Слава удружења „Јадовно 1941“-Бања Лука, Јадовно 1941-Београд и удружења Херцеговаца „Јован Дучић“-Бијељина, Свети Вукашин новомученик јасеновачки и клепачки, заједнички је прослављена у понедљак, 29. маја, у цркви у цркви Светог Пантелејмона у Бијељини. Свету Литургију је служио свештеник Синиша Шаренац уз саслужење свештенства, а госте су поздравили Спасоје Албијанић, председник удружења „Јован Дучић“, Бијељина и Димитрије Ћеранић, професор Правног факултета Универзитета Источно Сарајево. Уз примерен програм гусларске и народне песме у парохијском дому је сервирана Трпеза љубави. Представници Удружења ОМЛ честитали су славу домаћинима и присуствовали свечаности.
Бањалучкој публици је, у суботу, 27. маја т.г, у Изложбеном салону Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске, представљена монографије Гордане Достанић Народне ношње Срба Ливањског поља у 19. и 20. веку, издавача Удружења Огњена Марија Ливањска.
О ливањској народној ношњи, појединим карактеристичним деловима ношње, женском умећу и вештинама у њеној изради говорила је Данијела Ђукановић, етнолог, кустос Музеја Републике Српске, а о подстицају и мотивима настанка монографије о српским ливањским ношњама, као и потреби чувања традиције говорила је аутор, Гордана Достанић.
Одломак из књиге Јована Бабића, Ждраловачке причке, који говори о сабору у Црном Лугу и дочарава ношњу и песму момака и девојака на том и другим народним зборовима, прочитала је Дијана Ковачић.
Хелена Козић и њене другарице, чланице дечије фолклорне групе, у више наврата су прошетале простором Салона, приказујући публици народну ношњу на којој су се нарочито истицале прегаче. Вокална женска група „Баштионичарке“, у саставу: Маја Тодоровић, Сандра Благић, Петра Симић, Јелена Симовић и Маја Ђукић, отворила је скуп женском крајишком песмпм „Кад запјевам овако малена“. У току програма извеле су и „Пјесму са Динаре“, коју је за ту прилику написала Маја Тодоровић, а промоцију су затвориле песмом „Република Српска“.
Књига НАРОДНЕ НОШЊЕ СРБА ЛИВАЊСКОГ ПОЉА У 19. И 20.ВЕКУ биће представљена бањалучкој публици, 27.маја т.г.(субота) у 18.часова у Изложбеном салону Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске, Јеврејска 30, Бања Лука.
У организацији Српске читаонице у Иригу и Манастира Велика Ремета одржан је, 10. и 11. маја т.г. стручни скуп под називом „Манастири и библиотеке чувари култруне баштине“.
Скуп је беседом отворио игуман Манастира Велика Ремета, отац Стефан, а потом су се, поздравним речима, обаратили организатори Весна Петровић и Вера Новаковић, док је Небојиша Цвејић представио Зборник са радовима презентованим на скупу 2022. године.
На овогодишњем скупу, дванаестом по реду, презентовано је 10 радова о збиркама старих и ретких књига у црквама, манастирима, па и приватним збиракама, а организована је и мини изложба.
Гордана Достанић, председник УО Удружења ОМЛ, учествовала је са радом „Српски национални идентитет – Ливно“, којим је укратко приказала историјску борбу ливањских Срба за очување верског и националног идентитета, уз лично и колективно ангажовање и пожртвовање. Рад је садржао и део о библиотечком фонду Парохије лијевањске, у коме има више стотина наслова, од којих скоро стотину чине старе богослужбене књиге. Презентацију Гордане Достаниће можете преузети на линку испод:
У недељи светих Мироносица, 30. априла т.г, након Свете архијерејске Литургије којом је начелствовао Његово Преосвештенство Епископ новобрдски Иларион, викар Патријарха српског, a саслуживало свештенство цркве Св.Симеона Мироточивог, у парохијском дому је отворена изложба „Срби Ливањског поља-трагови кроз векове“ и промовисана књига Буда Симоновића Огњена Марија ливањска.
Отац Милош се обратио присутнима испред домаћина.
Књига је представљена разговором аутора и Гордане Достанић, док је одломак из књиге читала Дијана Ковачић, члан УО Удружења ОМЛ.
Његово Преосвештенство владика Иларион обратио се беседом о страдању и вери у васкрс душа, помињући примере из књиге Огњена Марија ливањска који су помињани током промоције.
Након званичног програма, послужена је Трпеза љубави.
На организацији овог упечатљивог догађаја, коме је присуствовало преко стотину верника, Удружење се захвалило свештенству храма дарујући икону Свештеника и новомученика ливањских. Још једном се захваљујемо свим учесницима овог догађаја, а пре свега настојатељу храма оцу Данилу, као и оцу Невенку.
У Галерији Спортско-културног центра Обреновац, 19. априла т.г. отворена је изложба „Срби Ливањског поља-трагови кроз векове“, аутора проф др Вељка Ђурића Мишине и др Радована Пилиповића. Изложбу је отворио Душан Митровић, директор СКЦ Обреновац, док је, испред Удружења ОМЛ, о прошлости и културној и верској заоставштини ливањских Срба говорила Гордана Достанић.
У оквиру свечаности отварања изложбе одржана је промоција књиге Буда Симоновића Огњена Марија ливањска. Са аутором, Будом Симоновићем, разговор о књизи водио је др Милош Дамњановић, а одломке из књиге читали су Катарина Барјактаревић и Бојан Хлиш, обоје из Обреновца. Духовним песмама, својим топлим гласом, Снежана Врачар, је отворила и затворила званични део програма.
Публика је са пажњом слушала о животу, богатој културној баштини, али и мученичком страдању ливањских Срба.
За организацију овог упечатљивог догађаја захваљујемо се свим учесницима, а нарочито љубазном особљу СКЦ Обреновац, пре свега госпођи Ивани Гаврић.
Изложба ће бити отоворена до 5. маја т.г. Улаз слободан.
Христос Васкрсе из мртвих,одјекивало је ове недеље, 16 априла 2023. године, у храму Успења Прсвете Богородице у Ливну. Врхунац је то свега онога за шта смо се, свако на свој начин, припремали. Већина постом и молитвом, али и радом, како би празник над празницима дочекали најсвечаније. Посебна свечаност је за празник бити у родној кући, са душом предака која чека крај прага. Ми који не заборављамо место свог почетка, потрудимо управо у ове дане да све личи на некадашње прославе и да обрадујемо и оне који своје старачке дане проводе диљем Ливањског поља. Далеко од родног краја састају се људи који у миру планирају како обићи све оне од Пеуља до Губера. Помислите колико треба времена да отворите 51 врата за два дана и да најмање исто толико пута назовете Бога, нашим поздравом „Помоз Бог“. Треба знати и где се налазе све те куће и где су на њима улазна врата. Треба да вас ти људи познају, па да вам их и отворе. Последњих година за Васкрс је увек падала киша, али један благи поглед препун захвалности све надокнаћује. Неки знају ко смо, а неки не, неки су тужми, а неки јаки, некима смо додирнули руку, а некима оставили поклон у појату, јер они своје благо морају нахранити пре свих других обавеза и гостију. Сви који живе у ливањском крају заслужују најмање један васкршњи поклон, зато не дозволите да жута кеса вредности 40 марака буде раздор међу нашим народом. Сви су се радовали и показивали велику захвалност.
Дарови најмлађима уручени су на сам дан Васкрса у ливањској и црнолушкој цркви.
На Велики петак малобројни Срби ливањски дошли су да се поклоне Христовом гробу.
У Губину је Света Литургија одржана у 10 сати.
У Врбици се, на опште задовољство, сакупио већи број парохијана него обично. Донели су офрабана јаја да поп освети и пришли да се помоле и обаве последње припреме за дочек Васкрса. Искористили смо ту прилику и да поразговарама о формирању Црквеног одбора парохије Врбичке, чији се рад, већ неко време, слабо одвија. Обишли смо порту врбичку и запазили оштећења на крову цркве која треба хитно санирати, а приметили смо и влагу на плафону у унутрашњости цркве. На нашу радост, наша нервоза и нестрпљиво ишчекивање прекинуто је на Васкршњи уторак јер су тога дана започете дуго очекиване припреме за асфалтирање приступног пута до цркве. Поменимо још једну радост. За Васкршње празнике врбички парохијски дом је добио 20 кревета и тиме ће се наставити акција уређења овог дома за сврху коначишта, да наши људи имају где преноћити кад посете прађедовска имања и пожеле да погледом загрле разрушена огњишта.
После ових скромних речи из којих, што не рећи, стоји и много рада и личног одрицања, долази оно највжније ХРИСТОС ВАСКРСЕ ИЗ МРТВИХ.
Потрудите се и ви да их изговорите идућег ВАСКРСА у неком од храмова у ливањском крају. Никола Петровић
Протекло је две године од подношења захтева општини Ливно за суфинансирање радова на асфалтирању приступног пута до врбичке цркве, у вредности од 16.894,80 КМ. На основу одлуке градоначелника Ливна, г. Дарка Чондрића и надлежних органа општине Ливно, општина учествује са половином износа у реализацији овог пројекта, као и СПЦО Врбица и Удружење ОМЛ. У данима прославе Васкрса запослени у компанији „Ливно путеви“ су започели радове на припреми терена обележавањем трасе пута и насипањем подлоге за асфалтирање. Очекујемо у наредним данима да ће започети пројекат бити у целости реализован.
Удружење Огњена Марија Ливањска и црква Св. Симеона Мироточивог, Нови Београд, позивају на отварање изложбе ”Срби Ливањског поља – трагови кроз векове” и презентовање књиге Буда Симоновића „Огњена Марија ливањска“, у недељу 30. априла т.г. са почетком у 11 часова, након Свете недељне Литургије, у просторијама парохијског дома, Антифашистичке борбе 2а, Нови Београд.
Књига ће бити предствљена кроз разговор са аутором, г. Будом Симоновићем, који је забележио сведочења преживелих страдалника на подручју Ливна, лета 1941.године. Огњена Марија ливањска је сећање на страдање најмање 1587 Срба мучених и побијених на 17 губилишта на подручју Ливна.
Изложба ”Срби Ливањског поља – трагови кроз векове” је припремљена са циљем очувања свести о месту порекла и вековном животу Срба на подручју Ливна и приказује вековну борбу Срба за очување верске и националне припадности кроз споменике значајне културне вредности.
У организацији Српске читаонице „Лаза Костић“, Сомбор, друштва Коријени из Сомбора, које окупља Србе пореклом из крајева ван Србије, као и Удружења Огњена Марија Ливањска, Београд, отворена је изложба „Срби Ливањског поља-трајање кроз векове“ и представљање књиге Огњена Марија ливањска, Буда Симоновића.
Скуп, који је одржан 1. априла 2023. године у просторијама Српске читаонице, благословио је протојереј Срђан Перић.
О књизи Огњена Марија ливањска разговарали су аутор, Будо Симоновић и Милош Дамњановић, члан управе Удружења ОМЛ, док је Ђурђица Поповић прочитала одломак из дела књиге под називом Галка.
Испред Удружења ОМЛ гостима се обратила Гордана Достанић, председник УО, а испред Српске читаонице господин Борислав Аврамовић.
У уметничком делу програма учествовала је певачко-тамбурашка група КУД „Вук Караџић“ из Чонопље извођењем розгалица и тамбурашким сплетом.
За овај упечатљив догађај још једном се захваљујемо: господину Бориславу Аврамовићу, господину Мићи Тришићу, друштву Корјени, КУД „Вук Караџић“, као и аутору књиге, Буду Симоновићу.
Удружење Огњена Марија Ливањска, у сарадњи са Српском читаоницом ”Лаза Костић” и Удружењем Срба Коријени Сомбор, вас позива на трибину о страдању Ливањских Срба у НДХ и отварање изложбе ”Срби Ливањског поља – трагови кроз векове” у суботу 1. априла у 18 часова.
Трибина ће се одржати у просторијама Српске читаонице ”Лаза Костић” у Сомбору, где ће бити постављена и изложба.
У разговору са аутором, г. Будом Симоновићем, публици ће бити представљена књига Огњена Марија Ливањска и прича о страдању српског народа у Ливну и Ливњском пољу током Другог светског рата. Књига Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска је запис о усташким покољима почињеним над Србима на подручју Ливна у пролеће и лето 1941. године. То је збирка сећања преживелих на страдање 1587 људи, жена и деце, мучених и побијених на губилиштима у околини Ливна. Прво издање књиге изашло је из штампе 1991. године и то је био последњи тренутак да се макар део истине о злочинима отме од заборава и сачува као велика опомена. Аутор сам закључује да злочини у Ливну и селима рубом Ливанског поља нису карактеристични по броју жртава, али да они свакако надмашују остале по зверствима и испољеној мржњи и немилосрдности усташа. Касније, књига је допуњена страдањима Срба тог подручја током грађанског рата 1992-95.
Изложба ”Срби Ливањског поља – трагови кроз векове” је припремљена са циљем очувања свести о месту порекла и вековном животу Срба на подручјима која данас нису у саставу Републике Србије и Републике Српске као матичних земаља српског народа. Изложба је и приказ вековне борбе Срба за очување верске и националне припадности кроз споменике значајне културне вредности и својеврсни допринос државним институцијама и професионалцима у очувању истине, односно борби против прикривања и фалсификовања података и прекрајања историје на бившим југословенским просторима.
Састанак Подружнице Бања Лука и управе Удружења ОМЛ одржан је, у недељу, 19. марта, т.г, у Бања Луци. Састанку је, поред председника Удружења ОМЛ, Николе Петровића и још четири члана Управног одбора, присуствовало двадесетак чланова Удружења са подручја Бања Луке.
Након краћег представљања Извештаја о раду за претходну годину, као и планираних послова за текућу годину и разговора о тим активностима, чланови из Бања Луке покренули су питање избора чланова Одбора Подружнице који ће координирати рад Подружнице у оквирима дефинисаних планских активности у наредном периоду. За председника Одбора изабран је Александар Радета, а за чланове Симо Видовић, као подпредседник, проф. др. Љубинко Митранић, Бранко Лаганин и Љиља Стијак, док су проф. др Бранко Докић, Маја Видовић Тодоровић и Бранка Лаганин исказали намеру, да као и до сада, помажу у реализацији конкретних активности и постизању видних резултата рада Удружења.
Седница је и овога пута одржана у сали парохијског дома бањалучке цркве Светог Јована Богослова. У знак захвалности свештенству ове цркве Удружење је поклонило икону Свештеномученика и новомученика ливањских.
Захваљујемо члановима Подружнице на конструтивном разговору и љубазном, домаћинском дочеку.
Октобра 2022. године навршило се десет година од почетка рада Удружења Огњена Марија Ливањска, а у овој години се навршава и десетогодишњица оснивања подружнице ОМЛ у Бања Луци.
Разматрање до сада учињеног, као и даљег рада, биће предмет састанка, коме ће присуствовати председник Удружења, као и неколицина чланова Управног одбора. Имајући ово у виду
ПОЗИВАМО
На састанак бањалучке подружнице нашег Удружења, који ће се одржати у недељу 19.марта 2023.године, у сали парохијског дома СПЦ Св.Јована Боглслова (на Лаушу), са почетком у 12. часова.
На седници ће бити разматран досадашњи рад, као и планови за будуће активности. Материјал за седницу достављен је члановима Удружења поштом.
Надамо се да ћемо својим активним учешћем сви допринесете квалитетном састанку.
У недељу, 5. марта 2023. године у Великој сали ГО Звездара, одржана је Тринаеста седница Скупштине Удружења Огњена Марија Ливањска, коју је, као и претходних година, отворио Милош Дамњановић, члан УО Удружења. И овог пута седницом је председавала Дијана Ковачић.
Након избра чланова радних тела и усвајања Дневног реда, чланови Удружења су верификовали пријем у чланство петнаест нових чланова који су Удружењу приступила после 10.априла 2022.године, а затим су разматрали и усвојили следећа акта:
Записник са Дванаесте Скупштине,
Десетогодишњи извештај о раду са акцентом на извештај за 2022.годину са финансијским извештајем,
План рада за 2023. годину,
Реизбор Председника Удружења, Николе Петровића, за наредни мандатни период.
Чланови Удружења су изнели конструктивне предлоге у вези са даљим радом Удружења и реализацијом планираних послова и пројеката, које ће УО имати у виду приликом дефинисања активности. Посебно ће се обратити пажња на предлог изналажења начина пружања потпоре свештеничкој породици у Парохији лијевањској, као и озбиљнијој организацији за наступ на Сајму завичаја у Новом Саду у 2023.години.
На седнци Скупштине разматрана су и питања везана за живот Срба на подручју Ливна, појединачне пројекте, планиране радове за предстојећи период, односу са другим удружењима и пројектима који се реализују у њиховој ораганизацији исл.
Захваљујемо се члановима Удружења ОМЛ на одговорном приступу раду Скупштине, како својим присуством тако и активним учешћем у раду.
Удружење Огњена Марија Ливањска је и ове, као и претходних година, организовала сада већ традиционалну акцију прикупљања прилога за Божићно даривање за сву српску децу која живе у Ливну и Ливањском пољу, као и за старачка домаћинства која живе у тешким условима. Ово је једанаести пут да спроводимо ову акцију, у сарадњи са Парохијом лијевањском.
Након још једне успешно спроведене акције, остаје нам само да се захвалимо свима који су дали своје прилоге. Захваљујући вама и вашим прилозима, Удружење је наше малишане даривало пакетићима за Божић, а пакетиће ћемо деци даривати и за Васкрс. Пакети старијим суграђанима ће бити подељени током наредних месец дана.
Још једном се захваљујемо свим приложницима, чија имена објављујемо у оквиру ове вести!
Тринаеста седница Скупштине Удружења ОМЛ одржаће се у Београду, у недељу 5. марта 2023. године у сали ГО Звездара, Булевар краља Александра 77, Београд, са почетком у 14 часова.
На седници ће бити: верификован пријем нових чланова који су Удружењу приступили после 10. априла 2022. године; размотрени и понуђени на усвајање: Записник са Дванаесте Скупштине; Извештај о раду Удружења у 2022. години, као и План рада за 2023. годину.
Материјал за седницу достављен је члановима Удружења електронском поштом или поштом.
Очекујемо да својим активном учешћем на Скупштини допринесете квалитетном раду.
Молимо чланове који не буду у могућности да лично присуствују Скупштини да за одлучивање на седници овласте другу особу, која присуствује седници.
До ГО Звездара можете користити све линије ГСП које саобраћају преко стајалишта Вуков споменик (ЕКО 1; Е 1; 2; 7; 14; 27; 65; 74, као и линије Беовоза). Најближи јавни паркинг је гаража Вуков споменик.
За више информација: 064-615-5073 или 064-613-0103.
Председник Удружења
Никола Петровић ср
Извештај о 10 година рада Удружења и план активности за 2023. годину можете погледати испод:
У случају да нисте у могућности да присуствујете скупштини, молимо Вас да овластите другу особу да Вас заступа помоћу формулара који можете преузети испод:
На двије хиљаде квадратних километара површине, на територији двије Општине и четири парохије, Божић дочекује нешто више од двестотињак православних Срба.
Дјечијег плача има само у неколико кућа, у сватове се није скоро ишло, за прела нема цура ни момака а за мобе су „године многе а леђа нејака“. Година се иначе споро вуче кроз Доње Поље и све иде неким спорим, рекло би се и већ замореним темпом али вјерујте, великим празницима све оживи и све се разведри.
Два су разлога за радост. Први је свакако због празника а други разлог је дуго чекани сусрет са најмилијима, који далеко од родне груде успевају да дођу на огњиште само када су распусти, одмори или велики Празници.
Божићна радост сетна и забринута лица парохијана претвара у осмјех, дошао је ко је требао доћи, најприје Син Божији, превјечни Логос рођен од Дјеве а затим синови, кћери и унучићи који радошћу оживе цијело Ливањско Поље.
Бадњаци красе старе камене куће а радост краси иначе забринута лица ливњака и граховљака.
Бадњи дан и Божић у Ливну
На Бадњи дан сам прешао 240 километара и са својим народом заложио пет бадњака, пет ватри наде и свјетлости коју нам је Бог даровао својим оваплоћењем. Размишљам, треба само са Богом сарађивати па се од ватре вјере,наде и љубави коју је у нама Бог наложио, нашим трудом иста може разбуктати у неугасиви огањ који свако животно искушење превазилази . Као што злато ватром постаје чишће и вредније, или од метала ватром и чекићем постају најљепши предмети, па може и човјек.
Загријани Божијим пламеном требамо док је даха а и снаге у десници руци постајати бољи, јер је наша мјера раста Христос.
Да случајни пролазник наиђе Бадњим даном и Божићем кроз Ливањско поље видио би пет отворених цркава, пет упаљених бадњака, чуо би „Рождество Твоје..“ а након тога и она добро позната „Кад облаци крену с мора…“
Бадњи дан у Нуглашици и Црном Лугу
Осјети се да је Бог сишао међу људе. Кога год нешто упитам и замолим сви хоће. Па и без да ишта кажем, сјеку се бадњаци, чисте цркве, припремају колачићи, пите, кувано вино… као да сви желе да се окупљени народ што више задржи, разговори и запјева.
Сви се разиђемо кућама са закључком : „Како нам је мало потребно труда и воље да обогатимо свој живот, да свакодневницу учинимо посебном, и да дани живота не служе само за бројање и мјерење потрошеног времена већ за живљење.“
Бадњи дан у Губину
Наша свакогодишња зебња плаши нас и овог Божића, јер како се гаси пламен Бадњака тако се гаси и ентузијазам и радост код вјерника, враћају се старе навике, забринутост и сета, песимизам и успаваност.
Знајмо, да Бог може једном упаљену ватру вјечно држати упаљеном, човјек све буре и недаће уз Божју помоћ и својим рукама савладати, па и ми ливњаци и граховљаци и ја као јањанин међу вама.
Бадњи дан у Врбици
Зато са Богом и надом у 2023. годину!
Поздрављајући све своје парохијане,
МИР БОЖИЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ и додајем РОДИ а никада не умре нити може умријети.
Док је у току овогодишња акција прикупљања прилога за Божићне и Ускршње пакете деци и старима у Ливањском пољу, доносимо причу и утиске из поделе пакета купљених од средстава прикупљених у поршлогодињшј акцији.
* * * * * *
Отварам очи док аларм свира звук који ме страшно нервира, иако сам га пажљиво бирала. Треба ми пар секунди да схватим гдје се налазим. Размичем смеђу завјесу и шкиљим на вањску свјетлост све док се очи не привикну и поглед не разбистри. Град Ливно се полако буди кроз широки прозор. Поглед на цркву Успења Пресвете Богородице чији звоник се издваја изнад кровова кућа и голих грана, подсјећа ме да нас ту и даље има, и поред свега.
Рано је прољеће и рано суботње јутро. Свјеж и оштар зрак заузима собу. Читав град дјелује пусто и голо, баш као и велики паркинг испод прозора, док се сунце још премишља хоће ли нас удостојити свог присуства. Прогноза је претила ниском температуром и могућом кишом. Прогноза не зна да предвиди колико нас нечији загрљај може осунчати, колику буру у души могу да створе нечије ријечи, колико суза по квадратном метру може бити проливено и по ведром дану. Нису рекли ни да се врх Динаре и даље бијели, док прољеће редовно стиже тамо гдје и брза пошта касни.
Испред нас су била разбацана села. Испред нас су биле десетине километара и десетине пакета основних животних намирница које треба да подијелимо старима и немоћнима. Испред нас је био Васкрс и та је мисао давала снагу да се пређу сви путеви које је, у недостатку људи, природа преобликовала по својој вољи.
На специјалном задатку
Учесници акције:
приложници – без којих ништа од овога не би било;
стари и/или немоћни житељи – којима је помоћ преко потребна,
Отац Предраг Црепуља – парох лијевањски;
Никола Петровић и Милош Дамњановић – који су испред Удружења Огњена Марија Ливањска делили пакете,
Марио Ковач из Ливна, који нам је на располагање ставио комби за превоз пакета;
и моја маленкост – без икакве заслуге и по Божијој вољи присутна.
Отац Предраг, познавалац путева и прилика, прави план путање и крећемо. Будући да је отац Предраг тог дана имао заказана три помена одлазимо прво на гробље у Нуглашици, па на гробље у Прову, а потом и у Губину. Прва два покојника нисам познавала, док је трећи (седмодневни) помен био за душу Лазара, Лазе, Пајчина кога сам само површно познавала. Морам признати да све до тада нисам у потпуности знала колико је тај човјек пјесама написао и компоновао, колики је труд уложио у изградњу парохијског дома у свом родном селу, ни којем броју пјевача је дао „хлеб у руке”, како један од њих рече. Само сам дјелимично знала колика је била његова љубав према Крајини, коју је носио у свом срцу до последњег дана.
Сјетих се Црњанског и његовових ријечи„Има сеоба. Смрти нема!” и учинише ми се овдје тако стварне. Загрлила је крајишка земља своје дијете, док Лазина мајка, стојећи на тој истој земљи, више није грлила свог сина. На путу који је слиједио посјетили смо још двије баке које су сахраниле своје синове. На том путу схватила сам да се човјек од свега опорави, али од смрти свог дјетета никада.
Док идемо од гробља до гробља размишљам о служби свештеника на овим просторима, а знам да боље није ни у Лици, Далмацији, Кордуну, ни Банији. Смрт је овдје стални гост, крштења ријетки, док вјенчања скоро и да нема.
Прва станица: Пеуље – тамо гдје и брза пошта касни
За Пеуљесам чула из текстова Србе Галића Пеуљанца, а када су се први пут указале пред мојим очима било је то као да се остварује нека бајка. Често сам након тога пролазила поред њих, а сада сам зашла и у само село. Виђала сам многа уништена насеља, али не памтим када сам на једном мјесту видјела више разрушених кућа.
Тек расцвјетали маслачци и по које процвјетало дрво пркосили су рушевинама кућа у којима је не тако давно цвјетао живот. Тај контраст подсјети ме да постоји вријеме рађања, вријеме смрти и оно најтеже и најважније – вријеме обнове. Овога пута смо ту да обиђемо и подржимо оне који су, након свега, одлучили да се врате и живот проведу међу рушевинама и цвијећем, ближе небу, него земљи. Без великих очекивања и жеља…
Ређала су се мјеста: Горње Пеуље, Доње Пеуље, Нуглашица, Грковци, Црни Луг, Пржине, Казанци, Сајковић, Губин, Прово, Губер, Жабљак, Ливно…
Ређали су се домови и домаћинства која овдје тако често броје по само једног члана. Тај члан је често немоћан, слабовид или непокретан, али и збуњен, ненавикнут на посјете и пажњу. Они који су већ претходних година добијали пакете у истој акцији, брзо би се присјетили којим подовом стижу изненадни гости.
Једино на оваквим мјестима се укаже прилика да упознате баку која лупом чита Свето писмо, жену која води рачуна о непокретној сверкрви, а која није мајка већ маћеха њеном мужу. Жену ратницу која брине о слијепој и болесној баки из комшилука, причајући нам како брзу пошту чека данима, више кроз шалу него што се жали. Ту је и дјечак из Бања Луке који ће вам поклонити пољски цвјетић небеско плаве боје и изрецитовати Оче наш без грешке.
Мени је посебно у сјећању остала једна бака која слабо види, а која нас је дочекала са букетом пољског цвијећа разних боја. Захваљујући се на пакету, а показујући на цвијеће радосно рече:„Ово ми је за сутра, сутра је Цвјетница”. Изговрајући те ријечи звучала је као да говори о највећој радости која јој је дарована.
Као и безброј пута тога дана, почела сам да се преиспитујем. Када ли сам и зашто запоставила тај стари лијепи обичај за који знам од када знам и за себе?! Када ли сам повјеровала да сам довољно стара и да је вријеме да престанем да се тог јутра умивам у цвијећу, како бих била „млада и лијепа”, како ми је моја баба говорила.
(Не)завршена акција
Иако смо већи дио послаа обавили, даљу подјелу пакета смо морали да прекинемо када се приближило вече и осам сати. Мрак је већ почео да пада, а пси да лају на нас као да тјерају провалнике који су чекали сутон. Села у која нисмо стигли преузели су други чланови удружења и обишли: Челебић, Бојмунте, Врбицу, Радановце, Богдаше, Бастасе…
Ову акцију смо завршили, али посао нисмо и никада нећемо јер овдје је углавном милиметарска разлика између оних који јесу и оних који нису социјално и економкси угрожени. Знам, биће много оних који ће рећи да је могло боље, другачије, свеобухватније, више, да је требало овако или онако, да један пакет ништа не мења суштински…
И знате шта?
Сви ће бити у праву јер помоћ старима и немоћнима би требало да буде стална тежња свих нас. Зато умјесто јаких, али празних ријечи предлажем да нам дјела буду јака. Не једног удружења, већ сваког од нас. И није материјална помоћ овдје кључна јер оно што је ове људе највише обрадовало јесте да неко негдје далеко ипак мисли на њих.
„Радити Богу се молећи, говори наш народ и помагати немоћног. Но и рад и молитва могу бити себични… једино милост искључује себичност из рада и молитве,” записао је Свети владика Николај Велимировић.
Иако ово није био први пут да се сусрећем са људима који живе у тешким условима, требало ми је времена да се поново отиснем на наше путешествије и хемијском пређем путеве којима смо проши. Пуно пута сам узимала оловку, почињала да пишем и одустајала. Одлагала. Преписивала у роковнику из мјесеца у мјесец. Након већ ево неколико година писања, схватам да за већину ствари не постоје адекватне ријечи. Којим се ријечима може описати оштрина зрака, бјелина Динаре и сјај у очима оних које смо обишли?
Иапк, ријечи су важне.
У почеку, као и обично увијек буде ријеч.
– Хоћемо?
– Хоћемо.
И увијек је лакше рећи него спровести. Али је корисно и важно свима.
Велико хвала донаторима, имала сам утисак да је свако од њих присутан са нама.
Сиромаштво не мора да буде трајно стање. У мом случају кратки период сиромаштва научио ме је да се у сиромаштву најбоље подсјетимо шта нам је заиста потребно и да све оно што нама није потребно некоме и те како може да служи. И заиста, на крају наше остаје само оно што другима дамо.
Ђурђица Поповић
* * * * * *
Више о овогодишњој акцији прикупљања прилога за Божићне и Ускршње пакете за децу и старе можете прочитати овде:
Покажимо нашем народу у Ливну и Ливањском пољу да мислимо на њих!
Ближи се крај године, а то означава и почетак припрема за традиционално Божићно даривање наше деце и старих који живе у Ливањском пољу. Ово је једанаести пут да наше Удружење и СПЦО Лијевно покрећу акцију прикупљања средстава за куповину Божићних поклона за српску децу и самохрана старачка домаћинства на подручију Ливна и Ливањског поља.
Наша деца и наши стари у парохијама: Лијевањској, Губинској, Врбичкој и Црнолушкој, који опстају и чувају успомене на наше претке и наше детињство завређују нашу захвалност и заслужују да их обрадујемо сећањем, честитком и пригодним даром и за лепше и свечаније празничне дане рођења Христовог. Ово је случај више него икада данас!
Као и ранијих година децу ћемо даривати пакетићима слаткиша и других поклона, а наше старе и самохране пакетом основних животних намирница. Пакетићи ће бити припремљени за 20-ак наше деце и 50-ак старачких домаћинстава.
Обраћамо се људима који имају могућности и воље да помогну успеху ове акције прилозима које ће уплатити на рачуне Удружења:
У Србији: 160-380800-45, са позивом на број 31122022
У БиХ: 55-172077032321-17 позив на број 31122022
Као примаоца навести: Удружење Огњена Марија Ливањска, Милана Ракића 14, Београд, а сврху уплате: Божићно даривање.
За сва питања обратите се следећим особама:
Дијана Ковачић (dijana.p.kovacic@gmail.com) или 0038163 606 862
Никола Петровић (bonip.bg@gmail.com) или 0038164 615 5073;
У четвртак 8. децембра, у клубу Трибина младих Културног центра Новог Сада, одржана је промоција монографије Гордане Достанић Народне ношње Срба Ливањског поља у 19. и 20. веку, издавача Удружења Огњена Марија Ливањска.
О књизи, мотивима њене израде, ливањској народној ношњи, појединим карактеристичним деловима ношње, женском умећу и вештинама у њеној изради… поред аутора књиге, говорили су: Милорад Лонић, уметнички директор КУД „Вила“ из Новог Сада, Јасна Вујичић, дефектолог, аутор текста о савременом приступу очувању техника израде ношње и Иван Терзић, етнолог, сарадник на књизи.
Како би се дочарао амбијент и атмосфера ткања, постављен је разбој за којим је ткала Наташа Богојевић, а ливањску ношњу носила је, и са лакоћом и умешношћу приказала публици, Катарина Мандић.
Простор је декорисан тканим предметима са народним мотивима, које израђује радионица „КатаринаМ“ из Панчева, као и предметима из личне колекције Јасне Вујичић.
У два наврата, са четири нумере женску крајишку песму представила је вокална група КУД „Вила“, у саставу: Вања Вујичић, Душица Николић, Марија Лаловић, Марина Мисић и Милица Дацина.
Током излагања посетиоци су на плазми могли пратити приказ фотографија којима је књига илустрована.
Водитељ програма била је Олга Жолнај Јокановић.
Захваљујемо се свима који су дали допринос изради ове монографије, као и гостима на промоцији, господину Радомиру Ињцу и домаћину КЦНС Новог Сада.
Удружење Огњена Марија Ливањска 