Парохија Лијевањска обавештава све вернике, а посебно оне чији су покојници сахрањени на православном гробљу у Губеру, да ће се у понедељак 21. маја, на празник Св. Јована Богослова, извршити прелив гробова. Парастос за све који су сахрањени на овом гробљу служиће се у 10 сати. Окупимо се да се заједно и молитвено сетимо наших предака!

У плану је и изградња новог оградног зида за ово гробље, о чему ће сви потомци сахрањених на овом гробљу бити накнадно обавештени!

Управа Парохије Лијевањске

Дана, 2. априла 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије, посјетио је начелника општине Босанско Грахово, господина Душка Радуна.

Владика је претходно обишао храм светих апостола Петра и Павла и састао се са надлежним свештеником о. Савком Плавшићем.

У сусрету са начелником Радуном владика је разговарао о животу и раду нашег народа у Грахову и околини. Такође је било разговора о обиљежавању 100 годишњице од смрти Гаврила Принципа 1918-2018, јубилеја који ће бити организован покровитељством општине Грахово и обиљежен 29. априла ове године.

У повратку, владика је са својом пратњом обишао и гроб свештеномученика Милоша Билбије у Црном Лугу, који је мучки мучен од стране аустроугара 1916. године, а који ће ове године заједно са другим новомученицима бити предложен на редовном засједању Светог архијерејског Сабора за канонизацију у ред светих свештеномученика Цркве Христове.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка.

ПРЕНОСИМО ЈАВНИ ОГЛАС МИНИСТАРСТВА ЗА ИЗБЈЕГЛИЦЕ И РАСЕЉЕНА ЛИЦА (http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mirl/Pages/Default.aspx#collapsible2) ИЗ БАЊА ЛУКЕ ЗА ОБНОВУ КУЋА ЗА ОДАБРАНИ БРОЈ ОПШТИНА, МЕЂУ КОЈИМА СУ И ОПШТИНЕ ЛИВНО, БОСАНСКО ГРАХОВО, ГЛАМОЧ, ДРВАР И БОСАНСКИ ПЕТРОВАЦ.

ПРИЈАВЕ СЕ ПОДНОСЕ ДО 11. АПРИЛА 2018. године.

ПОТРЕБНО ЈЕ ПРЕУЗЕТИ И ПОПУНИТИ СЛЕДЕЋЕ ОБРАЗАЦ: Образац обнова кућа 2018

ЗА СВЕ ИНФОРМАЦИЈЕ ПОЗВАТИ МИНИСТАРСТВО У БАЊА ЛУЦИ НА БРОЈ ТЕЛЕФОНА: 051 338-723 (АКО ЗОВЕТЕ ИЗВАН БиХ: 00 387 51 338 723).

——————————————————————

Na osnovu člana 23. stav 1. Zakona o raseljenim licima, povratnicima i izbjeglicama u Republici Srpskoj („Službeni glasnik Republike Srpske“, br. 42/05 i 52/12), a u vezi sa realizacijom Programa rješavanja problema raseljenih lica, povratnika i izbjeglica za 2018. godinu, ministar za izbjeglice i raseljena lica Republike Srpske objavljuje

J A V N I   O G L A S

za dodjelu pomoći u obnovi i rekonstrukciji stambenih jedinica izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine, raseljenim licima u Bosni i Hercegovini i povratnicima u Republiku Srpsku i Federaciju Bosne i Hercegovine

Pomoć u obnovi i rekonstrukciji stambenih jedinica, u cilju povratka, dodjeljuje se u okviru implementacije projekata pomoći u izgradnji, dogradnji i sanaciji stambenih objekata po principu „ključ u ruke“ i projekata dodjele građevinsko-zanatskog materijala sa stimulativnim novčanim sredstvima i novčana pomoć, u skladu sa Standardima o minimumu stambenih uslova.

Implementator projekata je Ministarstvo za izbjeglice i raseljena lica Republike Srpske.

• Povratnici SRPSKE nacionalnosti i ostali, prijave za dodjelu pomoći u obnovi i rekonstrukciji stambenih jedinica na području gradova i opština u Federaciji Bosne i Hercegovine mogu podnijeti za: grad Mostar; opštine: Bosanski Petrovac, Čapljina, Drvar, GLAMOČ, GRAHOVO, Maglaj, Ravno, Stolac, LIVNO, Odžak, Kalesija, Vareš, Sanski Most i
• Povratnici hrvatske nacionalnosti i ostali, prijave za dodjelu pomoći u obnovi i rekonstrukciji stambenih jedinica u cilju povratka na područje gradova i opština u Republici Srpskoj mogu podnijeti za: gradove: Banjaluka, Doboj, Prijedor; opštine: Brod, Derventa, Gradiška, Kotor Varoš, Laktaši, Modriča, Mrkonjić Grad, Oštra Luka, Pelagićevo, Prnjavor, Šamac, Teslić i
• Povratnici bošnjačke nacionalnosti i ostali, prijave za dodjelu pomoći u obnovi i rekonstrukciji stambenih jedinica u cilju povratka na područje gradova i opština u Republici Srpskoj mogu podnijeti za: gradove: Doboj, Prijedor, Zvornik; opštine: Bratunac, Brod, Derventa, Prnjavor, Osmaci, Modriča, Novi Grad, Srebrenica, Teslić, Vlasenica i
• Interno raseljena lica srpske nacionalnosti i pripadnici nacionalnih manjina i ostali, prijave za dodjelu pomoći u obnovi i rekonstrukciji stambenih jedinica na području gradova i opština u Republici Srpskoj mogu podnijeti za: gradove: Banjaluka, Zvornik, Trebinje, opštine: Brod, Gradiška, Modriča, Mrkonjić Grad, Šipovo, Srebrenica, Laktaši, Kotor Varoš, Foča, Ljubinje, Kneževo i

Kriteriji za odabir korisnika pomoći su:

Opšti kriteriji za utvrđivanje potencijalnih korisnika pomoći za izgradnju i sanaciju stambenih jedinica su eliminatorni i obavezujući za sve korisnike:

1. Korisnik pomoći je izbjeglica iz BiH, raseljeno lice u BiH ili povratnik;
2. Korisnik pomoći je iskazao namjeru za povratkom;
3. Utvrđen status vlasništva, ili stanarsko pravo nad stambenom jedinicom koja je predmet rekonstrukcije;
4. Korisnik pomoći je na dan 30.04.1991. godine imao prebivalište u stambenoj jedinici koja je predmet rekonstrukcije;
5. Stambena jedinica korisnika pomoći koja je predmet rekonstrukcije, smatra se neuslovnom za stanovanje u skladu sa standardima o minimumu stambenih uslova;
6. Korisnik pomoći/nosilac domaćinstva i članovi njegovog domaćinstva od 1991. godine nemaju na teritoriji BiH drugu stambenu jedinicu koja se smatra uslovnom za stanovanje, u skladu sa standardima o minimumu stambenih uslova;
7. Korisnik pomoći nije primio pomoć u rekonstrukciji, dovoljnu da zadovolji standarde o minimumu stambenih

Dokumenti koje je potrebno dostaviti uz prijavu za oglas vezano za opšte kriterije:

1. Potvrda nadležnog organa o statusu (za sve članove povratničke porodice prijavljene za pomoć u rekonstrukciji)

Izbjeglice iz BiH, raseljene osobe u BiH i povratnici

Potvrda nadležnog organa o statusu izbjeglice iz BiH, raseljena lica i povratnika, ili drugi dokumenti na osnovu kojih se može utvrditi navedeni status.

2. Prijava za dobrovoljni povratak

Prijava     za    dobrovoljni     povratak/ovjeren     obrazac     prijave,     zahtjev    za    povrat imovine/stanarskog prava ili zahtjev za obnovu imovine.

3      Dokaz o vlasništvu/stanarskom pravu

Status o vlasništvu ili stanarskom pravu nad stambenom jedinicom koja je predmet rekonstrukcije dokazuje se sljedećim dokumentima:

1. ZK (zemljišno-knjižni) izvadak;
2. Izvod iz katastarske evidencije ne stariji od 6 mjeseci;
3. Rješenje o povratu imovine/stanarskog

4      Uvjerenje o kretanju

Uvjerenjem o kretanju podnosioca prijave za dodjelu donacije pomoći za izgradnju i sanaciju stambenih jedinica, koje izdaje nadležni organ unutrašnjih poslova, dokazuje se da je korisnik pomoći na dan 30.04.1991. godine imao prebivalište u stambenoj jedinici koja je predmet rekonstrukcije. Potrebno je priložiti original uvjerenje o kretanju, ili ovjerenu kopiju.

Izuzetno od prethodnog stava raseljenim licima može se odobriti pomoć za izgradnju dislociranog objekta pod uslovom da ispunjavaju sljedeće uslove:

1. da je vlasnik/posjednik parcele na koju dislocira stambeni objekat,
2. da ispunjava kriterije navedene u tačkama 5, 6 i

5      Potpisana i ovjerena izjava korisnika pomoći

Izjava korisnika pomoći/nosioca domaćinstva da je stambena jedinica, koja je predmet rekonstrukcije, neuslovna za stanovanje u skladu sa standardima o minimumu stambenih uslova.

6      Potpisana i ovjerena izjava korisnika pomoći

Izjava korisnika pomoći/nosioca domaćinstva (ovjeren obrazac izjave) da on i punoljetni članovi njegovog domaćinstva od 1991. godine, nemaju na teritoriji BiH drugu stambenu jedinicu koja se smatra uslovnom za stanovanje u skladu sa standardima o minimumu stambenih uslova.

7      Potpisana i ovjerena izjava korisnika pomoći

Izjava korisnika pomoći/nosioca domaćinstva (ovjeren obrazac izjave) da on i punoljetni članovi njegovog domaćinstva od 1991. godine, nisu primili pomoć u rekonstrukciji dovoljnu da zadovolji standarde o minimumu stambenih uslova.

Posebni kriteriji

Vrednovanje se vrši na osnovu sljedećih kriterija:

• Korisnik pomoći se vratio na svoje prijeratno prebivalište (spontani povratnik) i živi u uslovima koji su ispod utvrđenog stambenog
• Korisnik pomoći pripada određenim kategorijama, kao što su:

1. socijalne kategorije;
2. osobe sa invaliditetom;
3. nezaposlena lica;
4. samohrani roditelji;
5. maloljetna djeca bez roditeljskog staranja;
6. penzioneri;
7. porodice poginulog borca;
8. porodice nestalih osoba i bivši logoraši.

• Korisnik pomoći boravi u kolektivnom smještaju (tranzitno-prihvatni i kolektivni centri), alternativnom smještaju, ili ostvaruje pravo na alternativni smještaj.
• Broj i starosna dob članova porodice korisnika pomoći koji su se prijavili za dobijanje pomoći za rekonstrukciju i povratak u

Dokumenti koje je potrebno dostaviti uz prijavu za oglas vezano za posebne kriterije:

1. Korisnici koji su se vratili na svoje prijeratno prebivalište i porodice u procesu povratka;

Potvrda ili uvjerenje nadležnog organa opštine povratka na kojoj su naznačena imena i prezimena povratnika sa tačnom adresom povratka.

2. Korisnik pomoći pripada određenim skupinama

• socijalne kategorije – rješenje/odluka nadležnog Centra za socijalni rad da je stalni korisnik pomoći od Centra za socijalni rad;
• osobe sa invaliditetom – uvjerenje nadležnog organa/institucije;
• nezaposlena lica – potvrda nadležne ustanove za zapošljavanje;
• samohrani roditelj – izvod iz matične knjige umrlih;
• maloljetna djeca bez roditeljskog staranja – potvrda/uvjerenje nadležnog Centra za socijalni rad;
• penzioneri – rješenje/odluka nadležnog organa/institucije, ili ček od penzije;
• porodice poginulih boraca – uvjerenje nadležnog organa/institucije;
• porodice nestalih osoba i bivši logoraši – uvjerenje nadležnog organa/institucije.

3. Korisnik se nalazi u kolektivnom smještaju (tranzitno-prihvatni i kolektivni centri), alternativnom smještaju, ili ostvaruje pravo na alternativni smještaj

Potvrda nadležnog organa na kojoj su naznačeni svi članovi domaćinstva koji koriste alternativni smještaj.

4. Porodice koje imaju više članova zajedničkog domaćinstva i njihova starosna dob

   Kućna lista korisnika pomoći ovjerena u opštini prebivališta/privremenog boravka ne starija od šest mjeseci uz fotokopije važećih ličnih karata za svakog punoljetnog člana navedenog na kućnoj listi o zajedničkom domaćinstvu i izvod iz matične knjige rođenih za maloljetne članove domaćinstva.

*    *    *

U skladu sa Procedurama za odabir korisnika i realizaciju projekata pomoći u izgradnji, dogradnji, sanaciji stambenih objekata po principu “ključ u ruke“ i Procedura za odabir korisnika i realizaciju projekata pomoći u dodjeli građevinsko-zanatskog materijala i Procedurama za dodjelu novčane pomoći, prijavu potencijalnih korisnika pomoći na Javni oglas mogu vršiti i lokalne zajednice, odsjeci Ministarstva, udruženja i druge humanitarne organizacije – projektni pristup.

Podnosilac prijedloga dužan je da za sve predložene potencijalne korisnike dostavi dokumentaciju kojom se dokazuje ispunjavanje opštih kriterija, te da izvrši rangiranje predloženih korisnika po prioritetu.

*    *    *

Prijava se, sa dokazima o ispunjavanju kriterija iz Javnog oglasa, preporučenom pismenom pošiljkom ili lično dostavlja na adresu Ministarstvo za izbjeglice i raseljena lica Republike Srpske –Odsjek Banja Luka, Trg Republike Srpske br. 1. Banja Luka u zapečaćenoj koverti sa naznakom:

ZA JAVNI POZIV – NE OTVARAJ!

Oglas ostaje otvoren 21 dan od dana objavljivanja.

Izbor korisnika pomoći vršiće se u skladu sa Procedurama za odabir korisnika i realizaciju projekata pomoći u izgradnji, dogradnji, sanaciji stambenih objekata po principu “ključ u ruke“ i Procedura za odabir korisnika i realizaciju projekata pomoći u dodjeli građevinsko-zanatskog materijala i Procedurama za dodjelu novčane pomoći.

Ministarstvo za izbjeglice i raseljena lica će zaprimljene prijave potencijalnih korisnika koristiti i prilikom implementacije drugih projekata dodjele pomoći.

Nepotpune i neblagovremene prijave neće biti uzete u obzir na razmatranje i rangiranje.

Preliminarna rang lista o izboru potencijalnih korisnika pomoći sa kriterijima korištenim tokom odabira korisnika biće objavljena na oglasnim tablama i web sajtu Ministarstva za izbjeglice i raseljena lica Republike Srpske i oglasnim tablama gradova i opština.

Pravo na prigovor na preliminarnu listu korisnici imaju u roku od 8 dana od dana objavljivanja preliminarne liste potencijalnih korisnika.

Za sve dodatne informacije možete se obratiti na broj tel. 051/338-723.

Broj: 18.04-07-192/18                                                                            MINISTAR

Datum: 22.03.2018. god.

Davor Čordaš

Дана, 9. марта 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије извршио је канонску посету парохији Лијевањској.
У храму Успења Пресвете Богородице, владика Сергије је служио Свету Литургију пређеосвећених Дарова, уз саслужење протопрезвитера Слободана Кљајића, пароха гламочког, и ђакона Немање Рељића. За певницом су одговарали свештеници: Никола Пено, парох медљански; Мирослав Гаврић, парох герзовачко-бараћки; Срђан Белензада, парох веселињски; Милош Црепуља, парох пљевско-мујџићки; Предраг Црепуља, парох лијевањски, те вероучитељ Недељко Јакшић. Осим верног народа лијевањске парохије, богослужењу је присуствовао и знатан број верника из Гламоча и других крајева наше епархије. Током Свете Литургије, велики број присутних је приступио светим тајнама исповести и причешћа.
На крају Литургије, владика Сергије је поздравио присутни народ поучивши их о посту и молитви, осврнувши се и на своја сећања из Ливна из својих монашких дана, града у коме је тог дана први пут богослужио као епископ.
Светој Литургији су присуствовали и представници Општинског међурелигијског вијећа Ливна. Након богослужења, Управа парохије је за окупљене припремила пригодну вечеру у сали парохијског дома, којој су присуствовали представници Римокатоличке цркве и Исламске заједнице из Ливна.
Током ове посете Ливну, Његово Преосвештенство владика Сергије је такође обишао капелу Св. Великомученице Марине у којој се налазе свете мошти око 1000 ливањских Срба, невино пострадалих новомученика из другог светског рата. Током обиласка капеле, Његово Преосвештенство се упознао са током радова на обнови.

На иницијативу једног борја парохијана Губинске парохије који су покренули иницијативу за изградњу новог конака-парохијског дома Управа парохије и Удружење Огњена Марија Ливањска су одлучили да подрже овај пројекат. Свој благослов овом пројекту дао је и Његово Преосвештенство епископ бихаћко-петровачки г. Сергије.

Изглед будућег конака

Нови конак – чији је пројектовани изглед приказан на овој слици – ће у приземљу имати једну велику салу са кухињом, која ће служити као место окупљања након богослужења, крштења, сахрана и других догађања. На првом спрату конака ће бити изграђено више соба које ће служити за све оне који желе да дођу и посете свој завичај а до сада нису имали где да преноће.

Састанак код Њ.П. епископа бихаћко-петровачког г. Сергија

Почетак радова планиран је за пролеће, а освећење темеља је предвиђено за Убрус када се прославља слава Губинске цркве. Укупна процењена вредност радова на изградњи конака износи око 108.000 евра. Договорено је да радове води и надзире одбор који ће чинити: отац Предраг Црепуља, парох губински; Милан Вуковљак; Лазо Пјачин; Недељко Вуковљак; Милош Дамњановић (испред УО Удружења ОМЛ).

Овом приликом позивамо све који могу да својим прилозима финансијски помогну успешну и скору изградњу конака. Имена особа и фирми које буду дали прилог ћемо објављивати на сајту Удружења. За прикупљање прилога по селима ће бити задужене следеће особе:

Испред парохије – отац Предраг Црепуља +387 66 467 609 или pegajanjanin@gmail.com

Казанци – Мирко Ињац +381 64 140 83 61

Сајковић – Жељко Росић +381 63 887 99 24

Губин – Недељко Вуковљак Баћа +43 664 153 1298 или +381 64 392 64 39

Прово – Синиша Добрица – +387 65 261 484

Чапразлије – Милован Маљковић Џими – +381 63 303 688

Сви прилози се могу предати овим особама или уплатити на рачуне Удружења Огњена Марија Ливањска:

За уплате из Србије: Сврха уплате – прилог за Губин; Прималац – Удружење ОМЛ; Рачун примаоца – 160-380800-45; Позив на број – 29082015

За уплате из БиХ: Сврха уплате – прилог за Губин; Прималац – Удружење ОМЛ; Рачун примаоца – 551-72077032321-17; Позив на број – 29082015.

– за уплате из иностранства потребне податке можете наћи овде:https://omlivanjska.com/about/uplata-clanarine-i-donacija/

У Банатском Деспотовцу, у осамдесетпетој години живота, преминула је Мара Јурић (рођена Лалић), родом из Доњих Рујана. Сахрана драге покојнице заказана је за 2. март 2018. године у 13 часова. Мара Јурић је била једна од 14-оро страдалника који су, након 42 дана, живи извађени из јаме Равни Долац на Динари, у коју је бачено 218 православних Срба из Горњих и Доњих Рујана. Вечан јој спомен, достојан блаженства!

Мара Јурић је недавно сведочила и емисији ”Квадратура Круга” посвећеној страдању Ливањских Срба: http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/2945609/.html 

У наставку преносимо њену причу из књиге ”Огњена Марија Ливањска” аутора Буда Симоновића. 

————————————————————————————————————

Најмлађа

У Банатском Деспотовцу, недалеко од Љубе Лалић-Коњикушић, живи и њена млађа сестра Мара, наjмлађа од четрнаесторо коjи су  прошли кроз девети круг паклених мукка у jами Равни долац и преживjели.

Удата за Стеву Јурића из Саjковића, окружена пажњом и љубављу троjе дjеце и шесторо унучади, а кршна Динарка свеjедно сjетна и потиштена и брига jоj не нестаjе с лица ни кад спава. Наjрадиjе ћути, поготову кад се спомену успомене.
Минуле су силне године, у даљини и времену, у широкоj воjвођанскоj равници, погубили се обриси Динаре и пространство Ливањског поља, али остао страх силни, као од jуче, коjи из сjећања недужног и неjаког дjетета ништа не може избрисати:
„Не волим и ниjе ми лако о томе да говорим jер сваки пут то изнова васкрсне као да jе jуче било. Не волим ни друге да слушам кад говоре о томе. Бих да заборавим, да се смирим, а оно се не да него ме мори несаницом и страхом чим склопим очи.
А шта сам jа друго могла упамтити сем страха. Била ми тек осма година…
Некако мало приjе тога, може бити ко jедан мjесец раниjе, умро ми отац Нико. Разбоље се и умриjе. Ја се већ тада наузела страве и ниjесам, чини ми се, ни плакала — као да се ниjе смjело.

Кад су одвели мушке памтим као сад, , али се ниjесам некако уплашила. Видим воде их све наше комшиjе, познаjем их све и никако не разумиjем зашто маjка плаче и кука. То ми jе за сво вриjеме било наjтеже: кад видим маjку да плаче, знам да jе нешто рђаво и сташно.
Тако и кад су кроз два дана дошли нас да тjераjу. Сви кукаjу и лелечу, а jа само стрепим да се не одвоjим од маjке. Таj страх jе био jачи и од жеђи, и од глади, и од бескраjног пута уз Динару. Боже, колика ми се Динара тада чинила! И сада кад се тога сjетим чини ми се да Динара небо тиче и да се нико никад на њен врх ниjе успео.
Сjећање се прекида близу jаме Равни долац, у оноj пећини из коjе су нас изводили и бацали у jаму. Ја сам се ту грчевито ухватила маjци за скут и више се ничега не сjећам. Ни како су нас довели до jаме, ни како су нас побацали — ништа.
Освиjестила сам се тек сjутрадан, прексjутри дан, jа то не знам ни колико jе прошло времена.
Мислим да сам прво уснула као да ме маjка притрпала поњавама, а мени студено. Ја сам се у томе изгледа нешто почела копрљати и мрдати. Отриjезнио ме глас сестре ми Љубе и снаjе Стане:
— Види наше Маре… она жива jадница…
Оне су ме некако избавиле испод мртвих и извукле у краj. Разбиjена глава расjечена нога, згњечена и изубиjана, мртачки жедна, студен освоjила, а jеднако гласа не пуштам. Премрла и страх ми узео глас…
Е, онда, дан по дан, мало по мало, навикнеш се на све. Љуба и Стана бринуле о мени. Све квасе бошче и некакве крпе од кошуља, бришу са њима росу са греде те ми квасе уста. Тако и себи а мени се стално чини да су крпе квасниjе тада, да оне ниjесу ни жедне као jа.
У неко доба неко нађе и jедну шерпу. Извадише из нечиjе торбе. Послиjе сам дознала да су успут ухватили и неко чобанче коjе jе имало шерпу и бацили и њега у jаму. Е онда ту шерпу поставе испод стиjене гдjе се вода слива и капље а ми се сjатимо около и броjимо капи и сатима чекамо да се на дну шерпе напуни гутљаj. Боже какво jе то мучење било. Једна шерпа, капи риjетке, а толико жедних уста…
Али, све jе било љепота док не почеше црви. Миле уз стиjену и падаjу одозго по нама. Падаjу и у шерпу и гамижу кроз оно мало воде, али ко то гледа — проциjедиш кроз зубе, сав срећан што те запао гутљаj…
А знаш како jе, нити то ко сад може описати, нити у то вjеровати. И мени то сад све личи и изгледа као некакав страшан и ружан сан, нешто што се некоме другоме догодило, или jе то тако зато што бих хтjела да све заборавим.
Но, од судбине се не може побjећи. Нит ко зна шта га може снаћи нит шта може издржати. Само не даj боже причекати, шта се може дочекати…“

*   *   *

Наjмлађа од четрнаесторо велемученика из jаме Равни долац, Мара Лалић, удата Јурић,  како jе и по божjоj и по људскоj правди, надживjела jе стариjу сестру Љубу и jош се са бременом  стравичних успомена виjе и рве у Банатском Деспотовцу, покушаваjући да заборави Динару и све оно што jе тамо доживjела приjе безмало седамдесет година…

Годину дана након преузимања дужности, части и терета служења Богу и народу на парохијама лијевањској, губинској, врбичкој и црнолушкој, објављујемо једну ретросепективу нашег новог пароха, оца Предрага Црепуље. 

Испод Динаре, дуж цјелог Ливањског поља према Шатору, па још од Дувна до Грахова, узимајући сва српска мјеста и села у свој загрљај, пружила се наша парохија. Лијевањска, да, тако јој је име.

Када би је покушали упоредити са неком личношћу, била би то најприје Света Богородица, јер, највећи број наших цркава је управо посвећен Богомајци. Али није само то разлог да је са Њом упоредимо.

Богородица је гледала свога Сина Исуса Христа како невино страда . Тако је и наша парохија видјела многу своју дјецу, на правди Бога уморену и усмрћену по разним јамама и мрачним пећинама.

Када би ишли даље, могли бисмо је упоредити још и са мајком девет Југовића, која је препукла од бола и туге за својом дјецом. Могли бисмо је упоредити и са Косовком Дјевојком. Као што Косовка тражаше по бојном пољу рањене јунаке, тако и наша парохија, једина још на овим просторима, пружа помоћ и утјеху Србима који овдје живе. Покушава да им извида и излијечи ране туге и самоће, али је и сама препуна ожиљака.

Упамтила је наша парохија много дана и земана, много људи, али много и нељуди. Понијела је много рана и ожиљака. Али, свака рана Њој, једна Христу мање.

Па све је, уосталом о Христу и ради Христа. Чини ми се, да из сваког сегмента Христовога живота, можемо наћи примјер и на нашој парохији:

– Христос се Рађа ради нас у пећини, а многи наши, ради Христа уснуше у пећини.

– Христову пећину је Звијезда показала људима, а наше пећине је дуго, дуго једна другачија звијезда скривала.

– Христос се ради нас Роди, а наши преци пострадаше за Њега, знајући да им душу нико неможе убити…

Па ево и на овај Бадњи дан и Божић, са бадњаком наложисмо и свете ћивоте наших светих мученика, који иако пострадаше на земљи, живе пред Богом вјечно. Тако док смо били на молитви, оком се могло пребројати двадесетак људи, али срцем се могло осјетити да се са нама моли још хиљаду и шест стотина душа. Ми грешни, они свети, ми неисповиђени, они исповиђени, ми непричешћени, а они причешћени. Исповидише се и причестише мукама које за Христа и ради Христа поднијеше, а Он их не заборави.

Свети мученици се моле за нас.

Тачно је и година мног службовања на парохији лијевањској, и за мене је нема љепше.

Овдје се мјешају херцеговци са далматинцима и крајишницима. Људи су још увјек, и упркос свему, пуни духа, неке радости и разборитости и воље за животом коју као такву, човјек може само овдје срести. Сваки пут се изнова радујем сусрету са овим људима.

Само, мало нас је остало у Ливањском крају. Многе је мука и невоља заувјек отргла од родног завичаја и однијела у далеки свијет. Мислим да је сваки понаособ, понио по грумен земље са собом, и да га чврсто стишће у десници када му мисли полете овамо, Динари, Шатору, Старетини, Ливну, дјетињству…

Све ми се чини, како вријеме одмиче, да има наде да се наши људи врате на огњишта, ако не, барем да обнове родне куће, да их обилазе и својој дјеци оставе. Да знају ко су, ђе су, и „оклен су никли.“

Многе ће и многе још Божиће прослављати Срби под Динаром, ако Бог да.

Сетимо се и стихова Алексе Шантића

‘Остајте овдје! Сунце туђег неба

Неће вас гријат ко што ово грије,

Грки су тамо залогаји хљеба

Гдје свога нема и гдје брата није.

Од мајке своје ко ће наћи бољу?!

А мајка ваша земља вам је ова.

Баците поглед по кршу и пољу ,

Свуда су гробља ваших

Прађедова.’

Јереј Предраг Црепуља, парох лијевањски

Захваљујући труду и даривању добрих људи, Удружење Огњена Марија Ливањска већ низ година организује Божићно даривање за нашу децу и социјално угрожене парохијане. И овом приликом захваљујемо се свим приложницима који су нам омогућили да на овај скроман начин улепшамо Божићне празнике онима који и даље чувају пламен православља и српства у Ливањском пољу. Такође се захваљујемо члановима нашег Удружења из Бања Луке захваљујући чијем труду су пакетићи за децу и припремљени. Списак свих приложника можете наћи на крају ове вести, а посебно се захваљујемо нашим малим приложницима из Америке!

Божићни пакетићи су ове године припремљени за 30-ак малишана који живе на територији Ливањске и Црнолушке парохије, као и неколико деце из Купрешких села Малован и Равно, у којима веронауку предаје свештеник из Ливна. Божићни пакетићи у Ливну и Црном Лугу су деци подељени на Бадњи дан.

Осим пакетића за децу која живе у Ливну и Ливањском пољу, један број пакетића за децу која су дошла у посету својим породицама у Ливањском пољу припремио је г. Лазо Пјачин из Губина, уз помоћ г. Пере Рапајића из Бања Луке.

Божићни пакети за 40-ак старачких и социјално угрожених домаћинстава ће бити подељени у данима након Божића.

СПИСАК ПРИЛОЖНИКА

Наши мали приложници из Америке!

Празник Рођења Господа Исуса Христа је и ове године свечано прослављен у православним храмовима Ливна и Ливањског поља.

Бадњи дан је свануо са Светом Литургијом у цркви Успења Пресвете Богородице у Губину, на којој су се у јутарњим часовима окупили мештани Губинске парохије, како они који и даље живе у селима ове парохије, тако и они који су за празнике пристигли у своја села. Велики број верника је приступио светим тајнама исповести и причешћа. Након Свете Литургије, свечано је освећен и бадњак испред храма. У вечерњим сатима, Бадњак је у запаљен у порти цркве. Окупљени народ се након тога задржао на послужењу и дружењу у парохијском дому.

Након Губина, празнична служба је одржана и на другом крају поља, у цркви Силаска Светог Духа на Апостоле у Врбици. Након богослужења, отац Предраг и окупљени верници су запалили Бадњак који је претходно освећен.

Током Бадњег дана, вечерње богослужење је служено у цркви Успења Пресвете Богородице у Ливну, на коме се окупио верни народ Ливањске пархије. Током богослужења у цркви је освећен и Бадњак, који је потом запаљен у порти храма. Верници су се задржали у црквеној порти уз пуцкетање Бадњака и чашицу разговора.

У касним вечерњим сатима, богослужење је одржано и у цркви Светог Пророка Илије у Црном Лугу, након чега је и овде запаљен празнични Бадњак.

На сам Божић, Света Литургија је служена у храму Успења Пресвете Богородице у Ливну. Током Литургије, велики број верника ливањске парохију је приступио светима тајнама исповести и причешћа.

СВИМ ЧЛАНОВИМА И ПРИЈАТЕЉИМА УДРУЖЕЊЕ ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА ЧЕСТИТА БОЖИЋНЕ И НОВОГОДИШЊЕ ПРАЗНИКЕ УЗ ТРАДИЦИОНАЛНИ ПОЗДРАВ

МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА У ЛИВАЊСКОМ ПОЉУ

Бадњи дан (6. јануар)

10.00 часова – Губин – Црква Успења Пресвете Богородице

12.00 часова – Врбица – Црква Силаска Светог Духа на Апостоле

17.00 часова – Ливно – Паљење Бадњака – Црква Успења Пресвете Богородице

19.00 часова – Црни Луг – Паљење Бадњака – Црква Св. Пророка Илије

Божић (7. јануар)

8.00 часова – Ливно – Црква Успења Пресвете Богородице

Св. Стефан (9. јануар)

8.00 часова – Ливно – Црква Успења Пресвете Богородице

Обрезање Господа Исуса Христа (14. јануар)

8.00 часова – Ливно – Црква Успења Пресвете Богородице

Богојављење (19. јануар)

10.00 часова – Ливно – Црква Успења Пресвете Богородице

Ближи се крај године, а то означава и почетак припрема за традиционално Божићно даривање наше деце и старих који живе у Ливањском пољу. Ово је шести пут да наше Удружење и СПЦО Лијевно покрећу акцију прикупљања средстава за куповину Божићних поклона за српску децу и самохрана старачка домаћинства на подручију Ливна и Ливањског поља.

Наши малишани

Подела Божићних пакета старијима, уочи Божића 2014. год.

Наша деца и наши стари у парохијама: Лијевањској, Губинској, Врбичкој и Црнолушкој, који опстају и чувају успомене на наше претке и наше детињство завређују нашу захвалност и заслужују да их обрадујемо сећањем, честитком и пригодним даром и за лепше и свечаније празничне дане рођења Христовог.

Као и ранијих година децу ћемо даривати пакетићима слаткиша, а наше старе и самохране пакетом основних животних намирница. Пакетићи ће бити припремљени за 30-ак наше деце и 40-ак старачких домаћинстава.

Обраћамо се људима који имају могућности и воље да помогну успеху ове акције прилозима које ће уплатити на рачуне Удружења:

У Србији: 160-380800-45, са позивом на број 31122017

У Српској: 55-172077032321-17 позив на број 31122017

За сва питања обратите се следећим особама:

• Дијана Ковачић (dijana.p.kovacic@gmail.com) или 0038163 606 862
• Никола Петровић (bonip.bg@gmail.com) или 0038164 615 5073;
• Сава Шуњка (sunjkas@gmail.com) или 00381652990070.

За уплате из иностранства у $:

Intermediary:

BCITUS33

INTESA SANPAOLO SPA (FORMERLY BANCA INTESA SPA NEW YORK)

NEW YORK, NY, UNITED STATES

Account with institution:

DBDBRSBG

BANCA INTESA AD, BEOGRAD

MILENTIJA POPOVICA 7B

BEOGRAD, REPUBLIKA SRBIJA

Beneficiary:

/RS35160005400000298760

UDRUZENJE OGNJENA MARIJA LIVANJSKA

VOJVODJANSKA 392E

SURCIN

REPUBLIC OF SERBIA

За уплате из иностранства у Еврима:

Intermediary:

BCITITMM

INTESA SANPAOLO SPA

MILANO, ITALY

Account with institution:

DBDBRSBG

BANCA INTESA AD, BEOGRAD

MILENTIJA POPOVICA 7B

BEOGRAD, REPUBLIKA SRBIJA

Beneficiary:

/RS35160005400000298760

UDRUZENJE OGNJENA MARIJA LIVANJSKA

VOJVODJANSKA 392E

SURCIN

REPUBLIC OF SERBIA

‘У јесен се радо враћам…’ је, сем драге песме, постала и парола многих од нас који се, расејани широм света, у јесење дане, о Покорву Пресвете Богородице, враћамо у Ливањско поље, и походимо у те дане малену цркву посвећену овом празнику у Доњим Рујанима.

Велика је милина и Божија благодат која се осети тих дана, кад с’ Динаре сунце сине, и огрије нас који смо се окупили испред ове цркве, међу гробовима својих предака, чекајући почетак Свете Литургије. Није ни чудно, имајући у виду да је ово малено село приложило 360 мученика својој цркви и свом народу.

На дан славе Рујанске цркве, Свету Литургију су, пред 60-ак окупљених, служили отац Срђан Белензада, парох веселињски, и отац Предраг Црепуља, парох лијевањски. За певницом су одговарали Никола Петровић и Љубомир Бошковић. Један број окупљених је овом приликом приступио светим тајнама исповести и причешћа. Присутне је својом топлом беседом поздравио отац Срђан, захваљујући им се што су се окупили у толиком броју и позивајући их да тако и у будуће чине.

На крају Литургије, преломљен је славски колач који су, уз кољиво, припремили овогодишњи кумови славе, Миле и Марија Бошковић, истовремено и велики приложници при обнови овога храма и његове порте. Потом је испред цркве одслужен помен свим страдалима из овога села, те онима који почивају на гробљу око цркве, након чега је извршен и прелив гробова.

Након тога, у порти Губинске цркве је припремљен ручак за све окупљене. По лепом, сунчаном дану, окупљени народ који и даље живи на овим просторима, те они који су допутовали да буду ту овог дана, су се дружили до касних поподневних сати.

Као што често бива при оваквим окупљањима, увек се нађе неко ко није походио свој родни крај још од почетка ратних разарања, да ли из страха или зато што им је у души било тешко. И тако се и овог пута могла чути реченица ”Нисам могла доћи свих ових година, није ми се дало, али кад видим Динару и ову лепоту, сад бих се враћала сваке године”.

Треба напоменути да је, у својој стогодишњој историји Рујанска црква доживела две обнове. Велики број оних коју су били присутни на слави цркве су својим прилозима и трудом уградили и део себе у овај храм, кроз последњу обнову која траје већ неколико година. Тако је, током ове године, црква и окречена, док су на иконостас постављене иконе, дар Алексе Милића из Приједора. Овим су окончане и припреме неопходне за освећење овога храма.

Следећег дана, у недељу, Рујанчани који су овом приликом пристигли из Београда су присуствовали и Светој Литургији у цркви Успења Пресвете Богородице у Ливну, те са народом лијевањске парохије испунили овај свети храм.

Посебну захвалност дугујемо општини Сурчин и председнику општине г. Стевану Шуши, који су Удружењу Огњена Марија Ливањска уступили комби којим је једна група Рујанчана допутовала из Београда.

Књига „Ливањски Срби-просвјетна и духовна заоставштина“, аутора проф. Бранка Докића и Радована Јовића, промовисана је 8.октобра у сали Вазнесењске цркве у Београду.

Скуп је благословио отац Мирко Јамеџија, некадашњи парох лијевањски, а отац Михајло из бежанијске цркве Светог Георгија обратио се скупу поздравним, уводним речима у име домаћина, Вазнесењске цркве.

Проф. Бранко Докић, професор Електротехничког факултета у Бања Луци, признаати стручњак у међународним круговима, огледао се и на терену политике, сада амбасадор Босне и Херцеговине у Атини, поред свих обавеза има вољу и налази времена да пише и књиге које осветљавају материјалну и духовну заоставштину његовог и нашег народа у његовом и нашем завичају.

Радован Јовић, дугогодишњи новинар и дописник Вечерњих новости, Независних, СРНЕ, објективно је био спречен да данас учествује на промоцији књиге чији је један од аутора. Својим новинарским пером нас је обогатио за факта и сећања о српској заоставштини на подручју Ливна.

Мотивисани и духовно инспирисани на заоставштини предака написали су књигу Ливањски Срби-просвјетна и духовна заоставштина, вредну за нас данас, али и за наше потомке да читајући је и листајући памте читав низ претходних генерација које су стварале не само за актуелан тренутак него и за будућност.

Књига хронолошки води кроз део историје ливањских Срба, говорећи о изградњи прве српске школе и православне цркве у време турске власти, о стваралачкој моћи Срба, пре свега трговачког слоја, који улаже лични напор и средства и гради институције и објекте који данас чине вредну заоставштину Срба.

У кратком уметничком програму учествовали су: Стефан и Никола Раду – студенти Богословског факултета који су, поред Оченаша и Химне Светом Сави, извели и кондак и тропар ливањским мученивима, као прво извођење у ишчекивању формалне потврде иницијативе за канонизацију мученички пострадалих Срба на подручју Ливна лета 1941. године.

Снежана Јолић – студент фармације, изрецитовала је епску песму Старац Вујадин, метафору борбе српског народа ливањског подручја.

У народним ношњама, да подсете на прошлост и завичај, госте су поздравили Марија, Анђела и Урош.

О књизи су, поред аутора проф Докића, говорили:

– Никола Рамић, професор Филолошког факултета у Крагујевцу, родом из Богдаша,

– Радивој Радић, професор Филозофског факултета из Београда, рођен у Ливну, као и

– др Милош Дамњановић, пореклом од ливањске породице Глигић.

Професор Рамић је говорећи о књизи подвукао значај основне идеје аутора „да се на једном месту објави што већи број података који сведоче да су Срби били фактор просветног развоја у Ливну и у БиХ. Томе сведоче чињенице попут те да је у Ливну 1820.год. отворена српска православна школа, као прва таква основна школа у Босни, и да је у тадашњим школама на територији Босне у употреби био искључиво српски језик и ћирилично писмо“. Професор Рамић се осврнуо и на давне године које је провео у Ливну, сабирајући данашњим знањем и искуством значај српске баштине и заоставштине. У намери да српску баштину Ливањског поља опише својим професионалним пером, дакле да осветли лексички аспект, увек га је помела помисао на страшно страдање ливањских Срба пред којим је све бледело. Ипак, истакао је да је важно оставити писани траг, сабрану богату српску културу записану у књигама. По речима г.Рамића „књига проф. Бранка Докића и Радована Јовића буди емоције и сећања онима који су провели школске дане у Ливну, а књижевно добро сложена и обогаћена архивским изворима вредна је и за оне који нису Ливњаци“.

Професор Радивој Радић, боравећи у детињству у Губеру, слушао је о градњи ливањске православне цркве, о Сундечићу, о школи, а касније, као признати стручњак, сретао са средњевековним приликама на ливањском подручју, те је своју реч о књизи и започео истицањем значаја целог ливањског краја у средњем веку, као подсећањем да је позната владарска лоза Мрњавчевића пореклом из Ливна. „Иако аутори нису професионални историчари, књига коју су припремили“ рекао је г.Радић, „ иако локално ограничена на једно подручје, значајан је историјски рад, јер нема мале и велике историја. Историја нису само ратови и државе, него је чини и живот људи у тим државама и њихово дело“. Из новије историје професор је истакао повезаност Срба са обе стране Дрине и сједињеност у тешким историјским приликама што доказује и списак од деведесет солунских бораца из Ливањског поља, који је такође добио своје место у представљеној књизи.

Милош Дамњановић, посебно се осврнуо на значај појединих српских ливањских породица, посебно породице Кујунџић, подсећајући на њихов велики труд и упорност и пред самим султаном у остварењу привилегија и права за Србе.

Аутор, Бранко Докића, поред занимљивих појединости о начину прикупљања података и избору чињеница у писању књиге, покренуо је и иницијативу да професори Рамић и Радић буду носиоци научног скупа о развоју школства, који би се одржао 1.септембра 2020.год. када се навршава 200 година од настанка прве српске школе у Ливну, односно БиХ. На крају свог обраћања обратио се поруком: “ Кажу да ако вјерујете у нешто , то ће се и десити, а ја бих волио да вјерујемо у то да ће Срба у Ливањском пољу поново бити“.

Овом приликом, Удружење Огњена Марија Ливањска још једном се захваљује Вазнесењској цркви на челу са старешином оцем Арсенијем, промотерима и учесницима у уметничком делу промоције, као и посетиоцима који су својим присуством допринели успешности овог скупа.

ИЗВЕШТАЈ ПОРТАЛА СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА СА ПРОМОЦИЈЕ: http://slobodnahercegovina.com/livanjski-srbi-dva-vijeka-nase-skole-najbolje-svjedoce-gdje-je-kolijevka-prosvjetiteljstva-u-bih/

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА

ПАРОХИЈА ГУБИНСКА

Позива све благочестиве парохијане, да својим присуством и учешћем

увеличају молитвено и литургијско славље,

које ће се одржати у СУБОТУ 14. октобра 2017. године с почетком у 10:00 часова,

у цркви Покрова Пресвете Богородице у Рујанима.

Након Свете Литургије извршиће се прелив гробова на гробљима у Горњим и Доњим Рујанима.

ДОБРО НАМ ДОШЛИ!

С Божијим благословом,

Управа парохије

У недељу, 8.октобра у 18.30, у сали парохијског дома Вазнесењске цркве, ул. Адмирала Гепрата, Београд, одржаће се промоција књиге Ливањски Срби: Просвјетна и духовна заоставштина, аутора Бранка Докића и Радована Јовића.

Поред аутора проф.др Бранка Докића, на промоцији ће говорити: проф.др Радивој Радић, проф. др Никола Рамић и др Милош Дамњановић.

Књига коју ћемо вам представити је приказ прилика и заоставштине српске заједнице ливањског подручја, током дуге историје њиховог живота на том простору.

У уметничком делу програма учествоваће: Снежана Јолић, Стефан и Никола Раду.

Аутори и овом књигом широј читалачкој публици желе да прикажу део богате српске баштине и тиме, на још један начин и још једним у низу примера, искажу љубав према завичају.

Проф.др Бранко Докић је уважени међународни стурчњак и професор Електротехничког факултета у Бања Луци, а сада дипломата, на положају амбасадора Босне и Херцеговине у Грчкој.

Господин Радован Јовић је дугогодишњи новинар, дописник и сарадник, између осталих и Вечерњих новости, Независних новин, СРНЕ…

Очекујемо вас!

Организатор промоције: Удружење Огњена Марија Ливањска

У четвртак 28. септембра, у Бања Луци је одржана свечана промоција књиге Ливањски Срби: Просвјетно-духовна заоставштина. Промоција је одржана у Култутном центру Бански Двор, у присуству аутора проф. Бранка Докића и г. Радована Јовића, у присуству Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија, свештенства, Бањалучке културне и научне јавности, те Ливњака настањених у Бања Луци.

Промоцију је отворена наступом женског камерног хора ”Бањалучанке” уз неколико пригодних песама. У поздравној речу, Сања Докић-Мрша, водитељ програма, поздравила је присутне, истакавши да ливањски Срби и те како имају чиме да се поносе у својој историји, са чим ће читаоци књиге имати прилике да се упознају. О књизи, као и историји ливањских Срба су потом говорили рецензенти књиге мр Жељко Вујадиновић и проф. Душко Певуља, као и проф. Слободан Наградић и г. Ранко Рисојевић, након чега су се публици обратили и аутори књиге.

Говорници су између осталог истакли велики допринос ливањских Срба просветном, културном и духовном развоју ливањског подручја. Посебно је наглашен велики допринос који су пре свега српски трговци из Ливна дали у борби за очување идентитета српског народа у Босни и Херцеговини за време турске власти, као и под Аустроугарском, када су одиграли важну улогу у борби за црквено-просветну аутономију. Говорили су и о знаменитим Ливњацима, као што су били песник и државник Јован Сундечић, те племенитој лози ливањских Кујунџића, која је изродила великане као што су били Коста Кујунџић и његов син Богољуб Кујунџић, Бан Врбаске бановине и министар у више влада Краљевине Југославије.

Бан Кујунџић је заслужан и за изградњу данашњег Градског стадиона Бањалука, који се некада звао Стадион Бана Б. Кујунџића. Са овог скупа је потекла и иницијатива да се Градском стадиону врати његово некадашње име.

Вече је завршено уз читање посвете самих аутора:

Нашим прецима, племенитој лози да из ливањског камена поново никне и род свој изобилно роди.

Пратећи следећи линк можете прочитати и интервју проф. Бранка Докића у Независним Новинама, објављен уочи промоције књиге: https://www.nezavisne.com/kultura/knjizevnost/Branko-Dokic-za-Nezavisne-Srbi-su-ostavili-najveci-pecat-u-razvoju-Livna/444802

У сарадњи са ауторима, Удружење Огњена Марија Ливањска вас позива на промоцију књиге

ЛИВАЊСКИ СРБИ

Просвјетно-духовна заоставштина

проф. Бранка Докића и г. Радована Јовића

која ће се одржати у четвртак 28. септембра у 19 часова

у Банском Двору у Бања Луци

О књизи ће говорити: рецензенти Жељко Вујадиновић и Душко Певуља, Слободан Наградић, Ранко Рисојевић и аутори.

Добро нам дошли!

Сваки човек својим мртвима постави обележје, као спомен да су постојали и свет својим животом обдарили. Сваки народ, онима који су за њих у ратовима гинули, подигне обележје, за спомен на њихову жртву. Дирати у те спомене мртвима је вандалски чин јер значи, не пуко рушење камена, већ узнемирење душе покојника која живе не може у том чину зауставити.

Такав вандалски чин догодио се неког од претходних дана (или ноћи) у селу Челебић, на спомен-гробљу на Барјаку. Спомен-плочу са именима страдалих Челебићана у рату 1992-1995.године, непозната особа (или особе) су у безумном чину мржње разлупале. Тиме су повредили осећања не само Срба него сваког човека који поштује своје и туђе покојнике и успомене. Овакви догађаји не доприносе достојанству и спокојном животу људи, ма које вере и нације били, а верујемо и да не одражавају ставове, нити имају подршку, већине становника општине Ливно.

Цео случај је пријављен надлежним органима и очекујемо њихово искрено ангажовање на проналажењу и санкционисању починиоца.

Удружење Огњена Марија Ливањска

Празник Успења Пресвете Богородице – Велика Госпојина – је и ове године прослављен посебно свечано у српском православном храму у Ливну, који је посвећен овом празнику и слави га као своју славу.

Већ 158 година овај храм окупља свој верни народ, како оне који живе у Ливну и Ливањском пољу, тако и оне који су настањени далеко од њега, али му се увек враћају. Пред 50-ак окупљених верника, свечану Литургију служио је отац Предраг Црепуља. На крају Литургије, велики број верника приступио је светим тајнама исповести и причешћа.

Кум славе ове године је био Драго Радета из Ливна, на чему му се управа парохије захваљује. Након богослужења, окупљени народ се задржао на ручку и дружењу у сали парохијског дома. У веселој атмосфери која душу крепи, окупљени су се задржали до поподневних часова.