!
Ближи се крај године, а то означава и почетак припрема за традиционално Божићно даривање наше деце и старих који живе у Ливањском пољу. Ово је седми пут да наше Удружење и СПЦО Лијевно покрећу акцију прикупљања средстава за куповину Божићних поклона за српску децу и самохрана старачка домаћинства на подручију Ливна и Ливањског поља.
Наша деца и наши стари у парохијама: Лијевањској, Губинској, Врбичкој и Црнолушкој, који опстају и чувају успомене на наше претке и наше детињство завређују нашу захвалност и заслужују да их обрадујемо сећањем, честитком и пригодним даром и за лепше и свечаније празничне дане рођења Христовог.
Подела Божићних пакета старијима, уочи Божића 2014. год.
Подела Божићних пакета старијима, уочи Божића 2014. год.
Подела Божићних пакета старијима, уочи Божића 2014. год.
Као и ранијих година децу ћемо даривати пакетићима слаткиша, а наше старе и самохране пакетом основних животних намирница. Пакетићи ће бити припремљени за 30-ак наше деце и 40-ак старачких домаћинстава.
Обраћамо се људима који имају могућности и воље да помогну успеху ове акције прилозима које ће уплатити на рачуне Удружења:
У Србији: 160-380800-45, са позивом на број 31122018
У Српској: 55-172077032321-17 позив на број 31122018
За сва питања обратите се следећим особама:
Дијана Ковачић (dijana.p.kovacic@gmail.com) или 0038163 606 862
Никола Петровић (bonip.bg@gmail.com) или 0038164 615 5073;
У суботу 17. новембра, литургијским сабрањем прослављена је слава цркве Светог Великомученика Георгија победоносца у Пеуљама. Свету Литургију су служили свештеници Милош Црепуља, парох пљевско-мујиџићки, Зоран Миловац, парох треће парохије дрварске, Савко Плавшић, парох граховски, и парох лијевањски и црнолушко-пеуљански Предраг Црепуља. На богослужењу су се окупили верници из Пеуља и целе црнолушке парохије. Славско кољиво и колач је припремила госпођа Стојка Градина из Ливна.
Према расположивим подацима, градња храма у Пеуљама је започета уочи Првог Светског рата, а завршена пред Други Светски рат. Оштећена је више пута у својој прошлости, задњи пут током грађанског рата 1995. године, након којег је комплетно обновљена.
Позива све благочестиве парохијане из села Црнолушке парохије као и остали верни народ да својим присуством и учешћем увеличају молитвено и литургијско славље,
које ће се одржати у СУБОТУ 17. новембра 2018.године с почетком у 10:00часова,
у цркви Светог Великомученика Георгија Победоносца у Пеуљама.
Храм Силска светог Духа на апостоле у Парохији врбичкој помене се неколико пута годишње. Ретки парохијани који још бораве и мали број оних који су нови кров нашли далеко од ове парохије, састану се за храмовну славу и празнике: Божић, Васкрс и Блага Марија, присуствују литургији и оживе понеку давну успомену. А, није парохија врбичка мала, нити је мало парохијана, само је заборав завладао и брига за огњиште и цркву у којој смо крштени постаје све мања.
Нашу цркву и школу обновила је Марија Лежер уз помоћ наших ђедова и очева. Предаше је нама у наследство, да се молимо и окупљамо, али и да о њој бринемо. Већ четири године се покушава наћи начин да се прекрије школа (парохијски дом) и заустави његово пропадање од прокишњавања.
Дошло је дотле да нема више чекања! У недавном невремену велика оштећења су претрпеле и црква и школа (парохијски дом). Ветар је подигао део црепа на школи (парохијском дому), те тренутно ништа не спречава кишу и долазећи снег да падају директно на кровну конструкцију и таван. Ако се овај проблем не буде санирао хитно, вероватно је да ће се у скорој будућности почети да се урушавају и кров и таваница. Невреме је недавно оборило и крст са звоника, који треба вратити на његово место. Пала је и једна од икона са иконостаса.
Верујемо да ће овај догађај показати наше заједништво, спремност и вољу да покажемо да нисмо народ заборава и да ћемо хитно решити и ове проблеме. Хитну санацију крова на парохијском дому морамо урадити до зиме, а на пролеће санирати звоник и иконостас.
Апелујемо на све парохијане села: Челебић, Бојмунте, Радановци, Врбица, Богдаше и Бастасе, али и на друге људе који нам могу помоћи, да се удружимо и свако на свој начин помогне. Протеклих октобарских дана у сарадњи са оцем Предрагом Црепуљом и двојицом понуђача за извођење радова, обишли смо цркву и дом. Према процени потенцијалних извођача, за реконструкцију крова би било потребно платити око 4.000 евра (овде је укључено подашчавање крова, замена поломњених црепова, лимарски и други радови). На рачуну Удружења Огњена Марија Ливањска, подрачун Врбица, тренутно има 1.800 евра, део добијен од државних институција а део средства која су житељи села Челебић својевремено издвојили за освећење врбичке цркве.
Уколико хитно прикупимо још 2200 евра, извођач се обавезује да радове заврши до краја новембра.
Средства уплатити на рачуне Удружења ОМЛ:
– УПЛАТЕ ИЗ СРБИЈЕ у динарима: Banca Intesa AD , Београд, на број рачуна 160-380800-45 са позивом на број 3010214
– УПЛАТЕ ИЗ БиХ у КМ: Unicredit banca AD, Бања Лука, на број рачуна 551-72077032321-17 – са позивом на број 3010214
Дан уочи славе цркве Покрова Пресвете Богородице, у суботу 13. октобра, у Доњим Рујанима крај Ливна окупио се верни народ овог села заједно са православним Србима који су пристигли из свих крајева Ливањског поља, од Ливна до Босанског Грахова. Усталио се већ годинама уназад овај леп обичај да се састају о Покрову Пресвете Богородице баш ту, да макар тог дана удахну животу у ово страдално село, његов храм и заједно прославе његову славу. Овогодишње сабрање је ипак било посебно по томе што је, након десет година обнове која је трајала са прекидима, дошао тренутак да се освети овај храм.
Стотинак окупљених верника дочекало је свог владику, Његово Преосвештенство Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија испред храма. Његово Преосвештенство је предводио свечани чин освећења, уз саслужење свештеника: протојереја-ставрофора Жељка Ђурице (Епархија зворничко-тузланска), протонамесника Срђана Белензаде, Милоша Црепуље и Митра Керлеца, презвитера Савка Плавшића, ђакона Немање Рељића и Дејана Грчића. Кумови при освећењу храма били су Драгомир и Александра Бошковић. У наставку Свете Литургије један број верника је приступио и светој тајни причешћа. При самом крају богослужења, пререзан је славски колач и освећено славско кољиво.
У својој беседи, Његово Преосвештенство епископ Сергије поздравио је присутни народ и похвалио њихову храброст и борбу за опстанак, борбу за Православље у овом мученом и пострадалом крају. Нагласио је да иако у Доњим и Горњим Рујанима нема српског живља, јер су они који су овде вековима живели затрти у последњим ратовима и погромима нашег народа, битна је нада и молитва у Бога Који нас није оставио, и Њему се молимо да се на овим просторима обнови живот, уз молитвено заступништво и помоћ наших светих Мученика. Истакао је и да су наши страдали преци истински свети мученици, те да је на претходном заседању Светог Архијерејског Сабора СПЦ покренуо поступак њихове канонизације и уврштавања у календар светих.
Након богослужења, епископ, свештенство и окупљени верници преместили су се у порту цркве Успења Пресвете Богородице у Губину, где је од стране кумова приређена трпеза љубави за све присутне. Славље су посебно увеличали чланови обновљеног Српског културно-уметничког друштва Гаврило Принцип из Босанског Грахова, који су пред окупљенима извели Уначко коло, Шумадијске игре и неколико песама. За кума славе следеће, 2019. године, јавио се Дејан Козомара, пореклом из Биле и Рујана.
Међу присутнима на овај велики дан су били и Миодраг Линта, народни посланик у Скупштини Републике Србије, Василија Броћета, Министарка рада, здравства, социјалне заштите и прогнаних, и Душко Радун, начелник општине Босанско Грахово. Била је то и прилика да се упознају са проблемима који муче српске повратнике на овим просторима и размотре како им се може помоћи.
Треба напоменути да је, у својој стогодишњој историји, Рујанска црква доживела две обнове. Само село је дало око 360 мученика који су пострадали од усташа почетком Другог светског рата. Велики број оних коју су били присутни на освећењу цркве су својим прилозима и трудом уградили и део себе у овај храм, кроз последњу обнову у оквиру које је ограђено и гробље око цркве.
Драги Челебићани, рођаци, комшије, пријатељи, браћо и сестре,
На састанку представника Челебићана који у великом броју живе у и око Београда, одржаном 16. септембра 2018. године, донета је одлука да се покрене широка акција уређења православног гробља у Челебићу, што се пре свега односи на поправку постојеће ограде, постављање ограде на целој катастарски укњиженој парцели гробља, као и изградњу гробљанске капеле. То је захтеван пројекат и неопходно је прикупити значајна средства, али је вредно да се око тог подухвата потрудимо јер су на том гробљу на Барјаку сахрањени наши најмилији.
На састанку је изабран одбор који ће организовати све активности да се пројекат спроведе, као што је: израда пројектног решења са трошковником, прикупљање више понуда за извођење радова ради одабира и што повољнијег извођача, надгледање извођења радова, писано и усмено контактирање Челебићана расутих по свету ради прикупљања неопходних средства итд.
Одбор чине:
Славко Вујановић
Угљеша Црногорац
Раде Црногорац
Душан Шуњка
Душан Милутин
Одазовимо се овој акцији да се не брукамо пред споменицима наших предака и не посматрамо како се бетонска ограда одрања и руши у време кад већина села око Челебића и у целом нашем крају уређује и ограђује своја гробља. Будимо хумани и одговорни и покажимо да смо као некад што смо били, а били смо пример осталима много пута.
Позивамо све људе добре воље, ораганизације и удружења којима је Челебић у срцу да помогну у реализацији овог пројекта. Сва прикупљена средства ће бити наменски искоришћена. Уколико се прикупи више средстава од износа потребног за овај пројекат, вишак ће бити употребљен за одржавање гробља у наредном периоду и бетонирање прилаза поред, ранијих година обновљеног и ограђеног, Спомен-гробља на Барјаку.
Средства можете уплатити и у готовини наведеним члановима одбора за реализацију пројекта уређења православног гробља у Челебићу, као и уплатом на рачунe Удружења Огњена Марија Ливањска:
– за динарске уплате у Србији текући рачун: 160-380800-45 са позивом на број 30062013
– за уплате у КМ у Републици Српској на рачун: 55-172077032321-17 са позивом на број 30062013
Обилазимо: манастир Гомирје, цркву у Смиљану, Дерингају, Штикади, манастир Крку, манастир Крупу, цркву у Стрмици, Грахово (кућу Гаврила Принципа у Обљају), цркву и спомен-костурницу у Ливну и манстир Веселиње (Гламоч).
Полазак из Београда, у петак 28. септембра у 21.30, повратак у недељу 30. септембра у касним вечерњим сатима (у зависности од задржавања на граничним прелазима).
Цена путa je 55 €. У цену је урачунат превоз аутобусом, смештај и вечера.
Пријаве до 16. септембра 2018. године.
Број места је ограничен.
Пријаве и информације на телефон 064/2880-488
Молимо да се не пријављују особе које планирају да праве инциденте.
Организатор српско удружење Личана, Гацке Долине и Врховина.