Историјске, политичке, економске, па и животне прилике… расејали су ливањске Србе преко седам гора и преко седам мора. Бројни потомци, али и они рођени на подручју Ливна, живе своје дане и године онако како им живот доноси, некад мирно, некад бурно, некада радосно, некад тужно… Некад им сетне мисли полете ка завичају, некад их неки звук или мирис врати у дане детињства и дедине куће, некад препричавају згоде и успомене, некад  пријатељима причају о својим коренима тамо под Динаром, Старетином, Цинцаром, Камешницом… над којима је небо најплавље и сунце најсјајније.

Али, 30. јула, сваке године мисао свакога од нас је иста. Упућена претку, брату, сестри, рођаку, породичном куму… чији је живот завршио силом у некој од бројних крашких безданки или у рупи мајдана шљунка. Тог дана смо, са давно усахнолом сузом, уједињени тугом, сећањем, пијететом и поносом што смо их имали и што смо од њих постали. Уједињени смо у Христу кога се они нису одрекли ни када су знали да се то плаћа животом.

Нису потомци заборавили муку и жртву ни после 78 година од страшног зверства које није штедело ни јаке, ни нејаке, па ни оне рођене тек који сат пре него што ће им живот већ после првих удаха пресећи нож. И ове године заједно смо се помолили Господу за преко 1600 душа узнетих у небо те зле 1941. године.

Потомци из Аустралије, са Флориде, из Београда, Новог Сада, Бања Луке… нису бројали километре. Дошли су да 30. јула, у заједници са онима који живе у Ливну и нашим парохом лијевањским оцем Предрагом Црепуљом, одрже централни помен у Спомен-капели и костурници у Ливну, пред моштима 1200 побијених.

На месту некадашњег споменика побијеним домаћинима из села Чапразлије, сада обележеном крстом, помен је служио парох губински, отац Предраг Црепуља. Молитвеном сећању, одржаном у подне 31. јула, присуствовало је петнестак потомака.

Два сата раније, у Губину је служена Света Литургија, након које је одржан помен страдалом оцу Ристу Ћатићу и његовим парохијанима из села Сајковић.

Истог дана, у поподневним сатима,свештеник Предраг Црепуља служио је парастос и на православном гробљу у Лиштанима.

Дана 1. августа, отац Предраг Црепуља одржао је помен на Барјаку, на гробном месту нејачи села Челебић, поклане у сеоској школи чија су тела потрпана у мајдане шљунка. За душе страдалника, са потомцима пристиглим из Новог Сада, Београда, Ливна… помолили су се и Василија Броћета, министар у влади Кантона 10, као и председник Удружења Граховљана, Бранко Триван.

Потомци који живе у Београду, сенима својих предака поклонили су се у београдској цркви Светог Марка, 28. јула, предвођени некадашњим парохом лијевањским, оцем Мирком Јамеџијом.

У Новом Саду у цркви Светих Кирила и Методија, 27. јула, помен страдалим ливањским Србима служио је отац Велимир Врућинић, родом Ливњак.

Бањалучани су се, дан уочи Огњене Марије, 29. јула, окупили у цркви Светог Јована Богослова и са парохом лијевањским, оцем Предрагом Црепуљом, поклонили сенима страдалника.

У авалском манастиру Богородице Тројеручице помен је одржан на дан свете Великомученице Марине, 30. јула.

Помен страдалим ливањским Србима служиће се 4. августа и у цркви Свете Великомученице Недеље у Брчком, након Свете Литургије која почиње у 9 сати.

Помени су одржани у организацији: Удружења Огњена Марија Ливањска, парохија: лијевањске, врбичке, губинске; подручних цркава: Светог Марка у Београду, Светих Кирила и Методија у Новом Саду, Светог Јована Богослова у Бања Луци, Свете Великомученице Недеље у Брчком, као и манастира Богородице Тројеручице на Авали.

Захваљујемо се свима који су на било који начин узели учешће у организацији и оглашавању овогодишњих помена нашим прецима.

Догодине у Ливну!

У Београду, на Илиндан, лета Господњег 2019.

У прилогу доносимо текст и слике о екскурзији наших малих Ливњака, полазника допунске школе српског језика и књижевности ”Јован Сундечић”, која функционише при парохији лијевањској, а коју је подржало Удружење Огњена Марија Ливањска.

Крајем јуна, ђаци допунске школице за српски језик и књижевност „Јован Сундечић“ из Ливна, ишли су на студијски излет упознавања са дијелом Херцеговине, те посјетом Манастиру Житомислић. Путујући врелом Херцеговином, чули смо жубор ријека, видјели камен и крш који у врелини Сунца поклањају ријеткости попут шипака, смокава, кошћела и мандарина које нигдје немају такву медена слаткоћу као под херцеговачким небом. У музејима су наши ђаци научили понешто о дивном граду Мостару, о градњи и бивствовању Старог моста, којим су и прошетали, подсјећајући се давних времена, заната, начина живота, обичаја и легенди тога краја. У Шантићевом парку ђаци су научили понешто о Шантићу, Ћоровићу и Дучићу, великанима српске књижевности. Занимљиво је било чути како су живјели и књижевно дјеловали заједно у овом дивном граду на обалама Неретве. Осмијех је дјеци измамио и податак да је супруга Алексе Шантића била Ливањка, из градске трговачке породице!

Излет се наставио посјетом локалитету Радимља са стећцима, гдје су ђаци допунске школице за српски језик и књижевност били у прилици да чују историјске чињенице о овом вриједном археолошком налазишту, али и да, под својим прстићима осјете дах прошлог времена, знатижељним лијепим дјечјим очима виде орнаменте које су стотинама годинама уназад правиле вриједне руке људи сличне оној са најпознатијег Стећка са ове локације, руке подигнуте у поздрав добродошлице, онако како би, у знак добродошлице и исказивање пријатељства, требале бити раширене руке људи наше дивне земље. Наше мале звркове ни највеће сунце није спријечило да се играју и забављају, те су, чим су нанијели заштитну крему, наставили са игром, показујући да је здрав дух заиста у здравом тијелу.

Цртице из Херцеговине се настављају – опчинио нас је Столац. Ријеку Брегаву одликује ријетки феномен. Наиме, у самом центру града се рачва и прави мало ријечно острво, да би се, играјући се испод камења стољетног моста поново саставила и наставила свој пут. Наш дивни возач Ковач буса, господин Ивица, који је, гле случаја, Херцеговац, приуштио нам је незабораван обилазак овог дивног градића. Причао нам је о животу у том граду прије рата, показао остатке старог града, градско купалиште, мале правоугаоне воденице распоређене као пакетићи на путу ка Беговини, насељу специфичном по каменим крововима. Врвио је Столац ове суботе људима и одзвањао веселим смијехом купача и прскањем Брегаве испод стопала разиграних малих Херцеговаца. И наши ђаци су се освјежили, водом из чесме, јер нисмо ни помислили да ћемо наићи на ову малу оазу, смјештену у кршу и камену, у подножју старих камених кула, које су, као стражари времена, поносно стајали на врху брежуљака док смо ишли према Почитељу.

У Стоцу смо посјетили и малу, приватну Винарију Даорсон, примјер рада марљивих и способних Херцеговаца, који су љубазно и стрпљиво одговарали на питања наших љубопитљивих знатижељника. Ђаци су видјели гдје и како се прави вино, гдје се чува…Винарија је добила име по остацима града чије поријекло датира од времена прије Христа, налази се поред Стоца, а и данас одузима дах посјетиоцима који се чуде како је прецизно и скоро до савршенства био изграђен.

На крају нашег студијског излета, дочекао нас је циљ нашег пута-манастир Житомислић! Чак и наши мали ђаци, до тада разиграни, осјетили су смирај крочивши на манастирски посјед. Благодат се осјетила на лицу монаха који нам је показао ризницу музеја, испричавши нам о огромној вриједности црквених предмета и икона. Поштовање према свештенослужитељским књигама се огледало на лицима малих анђела наше школе, који су након разгледања музеја присуствовали Вечерњој служби у Манастиру Житомислић, посвећеном Благовијестима. У унутрашњости самог Манастира није дозвољено фотографисање, а дјечица су са пажњом слушала Службу, главице окрећући да разгледају унутрашњост малог Манастира живописаног фрескама које имају огромну духовну и умјетничку вриједност. Мошти светаца које се налазе у овој Светињи и молитве малог братства су нас испратиле на пут кућама.

Од срца се у име свих родитеља чији су ђаци ишли на овај излет захваљујемо Удружењу Огњена Марија Ливањска, које нам је омогућило овај излет, обезбиједивши нам превоз, храну, пиће, воду, сладоледе, грицкалице и слаткише које су ђаци пожељели, ручак…. И најважније, показали да не заборављају своје мале земљаке, да цијене њихов рад и труд на очувању матерњег језика и културе, али и да подржавају грађење мостова културом, вјером и љубављу.

Управа допунске школе ”Јован Сундечић” у Ливну

Након 78 година од великих страдања која су задесила српски народ Ливна и Ливањског поља, као и 27 година од почетка страдања у последњем грађанском рату, Ливањски Срби почели су са окупљањима током којих се сећају својих мученички пострадалих предака.

У суботу 27. јула, у цркви Св. Кирила и Методија на Телепу у Новом Саду, окупили су се ливњаци који живе у Новом Саду и околини. Молитвено сећање предводио је отац Вилимир Врућинић.

Следећег дана, у недељу 28. јула, служен је парастос за све пострадале у храму Св. Марка у Београду. Пред 50-ак окупљених Ливњака и њихових потомака, богослужење је предводио отац Мирко Јамеџија, бивши парох ливањски. У својој беседи, отац Мирко се сетио зверског и безумног убијања недужног српског народа током злих дана лета 1941. године. Такво страдање, према његовим речима, упоредиво је са прогоном и страдањем првих хришћана у Римским временима.

Прва усташка убиства ливањских Срба почела су већ у мају 1941. године, хватајући замах у јуну и јулу, да би свој врхунац достигла у данима око Огњене Марије. У Ливну и околним селима побијено је око 1600 православних Срба. У појединим селима, као што је Голињево, побијено је комплетно српско становништво, док је у другим селима само мањи број успео преживети. Међу највећим стратиштима су били ливада крај села Пролог, јама Равни Долац и школа у Челебићу.

Удружење Огњена Марија Ливањска се захваљује свима који су присуствовали овом молитвеном сећању на наше претке. Овим још једном сведочимо да није тешко сећати се, и да ја то најмање што су наши преци заслужили својим мучеништвом.

У наредним данима, помени и парастоси ће се служити у Ливну, Бања Луци, на Авали, у Чапразлијама и Челебићу. Позивамо све оне који могу да нам се придруже у овим молитвеним окупљањима.

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА

• Новом Саду, 27. јула у 9 сати, парастос у цркви Светих Кирила и Методија на Телепу;
• Београду, 28. јула у 12.30 сати, парастос у цркви Светог Марка;
• Бања Луци, парастос у цркви Светог Јована Богослова на Лаушу, 29. јула у 17 сати;
• Манастиру Богородице Тројеручице на Авали, парастос 30. јула у 10 сати;
• Ливну, 30. јула Света Литургија у 10 сати, у Спомен капели-костурници;
• Губину, 31.јула Света Литургија у 10 сати и парастос код гроба оца Ристе Ћатића и његових 12 парохијана;
• Чапразлијама, 31.јула у 13 сати, парастос на месту срушеног споменика страдалима у јами Самогред;
• Челебићу, 1. августа Света Литургија у 10 сати, на спомен гробљу на Барјаку.
• Брчко, 4. августа Света Литургија и парастос са почетком у 9 сати у цркви Св. Вел. Недеље (Мераја)

Потомци и поштоваоци ливањских Срба, које су усташе сурово побиле лета 1941. године, помолиће се за њихове душе и ове, 2019. године, у више места у Србији, Републици Српској и Федерацији БиХ.

Злог лета 1941. године, жене и деца су живи бацани у јаме Динаре, Старетине, Тушнице, Камешнице…, мушкараци су побијени код села Пролог, нејач села Челебић побијена је у сеоској школи, а убијани су и на ливади Трновац, на подручју Купреса…, Преко 1600 цивилних жртава, од тек рођених до у старости онемоћалих нестало је тих дана, око Огњене Марије. Нестале су заувек целе српске породице, а у неким селима од тога дана све до данас више нема ни једног Србина.

Педесет година након овог злочина потмци су достојно, у Спомен капели у Ливну, сахранили мошти страдалника извађене из већине јама. Нажалост, за њих није било мира и већ наредне године су разбацане око оскрнављене Спомен-капеле и запаљене лијевањске православне цркве. Упорни потомци страдалника, Епархија бихаћко-петровачка и Парохија лијевањска обновили су Спомен-капелу и поново у крипту положили мошти мученика.

Парохија Лијевањска и Удружење Огњена Марија Ливањска позивају вас да се заједно помолимо нашим мученицима, на богослужењима која ће се одржати у:

• Новом Саду, 27. јула у 9 сати, парастос у цркви Светих Кирила и Методија на Телепу;
• Београду, 28. јула у 12.30 сати, парастос у цркви Светог Марка;
• Бања Луци, парастос у цркви Светог Јована Богослова на Лаушу, 29. јула у 17 сати;
• Манастиру Богородице Тројеручице на Авали, парастос 30. јула у 10 сати;
• Ливну, 30. јула Света Литургија у 10 сати, у Спомен капели-костурници;
• Губину, 31.јула Света Литургија у 10 сати и парастос код гроба оца Ристе Ћатића и његових 12 парохијана;
• Чапразлијама, 31.јула у 13 сати, парастос на месту срушеног споменика страдалима у јами Самогред;
• Челебићу, 1. августа Света Литургија у 10 сати, на спомен гробљу на Барјаку.
• Брчко, 4. августа Света Литургија и парастос са почетком у 9 сати у цркви Св. Вел. Недеље (Мераја)

Парохија Лијевањска и Удружење Огњена Марија Ливањска

Празник Силаска Светог Духа на Апостоле, слава Врбичке цркве и парохије која обухвата села од Челебића до Бастаса, прослављен је и ове године, скромно али радосно уз окупљање верника који живе у, или потичу из села ове парохије. Свету Литургију пред окупљенима служио је надлежни парох, отац Предраг Црепуља.

Поздравивши вернике који су се окупили на овај велики празник, отац Предрагје поручио да се заједно молимо Богу и надамо да наше цркве неће остати заборављене, те да ће, осим оних који ту живе, окупљати и оне многобројне који су расејани по свету макар неколико пута у години.

Црква Силаска Светог Духа на Апостоле у Врбици саграђена је између два светска рата на темељима порушене дрвене цркве, саграђене од брвана. Црква је 1929. године осветио Митрополит дабробосански Петар Зимоњић. Као најстарији парох врбички спомиње се Теодор Козомара.

Црква је 1989. године обновљена и освећена 1990. године од стране Епископа далматинског Николаја. Запаљена је у току рата 1994. године а обновљена након 2000. године трудом госпође Марије Лежер из Канаде, у спомен на њеног племенитог мужа, Марка Лежера, који је као официр СФОР-а службовао на овим просторима.

ПАРОХИЈА ВРБИЧКА

Десету годину за редом, 78 година од страдања, са благословом Епископа горњокарловачког Г. Г. Герасима обележићемо

„Дан сећања на Јадовно 1941 – 2019.“

У суботу 15. јуна, окупићемо се око 11 часова код Шаранове јаме на Велебиту где ће у 12 часова бити служен парастос.

Након тога, упутићемо се узбрдо, мученичком стазом јадовничком, око 7,5 км до места некадашњег сабирног логора Јадовно у Чачића долцу где смо подигли Часни крст 2012. године.

Недалеко од места логора, налази се девастирани споменик подигнут на бетонском плочом покривеној јами у којој и данас леже мошти жртава. Ту смо прошле године подигли Часни крст.

На повратку, упутићемо се у Смиљан до цркве Св. Петра и Павла у кругу меморијалног центра Никола Тесла. Уз саму цркву налази се масовна гробница са телесним остацима преко 550 Срба из Смиљана и околине побијених током Другог св. рата уз коју смо прошле године подигли Часни крст.

Настављамо пут према Манастиру у селу Медак, посвећеног Усјековању главе Светог Јована Крститеља где ће бити приређен ручак.

Удружење Јадовно 1941. из Бањалуке је организатор молитвеног окупљања. Није предвиђено да у организацији суделују било која друга удружења, већа, савези, координације и слично.

За учеснике настојимо обезбедити што повољнију цену превоза аутобусима:

– из Београда и Новог Сада 1.000 динара. Уплате као донација на рачун удружења Јадовно 1941. за Србију: 285-2075090000001-63 код Sberbank Beograd.

– из Бања Луке, Градишке, Приједора, Козарске Дубице и Новог Града 15 КМ. Уплате као донација на рачун удружења Јадовно 1941. у Бањалуци: 5672412700008152 код SBERBANK AD, Бања Лука.

Молитвено сабрање на Велебиту је пријављено и одобрено од стране полицијске станице Госпић чији ће радници обезбеђивати скуп.

ПРИЈАВА ЗА ПУТОВАЊЕ ЈЕ ОБАВЕЗНА:

–Заинтересовани за пут са подручја Бања Луке, Приједора и Новог Града, треба да се јаве на број телефона Сандре Благић, секретара удружења Јадовно 1941. у Српској: +387 66 686 364  или путем електронске поште: sandra.blagic@jadovno.com или  udruzenje@jadovno.com .

-Заинтересовани за пут са подручја Козарске Дубице, Кнежице и Градишке, треба да се јаве на број телефона организатора: Славица Дрвеница +387 65 964 433 или путем електронске поште: drvenica.slavica@gmail.com

–Заинтересовани за пут са подручја Београда и Новог Сада, треба да се пријаве путем телефона председнику удружења Јадовно 1941. за Србију Вељку Ђиновићу +381 64 4216 548 или путем електронске поште: djinovicveljko@gmail.com или udruzenje@jadovno.com .

–Заинтересовани за пут са осталих подручја, могу да се јаве на број телефона удружења Јадовно 1941. у Српској: +387 66 686 364 или путем електронске поште: udruzenje@jadovno.com ради координације плана путовања.

Због ограниченог буџета и трошкова финансирања овог Сабрања, молимо све оне који могу помоћи, да то и учине.

Душан Ј.Басташић

предсједник удружења

Сандра Благић

секретар удружења

ИЗВОР: http://jadovno.com/poziv-dodjite-na-jadovno-15-juna-2019-u-podne-jer-nismo-zaboravili/?lng=cir#.XPJf7tFS-qA

У просторијама Српског културног центра „Свети Сава“ у Суботици, 16. маја т.г. отворена је ижложба „Срби Ливањског поља-трагови кроз векове“, аутора проф др Вељка Ђурића Мишине и др Радована Пилиповића. Изложбу је отворио Душко Ћутило, директор Покрајинског фонда за помоћ избеглим и расељеним лицима.

У оквиру свечаности отварања изложбе одржана је промоција књиге Буда Симоновића Огњена Марија ливањска. Поред аутора, Буда Симоновића, о страдању ливањских Срба у првим месецима од проглашења Независне Државе Хрватске, поред аутора, говорили су и Бојан Арбутина и Слободан Вучинић, а Ђурђица Поповић је прочитала део из књиге. У уметничком делу програма учествовале су ученице Правно-правне школе из Београда.

Бројна публика је са пажњом слушала о животу и богатој културној баштини ливањских Срба.

За организацију овог упечатљивог догађаја захваљујемо се свим учесницима, а нарочито љубазном особљу СКЦ „Свети Сава“ у Суботици на челу са директором Миланом Мародићем.

Одбор за ограђивње сеоског гробља у Челебићу са задовољством саопштава да су кренули радови на ограђивању православног дела сеоског гробља на Барјаку. Радове изводи Весо Катић из Богдаша, и очекује се да ће бити приведени крају до краја маја.

Овом лприликом позвамо све Челебићане и њихове потомке који још увек нису уплатили свој прилог да то учине што пре, новчаним уплатама било на рачун Удружења ОМЛ број: 160-380800-45 са позивом на број 30062013 или директно прилогом неком од чланова одбора помогну овај важан пројекат.

Одбор за ограђивње сеоског гробља у Челебићу

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА

ПАРОХИЈА ГУБИНСКА

Позива све благочестиве парохијане, да својим присуством и учешћем

увеличају молитвено и литургијско славље,

које ће се одржати поводом празника Св. Василија Острошког у НЕДЕЉУ 12. маја 2019. године с почетком у 10:00 часова,

у цркви Успења Пресвете Богородице у Губину

ДОБРО НАМ ДОШЛИ!

С Божијим благословом,

Управа парохије

СКЦ Свети Сава Суботица и Удружење Огњена Марија Ливањска организују приказивање изложбе у Суботици, у просторијама СКЦ Свети Сава. Изложба чији су аутори проф др Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић, до сада је приказана у више градова у Србији и иностранству.

У оквиру свечаности отварања изложбе биће одржана промоција седмог издања књиге Буда Симоновића Огњена Марија ливањска.

Изложба архивских докумената, фотографија, артефаката из живота и прошлости Срба са подручја Ливна (Босна и Херцеговина)

 „СРБИ ЛИВАЊСКОГ ПОЉА-ТРАЈАЊЕ КРОЗ ВЕКОВЕ“

16.маја 2019. године у 19. часова, у СКЦ Свети Сава у Суботици.

Потврђено је учешће др Вељка Ђурића Мишине и Буда Симоновића

 ПОЗИВАМО ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ ДА ПРИСУСТВУЈУ ОВОМ ДОГАЂАЈУ

Због оштећења насталих на крову парохијског дома у Врбици, током новембра 2018. године изведени су хитни радови на реконструкцији крова. Ипак, лоши временски услови захтевали су да део радова буде одгођен за пролеће ове године.

Тако, са првим лепим данима, изведени су преостали радови на крову парохијског дома у Врбици. У оквиру изведених радова, подашчан је и поново покривен кров помоћне просторији (42 квад. метра). Такође, на целом објекту су поправљени и причвршћени громобрани и олуци, те скинуте оплате са ластавица. Поломљен цреп и преостали грађевински материјал су уклоњени, те очишћена порта и сам парохијски дом.

Овим радовима је завршена реконструкција крова, али не и сви предвиђени радови на парохијском дому, као и самој порти. Извршени радови су само почетак веће реконструкције парохијског дома коју би требало извести, јер је за довођење овог објекта у сврху преноћишта потребно још много тога. У наредном периоду било би потребно заменити постојеће дрвене прозоре и врата ПВЦ столаријом; поставити ламинат преко постојећих дрвених подова; изглетовати и окречити унутрашње зидове. Процењена вредност радова на уређењу унутрашњости парохијског дома износи око 2.900,00 евра.

Осим тога, потребно је уредити путни прилаз цркви и парохијском дому. У оквиру тога, предвиђено је асфалтирање прилазног пута. Фирма Роко Комерц из Ливна је понудила да о свом трошку изведе све припремне радове за асфалтирање, док би асфалтирање пута у дужини од 150 метара износило око 5.000,00 евра.

Зато још једном апелујемо пре свега на парохијане Врбичке парохије из села од Челебића до Бастаса, чланове удружења ОМЛ и све друге који могу, да помогну да овај историјски споменик – који је, осим парохијског дома некада служио и као школа – доведемо у пристојно стање.

Више о радовима изведеним јесенас можете наћи овде: https://omlivanjska.com/2018/12/02/radoviparohijskivrbica/

СПИСАК ПРИЛОЖНИКА

Велики Четвртак – 17.00 – Ливно – црква Успења Пресвете Богородице

Велики Петак – 17.00 – Ливно – црква Успења Пресвете Богородице – изношење плаштанице

Велика Субота – 10.00 – Губин – црква Успења Пресвете Богородице – Света Литургија

Васкрс – 10.00 – Ливно – црква Успења Пресвете Богородице – Света Литургија

Након богослужења, у парохијском дому ће бити одржано такмичење у туцању јајима и приредба коју ће извести ђаци допунске школе српског језика и књижевности ”Јован Сундечић” која функционише при парохији Лијевањској. Добо нам дошли!

Васкрс – 13.00 – Врбица – црква Силаска Светог Духа на апостоле – Васкршња молитва

Васкрс – 14.00 – Црни Луг – црква Св. пророка Илије – Васкршња молитва

У петак 5. априла, у храму Успења Пресвете Богородице у Ливну служена је Света Литургија Пређеосвећених Дарова. Богослужење је предводио отац Слободан Кљајић, парох гламочки, уз саслужење оца Срђана Белензаде, пароха веселињског. Свету тајну исповести вршио је отац Никола Пено, парох медљански, док су за певницом одговарали свештеници Предраг Црепуља, парох лијевањски, и Жељко Ракита, парох пљевско-мујџићки.

Мало, али у вери велико, стадо било је ојачано верницима из Гламоча, као и онима пристиглим из Србије. Већина присутних је приступила светим тајнама исповест и причешћа.

Након богослужења, у капели-костурници свете великомученице Марине отпеван је тропар ливањским мученицима.

Свештенство и верници су се потом окупили у сали парохијског дома на заједничкој вечери коју су спремиле вредне ливањске жене.

Након Девете седнице Скупштине нашег Удружења, одржан је састанак подружнице Бања Лука, 24. марта т.г. Љубазношћу свештенства бањалучке цркве Светог Јована Богослова, и овај састанак је одржан у сали њиховог парохијског дома.

Током састанка, коме је пристуствовало тридесетак чланова Удружења, разговарало се о активностима предузетим и обављеним у претходној години, као и пословима који нам предстоје, а чија се реализација планира за текућу годину. Од бројних послова који су пред нама у наредном периоду направљени су приоритети у складу са могућностима и расположивим ресурсима Удружења.

Једна од тема састанка било је и разматрање избора новог Одбора подружнице. Разговарало се о потенцијалним члановима Одбора и постигнут је договор да се чланство подружнице у наредним данима усагласи о саставу Одбора који ће координирати радом подружнице, у оквирима дефинисаних планских активности Удружења, а све у циљу постизања видних резултата за добро нашег народа и заоставштине у завичају.

Удружење „Јадовно 1941.“ организује конференцију за медије на тему:

„ПОКОЉ“

Терминолошка одредница за Геноцид почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске

Институције српског народа, научна и стручна јавност као и српско друштво у целини, до сада се нису терминолошки одредили према злочину Геноцида који је почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске.

Мотивисани и вођени наведеним чињеницама а желећи истакнути важност овог питања, Скупштина удружења Јадовно 1941. из Бањалуке одлучила је да злочин Геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као Покољ.

На конференцији ће бити представљен и образложен интегрални текст одлуке који поред осталог садржи дефиницију овог појма као и шта све тај појам, име, реч и терминолошка одредница укључује.

На конференцији ће говорити:

Академик, Проф. др. Василије Крестић, Српска академија наука у уметности, Београд

Проф. др. Никола Жутић, Институт за савремену историју, Београд

Дипл. инг. Момчило Мирић, Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“, Београд

Др Душан Басташић, Удружење „Јадовно 1941.“, Бања Лука

Конференција ће бити одржана у Београду, у понедељак 18. марта 2019. у 12 часова

Прес центар Удружења новинара Србије, Кнез Михаилова 6/III.

Директан пренос догађаја можете пратити путем Live stream rubrike .

Позивамо представнике медија и сродних удружења да присуствују конференцији.

Душан Ј. Басташић

Предсједник удружења

НАПОМЕНА: Удружење Огњена Марија Ливањска је дало своју подршку овој иницијативи УГ Јадовно 1941. и позива остала удружења и релевантне институције да се укључе и пруже своју подршку.

Покољ

Институције српског народа, научна и стручна јавност као и српско друштво у целини, до сада се нису терминолошки одредили према злочину геноцида који је почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске.

Док је геноцид над Јеврејима именован и планетарно познат као Холокауст (или Шоа) а геноцид над Ромима већ деценијама познат као Порајмос, геноцид над српским народом до данас није имао препознатљиву и ексклузивну терминолошку одредницу.

Мотивисани и вођени наведеним чињеницама а желећи истакнути важност овог питања, Скупштина удружења Јадовно 1941. из Бањалуке одлучила је да злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као:

Покољ

С тим у вези, донета је и одлука да се овај назив користи и промовише у свим писаним, говорним и другим врстама комуникације у јавном простору.

Одлучено је и да дефиниција овог појма гласи како следи.

Покољ је назив за систематски државни злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске на целом њеном територију.

Покољем је обухваћено више од милион Срба који су пре 1941. године живели на подручју које је покривала Независна Држава Хрватска.

Са законским одредбама донесеним од стране Поглавника Независне Државе Хрватске, државних министарстава и Главног усташког Стана, сви органи извршне и судске власти у Независној Држави Хрватској били су укључени у Покољ.

Покољ, геноцид над православним Србима, укључивао је економски терор и конфискацију имовине у приватном власништву, ограничавање кретања и гетоизацију, организацију и спровођење појединачних, групних и масовних убијања, депортацију у концентрационе логоре, присилни прелазак на католичку веру и протјеривање на подручје окупиране Србије.

У Бањaлуци, 24. јуна 2018

Подржите нашу одлуку.

info@pokolj.org

Скопаљска долина, Занасовићи, Задушнице 2019. године

Пише: протојереј-ставрофор Славиша Д. Ђурић

Напомена уредништва сајта omlivanjska.com: уз 1700 Православних Срба Бугојна и околине, у Занасовићима су 1941. године погубљена три најугледнија Србина из Ливна – др Душан Митровић, љекар, судија Крсто Зубић и адвокат Ранко Маргетић.

Туморно и тешко јутро освануло је у Скопаљској долини – Задушнице су данас. Дан када се  молимо за мртве и сјећамо се својих мртвих. Мисао која ми пролази кроз главу – да ли  ћемо данас имати с ким да се помолимо Богу за покој душа својих умрлих у светом Храму? Посматрам православно гробље у Чипуљићу и Храм који је последњи стражар над  хумкама наших умрлих сродника, гдје се не чује ни пој птице ни људска ријеч. Само се  чују лагани откуцаји црквеног звона за покој душа свих умрлих и пострадалих. Тужно  звоно са још тужнијег мјеста које је некада врвило од живота православног живља, a сада  је остао мук и тишина.

По завршетку парастоса за све упокојене, отишао сам посјетити 1700 Срба у  Занасовићима. Стојећи изнад јаме у Занасовићима, где њих 1700 вечно леже, пружа се поглед према Горњем и Доњем Скопљу. Питома долина са воћњацима, ораницама, малињацима, са стадима оваца  које пасу и малим јагањцима пуним воље за живот. Прелијеп поглед који одузима дах, с Врбасом који даје посебан осјећај. Осјећај љепоте, осјећај живота, осјећај мира.

Осјећаји варају човјека, поглед вара човјека. ‘Буди’ ме глас учитеља Бранка Куштре и  ријечи “За дом спремни”. Језа и страх од тих ријечи којe јежe сваког Србина, колона  српске нејачи стојећи пред Куштром, који држи нож у руци, његових усташа са маљевима. Питам се какав је био то осјећај пун очаја и страха, за живот свој и живот својих најмилијих.

Крвавих дана јуна и јула 1941. године овде су вршена убиства Срба Скопаљске долине, Купреса, Дувна, Ливна, Гламоча… Убијани су на најсвирепије начине, нешто што људски ум не може да схвати. Једне ноћи јула 1941. године над овом јамом у Занасовићима учитељ Бранко Куштро под оштрицом сјајног ножа пререза 400 српских вратова. Дању су те кољаче, обневидјеле од среће и злочина, исповједали и причешћивали и праштали им грехе бугојански фратри Емануел Рајић и Силвије Франкович.

Док стојим овдје размишљам како је то човјек човјеку могао урадити, како је могао без трунке саосјећања убијати старе људе, жене, дјецу и бацати их у јаму да умру у најгорим мукама.

Чујем пјесму великог српског пјесника Jована Дучића:

Врбас

Носи, српска реко, крв наших синова,
јер крваве реке свуд су наше међе;
Мачеви убица сви су истог кова –
Сад носи унуке куд носаше пређе.

Прими крв нејачи у светле ти пене,
Сто пута је за те и пре умирале:
Да је не полочу погане хијене,
Да не метну у њу отрова и кала.

Наше су победе и заставе наше
Твој велики завет гордости и беса –
Једине у теби што се огледаше,
И једине овде дигле до небеса.

Беше тада славна а сад си и света,
Певај сва крвава кроз њиве и луге.
Наша звезда славе сад и даље цвета:
Пре свачији сужњи нег ичије слуге.

Носи мора крви да их не покраду,
Носи реко српска, крв невиних жртви:
Радосне победе хероји нам даду,
Али страшну правду извојују мртви.

Буди ме глас моје кћерке од 15 годинa – “тата, зашто су ови људи убијани?“. Тако једноставaн одговор – зато што су Православни Срби.

Гледам гробницу зараслу у грмље и гране, из средине гробнице израсла врба у висину 15 метара, а по средини сломљена као да се поклања мртвима. Око гробнице лешине мртвих оваца и лобање већ изблиједиле од сунца.

Лагани вјетар који дува изнад гробнице тјера ме на размишљање дали ће свијеће хтјети да горе. Палим свијећу која лагано гори да се негаси на вјетру.

Када сам започео парастос, запитао сам се како да се окренем према споменику и плочи на којој пише:

„Ovdje su jula/srpnja 1941. fašistički okupatori i njegove sluge zvjerski ubili oko 1700 Srba, Jevreja, Muslimana, Hrvata i Roma. Njihovu mučeničku smrt nikada nećemo zaboraviti.

Udruženje boraca NOR-a i građani općine Bugojno jula 2000.g.“

Једном убијени па поново убијани овим лажним натписом.

Осјећај немоћи прелази у осјећај отпора према оваквим натписима и лажима преко којих неки покушавају да 1700 убијених Срба  прикажу као жртве фашистичког терора а не жртве усташа, својих комшија.

Иако сам са малим дјететом, jектенија за упокојене никада се није даље чула, и јаче, и ријечи из јектеније: Још се молимо за упокојење душа уснулих слугу Божјих, и да им се опрости сваки грех вољни и невољни. Одзвањале су ријечи: ГОСПОДИ ПОМИЛУЈ.

Што су започели 1941. завршено је у овом рату – Скопаљска долине је пре рата имала  око 16,000 – а сада мање од 160 – Православних Срба.

У суботу 02. марта т.г. у сали СО Звездара, Београд одржана је Девета седница Скупштине Удружења Огњена Марија Ливањска. Скуп је благословио отац Предраг Црепуља, парох лијевањски.

Милош Дамњановић је отворио седницу, поздравио чланове Удружења и госте: оца Предрага Црепуљу, пароха лијевањског; оца Савка Плавшића, пароха граховског; оца Немању Бошковића, пароха бечменског; господина Стевана Бањца, председника Удружења Дрварчана из Београда и господина Владимира Вујановића, председника Удружења Ливњана и Граховљана из Бачког Јарка.

Након усвајања Дневног реда, избора чланова радних тела, чланови Удружења усвојили су следећа акта:

– Верификацију пријема у чланство нових 11 чланова,

– Записник са Осме Скупштине,

– Годишњи извештај о раду са финансијским извештајем за 2018. годину,

– План рада за 2019. годину.

На седници се разговарало о разним питањима везаним за живот Срба на подручју Ливна, начину решавања правно административних и имовинских питања, о пројектима Удружења које треба финализирати, као новим активностима које треба предузети како у области положаја и живота ливањских Срба, тако и очувања свеколике српске баштине.

Отац Предраг Црепуља известио је присутне о радовима који су у претходној години започети на уређењу порте лијевањске цркве Успења Пресвете Богородице и парохијског дома, као и радовима који су планирани у овој години, како би се уређеним простором дочекала прослава 800 година Српске православне цркве, коју Епархија бихаћко-петровачка организује у Ливну 2020. године.