СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА

ПАРОХИЈА ГУБИНСКА

Позива све благочестиве парохијане, да својим присуством и учешћем

увеличају молитвено и литургијско славље,

које ће се одржати поводом празника Св. Василија Острошког у НЕДЕЉУ 12. маја 2019. године с почетком у 10:00 часова,

у цркви Успења Пресвете Богородице у Губину

ДОБРО НАМ ДОШЛИ!

С Божијим благословом,

Управа парохије

СКЦ Свети Сава Суботица и Удружење Огњена Марија Ливањска организују приказивање изложбе у Суботици, у просторијама СКЦ Свети Сава. Изложба чији су аутори проф др Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић, до сада је приказана у више градова у Србији и иностранству.

У оквиру свечаности отварања изложбе биће одржана промоција седмог издања књиге Буда Симоновића Огњена Марија ливањска.

Изложба архивских докумената, фотографија, артефаката из живота и прошлости Срба са подручја Ливна (Босна и Херцеговина)

 „СРБИ ЛИВАЊСКОГ ПОЉА-ТРАЈАЊЕ КРОЗ ВЕКОВЕ“

16.маја 2019. године у 19. часова, у СКЦ Свети Сава у Суботици.

Потврђено је учешће др Вељка Ђурића Мишине и Буда Симоновића

 ПОЗИВАМО ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ ДА ПРИСУСТВУЈУ ОВОМ ДОГАЂАЈУ

Због оштећења насталих на крову парохијског дома у Врбици, током новембра 2018. године изведени су хитни радови на реконструкцији крова. Ипак, лоши временски услови захтевали су да део радова буде одгођен за пролеће ове године.

Тако, са првим лепим данима, изведени су преостали радови на крову парохијског дома у Врбици. У оквиру изведених радова, подашчан је и поново покривен кров помоћне просторији (42 квад. метра). Такође, на целом објекту су поправљени и причвршћени громобрани и олуци, те скинуте оплате са ластавица. Поломљен цреп и преостали грађевински материјал су уклоњени, те очишћена порта и сам парохијски дом.

Овим радовима је завршена реконструкција крова, али не и сви предвиђени радови на парохијском дому, као и самој порти. Извршени радови су само почетак веће реконструкције парохијског дома коју би требало извести, јер је за довођење овог објекта у сврху преноћишта потребно још много тога. У наредном периоду било би потребно заменити постојеће дрвене прозоре и врата ПВЦ столаријом; поставити ламинат преко постојећих дрвених подова; изглетовати и окречити унутрашње зидове. Процењена вредност радова на уређењу унутрашњости парохијског дома износи око 2.900,00 евра.

Осим тога, потребно је уредити путни прилаз цркви и парохијском дому. У оквиру тога, предвиђено је асфалтирање прилазног пута. Фирма Роко Комерц из Ливна је понудила да о свом трошку изведе све припремне радове за асфалтирање, док би асфалтирање пута у дужини од 150 метара износило око 5.000,00 евра.

Зато још једном апелујемо пре свега на парохијане Врбичке парохије из села од Челебића до Бастаса, чланове удружења ОМЛ и све друге који могу, да помогну да овај историјски споменик – који је, осим парохијског дома некада служио и као школа – доведемо у пристојно стање.

Више о радовима изведеним јесенас можете наћи овде: https://omlivanjska.com/2018/12/02/radoviparohijskivrbica/

СПИСАК ПРИЛОЖНИКА

Велики Четвртак – 17.00 – Ливно – црква Успења Пресвете Богородице

Велики Петак – 17.00 – Ливно – црква Успења Пресвете Богородице – изношење плаштанице

Велика Субота – 10.00 – Губин – црква Успења Пресвете Богородице – Света Литургија

Васкрс – 10.00 – Ливно – црква Успења Пресвете Богородице – Света Литургија

Након богослужења, у парохијском дому ће бити одржано такмичење у туцању јајима и приредба коју ће извести ђаци допунске школе српског језика и књижевности ”Јован Сундечић” која функционише при парохији Лијевањској. Добо нам дошли!

Васкрс – 13.00 – Врбица – црква Силаска Светог Духа на апостоле – Васкршња молитва

Васкрс – 14.00 – Црни Луг – црква Св. пророка Илије – Васкршња молитва

У петак 5. априла, у храму Успења Пресвете Богородице у Ливну служена је Света Литургија Пређеосвећених Дарова. Богослужење је предводио отац Слободан Кљајић, парох гламочки, уз саслужење оца Срђана Белензаде, пароха веселињског. Свету тајну исповести вршио је отац Никола Пено, парох медљански, док су за певницом одговарали свештеници Предраг Црепуља, парох лијевањски, и Жељко Ракита, парох пљевско-мујџићки.

Мало, али у вери велико, стадо било је ојачано верницима из Гламоча, као и онима пристиглим из Србије. Већина присутних је приступила светим тајнама исповест и причешћа.

Након богослужења, у капели-костурници свете великомученице Марине отпеван је тропар ливањским мученицима.

Свештенство и верници су се потом окупили у сали парохијског дома на заједничкој вечери коју су спремиле вредне ливањске жене.

Након Девете седнице Скупштине нашег Удружења, одржан је састанак подружнице Бања Лука, 24. марта т.г. Љубазношћу свештенства бањалучке цркве Светог Јована Богослова, и овај састанак је одржан у сали њиховог парохијског дома.

Током састанка, коме је пристуствовало тридесетак чланова Удружења, разговарало се о активностима предузетим и обављеним у претходној години, као и пословима који нам предстоје, а чија се реализација планира за текућу годину. Од бројних послова који су пред нама у наредном периоду направљени су приоритети у складу са могућностима и расположивим ресурсима Удружења.

Једна од тема састанка било је и разматрање избора новог Одбора подружнице. Разговарало се о потенцијалним члановима Одбора и постигнут је договор да се чланство подружнице у наредним данима усагласи о саставу Одбора који ће координирати радом подружнице, у оквирима дефинисаних планских активности Удружења, а све у циљу постизања видних резултата за добро нашег народа и заоставштине у завичају.

Удружење „Јадовно 1941.“ организује конференцију за медије на тему:

„ПОКОЉ“

Терминолошка одредница за Геноцид почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске

Институције српског народа, научна и стручна јавност као и српско друштво у целини, до сада се нису терминолошки одредили према злочину Геноцида који је почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске.

Мотивисани и вођени наведеним чињеницама а желећи истакнути важност овог питања, Скупштина удружења Јадовно 1941. из Бањалуке одлучила је да злочин Геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као Покољ.

На конференцији ће бити представљен и образложен интегрални текст одлуке који поред осталог садржи дефиницију овог појма као и шта све тај појам, име, реч и терминолошка одредница укључује.

На конференцији ће говорити:

Академик, Проф. др. Василије Крестић, Српска академија наука у уметности, Београд

Проф. др. Никола Жутић, Институт за савремену историју, Београд

Дипл. инг. Момчило Мирић, Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“, Београд

Др Душан Басташић, Удружење „Јадовно 1941.“, Бања Лука

Конференција ће бити одржана у Београду, у понедељак 18. марта 2019. у 12 часова

Прес центар Удружења новинара Србије, Кнез Михаилова 6/III.

Директан пренос догађаја можете пратити путем Live stream rubrike .

Позивамо представнике медија и сродних удружења да присуствују конференцији.

Душан Ј. Басташић

Предсједник удружења

НАПОМЕНА: Удружење Огњена Марија Ливањска је дало своју подршку овој иницијативи УГ Јадовно 1941. и позива остала удружења и релевантне институције да се укључе и пруже своју подршку.

Покољ

Институције српског народа, научна и стручна јавност као и српско друштво у целини, до сада се нису терминолошки одредили према злочину геноцида који је почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске.

Док је геноцид над Јеврејима именован и планетарно познат као Холокауст (или Шоа) а геноцид над Ромима већ деценијама познат као Порајмос, геноцид над српским народом до данас није имао препознатљиву и ексклузивну терминолошку одредницу.

Мотивисани и вођени наведеним чињеницама а желећи истакнути важност овог питања, Скупштина удружења Јадовно 1941. из Бањалуке одлучила је да злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као:

Покољ

С тим у вези, донета је и одлука да се овај назив користи и промовише у свим писаним, говорним и другим врстама комуникације у јавном простору.

Одлучено је и да дефиниција овог појма гласи како следи.

Покољ је назив за систематски државни злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске на целом њеном територију.

Покољем је обухваћено више од милион Срба који су пре 1941. године живели на подручју које је покривала Независна Држава Хрватска.

Са законским одредбама донесеним од стране Поглавника Независне Државе Хрватске, државних министарстава и Главног усташког Стана, сви органи извршне и судске власти у Независној Држави Хрватској били су укључени у Покољ.

Покољ, геноцид над православним Србима, укључивао је економски терор и конфискацију имовине у приватном власништву, ограничавање кретања и гетоизацију, организацију и спровођење појединачних, групних и масовних убијања, депортацију у концентрационе логоре, присилни прелазак на католичку веру и протјеривање на подручје окупиране Србије.

У Бањaлуци, 24. јуна 2018

Подржите нашу одлуку.

info@pokolj.org

Скопаљска долина, Занасовићи, Задушнице 2019. године

Пише: протојереј-ставрофор Славиша Д. Ђурић

Напомена уредништва сајта omlivanjska.com: уз 1700 Православних Срба Бугојна и околине, у Занасовићима су 1941. године погубљена три најугледнија Србина из Ливна – др Душан Митровић, љекар, судија Крсто Зубић и адвокат Ранко Маргетић.

Туморно и тешко јутро освануло је у Скопаљској долини – Задушнице су данас. Дан када се  молимо за мртве и сјећамо се својих мртвих. Мисао која ми пролази кроз главу – да ли  ћемо данас имати с ким да се помолимо Богу за покој душа својих умрлих у светом Храму? Посматрам православно гробље у Чипуљићу и Храм који је последњи стражар над  хумкама наших умрлих сродника, гдје се не чује ни пој птице ни људска ријеч. Само се  чују лагани откуцаји црквеног звона за покој душа свих умрлих и пострадалих. Тужно  звоно са још тужнијег мјеста које је некада врвило од живота православног живља, a сада  је остао мук и тишина.

По завршетку парастоса за све упокојене, отишао сам посјетити 1700 Срба у  Занасовићима. Стојећи изнад јаме у Занасовићима, где њих 1700 вечно леже, пружа се поглед према Горњем и Доњем Скопљу. Питома долина са воћњацима, ораницама, малињацима, са стадима оваца  које пасу и малим јагањцима пуним воље за живот. Прелијеп поглед који одузима дах, с Врбасом који даје посебан осјећај. Осјећај љепоте, осјећај живота, осјећај мира.

Осјећаји варају човјека, поглед вара човјека. ‘Буди’ ме глас учитеља Бранка Куштре и  ријечи “За дом спремни”. Језа и страх од тих ријечи којe јежe сваког Србина, колона  српске нејачи стојећи пред Куштром, који држи нож у руци, његових усташа са маљевима. Питам се какав је био то осјећај пун очаја и страха, за живот свој и живот својих најмилијих.

Крвавих дана јуна и јула 1941. године овде су вршена убиства Срба Скопаљске долине, Купреса, Дувна, Ливна, Гламоча… Убијани су на најсвирепије начине, нешто што људски ум не може да схвати. Једне ноћи јула 1941. године над овом јамом у Занасовићима учитељ Бранко Куштро под оштрицом сјајног ножа пререза 400 српских вратова. Дању су те кољаче, обневидјеле од среће и злочина, исповједали и причешћивали и праштали им грехе бугојански фратри Емануел Рајић и Силвије Франкович.

Док стојим овдје размишљам како је то човјек човјеку могао урадити, како је могао без трунке саосјећања убијати старе људе, жене, дјецу и бацати их у јаму да умру у најгорим мукама.

Чујем пјесму великог српског пјесника Jована Дучића:

Врбас

Носи, српска реко, крв наших синова,
јер крваве реке свуд су наше међе;
Мачеви убица сви су истог кова –
Сад носи унуке куд носаше пређе.

Прими крв нејачи у светле ти пене,
Сто пута је за те и пре умирале:
Да је не полочу погане хијене,
Да не метну у њу отрова и кала.

Наше су победе и заставе наше
Твој велики завет гордости и беса –
Једине у теби што се огледаше,
И једине овде дигле до небеса.

Беше тада славна а сад си и света,
Певај сва крвава кроз њиве и луге.
Наша звезда славе сад и даље цвета:
Пре свачији сужњи нег ичије слуге.

Носи мора крви да их не покраду,
Носи реко српска, крв невиних жртви:
Радосне победе хероји нам даду,
Али страшну правду извојују мртви.

Буди ме глас моје кћерке од 15 годинa – “тата, зашто су ови људи убијани?“. Тако једноставaн одговор – зато што су Православни Срби.

Гледам гробницу зараслу у грмље и гране, из средине гробнице израсла врба у висину 15 метара, а по средини сломљена као да се поклања мртвима. Око гробнице лешине мртвих оваца и лобање већ изблиједиле од сунца.

Лагани вјетар који дува изнад гробнице тјера ме на размишљање дали ће свијеће хтјети да горе. Палим свијећу која лагано гори да се негаси на вјетру.

Када сам започео парастос, запитао сам се како да се окренем према споменику и плочи на којој пише:

„Ovdje su jula/srpnja 1941. fašistički okupatori i njegove sluge zvjerski ubili oko 1700 Srba, Jevreja, Muslimana, Hrvata i Roma. Njihovu mučeničku smrt nikada nećemo zaboraviti.

Udruženje boraca NOR-a i građani općine Bugojno jula 2000.g.“

Једном убијени па поново убијани овим лажним натписом.

Осјећај немоћи прелази у осјећај отпора према оваквим натписима и лажима преко којих неки покушавају да 1700 убијених Срба  прикажу као жртве фашистичког терора а не жртве усташа, својих комшија.

Иако сам са малим дјететом, jектенија за упокојене никада се није даље чула, и јаче, и ријечи из јектеније: Још се молимо за упокојење душа уснулих слугу Божјих, и да им се опрости сваки грех вољни и невољни. Одзвањале су ријечи: ГОСПОДИ ПОМИЛУЈ.

Што су започели 1941. завршено је у овом рату – Скопаљска долине је пре рата имала  око 16,000 – а сада мање од 160 – Православних Срба.

У суботу 02. марта т.г. у сали СО Звездара, Београд одржана је Девета седница Скупштине Удружења Огњена Марија Ливањска. Скуп је благословио отац Предраг Црепуља, парох лијевањски.

Милош Дамњановић је отворио седницу, поздравио чланове Удружења и госте: оца Предрага Црепуљу, пароха лијевањског; оца Савка Плавшића, пароха граховског; оца Немању Бошковића, пароха бечменског; господина Стевана Бањца, председника Удружења Дрварчана из Београда и господина Владимира Вујановића, председника Удружења Ливњана и Граховљана из Бачког Јарка.

Након усвајања Дневног реда, избора чланова радних тела, чланови Удружења усвојили су следећа акта:

– Верификацију пријема у чланство нових 11 чланова,

– Записник са Осме Скупштине,

– Годишњи извештај о раду са финансијским извештајем за 2018. годину,

– План рада за 2019. годину.

На седници се разговарало о разним питањима везаним за живот Срба на подручју Ливна, начину решавања правно административних и имовинских питања, о пројектима Удружења које треба финализирати, као новим активностима које треба предузети како у области положаја и живота ливањских Срба, тако и очувања свеколике српске баштине.

Отац Предраг Црепуља известио је присутне о радовима који су у претходној години започети на уређењу порте лијевањске цркве Успења Пресвете Богородице и парохијског дома, као и радовима који су планирани у овој години, како би се уређеним простором дочекала прослава 800 година Српске православне цркве, коју Епархија бихаћко-петровачка организује у Ливну 2020. године.

Свечаном Светосавском Академијом одржаном у Дрвару 16. фебруара започело је обиљежавање 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве у Епархији бихаћко-петровачкој.

На Академији је активно учествовао и дио ђака школице српског језика и књижевности из Ливна. Ливањски малишани су топло дочекани и угошћени. У пуној сали Дрварског Радничког дома, представили су се ”Азбуком”, којој је као модел послужила азбука владике Атанасија Јевтића. Мали ђаци су исту са посебним ентузијазмом прилагодили појмовима са подручја Епархије бихаћко-петровачке. Мноштво комплимената су добили јер су сами на часовима правили слова азбуке којима су презентовали појмове свога завичаја, а која ће сада красити простор парохијске сале у којем се одвија настава.

Видео снимак извођења ”Азбуке” можете погледати овде:

У недељу 17.02.2019 у просторијама српских завичајних удуржења кантона 10 на Новом Београду одржан је састанак Челебићана.

На позив Одбора за изградњу ограде на гробљу у Челебићу одазавло се 12 Челебићана. Разговарало се о неколико тачака дневног реда:

– извештај о раду Одбора између две седнице;

– начину информисања Челебићана и њиховој мотивацији да подрже пројекат изградње нове ограде;

– пројекат изградње нове ограде;

– информисање о прикупљеним средствима;

– разно.

На састанку је Славко Вујановић је одржао уводну реч, рекавши да је извођач радова Весо Катић већ у другој половини марта спреман да крене са радовима и указао на чињеницу да нема довољно средстава ни за прву фазу радова, те да се мора појачати рад на прикупљању средстава да се цео пројекат неби довео у питање.

Истакао је да код људи које је Одбор контактирао постоји воља за учешћем али је конкретан прилив средстава и даље скроман. Душко Шуњка је присутне упознао са пројектом за изградњу оградног зида и гробљанске капеле који је израдио, представивши присутнима како би то све изгледало. Овај пројекат је на састанку и усвојен као меродаван за извођење радова.

Договорено је да сви присутни покушају обавестити чланове својих фамилија, комшија и пријатеља Челебића да се укључе у овај пројекат.

До 01.03.2019 чланови Одбора ће посетити Челебић и у сарадњи са црквеном Општином Лијевно обавити техничке и административне припреме за почетак радова.

Једна од тачака дневног реда је била и (не)рад старог Одбора села Челебић у оквиру Удружења ОМЛ. Већ скоро две године блокиран је рад због неактивности трочланог одбора, те су се сви сагласили да су се стекли услов за избор новог Одбора села Челебић у оквиру Удружења ОМЛ.

Још једном се моле сви Челебићани да својим новчаним уплатама било на рачун Удружења ОМЛ број: 160-380800-45 са позивом на број 30062013 или директно прилогом неком од чланова одбора помогну овај важан пројекат.

Наредни састанак је договорен за 17.03.2019, до кад ће се знати коначни детаљи око изградње ограде и коначан списак приложника, на основу чега ће бити донета коначна одлука о томе да ли се може кренути у реализацију пројекта.

Састанак је потрајао скоро два сата, а на инсистирање Војина Шуњке дружење је настављено у оближњем ресторану.

qrf

qrf

ПОЗИВ

ОДРЖАВАЊЕ СКУПШТИНЕ УДРУЖЕЊА

   I

Девета седница Скупштине Удружења Огњена Марија Ливањска одржаће се у Београду, у суботу 02. марта 2019. године у великој сали СО Звездара, Булевар краља Александра 77, са почетком у 17 часова.

На седници ће бити: верификован пријем нових чланова који су Удружењу приступили након Осме Скупштине; размотрени и понуђени на усвајање: Записник са Осме Скупштине; Извештај о раду Удружења у 2018. години, као и План рада за 2019. годину.

Материјал за седницу доставља се члановима Удружења поштом и електронском поштом.

Очекујемо вас, да својим активном учешћем на Скупштини допринесете квалитетном раду.

Молимо чланове који не буду у могућности да лично присуствују Скупштини да за одлучивање на седници овласте другу особу, која присуствује седници.

Модел овлашћења 

За гласање по свим тачкама Дневног реда на Осмој седници Скупштине Удружења Огњена Марија Ливањска овлашћујем  ……………………………………………..

Давалац/даваоци овлашћења ……………………………………

До СО Звездара можете користити ГСП аутобуске и трамвајске линије које саобраћају до станица Вуков споменик, Рузвелтова, Булевар краља Александра и Машински факултет (2, 5, 7, 12, 25, 25п, 26, 27, 32, 37, 65, 74, ЕКО 1), као и Беовоз (од Раковице, Батајнице, Београд центра, Овче, Панчевачког моста) до станице Вуков споменик.

За више информација: 0646155073 или 0646130103.

Председник Удружења

Никола Петровић ср

Удружење Огњена Марија Ливањска и Парохија Лијевањска су и ове, као и претходних година, покренули сада већ традиционалну акцију прикупљања прилога за Божићно даривање све српске деце која живе у Ливну и Ливањском пољу, као и за старачка домаћинства која живе у тешким условима.

Након још једне успешно спроведене акције, остаје нам само да се захвалимо свима који су дали своје прилоге. Захваљујући вама и вашим прилозима, Удружење је наше малишане даривало пакетићима за Светог Саву. Пакети старијим суграђанима ће бити подељени од стране пароха лијевањског, оца Предрага Црепуље, приликом обиласка кућа и свећења водице. Од преосталих средстава ће бити припремљени дечији пакетићи за Васкрс и подржане друге активности везане за рад школе српског језика и књижевности ”Јован Сундечић”.

Још једном се захваљујемо свим приложницима, чија имена објављујемо у оквиру ове вести!

Празник Светог Саве, српског светитеља и просветитеља, свечано је прослављен у Ливну у овој години када наша Црква слави 800 година своје аутокефалности, коју је Свети Сава утемељио, поставши њен први архиепископ.

Прослава је почела Светом Литургијом у храму Успења Пресвете Богородице, коју је служио парох лијевањски, отац Предраг Црепуља. И поред великог снега и хладног времена у цркви се окупило доста верника, како старијих тако и деце, која овај дан славе и као своју школску славу.

У Ливну од недавно при парохији функционише обновљена допунска школа српског језика и књижевности ”Јован Сундечић”. После Свете Литургије, дванаесторо деце која похађају ову школу извела су приредбу за окупљене одрасле парохијане.

У топлој, готово породичној атмосфери, деца су присутнима показала да су, и те како, свесна значаја овог празника. Приредба је код присутних гостију покренула бујицу емоција, јер је била постављена као прича у којој је малој групи полазника школе Свети Сава верно дочаран као принц из лозе Немањића, да би старија група песмом и причом приказала како се млади Растко свега одриче, те посвећује свој живот Богу и своме роду. За време приредбе, деца су показала и део материјалног богатства овог краја, који се налази у музејској поставци у оквиру парохијске сале.

Посебно емотивно је било представљање сваког ђака школе ”Јован Сундечић” окупљенима од стране њихове професорке, госпође Ане Кришто, која је указала на таленте и способности које они поседују. Многима од окупљених је ово измамило сузе. Госпођа Кришто је похвалила и успехе наше деце не само у оквиру школе ”Јован Сундечић”, већ и у граду у коме живе, истичући да су успешни спортисти, ђаци генерације, освајачи медаља, полазници музичких школа, те учесници у културним и друштвеним дешавањима у Ливну.

Видео снимци са Светосавске литургије и приредбе у Ливну

На крају, деца су са својим свештеником уздигла и пресекла славски колач који су припремили за овај празник. Нашој деци подељени су светосавски пакетићи које је Удружење Огњена Марија Ливањска припремило за све малишане из целог ливањског поља. За све окупљене приређено је послужење и окрепљење након приредбе.

Можемо рећи да су полазници школе ”Јован Сундечић” из Ливна показали да су они искрице вере и наде који својим пламеном, те Божијом вољом и промишљу, чувају нашу живу цркву у овом граду. Окупљањем на Литругији и приредбом, наставили су обичај по коме се Свети Сава увек славио посебно свечано у Ливну. Наиме, још у време Аустроугарске управе у Босни и Херцеговини Ливањски Срби, предвођени својим свештеницима и трговцима, организовали су Светосавске приредбе и свечаности које су биле врло посећене и о којима је извештавала чак и штампа у Сарајеву. Све до Другог светског рата, културно-уметнички програм и вечерња забава поводом дана Светог Саве одржавали су се у згради Српског пјевачко-тамбурашког друштва ”Сундечић”, данашњој гимназији. Након Другог светског рата, молитвени и културно-уметнички део прославе су се одвијали у самој цркви.

Вест о прослави Светог Саве у Ливну која је изашла у Вечерњим Новостима можете прочитати овде:

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.480.html:774147-Malisani-pravili-kolacice?fbclid=IwAR37IyAslQAl5Teq4Rzj7f5wV0aYQtCoOgDcAHIlBe9cqsrxpI_1VMv4OqI

Бадњи дан и Божић, дани када славимо рођење нашег Господа Исуса Христа, прослављени су свечано и радосно у парохијама широм Ливањског поља, од Ливна до Пеуља. Богослужења су одржава у храмовима у Ливну, Губину, Врбици и Црном Лугу, окупљајући оне православне Србе који и даље живе на својим огњиштима, као и оне који се труде да их обиђу и удахну им макар мало живота током великих празника у години.

На Бадњи дан, Света Литургија је служена у цркви Успења Пресвете Богородице у Губину, где се окупило мноштво народа из ове парохије. Један број верника је приступио и светим тајнама исповести и причешћа. Након Литургије, освећен је бадњак који су мештани околних српских села унели у порту храма.

Након Свете Литургије у Губину, богослужење је одржано и у Врбичкој цркви посвећеној Силаску Светог Духа на Апостоле. И овде су се верници окупили да поделе радост Бадњег дана и заједно наложе бадњак испред свога храма.

У поподневним сатима, вечерње богослужење је окупило верни народ лијевањске парохије у храму Успења Пресвете Богородице у Ливну, коме су присуствовали и верници из Дувна. Посебну радост овом окупљању дала су наша деца, која су за Бадњи дан припремила и приредбу са рецитацијама, припремљену у оквиру школе српског језика и књижевности, коју под окриљем парохије води Ана Кришто.

У вечерњим сатима, на богослужењу су се окупили и верници црнолушке парохије. Након службе у храму Св. Пророка Илије у Црном Лугу, испред храма је освећен и запаљен бадњак, а припремљено је и послужење за окупљене.

На сам Божић, празнична Литургија је служена у Ливну. Већина верника је приступила светим тајнама исповести и причешћа.

Пред крај 2018. године, користимо прилику да поделимо са свима списак приложника за обнову гробља у Губеру.

Током ове године, покренута је акција прикупљања прилога за обнову Губерског гробља, пре свега за изградњу новог оградног зида око гробља. Писма су послата поштом већини оних чији чланови породице су сахрањени на Губерском гробљу.

Подсећања ради, није одређен конкретан износ који би требало уплатити по гробном месту, кући или породици, већ је свима остављено на вољу да уплате прилог у складу са њиховим могућностима и осећајем обавезе и одговорности према прецима, свесно имајући у виду да нису сви они који су дужни да уплате свој прилог истих материјалних могућности.

Списак појединачних уплата до 28.12.2018. године можете наћи испод.

Инструкције за уплату прилога и остале информације о овој акцији можете пратити овде: https://omlivanjska.com/projekti/grobljeguber/

Удружење Огњена Марија Ливањска и парохија Ливањска су ове, као и задњих неколико година, уочи Божића покренули акцију прикупљања прилога за Божићне пакетиће за нашу децу, као и за старачка домаћинства која живе у тешким условима. Акција још увек траје, а пред крај 2018. године користимо прилику да се захвалимо свима који су до сада дали свој допринос овој акцији, закључно са 31.12.2018. године. Списак приложника се налази на крају текста.

Све оне који још нису уплатили прилог а имају жељу и намеру позивамо да то учине у наредним данима када дочекујемо Божић, дан када празнујемо рођење нашег Господа Исуса Христа. Уплате се могу извршити и након Божића, јер ће део средстава бити искориштен за Васкршње даривање.

Уплате се могу извршити на следеће рачуне:

У Србији: 160-380800-45, са позивом на број 31122018

У Српској: 55-172077032321-17 позив на број 31122018

Инструкције за уплате из иностранства можете наћи овде: https://omlivanjska.com/2018/12/02/bozicdar2018/

За сва питања обратите се следећим особама:

• Дијана Ковачић (dijana.p.kovacic@gmail.com) или 0038163 606 862
• Никола Петровић (bonip.bg@gmail.com) или 0038164 615 5073;
• Сава Шуњка (sunjkas@gmail.com) или 00381652990070.

У времену када заборављамо себе, своје коријене и свој идентитет, поразно је да чувамо само оно што нам се отворено напада. Оно што нам се отворено не напада, ми као да заборављамо, као да потискујемо из сјећања, иако добро знамо да „тиха вода бријег рони“.

Тако је са Крајином, која је одувијек чувала друге, а данас је на маргини нашег постојања. Крајина је као остарјела и брижна старица коју су, чини се, и властита дјеца заборавила.

Кости наших предака разасуте су широм Крајине. Нема ниједне стопе ове мученичке земље на којој није проливена крв у борби за постојање, а то је и данас наша једина мисао – да опстанемо, да нас има тамо гдје нас је одувијек било.
Демографски суноврат, са којим смо суочени непуне три деценије, пријети да Крајину избрише са мапе српског животног простора. Тамо гдје смо сваком злу одолијевали вијековима, за протекле три деценије смо доведени на ивицу егзистенције. Постајемо мањина у сопственој земљи, странци на родном огњишту…

Да илуструјем. У односу на 1991. годину у Бихаћу нас је мање за више од 13 хиљада, у Санском Мосту готово 20 хиљада, док нас је на подручју Ливна свега 438 од предратних готово четири хиљаде; на подручју Кључа нема нас ни хиљаду, у Босанској Крупи нас је осам пута мање него прије тридесет година, док је иста или слична ситуација у другим градовима и селима наше страдалне Епархије. Статистика, у овом случају, јесте наше најцрње огледало у којем се осликава дубина нашег понора.

Ми овдје нисмо од јуче, већ од памтивијека. О томе најбоље свједоче светиње којима се дичимо. Древни Рмањ, тихи свједок нашег трајања, данас се налази на мети оних који би да га нема. Нове кадије, са истим аршинима као у отоманско доба, урушавају нашу духовну стечевину.

На стратиштима, Шушњару и Гаравицама, на којима почивају наши преци, убијени злочиначком руком, није нам дозвољено ни да подигнемо спомен-храмове, који би нас довијека опомињалу на њихову жртву.

Зато је Рмањ наша Грачаница, Веселиње наши Дечани, Бихаћ наш Призрен, Ливно наш Ораховац, Дрвар наш Звечан, Гаравице наш Газиместан…

Господ нас није довео у историју да бисмо били пуки посматрачи властите националне пропасти, већ да се сложимо, обожимо и умножимо, како бисмо себе сачували у Крајини, како бисмо је предали онима који ће доћи послије нас.
Све наше очи упрте су у Српску и Србију, у Бањалуку и Београд, у њихове грађане, у њихове институције. Наша је нада у Господу, а вјера у братску помоћ не умире.
Све док трајемо борићемо се за Крајину, ми који у њој живимо, али је братска помоћ од судбинског значаја, како не бисмо остали без колијевке.

Опустошена ратовима, Крајина не смије остати пуста, јер много је оних који јој дугују сопствени идентитет, сачуван у много тежим и суровијим временима. Зато не смијемо одустати од борбе за наше право у нашој Крајина, за наше постојање на нашој дједовини.

Ако заборавимо Крајину, изгубићемо сами себе. Онда ће Крајина бити наш крај, а не почетак, као што је то увијек бивала.

Ако заборавимо Ћопића, кога ћемо се сјећати?
Ако презремо Принципа, слободу нећемо имати!
Ако изгубимо Рмањ, ни Студеница нам више неће бити иста!
Ако се одрекнемо Крајине, бићемо нико и ништа у вијекове!

Епископ бихаћко-петровачки
Сергије

Извор: http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/krajina-je-nase-kosovo/

На шести књижевни конкурс за најлепше песме и најлепше приче о завичају, који расписују Представништво Републике Српске у Србији и Фондација Радост из Београда, ове године је приспело 308 радова из Србије, Републике Српске, Црне Горе и расејања.

Жири, у саставу: Гордана Влаховић, из Београда, Милан Михајловић из Косовске Митровице и Јелена Ћирић из Чешке, издвојио је у ужи избор за најуспешније је прогласио: Желимир Новаковић за најљепшу пјесму и Марија Пргомеља за најљепшу причу. Новаковићу је награда припала за пјесму „На огњишту”, Марији Пргомеља за причу „Курс креативног писања”.

Победницима овогодишњег књижевног конкурса награде Извор уручио је директор Представништва Републике Српске у Србији, Млађен Цицовић, на свечаности одржаној 14. децмбра т.г. у Удружењу књижевника Србије у Београду.

Удружење Огњена Марија Ливањска, на позив Представништва Републике Српске, присуствовало је овој свечаности, а представљала нас је госпођа Ратка Канлић, члан Удружења.

Свим учесницима у конкурсу желимо да и даље пишу и својим стиховима и топлим и лепим речима о завичају обрадују и себе и читаоце.

Честитамо победницима и желимо им успех и још много награда у будућности.

cof