Након приказивања у више градова у земљи и иностранству, као: Београд, Бања Лука, Нови Сад, Бијељина, Лондон, Аранђеловац… изложба под називом „Срби ливањског поља-трајање кроз векове“ биће приказана и панчевачкој публици.

Свечано отварање одржаће се у петак, 26. октобра 2018. године, у Градској библиотеци у Панчеву, са почетком у 18. часова. 

Аутори изложбе су: проф. др Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић. 

У оквиру свечаности отварања изложбе одржаће се и промоција седмог издања књиге Буда Симоновића Огњена Марија ливањска, којој ће присуствовати аутор.

Организатори изложбе: Удружење Огњена Марија Ливањска и Градска библиотека Панчево.

Позивамо све зантересоване да присуствују свечаном отварању или да погледају изложбу која ће бити отворена до 02. новембра т.г.

Улаз слободан!

Након приказивања у више градова у земљи и иностранству, као: Београд, Бања Лука, Нови Сад, Бијељина, Лондон, Аранђеловац… изложба под називом „Срби ливањског поља-трајање кроз векове“ биће приказана и панчевачкој публици.

Свечано отварање одржаће се у петак, 26. октобра 2018. године, у Градској библиотеци у Панчеву, са почетком у 18. часова. 

Аутори изложбе су: проф. др Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић.

Организатори изложбе: Удружење Огњена Марија Ливањска и Градска библиотека Панчево.

Позивамо све зантересоване да присуствују свечаном отварању или да погледају изложбу која ће бити отворена до 02. новембра т.г.

Улаз слободан. Добро нам дошли!

Дан уочи славе цркве Покрова Пресвете Богородице, у суботу 13. октобра, у Доњим Рујанима крај Ливна окупио се верни народ овог села заједно са православним Србима који су пристигли из свих крајева Ливањског поља, од Ливна до Босанског Грахова. Усталио се већ годинама уназад овај леп обичај да се састају о Покрову Пресвете Богородице баш ту, да макар тог дана удахну животу у ово страдално село, његов храм и заједно прославе његову славу. Овогодишње сабрање је ипак било посебно по томе што је, након десет година обнове која је трајала са прекидима, дошао тренутак да се освети овај храм.

Стотинак окупљених верника дочекало је свог владику, Његово Преосвештенство Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија испред храма. Његово Преосвештенство је предводио свечани чин освећења, уз саслужење свештеника: протојереја-ставрофора Жељка Ђурице (Епархија зворничко-тузланска), протонамесника Срђана Белензаде, Милоша Црепуље и Митра Керлеца, презвитера Савка Плавшића, ђакона Немање Рељића и Дејана Грчића. Кумови при освећењу храма били су Драгомир и Александра Бошковић. У наставку Свете Литургије један број верника је приступио и светој тајни причешћа. При самом крају богослужења, пререзан је славски колач и освећено славско кољиво.

У својој беседи, Његово Преосвештенство епископ Сергије поздравио је присутни народ и похвалио њихову храброст и борбу за опстанак, борбу за Православље у овом мученом и пострадалом крају. Нагласио је да иако у Доњим и Горњим Рујанима нема српског живља, јер су они који су овде вековима живели затрти у последњим ратовима и погромима нашег народа, битна је нада и молитва у Бога Који нас није оставио, и Њему се молимо да се на овим просторима обнови живот, уз молитвено заступништво и помоћ наших светих Мученика. Истакао је и да су наши страдали преци истински свети мученици, те да је на претходном заседању Светог Архијерејског Сабора СПЦ покренуо поступак њихове канонизације и уврштавања у календар светих.

Након богослужења, епископ, свештенство и окупљени верници преместили су се у порту цркве Успења Пресвете Богородице у Губину, где је од стране кумова приређена трпеза љубави за све присутне. Славље су посебно увеличали чланови обновљеног Српског културно-уметничког друштва Гаврило Принцип из Босанског Грахова, који су пред окупљенима извели Уначко коло, Шумадијске игре и неколико песама. За кума славе следеће, 2019. године, јавио се Дејан Козомара, пореклом из Биле и Рујана.

Међу присутнима на овај велики дан су били и Миодраг Линта, народни посланик у Скупштини Републике Србије, Василија Броћета, Министарка рада, здравства, социјалне заштите и прогнаних, и Душко Радун, начелник општине Босанско Грахово. Била је то и прилика да се упознају са проблемима који муче српске повратнике на овим просторима и размотре како им се може помоћи.

Треба напоменути да је, у својој стогодишњој историји, Рујанска црква доживела две обнове. Само село је дало око 360 мученика који су пострадали од усташа почетком Другог светског рата. Велики број оних коју су били присутни на освећењу цркве су својим прилозима и трудом уградили и део себе у овај храм, кроз последњу обнову у оквиру које је ограђено и гробље око цркве.

Драги Челебићани, рођаци, комшије, пријатељи, браћо и сестре,

На састанку представника Челебићана који у великом броју живе у и око Београда, одржаном 16. септембра 2018. године, донета је одлука да се покрене широка акција уређења православног гробља у Челебићу, што се пре свега односи на поправку постојеће ограде, постављање ограде на целој катастарски укњиженој парцели гробља, као и изградњу гробљанске капеле. То је захтеван пројекат и неопходно је прикупити значајна средства, али је вредно да се око тог подухвата потрудимо јер су на том гробљу на Барјаку сахрањени наши најмилији.

На састанку је изабран одбор који ће организовати све активности да се пројекат спроведе, као што је: израда пројектног решења са трошковником, прикупљање више понуда за извођење радова ради одабира и што повољнијег извођача, надгледање извођења радова, писано и усмено контактирање Челебићана расутих по свету ради прикупљања неопходних средства итд.

 

Одбор чине:

1. Славко Вујановић
2. Угљеша Црногорац
3. Раде Црногорац
4. Душан Шуњка
5. Душан Милутин

Одазовимо се овој акцији да се не брукамо пред споменицима наших предака и не посматрамо како се бетонска ограда одрања и руши у време кад већина села око Челебића и у целом нашем крају уређује и ограђује своја гробља. Будимо хумани и одговорни и покажимо да смо као некад што смо били, а били смо пример осталима много пута.

Позивамо све људе добре воље, ораганизације и удружења којима је Челебић у срцу да помогну у реализацији овог пројекта. Сва прикупљена средства ће бити наменски искоришћена. Уколико се прикупи више средстава од износа потребног за овај пројекат, вишак ће бити употребљен за одржавање гробља у наредном периоду и бетонирање прилаза поред, ранијих година обновљеног и ограђеног, Спомен-гробља на Барјаку.

Средства можете уплатити и у готовини наведеним члановима одбора за реализацију пројекта уређења православног гробља у Челебићу, као и уплатом на рачунe Удружења Огњена Марија Ливањска:

• –  за динарске уплате у Србији текући рачун: 160-380800-45 са позивом на број 30062013
• –  за уплате у КМ у Републици Српској на рачун: 55-172077032321-17 са позивом на број 30062013

 

Београд, 19. септембра 2018. године

У четвртак, 27. септембра у 18 часова у крипти Храма Светога Саве представићемо књигу Јована Б. Душанића Срби Босне и Херцеговине у XIX веку.

Срби Босне и Херцеговине у XIX веку – борба за слободу и уједињење, нова историјска књига проф. др Јована Б. Душанића је сјајна историјаска синтеза о тешкој и дуготрајној борби наших сународника за слободу од стране окупације и уједињење. О књизи ће говорити:

• проф. др Ненад Кецмановић;
• проф. др Мило Ломпар;
• проф. др Срђа Трифковић;
• проф. др Милош Ковић;
• Бранимир Нешић;
• аутор.

Ова књига сабира све важно што је до сада на ту тему написано и резимира један дуги историјски ход који почетком прошлог века привремено оконачн стварањем Југославије. Написана у традицији класичне српске историографије, објашњава корене политичких разлика између Срба и других народа у Босни и Херцеговини.

Четвртак, 27. септембар у 18 часова, крипта Храма Светог Саве.

Књига Ливањски Срби: Просвијтна и духовна заоставштина, аутора Бранка Докића и Радована Јовића, која нам приказује прилике и заоставштину српске заједнице ливањског подручја током дуге историје, промовисана је у Ливну, у суботу 1. септембра т.г.

Промоцији су присуствовали и Његово Преосвештенство владика бихаћко-петровачки Господин Сергије, као и свештеници Жељко Ђурица и Предраг Црепуља, равнатељица ливањске Гимназије др сц Санела Поповић, аутор бројних значајних дела из историје и традиције Ливна, г-дин Стипе Манђерало, бивши професори ливањске Гимназије. Речју, овај, још један од бројних израза аутора којим су исказали љубав према завичају, поздравило је преко 60-ак грађана Ливна, као и чланови Управног одбора Удружења Огњена Марија Ливањска из Београда.

Током промоције руководио је г-дин Слободан Наградић, а о књизи су говорили: академик проф Славо Кукић, г-дин Динко Периша, мр Жељко Вујадиновић и коаутор, проф др Бранко Докић, иначе уважени стручњак интернационалног ранга у области физике, професор Електротехничког факултета у Бања Луци, а сада дипломата, на положају амбасадора Босне и Херцеговине у Грчкој.

Господин Радован Јовић је дугогодишњи новинар, дописник и сарадник, између осталих и  Вечерњих новости, Независних, СРНЕ…, коаутор промовисане књиге, био је спречен да присуствује промоцији.

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ПАРОХИЈА ГУБИНСКА

И

УДРУЖЕЊЕ ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА

Част нам је позвати Вас да својим присуством и учешћем увеличате молитвено и литургијско славље,

13. октобра 2018. године с почетком у 9:30 часова,

у цркви Покрова Пресвете Богородице у Рујанима.

Овом приликом, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Господин Сергије, осветиће обновљену цркву која је страдала у протеклом рату.

ДОБРО НАМ ДОШЛИ!

С Божијим благословом,

УПРАВА ПАРОХИЈЕ                 и         УПРАВА УДРУЖЕЊА               

Након успешно завршене прве фазе радова на изградњи новог оградног зида на гробљу у Застињу (извештај можете погледати овде: https://omlivanjska.com/2016/06/19/zastinjeprvafaza/) , током које је изграђено 120 метара новог зида са северно-источне, источне и југо-источне стране, у претходном периоду су извршене припреме за другу фазу радова на оградном зиду гробља, којом је предвиђено да се изгради нови зид на западној страни гробља, као и већем делу северне стране гробља.

Нови зид изграђен у оквиру прве фазе радова

У оквиру ових припрема, уклоњени су остаци урушеног старог зида, те ископани темељи за нови зид. Радови на изградњи новог зида ће кренути половином септембра 2018. године, када би се изградио нови армирано-бетонски зид у дужини од 170 метара на западној и северној страни гробља.

Према понуди постојећег извођача, за извођење предвиђених радова друге фазе потребно је око 20.300,00 КМ. Одбор за изградњу оградног зида тренутно на располагању има 14.432,00 КМ за извођење ових радова.

Урушени западни део зида пре уклањања

Имајући ово у виду, као и хитну потребу да се започето заврши, те да обезбедимо да гробови наших предака буду заштићени од стоке и других животиња, Одбор за изградњу оградног зида, који чине: Димитрије Томић, Драгомир Петровић, отац Предраг Црепуља и Милош Дамњановић, још једном апелује на све оне чији су преци сахрањени на гробљу у Застињу да помогну ову акцију својим прилозима како би се прикупила недостајућа средства.

Уплате се могу извршити:

У БиХ, преко наменског подрачуна СГВ-ПР Ливно:

• уплате у КМ: Сврха уплате – Обнова зида гробља у Застињу; Прималац – СГВ-ПР Ливно, Подрачун за оградни зид православног гробља у Застињу, Број рачуна: 338 150 228 132 9611
• девизне уплате из иностранства: осим горе наведених података, вашој банци ће бити потребно и следеће: IBAN BA 393 381 507 781 331 655, UNICREDIT BANK d.d. Mostar, SWIFT CODE UNCR BA 22

У Србији, преко рачуна Удружења Огњена Марија Ливањска:

• уплате у динарима: Сврха уплате – Обнова зида гробља у Застињу; Прималац – Удружење ОМЛ; Број рачуна – 160-380800-45; Позив на број – 06092014
• девизне уплате из иностранства: инструкције можете наћи на овом линку https://omlivanjska.com/about/uplata-clanarine-i-donacija/

За било каква питања можете контактирати следеће особе:

• У Београду – Милош Дамњановић, тел. 063-287-876 или milosd83@gmail.com
• У Новом Саду – Петар Црногорац, тел. 021-6390-169, емаил: petarcrnogorac@yahoo.com

• У Ливну – Димитрија Томића, тел. 034-201-696, мобилни 066-898-948, емаил:dimitrije.dragica@gmail.com и Свјетлана Конта мобилни 063-385-221, емаил: mail.konta_svjetlana@yahoo.com
• У Бања Луци – Драган Пажин, тел. 051-423-186

ПРИКУПЉЕНИ ПРИЛОЗИ

Прилози прикупљени у периоду од 6.7.2013. године до 1.9.2018. године, од којих је један део утрошен на прву фазу радова, а преостали део ће бити коришћен за финансирање друге фазе радова.

ДРЖАВНЕ И ЛОКАЛНЕ ВЛАСТИ

Федерално Министарство расељених особа и избјеглица – 15.000,00 КМ

Општина Ливно – 2.500,00 КМ

Жупанијско Министарство грађевинарства – 800,00 КМ

Министарство знаности, просвјете, културе и спорта – 2.000,00 КМ

Кабинет потпредседника Федерације БиХ Милан Дуновић – 500,00 КМ

(УКУПНО = 20.800,00 КМ)

УСТАНОВЕ И ПРЕДУЗЕЋА

Жупанијска болница, Ливно – 500 КМ

Леснина (Нико Баковић) – 200 КМ

Љекарна Л.П. – 75 КМ

Забришће Б&М – 100 КМ

Љекарна ГР – 150 КМ

Павић д.о.о. Ливно – 200 КМ

Метрополис Брина – 100 КМ

Џи Пром д.о.о. – 100 КМ

Ли П. Х. – 200 КМ

Каменорезац Милан Цветковић – 100 КМ

Ли-Пек – 100 КМ

Крње С. Д. Ренићи ТГ – 200 КМ

Ивановић д.о.о. – 100 КМ

Лист д.о.о. – 100 КМ

ТиК Врдољак – 100 КМ

(УКУПНО = 2.325,00 KM)

ПРИЛОЗИ ПОТОМАКА (обавезни прилози)

Живана Арнаут – 100 КМ

Мара Арнаут – 97 КМ

Петар Арнаут – 200 КМ

Душка, Зоран и Дејан Боговац – 360 КМ

Стево и Ристо Борковић – 200 КМ

Бранка Бошњак – 200 КМ

Дита Буловић Маглица – 100 КМ

Соња Буловић-Вргоч – 100 КМ

Драгиња Вранић – 200 КМ

Љиљана Врбавац – 195 KM

Нада Вујица – 100 КМ

Ранко Вујичић – 200 КМ

Мирјана Глигић-Раковић – 494 КМ

Боса Градина – 200 КМ

Дијана Градина-Товирац – 200 КМ

Јованка Градина-Јандрић – 250 КМ

Радомир Градина – 200 КМ

Стојка Градина – 95 КМ

Момчило Грковић – 48 КМ

Бошко Давидовић – 120 КМ

Љиљана Дамњановић – 545 KM

Милош Дамњановић – 796 KM

Милан и Драгана Дувњак – 284 КМ

Слободанка и Милева Дувњак – 95 КМ

Ранко Ђерман – 200 КМ

Ацо Ђуран – 200 КМ

Ранко Ђуран – 200 КМ

Гордана Ерцег – 200 КМ

Лука Ерцег – 200 КМ

Никола и Дијана Ерцег – 284 КМ

Рајка Ерцег – 193 КМ

Мира Ждеро – 195 КМ

Нада Загорац-Римац – 200 КМ

Светозар Иветић – 200 КМ

Дубравка Јагодић – 198 КМ

Ђука Јагодић – 200 КМ

Перо Јагодић – 196 КМ

Милица Јевтић – 200 КМ

Ранко Јовановић – 145 КМ

Љубо Јолић – 200 КМ

Ивка Кнежић – 150 КМ

Стана Кнежић – 50 КМ

Дубравко Ковачевић – 200 КМ

Ђорђе Ковачић – 200 КМ

Ђуро Ковачић – 100 КМ

Анкица Ковљенић – 30 КМ

Жељка Ковљенић – 170 КМ

Здравка Козомора – 100 КМ

Стана Копања – 100 КМ

Миле, Радован и Младен Краварушић – 636 КМ

Мара Лаганин – 120 КМ

Дејан Лалић – 95 КМ

Илија Лалић – 100 КМ

Дејан Ловре – 200 КМ

Биљана Љубоја – 95 КМ

Татјана Љубоја – 200 КМ

Војо и Фикрета Љубоја – 200 КМ

Милојко Маљковић – 200 КМ

Ана и Синиша Марић – 20 КМ

Драгица Марић – 50 КМ

Милан Марић – 309 КМ

Винка Марчета – 200 КМ

Мила Мијатовић – 100 КМ

Милојко Миљковић – 200 КМ

Ангела Мирнић – 100 КМ

Драган Мирнић – 95 КМ

Љубинко Митранић – 150 КМ

Бошко Пажин – 96 КМ

Драган Пажин (и браћа и сестре) – 780 КМ

Душан Пажин ”Ћућа” – 100 КМ

Вања и Магдалена Пажин – 284 КМ

Зоран и Драгица Пажин – 284 КМ

Драгица Пажин – 200 КМ

Душан и Милан Пажин – 144 КМ

Јованка Пажин – 110 КМ

Лазар Пажин – 50 КМ

Мара Перовић – 200 КМ

Драгица Пјевалица – 100 КМ

Раде Попарић – 200 КМ

Албина и Душка Поповић – 200 КМ

Никола Прпа – 100 КМ

Војислав Пушкаревић – 200 КМ

Боја Иветић-Радета – 200 КМ

Звјездана Скакић-Радета – 160 КМ

Јања Радић – 200 КМ

Љиљана Радић (Рацо) – 194 KM

Јела Радоја – 150 КМ

Миланко Радуловић – 100 КМ

Душко Росић – 200 КМ

Момир Росић – 97 КМ

Смиљана Росић – 200 КМ

Јока Савић – 200 КМ

Мила Стевић – 200 КМ

Радомир Субашић – 50 КМ

Димитрије Томић – 200 КМ

Драган Урошевић – 200 КМ

Мара Фрањић – 100 КМ

Даница Црногорац – 200 КМ

Душка Пажин-Црногорац – 95 КМ

Зорка Црногорац и Драго Радета – 50 КМ

Петар Црногорац – 287 КМ

Милутин Црнчевић – 200 КМ

Мара Чакар – 195 КМ

Споменка Шабановић – 100 КМ

Миладин Шешум – 194 КМ

 (УКУПНО = 19.585,00 KM)

ДОБРОВОЉНИ ПРИЛОЗИ

о. Жељко Ђурица, парох лијевањски – 100 КМ

Огњен Хускић – 50 КМ

Бранко Станић – 50 КМ

З. Л. – 20 КМ

Н. Ћ. – 20 КМ

Марија Сучић – 80 КМ

Стево Росић – 50 КМ

М. С. – 100 КМ

И. Љ. – 10 КМ

С. Б. – 12 КМ

Г. Р. – 20 КМ

Јуре – 5 КМ

Амир Јахјефендић – 98 КМ

С.Ј. – 80 КМ

(УКУПНО = 695 KM)

Првог септембарског дана 2018. године, после 77 година, а можда и дуже поново је служена Света Литургија у православној цркви у селу Голињево код Ливна. Уз пароха лијевањског, оца Предрага Црепуље, Свету Литургију су служили и протојереј-ставрофор Жељко Ђурица, некадашњи парох лијевањски, као и игуман Серафим, старешина манастира Кацапун код Владичиног Хана.

Удахнувши живот живе цркве у овај страдални храм, на Литургији се окупило и десетак верника од којих су неки прешли дугачак пут да би присуствовали овом историјском богослужењу. По први пут у овом храму и након толико година један број верника је приступио и Светој тајни причешћа.

Православна црква у овом селу спаљена је током Другог светског рата, а прва фаза њене обнове која је започета током 2018. године полако се приводи крају о чему ћемо накнадно известити вернике. Дуго заборављена, сада ниче из пепела.

Какав је осећај стајати и молити се Богу на овом Светом месту, на земљи, маховини и поломљеним каменим остацима који су прекрили под ове цркве, изнад којих ниче обновљени храм, могу знати само они који су били овде или на сличним местима. Колика је благодат коју су они понели са овог места зна само Господ.

Ливно је град са малим бројем српског становништва, али ипак сваке недјеље и празника чују се звона са наше православне цркве. Позивају људе да дођу и помоле се Богу у храму Успења Пресвете Богородице.

У уторак 28.8.2018. посебно су били свечани звуци тих наших звона, обиљежавали су славу цркве и дан посвећен Успењу Пресвете Богородице – Великој Госпојини. Када сам видио да у цркву долазе и мени непознати људи да увеличају овај наш празник био сам пресретан. Данас сам црквени кум и домаћин.

Мој посебан дан уз оца Предрага Црепуљу, нашег ливањског пароха, увеличали су својим присуством игуман Серафим из манастира Кацапун у епархији Врањској, протојереј-ставрофор Жељко Ђурица, бивши парох лијевањски, и јереј Немања Бошковић, парох Бечменски и наше горе лист.

А шта да вам кажем, која радост кад сам видио мог вјероучитеља Жељка Ђурицу, који је дошао чак из Брчког да буде уз мене и наше парохијане. Служећи у ливањској парохији 15 година, он ме је крстио, научио да будем човијек који ће да воли Бога и поштује све људе добре воље. Показао ми је вриједност вјере, цркве и живота у вјери. На том сам му бескрајно захвалан.

Служба је прошла свечано и лијепо. Након освећења колача и кољива, сви присутни су кренули из цркве на уобичајено дружење и ручак, како се одувијек приређује на нашим просторима. Неки од присутних људи свратили су у Костурницу, да се помоле и поклоне нашим жртвама страдалим у Другом свјетском рату.

Тако је прошао дан који ћу заувијек памтити, за мене посебан, за друге, надам се лијеп и угодан. Боже дај нам да се увијек овако састајемо и дружимо, и ако је икако могуће још у већем броју.

Давид Ковачић, црквени кум и домаћин,

о Великој Госпојини 2018. године.

Српска Православна Црквена Општина Лијевно обавештава вернике да ће у суботу 1. септембра бити служена Света Литургија у православној цркви у селу Голињеву код Ливна. Богослужење ће почети у 9 часова.

Ово ће бити прва Света Литургија у православној цркви у Голињеву након Другог светског рата, када је црква и страдала. Током 2018. године, након дужих припрема, кренуло се са обновом саме цркве, у оквиру чега је прекривена новим кровом, а на цркви су постављена и врата и прозори.

Више информација о радовима и даљим плановима за обнову ове цркве ћемо објавити накнадно. До тада, позивамо вернике да нам се придруже на Литургијском слављу поводом почетка обнове овог храма.

Управа Парохије

У суботу, 1. септембра у 18 часова, у просторијама Ливањске гимназије (улица Краљице Катарине 16, Ливно), одржаће се промоција књиге Ливањски Срби: Просвјетна и духовна заоставштина, аутора Бранка Докића и Радована Јовића.

Поред аутора проф.др Бранка Докића, на промоцији ће говорити: академик Славо Кукић, проф. Душко Пљевуља, мр Жељко Вујадиновић и г. Динко Периша. Модератор ће бити Слободан Наградић.

Књига коју ћемо вам представити је приказ прилика и заоставштине српске заједнице ливањског краја, током дуге историје њиховог живота на том простору. Књига се посебно бави развојем школства и црквено-духовног живота српске заједнице у Ливну током претходна два столећа.

Аутори и овом књигом широј читалачкој публици желе да прикажу део богате баштине града Ливна и тиме, на још један начин и још једним у низу примера, искажу љубав према завичају.

Проф.др Бранко Докић је уважени међународни стурчњак и професор Електротехничког факултета у Бања Луци, а сада дипломата, на положају амбасадора Босне и Херцеговине у Грчкој.

Господин Радован Јовић је дугогодишњи новинар, дописник и сарадник, између осталих и Вечерњих новости, Независних новин, СРНЕ…

Очекујемо вас!

Организатор промоције: Српска Православна Црквена Општина Ливно и аутори.

”Учините ви што је до вас, а ја ћу се за остало побринути – поручио је Господ окупљеном народу, и васкрсао Лазара”

-тумачење Јеванђеља, беседа о Лазаревој суботи

Сваке године се сетим ових речи кад се спремам на пут за родни крај. Има још народа Ливањског краја који није заборавио, па неки дођу на парастос у Ливно, неки у Губин, Чапразлије и Челебић, а највише их је на слави у Црном Лугу за Илиндан.

Сабрасмо се и ове године, али чини ми се најтеже је у Врбичкој парохији. Да ли зато што св. Марија Магдалина – у народу позната као мироносна Марија – пада 4. августа, па већина људи дан раније одлази из села ове парохије? Да ли зато што је овај празник установљен после овог задњег рата па нема традицију? Да ли зато што су већ и сити и напијени?

Било како било, они који су ове године дошли у Врбицу, храму Силаска Светог Духа на Апостоле, напојише своју душу тамо где им највише прија. Потрудили су се парохијани да свој храм уреде како ваља, јер се врата ове светиње отварају тек неколико пута годишње. Лазар Катић је и ове као и претходних година покосио порту цркве, Ацо Иветић замени свог ујака па ове године покупи покошено сено, Бранко Вујчић покоси пут од Селина, а Сава Јовић, Милка Кисић, Мара Јовић Столина, Сава Шуњка, Миладин Коњикушић, Светлана, Урош и Никола Петровић улепшаше цркву, порту и парохијски дом, као у најсрећнија времена ове парохије.

У сутон, окупани августовским сунцем, задовољни, са вилама и грабљама на раменима, ко у стара добра времена кренусмо кући, са зебњом хоће ли сутра ико доћи на богoслужење. Можда ће неко замерити што помињемо имена оних који дадоше допринос и издвојише време за овај посао, али они који бораве ”доле” у време Илинданских дана знају колико је тешко издвојити време и сакупити људе да ураде нешто заједничко.

Покретано ланцем који Сава Јовић дарива и постави, зазвони звоно на Благу Марију са Врбичке цркве, сакупи се народ и помоли за себе и све српско у овом крају. Ми учинисмо шта је до нас, и верујемо да ће нам и Господ помоћи.

Дођи народе мој поново, дуго је одјекивало Ливањским пољем. Благо оном ко може да чује!

Никола Петровић

ВИДЕО ЕМИСИЈУ ТВ ХРАМА ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ: http://www.tvhram.rs/vesti/aktuelnosti/404/monstruozno-stradanje-srba-livanjskom-kraju-kom-decenijama-cutalo-video

Православног српског становништва у Ливањском крају остало је само у траговима. Против потпуног затирања боре се нејака старачка плећа оно мало Срба који су остали у Ливну, али и немоћна сећања хиљада оних које су вихор последњег рата и хрватски злочини расејали широм света. Неки од њих и ове године су се окупили у Ливну, и то на исти дан када су усташе на Огњену Марију 1941. године на најсвирепије начине убили око 1.600 православних Срба ливањског краја бацајући их у јаме, неке заклане, неке спаљене а неке су у јаме дубине и до 40 метара и живе бацали. Извршиоци ових злочина над Србима биле су њихове прве комшије, школски другови, колеге са посла – Хрвати.

 „Другим светским ратом ми губимо велики број наших сродника овде на земљи, али добијамо их на небу. Ми често кажемо да нас ливњака нема осамдесет у Ливну, али када би бројали има нас преко 1500 душа, јер увек рачунамо наше претке који почивају у цркви свете великомученице Марине“ каже млади ливањски парох Предраг Црепуља.

Борис Пажин из села Велики Губер поред Ливна посведочио је да је на Огњену Марију 1941. године страдало једанаест чланова његове шире породице:

„Директно ми је страдао прадеда, деда и стриц. Стриц који је отишао у Немачку 1939. године, а вратио из Немачке 1941. године, сутрадан су га усташе одвеле на ливаду и убили“ рекао је Пажин.

У оближњем селу Голињеву сада живе католици и муслимани, а до Другог светског рата су живели православни Срби.

„На жалост, већ на почетку рата 1941. године, свих 230 православих Српских мештана је побијено на разним стратиштима на Ливањском пољу, што у Прологу, што у јамама на планини Камешници, тако да након Другог светског рата у овом селу није било никог од православног живља“ – рекао је др Милош Дамјановић из Удружења „Огњена Марија Ливањска“.

Село Челебић је на Огњену Марију 1941. остало без 403 православна Срба

„Село Челебић је било мешано село, православно и католичко, био је исти број православаца и католика. Ми смо одувек живели лепо са нашим комшијама. Оно што је лоше у свему томе је то да ми увек у добром времену добро живимо са тим људима ал наиђе тако неки период када се нешто деси и то нико не може да објасни. Ми Срби села Челебић нисмо страдали од Хрвата из неких других села, него управо од наших комшија са којима смо живели, заједно радили, заједно косили, заједно све послове сеоске радили“ прича Никола Петровић, председник Ливањског удружења ,,Огњена Марија Ливањска“ и додаје да су односи између Срба и Хрвата били толико добри да нико није ни помишљао шта може да се деси и шта ће се десити.

Ходајући ураслом стазом којом је као дечак ишао у школу од првог до четвртог разреда, Никола се присећа како су се ту играли као деца и како су учили школу у којој је, каже, било много пропуштених часова, а један најважнији час, историјски час никада није ни одржан.

„То ми никада неће бити јасно. О Србима који су страдали 30. јула 1941. године, педесет година нико никада ништа није рекао. Зашто?“ – поставља питање на које нема одговора.

Након 50 година од зверских убистава православних Срба ливањског краја, почетком 90-их година њихови потомци су се уз помоћ спелеолога спуштали у  јаме Ливањског поља у којима су убијени њихови преци. Бранко Лаганин, из Ливањског села Велики Губер рекао је да је био до свих јама у којима су усташе бацали Србе.

„Био сам ја на свим тим стратиштима, и у Прологу и у свим тим јамама и спуштао се доле у њих, било је јама и од 40 метара где смо се спуштали где се могло остати 15, 20 минута па до пола сата, јер су ту температуре биле 5 до 7 степени усред лета, тако да је било прилично тешко издржати али све се то одрадило у једној импозантној акцији у којој су сви житељи православне вере са ових терена учествовали свим срцем и свом душом“ –  испричао је Бранко.

Тада су есхумиране кости побиjених. Њихове кости су умивене, осунчане и похрањене у новоизграђену крипту покраj цркве Успениjа Пресвете Богородице у Ливну. На жалост, 1992 године потомци злочинаца су минирали крипту и на таj начин учинили нови злочин над остацима невиних жртава. Срећом, било је Срба који су ризиковали главу и дошли да сакупљају кости, да их пси не развлаче и оне су опет похрањене у новоизграђену капелу посвећену Светој Великомученици Марини у којој су ове, 2018. године свештеници пореклом из ливањског краја служили Литургију, а након Литургије и парастос  ливањским мученицима.

Удружењење Огњена Марија ливањска традиционално окупља прогнане Србе из Ливањског краја на овај празник у славу пострадалих предака, чувајући на тај начин сећање на њих уз наду у Васкрсење мртвих и веру да се такви злочини више никада и никоме неће поновити, а да ће срушени домови прогнаних Срба бити обновљени како би расељени Ливњаци након више од две деценије изгнанства могли да наставе живот у свом завичају.

Комплетну причу о страдању Ливањских мученика погледајте у репортажи Телевизије „Храм“.

У данима од 28. јула до 1. августа одржана су молитвена окупљања у знак сећања на српске цивилние жртве пострадале од усташа 1941. године на више стратишта на подручју Ливна и Купреса: код села Пролог; јамама: Равни Долац, Самогред, Бикуша, Тушница-Јеловача, Камешница, Рубића Долац, Развала. Пропунта, ливади Трновац, челебићкој школи; на местима: Кожварица, Мала врата, Занесовићи, Борова Глава… Преко 1600 жена, деце, стараца и мушкараца убијено је на најстрашније начине,  маљем и ножем, а бројни су и живи бачени у крашке јаме планина око Ливањског поља. Молитвеним сећањем сународници и потомци обележили су 77 година од њиховог страдања и поклонили сенима предака чију жртву и страдање не заборављају.

Главно молитвено окупљање одржано је у Ливну 30. јула, на Огњену Марију, где је служена Света Литургија у Спомен-капели св. Великомученице Марине у којој су похрањене мошти ливањских мученика, извађене из јама 1991. године. Пред шездесетак потомака и других верника, Свету Литургију су служили отац Мирко Јамеџија, некадашњи парох лијевањски, отац Слободан Кљајић, парох гламочки, отац Срђан Белензада, парох веселињски, отац Велимир Врућинић, родом из Губера, као и ђакон Радомир Врућинић. Један број присутних је приступио и светој тајни причешћа током литургије. Након богослужења, свештенство и верници су се задржали на ручку који је припремила управа парохије.

Овом молитвеном сећању су претходили парастоси у Београду, Новом Саду, Бања Луци и Брчком.

У Београду молитвено сећање је одржано 28. јула у цркви Светог Марка. Парастосу, који је служио отац Мирко Јамеџија, присуствало је око шездесет сународника и потомака.

У цркви Светог Јована Богослова у Бања Луци, парастос 29. јула у поподневним часовима служио је отац Предраг Црепуља, парох лијевањски.

Након недељне литургије у цркви Светих Кирила и Методија у Новом Саду, служен је, 29. јула помен ливањским Србима. Помен је служио отац Велимир Врућинић.

Помен страдалим ливањским Србима служен је и у храму Свете Недеље у Брчком након недељне Литургије. Пред великим бројем верника, укључујући и један број оних из Ливањског поља, молитвено сећање предводили су отац Миодраг Тошић, отац Жељко Ђурица и протођакон Велибор Симић.

Истог дана, 29. јула, служен је и помен у манастиру Богородице Тројеручице, на Авали. Помен је служио отац Војо Билбија.

У ливањском селу Губину, у порти цркве Успења Пресвете Богородице, код споменик оцу Ристу Ћатићу и његовим парохијанима из села Сајковић и Грковци помен су 31. јула служили су отац Предраг Црепуља и ђакон Радомир Врућинић.

Истог дана отац Предраг Црепуља и ђакон Радомир Врућинић одржали су парастос у селу Чапразлије, на месту срушеног споменика житељима тог села, побијеним у јами Самогрaд.

Ови дани молитвеног сећања на ливањске Србе завршени су парастосом који је служен на спомен-гробљу на Барјаку, у селу Челебићу, 1. августа, на месту где и даље лежи највећи део моштију нешто више од 400 мештана овог и околних села, побијених од усташа у данима око Огњене Марије. Предводећи нешто више од 20 окупљених, парастос је служио отац Савко Плавшић, парох граховски.

Парохија лијевањска и Удружење Огњена Марија ливањска захваљује се свима који су присуствовали обележавању ове тужне годишњице, запалили свећу и помолили се за душе наших страдалника.

У београдској цркви Светог Марка, у субту 28. јула, служен је парастос ливањским Србима страдалим лета 1941. године од стране усташког режима НДХ. Ове године се навршава 77 година од овог великог страдања нашег народа.

Преко 1600 жена, деце, стараца и мушкараца убијено је на бројним стратиштима у околини Ливна. Злочинци су их у смрт отерали на најстрашније начине: маљем и ножем, а бројни су и живи бачени у крашке јаме којих су пуне Динара и околне планине.

Парастос у Београду је, као и сваке године, служио отац Мирко Јамеџија, некадашњи парох лијевањски, а присуствовало је 60-ак потомака, рођака и сународника жртава.

Удружење Огњена Марија Ливањска се захваљује свима који су присуствовали овом молитвеном сећању на наше претке. Овим још једном сведочимо да није тешко сећати се, и да ја то најмање што су наши преци заслужили својим мучеништвом.

У наредним данима, помени и парастоси ће се служити у Ливну, Бања Луци, Новом Саду, на Авали, у Чапразлијама и Челебићу. Позивамо све оне који могу да нам се придруже у овим молитвеним окупљањима.

РАСПОРЕД ОКУПЉАЊА

ЛИВНО, 30. јула у 10.00, Света Литургија – Спомен-капела св. Великомученице Марине, помен ће служити свештеник Предраг Црепуља и присутни свештеници;

БАЊА ЛУКА, 29. јула у 17.00, помен – црква Светог Јована Богослова (Лауш), помен ће служити свештеник Предраг Црепуља;

НОВИ САД, 29. јула у 10.30, помен – црква Светих Кирила и Методија (Телеп), помен ће служити свештеник Велимир Врућинић;

АВАЛА, 29. јула у 10.00, помен – Манастир Богородице Тројеручице, помен ће служити свештеник Војо Билбија;

ГУБИН, 31. јула у 10.00 Света Литургија – црква Успења Пресвете Богородице у Губину, споменик оцу Ристу Ћатићу и дванесторици житеља села Сајковић, помен ће служити свештеник Предраг Црепуља;

ЧАПРАЗЛИЈе, 31. јула у 12 часова – помен код порушеног споменика страдалима служиће свештеник Предраг Црепуља;

ЧЕЛЕБИЋ, 1. августа у 10.30 – спомен гробље на Барјаку, помен ће служити свештеник Предраг Црепуља;

ШАТОРСКО ЈЕЗЕРО, 1. август у 17 часова – помен страдалима код крста крај језера.

Молитвено сећање на невине жртве ливањских Срба сурово побијених, усташком руком, 1941. године одржаће се и ове године.  Помолићемо се за душе жена и деце који су тада живи бацани у јаме Динаре, Голије, Старетине, Тушнице, Камешнице…, мушкараца побијених код села Пролог, побијене нејачи у челебићкој школи, на ливади Трновац, на подручју Купреса…., њих преко 1600, од тек рођених до у старости онемоћалих. Тих дана, око Огњене Марије, нестале су заувек целе српске породице, а у неким селима од тога дана све до данас више нема ни једног Србина.

Педесет година након овог злочина потмци су достојно, у Спомен капели у Ливну, сахранили мошти страдалника извађене из већине јама. Нажалост, за њих није било мира и већ наредне године је део моштију разбацан око оскрнављене Спомен-капеле и делимично запаљене лијевањске православне цркве. Упорни потомци страдалника, Епархија бихаћко-петровачка и Парохија лијевањска обновили су Спомен-капелу и поново у крипту положили мошти мученика.

Парохија лијевањска и Удружење Огњена Марија Ливањска позивају вас да се заједно помолимо за душе наших мученика, на парастосима који ће се одржати у:

ЛИВНУ, 30. јула у 10.00, Света Литургија – Спомен-капела св. Великомученице Марине, помен ће служити свештеник Предраг Црепуља и присутни свештеници;

БЕОГРАДУ, 28. јула у 11.30, помен – црква Светог Марка, помен ће служити свештеник Мирко Јамеџија;

БАЊА ЛУЦИ, 29. јула у 17.00, помен – црква Светог Јована Богослова (Лауш), помен ће служити свештеник Предраг Црепуља;

НОВОМ САДУ, 29. јула у 10.30, помен – црква Светих Кирила и Методија (Телеп), помен ће служити свештеник Велимир Врућинић;

АВАЛИ, 29. јула у 10.00, помен – Манастир Богородице Тројеручице, помен ће служити свештеник Војо Билбија;

ГУБИНУ, 31. јула у 10.00 Света Литургија – црква Успења Пресвете Богородице у Губину, споменик оцу Ристу Ћатићу и дванесторици житеља села Сајковић, помен ће служити свештеник Предраг Црепуља;

ЧАПРАЗЛИЈАМА, 31. јула у 12 часова – помен код порушеног споменика страдалима служиће свештеник Предраг Црепуља;

ЧЕЛЕБИЋУ, 1. августа у 10.30 – спомен гробље на Барјаку, помен ће служити свештеник Предраг Црепуља;

ЦРНИ ЛУГ – 2. август у 10 часова – Илиндан – Света Литургија и слава цркве Св. Пророка Илије у Црном Лугу;

ВРБИЦА – 4. август у 10 часова – Блага Марија – Света Литургија и збор код цркве Силаска Светог Духа на Апостоле у Врбици.

Свако добро од Господа!

Парохија Лијевањска                                                Удружење Огњена Марија Ливањска

Учешће српског народа пореклом из Кантона 10 (општине Ливно, Грахово, Дрвар, Гламоч, Купрес и Дувно) на општим изборима у БиХ је од великог значаја за опстанак нашег народа на подручју овог кантона. Једино учешћем на изборима можемо осигурати већи број истинитих представника српског народа у кантоналној скупштини, влади, и осталим органима. Једино ако изгласамо праве представнике нашег народа у кантоналне институције можемо очекивати да ћемо имати коме да се обратимо ако у нашем селу треба насути или асфалтирати пут, обновити коју кућу, довести струју, обезбедити здравствену заштиту, па и запослење младих људи.

Због свега овога, Удружење Огњена Марија Ливањска, у сарадњи са другим завичајним удружењима из нашег кантона, још једном позива све оне који то још увек нису урадили, да се региструју за гласање поштом. Право гласа имају сва расељена лица из Кантона 10, чак и ако немају важеће личне карте БиХ.

Позивамо све који испуњавају ове услове да ове недеље у периоду од 10.30 до 13 часова дођу у салу парохијског дома храма Св Саве у Бечмену, где ће им представници Удружења Огњена Марија Ливањска попунити пријаве за гласање поштом из иностранства на изборима у БиХ. Све они који могу такође позивамо и да нам се придруже на Светој Литургији у овом храму, која почиње у 9 часова.