На шести књижевни конкурс за најлепше песме и најлепше приче о завичају, који расписују Представништво Републике Српске у Србији и Фондација Радост из Београда, ове године је приспело 308 радова из Србије, Републике Српске, Црне Горе и расејања.

Жири, у саставу: Гордана Влаховић, из Београда, Милан Михајловић из Косовске Митровице и Јелена Ћирић из Чешке, издвојио је у ужи избор за најуспешније је прогласио: Желимир Новаковић за најљепшу пјесму и Марија Пргомеља за најљепшу причу. Новаковићу је награда припала за пјесму „На огњишту”, Марији Пргомеља за причу „Курс креативног писања”.

Победницима овогодишњег књижевног конкурса награде Извор уручио је директор Представништва Републике Српске у Србији, Млађен Цицовић, на свечаности одржаној 14. децмбра т.г. у Удружењу књижевника Србије у Београду.

Удружење Огњена Марија Ливањска, на позив Представништва Републике Српске, присуствовало је овој свечаности, а представљала нас је госпођа Ратка Канлић, члан Удружења.

Свим учесницима у конкурсу желимо да и даље пишу и својим стиховима и топлим и лепим речима о завичају обрадују и себе и читаоце.

Честитамо победницима и желимо им успех и још много награда у будућности.

cof

У петак 21. децембра 2018. године, изложба ”Ливањски Срби – трајање кроз векове” отворена је у Кикинди, највећем граду на северу Баната у коме, са околним селима, живи знатан број колониста пореклом из Босанске Крајине, па тако и Ливањског поља.

Отварању изложбе присуствовало је 50-ак посетилаца. Окупљенима се прво обратио протојереj Миленко Сандић, парох кикиндски и свештеник бугојански до последњег рата, благословивши скуп и осврнувши се на дешавања која су захватила народ Бугојна, Купреса и Ливна током протеклих неколико деценија. Испред Удружења Огњена Марија Ливањска, окупљенима се обратила Дијана Ковачић. Својим наступом вече је обогатио и КУД ”Извор” из Накова, чији су чланови – пореклом из општине Босанско Грахово и других делова Босанске Крајине – отпевали неколико изворних народних песама из овог краја. Рецитујући стихове своје песме ”Вапур” посвећене Маркици Бошковићу те страдању и обнови његове породице, присутне је поздравио и Тодор Бошковић из Рујана. На крају овог програма, изложбу је свечано отворио Марко Марковљев из Културног центра Кикинда.

Удружење посебну захвалност дугује новинарки Ради Шегрт захваљујући чијем огромном труду је ова изложба и приказана публици у Кикинди. Надамо се да ће се и други наши земљаци из Србије и Републике Српске јавити ради помоћи при организовању даљих изложби.

Становници Кикинде имаће прилику да погледају изложбу, која се налази у Културном центру Кикинда, све до Нове године.

Ово је осми пут да је публика имала прилике да се упозна са изложбом ”Ливањски Срби – трајање кроз векове”, након успешних изложби у Београду, Бања Луци, Новом Саду, Бијељини, Лондону, Аранђеловцу и Панчеву.

Изложба „Срби ливањског поља-трајање кроз векове“, коју су већ имали прилике да виде становници: Београда, Бања Луке, Новог Сада, Бијељине, Лондона, Аранђеловца, Панчева, биће приказана и у Кикинди.

Свечано отварање одржаће се у петак, 21. децембра 2018. године, у Културном центру Кикинда, са почетком у 19. часова. 

Аутори изложбе су: проф. др Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић, а организатори Удружење Огњена Марија Ливањска и Културни центар Кикинда.

У програму свечаности отварања изложбе учествоваће: Душко Ћутило, директор Фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима, отац Предраг Црепуља, парох Лијевањски, представници организатора изложбе, КУД „Извор“ из Накова, као и женски ансамбл „Мелозми“ КЦ Кикинда.

Позивамо све зантересоване да присуствују свечаном отварању или да погледају изложбу која ће бити отворена до 28. децембра т.г.

Улаз слободан

У периоду од 13.-20.11.2018. године изведена је хитна поправка крова и кровне конструкције на Парохијском дому у Врбици.

Као што су Удружење ОМЛ и Управа парохије већ обавестили јавност, услед невремена у октобру ове године, дошло је до значајног оштећења крова Парохијског дома у Врбици, што је захтевало и хитну поправку како би се спречило даље пропадање самог објекта. Управа парохије врбичке, на челу са надлежним парохом о. Предрагом Црепуљом, и чланови Удуржења ОМЛ су дефинисали неопходне радове и донели одлуку да се крене са поправком, првом након послератне обнове дома. Понуде су прибављене од три извођача, а прихваћена је понуда Весе Катића из Богдаша, који је и до сада често изводио сличне радове у Ливањском пољу. Треба посебно истаћи велики уступак овог човека који је због недостатка средстава прихватио да изведе радове а да му се накнадно исплате средства за ту услугу.

Радови који су извршени на објекту обухватају :

– скидање црепа са крова површине 210м2;

– скидање летви са свих рогова и преглед рогова;

– малтерисање димњака и опшивање лимом;

– бетонирање окапнице целом дужином обе ластавице ширине 15цм;

– подашчавање целог крова, прекривање фолијом подлетве и летве;

– враћање црепа, постављање постојећег громобрана, причвршћивање капа крова шрафовима, поправка и учвршћивање олука;

Укупна цена изведених радова је 5.623,00 КМ, од чега је 3.023,00 КМ потрошено на материјал а 2.600,00 КМ на дневнице мајстора и помоћних радника.

Радови су извршени у веома тешким временским условима, па нису до краја урађени, тако да је део крова на остави која се налази са бочне стране објекта остао незавршен али ће бити изведен на пролеће.

Иако се један број парохијана Врбичке парохије одазвао апелу да прилозима помогну хитну обнову Парохијског дома, сва неопходна средства нису била прикупљена пре почетка радова. Због наступајуће зиме и хитности радова, Удружење ОМЛ је из нераспоређених средстава (чланарина, прилога без посебне намене, итд) позајмило недостајућа средства за извођење радова. Све прилоге који су прикупљени за радове на парохијском дому у Врбици (како током ове године, тако и након освећења Врбичке цркве 2014. године) наводимо на крају овог текста.

Током претходних година, за радове на парохијском дому у Врбици наменски је прикупљено 116.000,00 динара, 625,00 евра и 1.472,00 КМ.

Дуг према извођачима тренутно износи 550,00 евра, те молимо све који имају могућности а до сада то нису учинили да уплате своје прилоге.

Извршени радови су само почетак веће реконструкције парохијског дома коју би требало извести, јер је за довођење овог објекта у сврху преноћишта потребно још много тога. У наредном периоду било би потребно заменити постојеће дрвене прозоре и врата ПВЦ столаријом; поставити ламинат преко постојећих дрвених подова; изглетовати и окречити унутрашње зидове. Процењена вредност радова на уређењу унутрашњости парохијског дома износи око 2.900,00 евра.

Осим тога, потребно је уредити путни прилаз цркви и парохијском дому. У оквиру тога, предвиђено је асфалтирање прилазног пута. Фирма Роко Комерц из Ливна је понудила да о свом трошку изведе све припремне радове за асфлатирање, док би асфалтирање пута у дужини од 150 метара износило око 5.000,00 евра.

Зато још једном апелујемо пре свега на парохијане Врбичке парохије из села од Челебића до Бастаса, чланове удружења ОМЛ и све друге који могу, да помогну да овај историјски споменик – који је, осим парохијског дома некада служио и као школа – доведемо у пристојно стање.

На крају, препоручујемо вам и један кратак филм о ратној школи која је функционисала у парохијском дому, само једном делићу богате историје овог споменика у коме су се након Другог светског рата многе генерације образовале:

ПРИЛОЗИ ЗА ПАРОХИЈСКИ ДОМ 2018. ГОДИНЕ

ПРИЛОЗИ ИНСТИТУЦИЈА (2016.год.)

ПРИЛОЗИ ПРИКУПЉЕНИ ПРИЛИКОМ ОСВЕЋЕЊА ВРБИЧКЕ ЦРКВЕ 2014. ГОДИНЕ

Покажимо нашем народу у Ливну и Ливањском пољу да мислимо на њих!

Ближи се крај године, а то означава и почетак припрема за традиционално Божићно даривање наше деце и старих који живе у Ливањском пољу. Ово је седми пут да наше Удружење и СПЦО Лијевно покрећу акцију прикупљања средстава за куповину Божићних поклона за српску децу и самохрана старачка домаћинства на подручију Ливна и Ливањског поља.

Наша деца и наши стари у парохијама: Лијевањској, Губинској, Врбичкој и Црнолушкој, који опстају и чувају успомене на наше претке и наше детињство завређују нашу захвалност и заслужују да их обрадујемо сећањем, честитком и пригодним даром и за лепше и свечаније празничне дане рођења Христовог.

Подела Божићних пакета старијима, уочи Божића 2014. год.

Подела Божићних пакета старијима, уочи Божића 2014. год.

Подела Божићних пакета старијима, уочи Божића 2014. год.

Као и ранијих година децу ћемо даривати пакетићима слаткиша, а наше старе и самохране пакетом основних животних намирница. Пакетићи ће бити припремљени за 30-ак наше деце и 40-ак старачких домаћинстава.

Обраћамо се људима који имају могућности и воље да помогну успеху ове акције прилозима које ће уплатити на рачуне Удружења:

У Србији: 160-380800-45, са позивом на број 31122018

У Српској: 55-172077032321-17 позив на број 31122018

За сва питања обратите се следећим особама:

• Дијана Ковачић (dijana.p.kovacic@gmail.com) или 0038163 606 862
• Никола Петровић (bonip.bg@gmail.com) или 0038164 615 5073;
• Сава Шуњка (sunjkas@gmail.com) или 00381652990070.

Уплате из иностранства:

ЗА УПЛАТЕ У АМЕРИЧКИМ ДОЛАРИМА:

Intermediary:

CHASUS33

JPMORGAN CHASE BANK, N.A.

NEW YORK, NY, UNITED STATES

Account with institution:

DBDBRSBG

BANCA INTESA AD, BEOGRAD

MILENTIJA POPOVICA 7B

BEOGRAD, REPUBLIKA SRBIJA

Beneficiary:

/RS35160005400003537008

UDRUZENJE OGNJENA MARIJA LIVANJSKA

MILANA RAKICA 14

SURCIN

REPUBLIC OF SERBIA

ЗА УПЛАТЕ У ЕВРИМА:

Intermediary:

BCITITMM

INTESA SANPAOLO SPA

MILANO, ITALY

Account with institution:

DBDBRSBG

BANCA INTESA AD, BEOGRAD

MILENTIJA POPOVICA 7B

BEOGRAD, REPUBLIKA SRBIJA

Beneficiary:

/RS35160005400003538948

UDRUZENJE OGNJENA MARIJA LIVANJSKA

MILANA RAKICA 14

SURCIN

REPUBLIC OF SERBIA

ЗА УПЛАТЕ У КАНАДСКИМ ДОЛАРИМА:

Intermediary:

BOFMCAT2
BANK OF MONTREAL, THE
TORONTO, CANADA
Account with institution:

DBDBRSBG
BANCA INTESA AD, BEOGRAD
MILENTIJA POPOVICA 7B
BEOGRAD, REPUBLIKA SRBIJA
Beneficiary:

/RS35160005400003536232
UDRUZENJE OGNJENA MARIJA LIVANJSKA
Milana Rakica 14
Surcin
Republic of Serbia

Сваки повратак на почетак се често сматра неуспехом. Нажалост, код многих је неуспехом окaрактерисан и сваки повратак било кога и било одакле, из било ког живота, ко се после несрећних година рата и тешких година избегличког печата вратио у село из кога је поникао и коме припада. Небитно је где је ко живео, да ли је живео или преживљавао, како је излазио на крај са животним проблемима са којима се први пут суочавао потуцајући се по свету у потрази за својим местом под небом, убеђујући самог себе да му је свугде боље него онде одакле је пошао… Свако ко се вратио своме изворишту добио је код неких ново обележје, као неко ново народно име – губитник. Не знам како је код других, али код нас у Ливањском пољу је често тако. Ако започнете причу са неким ко се вратио, неизбежан почетак разговора је управо навођење разлога зашто је ту, и све се своди на то како је ту привремено док не реши неке послове, не регулише неку докоменатацију… Само да не би саговорник помислио да је он губитник.

Свако ко жели себи добро, српском народу и људима уопште, радоваће се свакој обновљеној кући, сваком димњаку из којег излази дим, свакој покошеној ливади, сваком прозорском светлу у мрклом мраку… Свако ко има имало образа и поштовања неће повратника гледати са висине, сматрати га губитником и  гледати га са сажаљењем.

Повратничка породица Вулић из Врбице је једна сасвим друга прича. Мајка Анђа (65) са своја два сина: Чедомир (33) и Предраг (37), после 22 године избеглиштва и живота у Мишином Хану код Бања Луке, вратила се у Ливањско поље. Са Чедом је стигла и породица, супруга Нада и деца Кристина и Бошко. Ова шесточлана породица је у касну јесен 2017 дошла у Бојмунте у кућу почившег Слобе Шуњке. Собом су донели све оно што су имали и што су могли понети. Ни за себе нису имали довољно, а за благо које су дотерали је било још мање. Богу слава и хвала, ни зима није била јака, па Вулићи прегрмеше можда најтежу зиму после оне ‘95. Оно што је издвојло ове људе од других који су се вратили је то што ни у једном разговору није могао да се препозна вапај за неком помоћи, није било јадиковања и кукања које би изазвало сажаљење, увек је превладавао осећај чврсте решености за опстанком по сваку цену, осећај спремности за рад и напредак. Прошла је година препуна искушења, али данас је много боље. Добили су Вулићи од Федералног министарства за избегла и расељена лица БиХ материјал за кућу и она је сада под кровом, а три краве и око 60 оваца резултат су велике борбе за опстанком.

Удружење Огњена Марија је препознала искрене намере за останком ове породице у Врбици и у своје програмске активности уврстило помоћи овој и сличним породицама. Сагледане су потребе Вулића и могућност Удружења, и набављена је музилица за мужу крава која је предата Вулићима. Ово је скроман допринос обнови живота у Ливну и Ливасњком пољу. Породици Вулић су најпотребнији прикључци за трактор (ротациона косачица, купилица за сено, плугови, дрљача, балирка за сено), грађевински материјал за прекривање штале, уређаји за домаћинство за опремање куће…

Молимо све људе који имају могућност и вољу да помогну повратнике, и који препознају важност опстанка српског народа у Ливањском пољу, да то и учине. Вулићи, као и сви повратници, то заслужују.

Никола Петровић, председник Удружења

Новчана средства можете уплатити на рачуне Удружења ОМЛ:

– Banca Intesa  AD , Београд, на број рачуна  160-380800-45 са позивом на број 30112018 – уплате из Србије у РСД

– Unicredit banca AD, Бања Лука, на број рачуна 551-72077032321-17 – са позивом на број 30112018 – уплате из Републике Српске и БиХ у КМ

За уплате из иностранства инструкције можете наћи овде: https://omlivanjska.com/about/uplata-clanarine-i-donacija/

За донације у стварима контакт особа: Никола Петровић, +381646155073; bonip.bg@gmail.com

Удружење Огњена Марија Ливањска

У суботу 17. новембра, литургијским сабрањем прослављена је слава цркве Светог Великомученика Георгија победоносца у Пеуљама. Свету Литургију су служили свештеници Милош Црепуља, парох пљевско-мујиџићки, Зоран Миловац, парох треће парохије дрварске, Савко Плавшић, парох граховски, и парох лијевањски и црнолушко-пеуљански Предраг Црепуља. На богослужењу су се окупили верници из Пеуља и целе црнолушке парохије. Славско кољиво и колач је припремила госпођа Стојка Градина из Ливна.

Према расположивим подацима, градња храма у Пеуљама је започета уочи Првог Светског рата, а завршена пред Други Светски рат. Оштећена је више пута у својој прошлости, задњи пут током грађанског рата 1995. године, након којег је комплетно обновљена.

У понедељак 5. новембра 2018. године, у Народној Скупштини Републике Србије одржана је седница Скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону која је била посвећена положају Срба у Федерацији БиХ. Седница је сазвана на иницијативу председника Одбора, Миодрага Линте, а присуствовало јој је око 30 људи. Међу њима су били чланови Одбора, те представници Српске Православне Цркве и више завичајних удружења. Седници је присуствовао и Њ. П. Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије, а Удружење Огњена Марија Ливањска су представљали председник Удружења Никола Петровић, Тодор Бошковић, Владимир Маљковић и Недељко Вуковљак.

Главне теме састанка биле су проблеми Српског народа на подручју епархије бихаћко-петровачке и Федерације БиХ, са посебним нагласком на тешком економском положају, исељавању и тако малобројних повратника, спором обновом кућа и инфраструктуре, као и разним видовима дискриминације српског народа.

Владика Сергије изразио je задовољство што је тог дана, у својству епископа, први пут у Скупштини Србије, као и што су на састанку учествовали и представници завичајних удружења из Епархије бихаћко-петровачке. Посебно је нагласио и похвалио рад Удружења Огњена Марија Ливањска.

– Закључци су да имамо оптимизам, наду и вјеру у опстанак и одрживи развој наших простора у мојој Епархији бихаћко-петровачкој и све ћемо учинити да наш народ остане на тим просторима и да може да егзистира у будућности, закључио је Владика Сергије.

Председник Одбор, Миодраг Линта, рекао је да треба отворити један стални суштински дијалог од стране званичног Београда према званичном Сарајеву да кандидујемо проблеме српског народа у Федерацији БиХ, да се о њима разговара и да уз подршку Владе Републике Српске покушамо те проблеме решавати. Захвалио се и Удружењу Огњена Марија Ливањска на недавном позиву да посети Ливно и Ливањско поље, похваливши активан рад на терену овог Удружења.

На састанку се говорили и представници удружења, а у име Удружења Огњена Марија Ливањска окупљенима се обратио председник Удружења Никола Петровић, рекавши да поучени вишегодишњим искуством чланови Удружења ОМЛ сматрају да значајнијих помака на побољшању услова живота Срба у Федерацији БиХ неће бити уколико се у решавање проблема не укључе институције Републике Српске и Србије. Он се захвалио Миодрагу Линти на недавној пости Ливањском крају.

Закључци са састанка Одбора ће бити прослеђени институцијама Републике Србије, међу којима и Влади и Председништву.

У простору Градске библиотеке Панчева, 26. октобра т.г. отворена је изложба „Срби Ливањског поља-трајање кроз векове“, аутора проф др Вељака Ђурића Мишне и Радована Пилиповића. Уз свечаност отварања изложбе одржана је и промоција седмог издања књиге Огњена Марија ливањска, Буда Симоновића.

Скуп је благословио старешина храма цркве Успења Пресвете Богородице у Панчеву, отац Радослав Милановић.

О књизи Огњена Марија ливањска говорио је аутор Будо Смоновић, док је глумац Миленко Павлов прочитао одломак из књиге, а студенткиња Тамара Вујчић одрецитовала песму Тодора Бошковића Вапор, као језгровит пресек трагичног и плодног живота његовог оца Марка Маркице Бошковића.

Испред Удружења Огњена Марија Ливањска, гостима се обратила Гордана Достанић, председник УО.

У уметничком делу програма учествовала је женска група певача КУД Станко Пауновић  НИС Рафинерија Нафте Панчево извођењем песма: 1. Ја из Јања драги из Шипова; и 2. Нас три сестре запјевати знамо.

Изложбу, коју ће бити на располагању панчевачкој публици до 02. новембра т.г, отворио је дирекотор Библиотеке, Дејан Боснић.

За овај упечатљив догађај још једном се захваљујемо: директору Библиотеке, Дејану Боснићу; директору КУД Станко Пауновић, Дејану Трифуновићу, као и Милету Вујчићу, члану Удружења ОМЛ за помоћ у организацији.

Храм Силска светог Духа на апостоле у Парохији врбичкој помене се неколико пута годишње. Ретки парохијани који још бораве и мали број оних који су нови кров нашли далеко од ове парохије, састану се за храмовну славу и празнике: Божић, Васкрс и Блага Марија, присуствују литургији и оживе понеку давну успомену. А, није парохија врбичка мала, нити је мало парохијана, само је заборав завладао и брига за огњиште и цркву у којој смо крштени постаје све мања.

Нашу цркву и школу обновила је Марија Лежер уз помоћ наших ђедова и очева. Предаше је нама у наследство, да се молимо и окупљамо, али и да о њој бринемо. Већ четири године се покушава наћи начин да се прекрије школа (парохијски дом) и заустави његово пропадање од прокишњавања.

Дошло је дотле да нема више чекања! У недавном невремену велика оштећења су претрпеле и црква и школа (парохијски дом). Ветар је подигао део црепа на школи (парохијском дому), те тренутно ништа не спречава кишу и долазећи снег да падају директно на кровну конструкцију и таван. Ако се овај проблем не буде санирао хитно, вероватно је да ће се у скорој будућности почети да се урушавају и кров и таваница. Невреме је недавно оборило и крст са звоника, који треба вратити на његово место. Пала је и једна од икона са иконостаса.

Верујемо да ће овај догађај показати наше заједништво, спремност и вољу да покажемо да нисмо народ заборава и да ћемо хитно решити и ове проблеме. Хитну санацију крова на парохијском дому морамо урадити до зиме, а на пролеће санирати звоник и иконостас.

Апелујемо на све парохијане села: Челебић, Бојмунте, Радановци, Врбица, Богдаше и Бастасе, али и на друге људе који нам могу помоћи, да се удружимо и свако на свој начин помогне. Протеклих октобарских дана у сарадњи са оцем Предрагом Црепуљом и двојицом понуђача за извођење радова, обишли смо цркву и дом. Према процени потенцијалних извођача, за реконструкцију крова би било потребно платити око 4.000 евра (овде је укључено подашчавање крова, замена поломњених црепова, лимарски и други радови). На рачуну Удружења Огњена Марија Ливањска, подрачун Врбица, тренутно има 1.800 евра, део добијен од државних институција а део средства која су житељи села Челебић својевремено издвојили за освећење врбичке цркве.

Уколико хитно прикупимо још 2200 евра, извођач се обавезује да радове заврши до краја новембра.

Средства уплатити на рачуне Удружења ОМЛ:

– УПЛАТЕ ИЗ СРБИЈЕ у динарима: Banca Intesa  AD , Београд, на број рачуна  160-380800-45 са позивом на број 3010214

– УПЛАТЕ ИЗ БиХ у КМ: Unicredit banca AD, Бања Лука, на број рачуна 551-72077032321-17 – са позивом на број 3010214

За све УПЛАТЕ ИЗ ИНОСТРАНСТВА инструкције можете наћи овде: https://omlivanjska.com/about/uplata-clanarine-i-donacija/

Удружење Огњена Марија Ливањска

Након приказивања у више градова у земљи и иностранству, као: Београд, Бања Лука, Нови Сад, Бијељина, Лондон, Аранђеловац… изложба под називом „Срби ливањског поља-трајање кроз векове“ биће приказана и панчевачкој публици.

Свечано отварање одржаће се у петак, 26. октобра 2018. године, у Градској библиотеци у Панчеву, са почетком у 18. часова. 

Аутори изложбе су: проф. др Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић. 

У оквиру свечаности отварања изложбе одржаће се и промоција седмог издања књиге Буда Симоновића Огњена Марија ливањска, којој ће присуствовати аутор.

Организатори изложбе: Удружење Огњена Марија Ливањска и Градска библиотека Панчево.

Позивамо све зантересоване да присуствују свечаном отварању или да погледају изложбу која ће бити отворена до 02. новембра т.г.

Улаз слободан!

Након приказивања у више градова у земљи и иностранству, као: Београд, Бања Лука, Нови Сад, Бијељина, Лондон, Аранђеловац… изложба под називом „Срби ливањског поља-трајање кроз векове“ биће приказана и панчевачкој публици.

Свечано отварање одржаће се у петак, 26. октобра 2018. године, у Градској библиотеци у Панчеву, са почетком у 18. часова. 

Аутори изложбе су: проф. др Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић.

Организатори изложбе: Удружење Огњена Марија Ливањска и Градска библиотека Панчево.

Позивамо све зантересоване да присуствују свечаном отварању или да погледају изложбу која ће бити отворена до 02. новембра т.г.

Улаз слободан. Добро нам дошли!

Дан уочи славе цркве Покрова Пресвете Богородице, у суботу 13. октобра, у Доњим Рујанима крај Ливна окупио се верни народ овог села заједно са православним Србима који су пристигли из свих крајева Ливањског поља, од Ливна до Босанског Грахова. Усталио се већ годинама уназад овај леп обичај да се састају о Покрову Пресвете Богородице баш ту, да макар тог дана удахну животу у ово страдално село, његов храм и заједно прославе његову славу. Овогодишње сабрање је ипак било посебно по томе што је, након десет година обнове која је трајала са прекидима, дошао тренутак да се освети овај храм.

Стотинак окупљених верника дочекало је свог владику, Његово Преосвештенство Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија испред храма. Његово Преосвештенство је предводио свечани чин освећења, уз саслужење свештеника: протојереја-ставрофора Жељка Ђурице (Епархија зворничко-тузланска), протонамесника Срђана Белензаде, Милоша Црепуље и Митра Керлеца, презвитера Савка Плавшића, ђакона Немање Рељића и Дејана Грчића. Кумови при освећењу храма били су Драгомир и Александра Бошковић. У наставку Свете Литургије један број верника је приступио и светој тајни причешћа. При самом крају богослужења, пререзан је славски колач и освећено славско кољиво.

У својој беседи, Његово Преосвештенство епископ Сергије поздравио је присутни народ и похвалио њихову храброст и борбу за опстанак, борбу за Православље у овом мученом и пострадалом крају. Нагласио је да иако у Доњим и Горњим Рујанима нема српског живља, јер су они који су овде вековима живели затрти у последњим ратовима и погромима нашег народа, битна је нада и молитва у Бога Који нас није оставио, и Њему се молимо да се на овим просторима обнови живот, уз молитвено заступништво и помоћ наших светих Мученика. Истакао је и да су наши страдали преци истински свети мученици, те да је на претходном заседању Светог Архијерејског Сабора СПЦ покренуо поступак њихове канонизације и уврштавања у календар светих.

Након богослужења, епископ, свештенство и окупљени верници преместили су се у порту цркве Успења Пресвете Богородице у Губину, где је од стране кумова приређена трпеза љубави за све присутне. Славље су посебно увеличали чланови обновљеног Српског културно-уметничког друштва Гаврило Принцип из Босанског Грахова, који су пред окупљенима извели Уначко коло, Шумадијске игре и неколико песама. За кума славе следеће, 2019. године, јавио се Дејан Козомара, пореклом из Биле и Рујана.

Међу присутнима на овај велики дан су били и Миодраг Линта, народни посланик у Скупштини Републике Србије, Василија Броћета, Министарка рада, здравства, социјалне заштите и прогнаних, и Душко Радун, начелник општине Босанско Грахово. Била је то и прилика да се упознају са проблемима који муче српске повратнике на овим просторима и размотре како им се може помоћи.

Треба напоменути да је, у својој стогодишњој историји, Рујанска црква доживела две обнове. Само село је дало око 360 мученика који су пострадали од усташа почетком Другог светског рата. Велики број оних коју су били присутни на освећењу цркве су својим прилозима и трудом уградили и део себе у овај храм, кроз последњу обнову у оквиру које је ограђено и гробље око цркве.

Драги Челебићани, рођаци, комшије, пријатељи, браћо и сестре,

На састанку представника Челебићана који у великом броју живе у и око Београда, одржаном 16. септембра 2018. године, донета је одлука да се покрене широка акција уређења православног гробља у Челебићу, што се пре свега односи на поправку постојеће ограде, постављање ограде на целој катастарски укњиженој парцели гробља, као и изградњу гробљанске капеле. То је захтеван пројекат и неопходно је прикупити значајна средства, али је вредно да се око тог подухвата потрудимо јер су на том гробљу на Барјаку сахрањени наши најмилији.

На састанку је изабран одбор који ће организовати све активности да се пројекат спроведе, као што је: израда пројектног решења са трошковником, прикупљање више понуда за извођење радова ради одабира и што повољнијег извођача, надгледање извођења радова, писано и усмено контактирање Челебићана расутих по свету ради прикупљања неопходних средства итд.

 

Одбор чине:

1. Славко Вујановић
2. Угљеша Црногорац
3. Раде Црногорац
4. Душан Шуњка
5. Душан Милутин

Одазовимо се овој акцији да се не брукамо пред споменицима наших предака и не посматрамо како се бетонска ограда одрања и руши у време кад већина села око Челебића и у целом нашем крају уређује и ограђује своја гробља. Будимо хумани и одговорни и покажимо да смо као некад што смо били, а били смо пример осталима много пута.

Позивамо све људе добре воље, ораганизације и удружења којима је Челебић у срцу да помогну у реализацији овог пројекта. Сва прикупљена средства ће бити наменски искоришћена. Уколико се прикупи више средстава од износа потребног за овај пројекат, вишак ће бити употребљен за одржавање гробља у наредном периоду и бетонирање прилаза поред, ранијих година обновљеног и ограђеног, Спомен-гробља на Барјаку.

Средства можете уплатити и у готовини наведеним члановима одбора за реализацију пројекта уређења православног гробља у Челебићу, као и уплатом на рачунe Удружења Огњена Марија Ливањска:

• –  за динарске уплате у Србији текући рачун: 160-380800-45 са позивом на број 30062013
• –  за уплате у КМ у Републици Српској на рачун: 55-172077032321-17 са позивом на број 30062013

 

Београд, 19. септембра 2018. године

У четвртак, 27. септембра у 18 часова у крипти Храма Светога Саве представићемо књигу Јована Б. Душанића Срби Босне и Херцеговине у XIX веку.

Срби Босне и Херцеговине у XIX веку – борба за слободу и уједињење, нова историјска књига проф. др Јована Б. Душанића је сјајна историјаска синтеза о тешкој и дуготрајној борби наших сународника за слободу од стране окупације и уједињење. О књизи ће говорити:

• проф. др Ненад Кецмановић;
• проф. др Мило Ломпар;
• проф. др Срђа Трифковић;
• проф. др Милош Ковић;
• Бранимир Нешић;
• аутор.

Ова књига сабира све важно што је до сада на ту тему написано и резимира један дуги историјски ход који почетком прошлог века привремено оконачн стварањем Југославије. Написана у традицији класичне српске историографије, објашњава корене политичких разлика између Срба и других народа у Босни и Херцеговини.

Четвртак, 27. септембар у 18 часова, крипта Храма Светог Саве.

Књига Ливањски Срби: Просвијтна и духовна заоставштина, аутора Бранка Докића и Радована Јовића, која нам приказује прилике и заоставштину српске заједнице ливањског подручја током дуге историје, промовисана је у Ливну, у суботу 1. септембра т.г.

Промоцији су присуствовали и Његово Преосвештенство владика бихаћко-петровачки Господин Сергије, као и свештеници Жељко Ђурица и Предраг Црепуља, равнатељица ливањске Гимназије др сц Санела Поповић, аутор бројних значајних дела из историје и традиције Ливна, г-дин Стипе Манђерало, бивши професори ливањске Гимназије. Речју, овај, још један од бројних израза аутора којим су исказали љубав према завичају, поздравило је преко 60-ак грађана Ливна, као и чланови Управног одбора Удружења Огњена Марија Ливањска из Београда.

Током промоције руководио је г-дин Слободан Наградић, а о књизи су говорили: академик проф Славо Кукић, г-дин Динко Периша, мр Жељко Вујадиновић и коаутор, проф др Бранко Докић, иначе уважени стручњак интернационалног ранга у области физике, професор Електротехничког факултета у Бања Луци, а сада дипломата, на положају амбасадора Босне и Херцеговине у Грчкој.

Господин Радован Јовић је дугогодишњи новинар, дописник и сарадник, између осталих и  Вечерњих новости, Независних, СРНЕ…, коаутор промовисане књиге, био је спречен да присуствује промоцији.

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ПАРОХИЈА ГУБИНСКА

И

УДРУЖЕЊЕ ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА

Част нам је позвати Вас да својим присуством и учешћем увеличате молитвено и литургијско славље,

13. октобра 2018. године с почетком у 9:30 часова,

у цркви Покрова Пресвете Богородице у Рујанима.

Овом приликом, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Господин Сергије, осветиће обновљену цркву која је страдала у протеклом рату.

ДОБРО НАМ ДОШЛИ!

С Божијим благословом,

УПРАВА ПАРОХИЈЕ                 и         УПРАВА УДРУЖЕЊА               

Након успешно завршене прве фазе радова на изградњи новог оградног зида на гробљу у Застињу (извештај можете погледати овде: https://omlivanjska.com/2016/06/19/zastinjeprvafaza/) , током које је изграђено 120 метара новог зида са северно-источне, источне и југо-источне стране, у претходном периоду су извршене припреме за другу фазу радова на оградном зиду гробља, којом је предвиђено да се изгради нови зид на западној страни гробља, као и већем делу северне стране гробља.

Нови зид изграђен у оквиру прве фазе радова

У оквиру ових припрема, уклоњени су остаци урушеног старог зида, те ископани темељи за нови зид. Радови на изградњи новог зида ће кренути половином септембра 2018. године, када би се изградио нови армирано-бетонски зид у дужини од 170 метара на западној и северној страни гробља.

Према понуди постојећег извођача, за извођење предвиђених радова друге фазе потребно је око 20.300,00 КМ. Одбор за изградњу оградног зида тренутно на располагању има 14.432,00 КМ за извођење ових радова.

Урушени западни део зида пре уклањања

Имајући ово у виду, као и хитну потребу да се започето заврши, те да обезбедимо да гробови наших предака буду заштићени од стоке и других животиња, Одбор за изградњу оградног зида, који чине: Димитрије Томић, Драгомир Петровић, отац Предраг Црепуља и Милош Дамњановић, још једном апелује на све оне чији су преци сахрањени на гробљу у Застињу да помогну ову акцију својим прилозима како би се прикупила недостајућа средства.

Уплате се могу извршити:

У БиХ, преко наменског подрачуна СГВ-ПР Ливно:

• уплате у КМ: Сврха уплате – Обнова зида гробља у Застињу; Прималац – СГВ-ПР Ливно, Подрачун за оградни зид православног гробља у Застињу, Број рачуна: 338 150 228 132 9611
• девизне уплате из иностранства: осим горе наведених података, вашој банци ће бити потребно и следеће: IBAN BA 393 381 507 781 331 655, UNICREDIT BANK d.d. Mostar, SWIFT CODE UNCR BA 22

У Србији, преко рачуна Удружења Огњена Марија Ливањска:

• уплате у динарима: Сврха уплате – Обнова зида гробља у Застињу; Прималац – Удружење ОМЛ; Број рачуна – 160-380800-45; Позив на број – 06092014
• девизне уплате из иностранства: инструкције можете наћи на овом линку https://omlivanjska.com/about/uplata-clanarine-i-donacija/

За било каква питања можете контактирати следеће особе:

• У Београду – Милош Дамњановић, тел. 063-287-876 или milosd83@gmail.com
• У Новом Саду – Петар Црногорац, тел. 021-6390-169, емаил: petarcrnogorac@yahoo.com

• У Ливну – Димитрија Томића, тел. 034-201-696, мобилни 066-898-948, емаил:dimitrije.dragica@gmail.com и Свјетлана Конта мобилни 063-385-221, емаил: mail.konta_svjetlana@yahoo.com
• У Бања Луци – Драган Пажин, тел. 051-423-186

ПРИКУПЉЕНИ ПРИЛОЗИ

Прилози прикупљени у периоду од 6.7.2013. године до 1.9.2018. године, од којих је један део утрошен на прву фазу радова, а преостали део ће бити коришћен за финансирање друге фазе радова.

ДРЖАВНЕ И ЛОКАЛНЕ ВЛАСТИ

Федерално Министарство расељених особа и избјеглица – 15.000,00 КМ

Општина Ливно – 2.500,00 КМ

Жупанијско Министарство грађевинарства – 800,00 КМ

Министарство знаности, просвјете, културе и спорта – 2.000,00 КМ

Кабинет потпредседника Федерације БиХ Милан Дуновић – 500,00 КМ

(УКУПНО = 20.800,00 КМ)

УСТАНОВЕ И ПРЕДУЗЕЋА

Жупанијска болница, Ливно – 500 КМ

Леснина (Нико Баковић) – 200 КМ

Љекарна Л.П. – 75 КМ

Забришће Б&М – 100 КМ

Љекарна ГР – 150 КМ

Павић д.о.о. Ливно – 200 КМ

Метрополис Брина – 100 КМ

Џи Пром д.о.о. – 100 КМ

Ли П. Х. – 200 КМ

Каменорезац Милан Цветковић – 100 КМ

Ли-Пек – 100 КМ

Крње С. Д. Ренићи ТГ – 200 КМ

Ивановић д.о.о. – 100 КМ

Лист д.о.о. – 100 КМ

ТиК Врдољак – 100 КМ

(УКУПНО = 2.325,00 KM)

ПРИЛОЗИ ПОТОМАКА (обавезни прилози)

Живана Арнаут – 100 КМ

Мара Арнаут – 97 КМ

Петар Арнаут – 200 КМ

Душка, Зоран и Дејан Боговац – 360 КМ

Стево и Ристо Борковић – 200 КМ

Бранка Бошњак – 200 КМ

Дита Буловић Маглица – 100 КМ

Соња Буловић-Вргоч – 100 КМ

Драгиња Вранић – 200 КМ

Љиљана Врбавац – 195 KM

Нада Вујица – 100 КМ

Ранко Вујичић – 200 КМ

Мирјана Глигић-Раковић – 494 КМ

Боса Градина – 200 КМ

Дијана Градина-Товирац – 200 КМ

Јованка Градина-Јандрић – 250 КМ

Радомир Градина – 200 КМ

Стојка Градина – 95 КМ

Момчило Грковић – 48 КМ

Бошко Давидовић – 120 КМ

Љиљана Дамњановић – 545 KM

Милош Дамњановић – 796 KM

Милан и Драгана Дувњак – 284 КМ

Слободанка и Милева Дувњак – 95 КМ

Ранко Ђерман – 200 КМ

Ацо Ђуран – 200 КМ

Ранко Ђуран – 200 КМ

Гордана Ерцег – 200 КМ

Лука Ерцег – 200 КМ

Никола и Дијана Ерцег – 284 КМ

Рајка Ерцег – 193 КМ

Мира Ждеро – 195 КМ

Нада Загорац-Римац – 200 КМ

Светозар Иветић – 200 КМ

Дубравка Јагодић – 198 КМ

Ђука Јагодић – 200 КМ

Перо Јагодић – 196 КМ

Милица Јевтић – 200 КМ

Ранко Јовановић – 145 КМ

Љубо Јолић – 200 КМ

Ивка Кнежић – 150 КМ

Стана Кнежић – 50 КМ

Дубравко Ковачевић – 200 КМ

Ђорђе Ковачић – 200 КМ

Ђуро Ковачић – 100 КМ

Анкица Ковљенић – 30 КМ

Жељка Ковљенић – 170 КМ

Здравка Козомора – 100 КМ

Стана Копања – 100 КМ

Миле, Радован и Младен Краварушић – 636 КМ

Мара Лаганин – 120 КМ

Дејан Лалић – 95 КМ

Илија Лалић – 100 КМ

Дејан Ловре – 200 КМ

Биљана Љубоја – 95 КМ

Татјана Љубоја – 200 КМ

Војо и Фикрета Љубоја – 200 КМ

Милојко Маљковић – 200 КМ

Ана и Синиша Марић – 20 КМ

Драгица Марић – 50 КМ

Милан Марић – 309 КМ

Винка Марчета – 200 КМ

Мила Мијатовић – 100 КМ

Милојко Миљковић – 200 КМ

Ангела Мирнић – 100 КМ

Драган Мирнић – 95 КМ

Љубинко Митранић – 150 КМ

Бошко Пажин – 96 КМ

Драган Пажин (и браћа и сестре) – 780 КМ

Душан Пажин ”Ћућа” – 100 КМ

Вања и Магдалена Пажин – 284 КМ

Зоран и Драгица Пажин – 284 КМ

Драгица Пажин – 200 КМ

Душан и Милан Пажин – 144 КМ

Јованка Пажин – 110 КМ

Лазар Пажин – 50 КМ

Мара Перовић – 200 КМ

Драгица Пјевалица – 100 КМ

Раде Попарић – 200 КМ

Албина и Душка Поповић – 200 КМ

Никола Прпа – 100 КМ

Војислав Пушкаревић – 200 КМ

Боја Иветић-Радета – 200 КМ

Звјездана Скакић-Радета – 160 КМ

Јања Радић – 200 КМ

Љиљана Радић (Рацо) – 194 KM

Јела Радоја – 150 КМ

Миланко Радуловић – 100 КМ

Душко Росић – 200 КМ

Момир Росић – 97 КМ

Смиљана Росић – 200 КМ

Јока Савић – 200 КМ

Мила Стевић – 200 КМ

Радомир Субашић – 50 КМ

Димитрије Томић – 200 КМ

Драган Урошевић – 200 КМ

Мара Фрањић – 100 КМ

Даница Црногорац – 200 КМ

Душка Пажин-Црногорац – 95 КМ

Зорка Црногорац и Драго Радета – 50 КМ

Петар Црногорац – 287 КМ

Милутин Црнчевић – 200 КМ

Мара Чакар – 195 КМ

Споменка Шабановић – 100 КМ

Миладин Шешум – 194 КМ

 (УКУПНО = 19.585,00 KM)

ДОБРОВОЉНИ ПРИЛОЗИ

о. Жељко Ђурица, парох лијевањски – 100 КМ

Огњен Хускић – 50 КМ

Бранко Станић – 50 КМ

З. Л. – 20 КМ

Н. Ћ. – 20 КМ

Марија Сучић – 80 КМ

Стево Росић – 50 КМ

М. С. – 100 КМ

И. Љ. – 10 КМ

С. Б. – 12 КМ

Г. Р. – 20 КМ

Јуре – 5 КМ

Амир Јахјефендић – 98 КМ

С.Ј. – 80 КМ

(УКУПНО = 695 KM)